Dostupni linkovi

Ključna podrška premijera Koštunice


Gordon Bardos

Ishod drugog kruga predsedničkih izbora biće krajnje neizvestan i ključna će biti pozicija Vojislava Koštunice. Zato će SAD i EU izvršiti snažan pritisak da podrži Tadića, kaže za RSE Gordon Bardoš

zamenik direktora Harimanovog instituta na Kolumbija univerzitetu. On smatra i da će Brisel sa svoje strane pokušati da pomogne Tadiću potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i ukidanjem šengenskih viza.

Bardoš: Rezultati izbora su na neki način očekivani. Procenjujem da Nikolić i Tadić u drugom krugu imaju podjednake šanse. Nikolić u osnovi može da računa na podršku glasača Mrkonjića, kandidata SPS. S druge strane, Tadić očekuje da za njega glasaju pristalice Čedomira Jovanovića iz Liberalno demokratske partije. Procenjujem da će glasovi ostalih kandidata koji su ukupno osvojili manje od 5 odsto uglavnom otići Tadiću. U takvoj situaciji, ključno će biti za koga će se opredeliti Vojislav Koštunica.

RSE: Koga će podržati Koštunica? Podsećamo da je on nakratko podržao početkom godine izbor Nikolića za predsednika parlamenta, pitali smo naseg sagovornika.

Bardoš: Teško je to predvideti. Sigurno je da će EU i SAD izvršiti snažan pritisak na Koštunicu da podrži Tadića. Postavlja se međutim pitanje u kojoj meri on zapravo može da kontroliše reakciju svojih pristalica. Prema nekim analizama većina birača koji su glasali za Velimira Ilića skloniji su da podrže Nikolića nego Tadića.

RSE:Istovremeno, ako Tadić, s jedne strane računa na birače Čedomira Jovanovića moraće da još više naglasi proevropsku opciju Srbije, čime će se automatski udaljiti od Ilićevih pristalica?
Bardoš: Nije jasno kako će u naredne dve sedmice da se Nikolić i Tadić pozicioniraju. Zanimljivo je da je Nikolić nastojao da se predstavi kao umereni kandidat kako bi pridobio birače iz centra. Mislim da će izlaznost biti jedan od odlučujućih elemenata u drugom krugu izbora, što više birača glasa to su veće Tadićeve šanse. Na primer, ako izlaznost bude između 65 i 70 odsto, onda ima velike izglede da pobedi.

RSE:
Može li, međutim, Tadić da mobiliše građane da tako masovno izađu na birališta?
Bardoš: To će delimično zavisiti i od osećaja birača građanske odgovornosti za trenutak u kome se Srbija nalazi. Čitajući domaće medije, zaista se stiče utisak da je Srbija na istorijskoj prekretnici, da li će krenuti ka evropskim integracijama, ili nekoj vrsti samoizolacije i Rusiji.

RSE: Pomenuli ste da je Nikolić vodio umereniju kampanju. Da li je to jedini razlog što je dobio 1,6 miliona glasova, pola miliona više nego njegova partija na parlamentarnim izborima, ili i nezadovoljstvo građana stanjem oko Kosova ali i socijalno-ekonomskim prilikama?


Bardoš:U pravu ste. Njegov uspeh delimično treba tumačiti dobrom kampanjom. Tu je svakako i nezadovoljstvo politikom EU i SAD oko rešavanja statusa Kosova. Treći razlog je ekonomska situacija u zemlji. Na kraju, postmiloševićevske snage su već skoro 8 godina na vlasti i građani su na neki način možda umorni od istih lica koja ih vode, tako da i to ide u prilog Nikoliću.

RSE: Da li je Evropska unija večeras zabrinuta ishodom prvog kruga izbora? Da li će pokušati da između dva kruga pomogne Tadiću da pobedi kao što je u petak, uoči prvog kruga najavila pregovore o ukidanju viza građanima Srbije?

Bardoš:
Mislim da je EU delimično zabrinuta, ne verujem međutim da je preterano iznenađena. U međuvremenu, Brisel će svakako pokušati da potpiše 28. januara Sporazum sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju, zatim da ukine šengenske vize, kako bi ojačala Tadićevu poziciju.

RSE: Da li bi se Srbija u slučaju pobede Nikolića našla u nekoj vrsti samoizolacije, ili je to preterivanje?


Bardoš:
Mislim da bi se kratkoročno međunarodna pozicija Srbije pogoršala. Zapad bi bio veoma zabrinut da Beograd odustaje od evropskih integracija, ide u neku vrstu samoizolacije i okreće se Moskvi. Nakon te prve reakcije, smatram da bi posle nekoliko meseci svi shvatili da je neophodno rešavati otvorena pitanja, odnosno uspostaviti dijalog. Nikolić bi uvideo da nema druge opcije nego da Srbija nastavi saradnju sa EU. Brisel bi pak shvatio da mora da na ovaj ili onaj način sarađuje sa Srbijom jer je najvažnija zemlja na Balkanu. Znači, kada se slegne prašina svi će uvideti da je neophodno prisupiti zajedničkom rešavanju problema. Na kraju, funkcija predsednika Srbije je manje više ceremonijalna, tako da bi Nikolićev uticaj bio više simboličan nego suštinski.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG