Dostupni linkovi

Tužilaštvo BiH je pokrenulo istragu protiv 42 osobe zbog sumnje da su pomagale skrivanje četvorice preostalih haških begunaca. Da li će i Tužilaštvo za ratne zločine Srbije učestvovati u ovoj istrazi?

Tužilaštvo BiH potvrdilo je da je pokrenulo istragu protiv 42 osobe koje se sumnjiče za pomaganje u skrivanju Radovana Kardžića, Ratka Mladića, Stojana Župljanina i Gorana Hadžića. U Tužilaštvu, međutim, nisu željeli saopštiti šta je dosadašnja istraga pokazala i da li su prikupljeni novi dokazi protiv ovih osoba, među kojima su po prvi put i porodice preostalih haških bjegunaca.
Mediji su nezvanično objavili da je Ljuban Ećim, nekadašnji drugi čovjek državne bezbjednosti RS-a, jedan od organizatora mreže skrivanja i plaćanja osiguranja Radovana Kardžića i ostalih. Pored Ećima, koji je potkraj prošle godine uhapšen u Beogradu, istraga je otvorena i protiv Milovana Cicka Bjelice, Dragana Kijca, Radomira Kojića, Tomislava Kovača i tridesetak drugih osoba. Većina ovih ljudi već pet godina je na crnim listama EU i SAD-a. Hapsili su ih i saslušavali pripadnici SFOR-a i domaći pravosudni organi, ali nikada protiv njih nije podignuta optužnica. Najčešće privođeni i jedini suđeni pred Sudom BiH je nekadašnji visoki funkcioner Srpske demokratske stranke Milovan Bjelica, koji za naš program kaže:
„Mislim da se to više koristi za dnevno - političke potrebe, bar kad sam ja u pitanju. Vidim dosta nekih imena za koja nikada nisam ni čuo. Ja jesam imao proces u Sudu BiH, gdje je bila i tačka pomoć licu optuženom od strane Haškog tribunala, konkretno Radovanu Karadžiću, i osobođen sam po tom pitanju. Šezdeset dana i šezdeset noći sam proveo u bazi SFOR-a. Ja mislim da je Tuzla bila, ali nisam siguran, ne mogu garantovati. Više dana sam ispitivan, i ključno je bilo to pitanje, pa čak sam išao dva puta i na poligraf da bih dokazao da nemam ništa sa tim za što me sve optužuju. Kada su predali istražnim organima RS-a i BiH, oni su rekli da su oni svoj dio posla obavili i da oni nemaju više nikakve potrebe za mojim zadržavanjem, niti da će oni pokretati bilo kakve pravne procese kada sam ja u pitanju.»
Bjelica tvrdi da je Radovana Karadžića zadnji put vidio na Palama nešto prije 2000. godine i da od tada ne zna ništa o njemu:
„Ne znam ni šta će uraditi, ni šta misli, ni gdje se nalazi.“
U istragu Tužilaštva uključene su obavještajno - sigurnosne agencije na nivou BiH i policija RS-a.

Direktor «Nezavisnih novina» Željko Kopanja, koji je prije gotovo deceniju prvi počeo javno govoriti o ratnim zločinima i odgovornima za njih u RS-u, što je zamalo platio životom, danas vjeruje kako postoji ozbiljna namjera u BiH da se Karadžić i Mladić nađu u Haškom tribunalu:
„Da ipak tu priču pred Haškim tribunalom privedu kraju, ili da postoji određena namjera da se Mladić i Karadžić nađu u Tribunalu. Nemam lični stav kad je u pitanju pritisak te vrste na porodice optuženih. U svakom slučaju, ovo što radi Tužilaštvo BiH ja pozdravljam i mislim da je i to jedan od načina kako da se privole ili da se predaju ili da se uhapse Radovan Karadžić i Mladić.Ovo je jedna vrsta pritiska koja bi mogla polučiti određene rezultate, i da se dođe do dokaza da su u mreži podrške ili da nisu - da se sa ljudi skine anatema. Uglavnom, bitno je da je Tužilaštvo pokrenulo to i da sad istražni organi, kao što su OSA i SIPA, rade.“
Predsjednik Srpske demokratske stranke, čiji članovi su obuhvaćeni istragom, Mladen Bosić kaže kako stranka zvanično nije upoznata sa istragom koju Tužilaštvo vodi, ni protiv koga je vodi. Ono što se može vidjeti i čuti u medijima su imena koja se spominju već godinama, ali nikada nisu osuđena za pomaganje haškim optuženicima, kaže Bosić:
„Imena tih ljudi koje sam ja pročitao se ustvari ponavljaju stalno kada treba podići atmosferu po tom pitanju. Prema tome, ja ne mislim da je iko iznenađen tim novim objavljivanjem - objavljivanjem novih istraga protiv starih ljudi. Čini mi se da pomalo to izgleda kao stvaranje alibija da se na tom pitanju ozbiljno radi, jer periodično dođe do pravljenja lista, pokretanja istraga i onda na kraju ispadne ili da se te istrage zatvore bez ikakvih rezultata, ili da se jednostavno prećutno ignorišu.“
Denis Hadžović, iz Centra za sigurnosne studije, kaže kako je razbijanje mreže pomagača haških optuženika dugotrajan proces, te da institucije BiH tek sada pokazuju malo više spremnosti da se od Haškog tribunala preuzme taj dio posla:
„Tužilaštvo špekuliše sa 13.000 osoba koje su povezane s tim, tako da mislim da ulazimo u jednu dugoročniju fazu.“
Srpsko tužilaštvo će sarađivati, ako to bude zatraženo
Nakon što je Tužilaštvo BIH pokrenulo istragu protiv nekadašnjeg zamenika načelnika banjalučkog centra DB RS Ljubana Ećima i još 41 osobe, koje se terete za pomaganje u skrivanju bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića i drugih haških begunaca, a takođe istom odlukom otvorilo istrage i protiv članova porodica haških begunaca Radovana Karadžića, Gorana Hadžića, Ratka Mladića i Stojana Župljanina, otvara se pitanje da li će Tužilaštvo za ratne zločine Srbije učestvovati u ovoj istrazi budući da značajan broj lica protiv kojih je otvorena istraga živi na teritoriji Srbije. Istovremeno, deo stručne javnosti izražava rezervu prema ovakvom potezu, imajući u vidu ranija iskustva koja nisu dala rezultate u potrazi za haškim beguncima.

Beograd, sudnica Specijalnog suda za ratne zločine
Koordinator za odnose sa javnošću Tužilaštva za ratne zločine Srbije Jasna Janković za naš program kaže da u slučaju Ljubana Ećima, koji je nedavno u Beogradu uhapšen zbog krijumčarenja droge, i sumnje da je jedan od organizatora mreže skrivanja i plaćanja obezbeđena Radovana Kardžića i drugih haških optuženika, za sada nema saradnje sa Tuzilaštvom BiH. Ona podvlači da do sada u srpsko tužilaštvo nije ni stigao zahtev Tužilaštva iz Sarajeva za saradnju po ovom predmetu, ali i dodaje.
“Ukoliko se ispostavi da konkretnih dokaza i ukoliko Tužilaštvo BiH bude tražilo od našeg Tužilaštva bilo kakvu podršku i pomoć kada je u pitanju ovaj predmet, mi ćemo postupiti na osnovu naše vrlo efikasne i dobre saradnje.”
S druge strane, Luka Karadžić, brat haškog begunca Radovana Karadžića u izjavi za naš program odbacuje mogućnost da su osobe protiv kojih je pokrenuta istraga pomagale skrivanje njegovog brata, ali ne isključuje ni sledeću mogućnost.
“Ja ne garantujem da nije bilo ljudi koji su išli od firme do firme, od privatnika do privatnika, da traže novac navodno za skrivanje i lečenje mog brata. Ja sam više puta upozoravao i javno pozivao ljude da kod koga god dođu takvi, da odmah pozove policiju i prijavi tog čoveka policiji”.
Otvaranje ovakvih istraga teško može doneti bilo kakav pomak u potrazi za haškim beguncima, smatra vojno politički komentator dnevnika Politika Ljubodrag Stojadinović i podseća da je članovima porodice Karadžić u više navrata pretresana kuća, ali da to nije dalo očekivane rezultate:
“Niko od optuženika nije bliže privođenju zbog ovoga što se događalo prethodnih godina. Mislim tu na jatake, na tragikomični okvir sudskih pretresa jataka. Kad neko stigne do jataka, onda su to vec jataci čije je vreme upotrebe isteklo i onda se ne zna ko je jatak u ovom trenutku. Mislim da je to neka vrsta alibija onih institucija koje su dužne da naprave dobar operativni plan i završe posao. Očigledno je da se ovde radi o tome da neko to ne želi da učini ili da je nesposoban, pa da službe o kojima se govori budu pod civilnom kontrolom a ne da one kontrolišu civilnu vlast”.
Luka Karadžić, međutim, tvrdi da članovi njegove porodice ne pomažu skrivanje Radovana Karadžića i da predstavnici međunarodne zajednice u BiH to znaju. Na pitanje da li će se odazvati ukoliko dobije poziv za saslušanje ovako odgovara.
“Ne pada mi napamet da se odazivam Tužilaštvu BiH, a Tužilaštvu Srbije i Crne Gore sam obavezan da se odazovem i ja ću se svakako odazvati da vidim o čemu se radi”.
Istovremeno otvara se pitanje da li će Tužilaštvo za ratne zločine Srbije saslušati osobe protiv kojih je otvorena istraga a koje žive u Srbiji. Jasna Janković.
“Za sada ne mogu o tome ništa da kažem”.

U međuvremenu, suđenje optuženima za pomaganje haškom optuženiku Ratku Mladiću zapalo je u neku vrstu proceduralnog ćorsokaka. Naime, Drugi opštinski sud u Beogradu doneo je rešenje kojim se oglašava nenadležnim u ovom predmetu. Kako navode u tom sudu, na rešenje doneto 7. decembra koje još nije pravosnažno, žalili su se Drugo opštinsko tužilaštvo i advokati optuženih Ratka Vučetića i Blagoja Govedarice. Predsedavajući sudskog veća, sudija Dejan Dobrosavljević rekao je tada da je veće podnelo taj predlog zbog najnovijih izmena i dopuna Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, kojima je predviđeno da je za procesuiranje pomagača haških optuženika nadležan Okružni sud u Beogradu. Portparol Okružnog suda Ivana Ramić, međutim, nije mogla da precizira da li će ovaj sud preuzeti predmet.
“Predmet nije dostavljen Okružnom sudu, tako da i informacije kojima mi raspolažemo u ovom trenutku nisu zvanične. To je ono što sam videla u medijima, znači: da je takvo rešenje doneto, da su izjavljene žalbe i prvo će se odlučivati o žalbama na to rešenje kojim se Drugi opštinski sud oglašava nenadležnim. Nismo ni videli rešsenje, ne znamo na šta se konkretno pozivaju i šta su naveli. Ne mogu vam ništa konkretno u ovom trenutku reći”.

XS
SM
MD
LG