Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da "EU mora da odluči da li hoće Sporazum sa Srbijom, ili hoće protivpravno da pošalje Misiju za pravljenje veštačke tvorevine koja bi se zvala nezavisno Kosovo". Potpredsednik Koštuničine Demokratske partije Srbije Aleksandar Popović u poruci Briselu prekjuče je to još radikalnije verbalizovao: “..ili Srbija, ili marionetska tvorevina Kosovo”.
A državni sekretar Dušan Proroković danas je izjavio da nije Srbija ta koja menja svoju spoljnopolitičku orijentaciju nego da Evropska unija menja politiku prema Srbiji:
"Srbija je izložena realnoj pretnji da deo država članica EU može jednostrano priznati KiM i to je u našim odnosima sa EU jedan novi momenat jer u trenutku kada je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju parafiran takvi glasovi iz država članica EU se nisu mogli čuti."
Bahtijar Aljaf, ekspert za Balkan iz ljubljanskog Instituta za bliskoistočne i balkanske studije, smatra da je dilema Kosovo ili Evropa lažna i da je poruka srpskog premijera Vojislava Koštunice Evropskoj uniji da mora da izabere između nezavisnosti Kosova i potpisivanja Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji sa Srbijom ultimativne prirode. Takva komunikacijija sa Briselom, ocenjuje, ne može Srbiji doneti ništa dobro:
"Gospodin Koštunica želi da učini neki pritisak na EU. Mislim da pritisak na takav način ne može proći. Apsolutno lažna dilema, najbolje bi bilo da gospodina Koštunica razgovara o obliku te misije i o njenom mandatu itd. Jer, bez obzira što on to ne prihvata ta misija će doći i najbolje bi bilo, dok ima vremena, da se razgovara o mandatu te misije - ako želi da pomogne Srbiji i Srbima na Kosovu to može učiniti samo na takav način. Ultimativno ne ide, poslednjih 20 godina nijedan ultimatum nije uspeo, i to samo šteti interesima Srbije."
Evropska unija ili Kosovo? Cela debata koju slušamo ovih dana o ovoj dilemi je pogrešno shvaćena, tačnije, ta dilema je nepostojeća. Prvo, zato što su oni koji odlučuju u Evropskoj uniji insistirali na tome da su te dve teme odvojene, a drugo, zato što verujem da bi, čak i da nisu, Srbija morala da insistirati da one budu odvojene, kaže Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost:
"To insistiranje na povezivanju budućeg statusa Kosova i naše saradnje sa EU pre svega u ogromnoj meri šteti nama, a vrlo malo ili čak uopšte samoj EU. Pitanje je da li je ova debata započeta zbog unutrašnjih ili spoljno političkih potreba, mislim da ima i jednog i drugog, ali brinem da unutrašnje političke potrebe ne postanu i spoljno politički orijentir jer bi to bilo jako loše. Naime, pripadam onoj grupi ljudi koji duboko veruju da je upravo Srbija trebala da pozove EU na Kosovo, i time pokaže da je i dalje ta koja se pita šta će biti sa Kosovom, umesto da se džilita i odbacuje takvu mogućnost iako znamo da će ta misija EU sigurno doći na Kosovo. Dakle, oni koji žele da učine sve kako bi ligitimisali srpski suverenitet na Kosovu to mogu učiniti upravo takvim pozivom EU i time bi mogli dobiti ozbiljan poen."
Ovom stavu Sonja Liht dodaje nešto što smatra mnogo važnijim:
"Konačno, svi mi znamo da Kosovo, na žalost, neće ostati sastavni deo Srbije, nije i neće biti. Dakle, svi mi koji to znamo, a to znaju i oni koji bi jako želeli da Kosovo ostane sastavni deo Srbije, znamo još nešto – da samoizolacija Srbije, na ovom našem evropskom kontinentu, od EU znači ozbiljno nazadovanje Srbije. Dakle, izgubićemo Kosovo a pokvarićemo odnose sa EU. Ne mislim da je to zauvek ali mislim da svaki šum u tim odnosima šteti samo nama i da ćemo za to plaćati cenu, a toliko toga smo se naplaćali zbog pogrešnih politika u poslednjih 15-ak godina. Cena je ionako prevelika i mislim da bi trebalo mnogo mudrije i osmišljenije voditi našu spoljnu politiku."
