Dostupni linkovi

Uspeh Tomislava Nikolića u prvom krugu predsedničkih izbora je i posledica frustracije Srba jer nije prekinuta serija strateških poraza od početka raspada bivše Jugoslavije, ocenjuju za Radio Slobodna Evropa eksperti Džonatan Ajl (Jonathan Eyal) i Endrju (Andrew) Denison.

Po njihovom mišljenju, ključ za pobedu u drugom krugu drži Vojislav Koštunica. U slučaju pobede Nikolića, odnosi Srbije i EU bi svakako bili zategnuti ali bi pre ili kasnije morali da sarađuju.
Vođstvo Tomislava Nikolića ne može se objasniti samo nezadovoljstvom Srba mogućnošću da Kosovo postane nezavisno, kaže za Radio Slobodna Evropa Džonatan Ajl (Jonathan Eyal), ekspert u britanskom Kraljevskom institutu za odbrambene i bezbednosne studije (Royal United Services Institute for Defence Studies).
Ajl: Jasno je da je status Kosova igrao važnu ulogu u predizbornoj kampanji, mada to ne treba predimenzionirati jer Nikolićeva pozicija je bila ista kao i drugih kadidata kada je reč o ovom pitanju. Nijedan ne prihvata najavljenu jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova i bez obzira na tvrdu retoriku, Nikolić nema jasnu ideju kako da spreči taj potez institucija u Prištini. Međutim, osećaj frustracije u Srbiji zbog nemogućnosti njenog rukovodstva da prekine lanac strateških poraza od početka raspada bivše Jugoslavije, svakako je doprineo jačanju radikala. U svakom slučaj jedan od odlučujućih elemenata za ishod drugog kruga biće pozicija Vojislava Koštunice, tačnije da li će biti spreman da ostavi po strani rivalstvo sa Borisom Tadićem i podrži ga. To je zapravo postao već tradicionalan problem u Srbiji. Ako su demokratske snage razjedinjene, radikali pobeđuju – u suprotnom gube.
Endrju (Andrew) Denison, direktor Transatlantske mreže (Transatlantic Networks) sa sedištem u Bonu ističe u intervjuu za naš program da je ishod prilično iznenađujući i razočaravajući ali situacija nije beznadežna.
Denison: Verujem da je EU mogla da uradi više da poboljša ekonomsku situaciju u Srbiji, što bi ojačalo poziciju reformskih političara kao što su Tadić. Međutim, ne verujem da je ekonomska situacija jedini razlog za uspeh Nikolića, kao što to nije ni pitanje Kosova. Mislim da u političkom životu Srbije još uvek veoma snažnu ulogu igra osećanje da je ona žrtva, slavljenje poraza a ne pobeda i da su za njene probleme krivi drugi. Nadam se da će prevladati uverenje kod građana Srbije da je njihova budućnost u saradnji sa međunarodnom zajednicom a ne u ozlojeđenosti.
U kojoj meri Evropska unija može da pomogne Tadiću između dva izborna kruga?
Ajl: Jasno je da je EU zabrinuta. Proteklog vikenda je pod slovenačkim predsedništvom upravo bilo reči o mehanizmima kako da Kosovo postane nezavisno a da istovremeno Srbija ne bude ponižena. U tom smislu razmatraju se različiti podsticaji, kao što je nedavni predlog o ukidanju šengenskih viza, zatim potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju pre drugog kruga predsedničkih izbora da bi se pokazalo građanima Srbije, da Brisel nije zainteresovan za njenu izolaciju. Naprotiv. Međutim, nažalost sama Evropska unija je iznutra podeljena. Neke članice naime smatraju da je najvažnije izručenje Ratka Mladića i Radovana Karadžića Haškom tribunalu i Srbija ne može nastaviti evropske integracije bez ispunjenja tog uslova. Lično smatram da je takav pristup izraz očaja i ne može da bude delotvoran.
Međutim, Endrju Denison je delimično skeptičan u domet podrške EU.
Denison: Evropska unija se nalazi u delikatnoj situaciji, jer niko ne želi da bude ucenjivan, pa ni Brisel i da nagrađuje pretnje. Istovremeno, Tadić ne može da nudi samo prazna obećanja da bi njegova pobeda garantovala prosperitetnu, evropsku budućnost, već i iza toga mora da stoje konkretni potezi. Ne znam da li će 28. januara biti potpisan Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji, ali Brisel mora uložiti svu diplomatsku veštinu da ubedi građane i političare u Srbiji da je njihova budućnost u evroatlatskim integracijama.
No, Holandija se protivi potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom dok se ne izruči Ratko Mladić.

Andrew Denison,
Denison: Evropska unija ima dobru ali komplikovanu spoljnu politiku. jedna zemlja, kao što je u ovom slučaju Holandija, može sve da uspori pa i da blokira. Lično smatram da privremena prepreka, tačnije izručenje Ratka Mladića može biti stavljena po strani zbog stabilizacije političkih prilika u regionu. Međutim, ne smemo da zaboravimo zločine i stradanja tokom rata u Bosni i na kraju dana biće veoma teško sarađivati sa Srbijom koja smatra da je pravda zadovoljena skrivanjem Mladića i Karadžića.
Ko ima više šansi da pobedi u drugom krugu. Nikolić ili Tadić?
Ajl: Jedino što se u ovom trenutku sa sigurnošću može reći jeste da prednost Tomislava Nikolića nije nedostižna. Međutim, pitanje je najpre da li Tadić može da ubedi Koštunicu da ga podrži bez obzira na međusobne surevnjivosti. Što je najvažnije, pitanje je da li Tadić može da ubedi građane Srbije da bez ozbira što je situacija u zemlji loša, da će stanje biti još gore ukoliko pobedi Tomislav Nikolić. Ja lično mislim da će Tadić pobediti. Impresioniran sam velikim odzivom birača bez obzira na mnoštvo izbora koji su u poslednje vreme održani, što pokazuje da ljudi ozbiljno shvataju sadašnju situaciju da su spremni da slušaju argumente.
Kako bi Zapad reagovao u slučaju pobede Tomislava Nikolića. Endrju Denison.
Denison: U geopolitici možete birati prijatelje ali ne i susede. Srbija je u susedstvu. Ukoliko se ona odluči da nastavi putem suprotnim interesima i vrednostima za koje se zalažu zemlje u njenom susedstvu, onda će ona biti izolovana. Ako se Srbija opredeli za nasilje, onda će i EU odgovoriti silom. EU će se svakako rukovoditi ne prema ličnosti, već kakva se politika u Beogradu vodi. Ako Nikolić bude sklon kompromisu i saradnji, onda će Zapad sa njim svakako razgovarati. U slučaju da pak ispuni neka od obećanja iz predizborne kampanje u smislu jačanja nacionalizma pa i nasilja, onda će Brisel adekvatno reagovati, uključujući i upotrebu sile.
Ajl: Jasno je da nema nikakvog smisla u izolovanju Srbije. Ali za EU će biti veoma teško da sarađuje sa rukovodstvom u Beogradu koje insistira na članstvu u Uniji pod uslovima koje određuje Srbija i da ona, kao što je Nikolić više puta ukazivao, odlučuje u kojoj meri će se integrisati u Evropu. To je neprihvatljivo, jer članstvo u EU podrazumeva prihvatanje čitavog seta obaveza ali i prava koja važe za sve, a ne uzimanje selektivno samo onoga što neko želi. Dakle, u slučaju pobede Nikolića biće sigurno dodatno vreme izgubljeno. U toj varijanti verovatno bi dobio na značaju Vojislav Koštunica, koga bi Brisel doživljavao kao neku vrstu kontrateže radikalskom predsedniku Srbije. Kada je reč o istorijskom oslanjanju na Rusiju, koja je geografski daleko i nije u stanju da ničim konstruktivnim pomogne, već samo širi negativnu politiku protiv ostatka Evrope, to bi dugoročno bila katastrofa po Srbiju.
Kako će se ishod drugog predsedničkih izbora odraziti na rešavanje statusa Kosova?
Denison: Nemam kristalnu kuglu, ali verujem da će Kosovo proglasiti nezavisnost koju će priznati većina u međunarodnoj zajednici. Nadam se da je moguć diplomatski aranžman, kao na Tajvanu ili Severnom Kipru, gde je na delu ograničena nezavisnost na neodređeno vreme. To će u mnogome zavisiti od pozicije Srbije. Ukoliko se ona opredeli za nasilje, u tom slučaju Kosovo će steći neograničene simpatije Zapada. Ukoliko se vlasti u Beogradu budu pak ponašale odgovorno onda će mogućnost Kosova da provociraju Srbiju u priličnoj meri biti ograničene. Dakle, mnogo je bolje opredeliti se za put saradnje.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG