Dostupni linkovi

Dug rđav, ali neizbežan drug?


Novčanice (evri i dolari)

Kao i svake godine, uoči božićnih i novogodišnjih praznika nastupi potrošačka groznica. Građani troše mnogo više nego tokom godine za poklone, kućne potrepštine, zimovanja.

Nije mali broj onih koji uzimaju kratkoročne pozajmice kod banaka za tu namenu, što uz hipotekarne kredite ili lizinge za automobil samo uvećava njihovu zaduženost. Danas je nemoguće i građanima i firmama da zadovoljavaju svoje potrebe i funkcionišu bez kredita. Međutim, rizik od nemogućnosti njihovog vraćanja uvek postoji, što potvrđuje i nedavna kriza u Sjedinjenim Američkim Državama. Istovremeno, bankama je davanje novca građanima, uz ne tako male kamate, veoma unosan biznis. Koliko smo dužni, da li je dug rđav ali neizbežan drug?

Kada su letos naglo počele da padaju akcije na berzama zbog kreditne krize u Sjedinjenim Američkim Državama, mnogi su se uplašili da može doći do finansijskog sloma poput onog 1929. godine. Američke federalne rezerve i ostale nacionalne banke velikih zemalja su intervenisale, ali se negativni efekti i dalje osećaju i prete SAD da se u sledećoj godini opasno približe recesiji.

Reč je o problemu koji je kumuliran godinama. Naime, u velikoj meri svetska ekonomija zavisi od kredita. Velikim korporacijama je potreban da bi finansirale svakodnevne operacije, građanima da bi rešili stambeno pitanje, kao i za druge potrebe.

Godinama su, pre svega u SAD, ali i drugim zemljama, kamate bile veoma niske, što je podstaklo milione građana da uzimaju veoma povoljne kredite, stavljajući svoje stanove i kuće kao zalog kod banaka. Banke su davale kredite čak i građanima koji su imali dosije neplatiša. Prema nekim podacima, Amerikanci duguju u proseku i više od 100 hiljada dolara. Masovna kupovina nekretnina u Americi drastično je povisila njihovu cenu. Istovremeno, banke su ove stambene kredite pretvarale u obveznice koje su prodavani novim investitorima. Oni su pak te obveznice „prepakovali“, prodajući ih dalje širom sveta. Svi su bili zadovoljni sve dok veliki broj građana nije mogao više da otplaćuje kredite zbog rasta kamata. Kao posledica, mnoge banke su se našle u situaciji da ne mogu naplatiti dugove, niti prodati kuće dužnika, jer im je u međuvremenu drastično pala cena. Tada je usledio lančani potres na finansijskim tržištima širom sveta.

Tako su pred britanskom bankom Norten Rock osvanuli dugi redovi klijenata nestrpljivih da povuku svoj novac, a džinovska švajcarska banka UBS objavila ogromne gubitke. Analitičar iz Njujorka Džim Evod:

Vidite kako se problem na tržištu nekretnina odražava na tržište kredita, u smislu njihove dostupnosti i cene. Strah da bi se američka ekonomija mogla naći na kolenima doveo je do kraja ove igre sa privatnim akcijskim kapitalom, smanjujući drastično nivo finansijskih resursa u SAD.

Svetska ekonomija u osnovi funkcioniše na poverenju investitora i dostupnosti kredita. Međutim, njega nema dovoljno, jer su banke, koje su prinuđene da otpisuju milionske dugove, sada mnogo opreznije i nisu spremne da plasiraju novac kao nekada, što je dovelo do krize likvidnosti.

Federalne rezerve su već upumpale ogromne količine novca, više od 70 milijardi dolara, da bi ublažile potres, a snižena je i kamatna stopa sa 5,25 na 4,25.

Istovremeno, vodeće centralne banke u svetu udružile su snage, u prvoj koordiniranoj akciji posle terorističkog napada na Sjedinjene Američke Države 11. septembra 2001 godine. Američke Federalne rezerve, Evropska centralna banka (ECB) i centralne banke Kanade, Engleske i Švajcarske objavile su korake koji pogođenim komercijalnim bankama treba da olakšaju pristup gotovini, u nadi da će biti zaustavljena kreditna kriza koja preti da gurne privredu SAD u recesiju i uspori svetski rast.


Kreditna zaduženost građana Srbije u dnu evropske lestvice

Bez obzira što se od 2000. godine godišnji rast kreditne zaduženosti građana Srbije beleži dvocifrenim procentima, oni su još uvek u dnu evropske lestvice, kako po stepenu zaduženosti, tako i po ukupnoj količini pozajmljenog novca. Ono što ih sprečava da se više zadužuju jesu niska primanja, guvernerove mere za obuzdavanje „keš kredita“ i visoke bankarske kamate. Izveštava Nebojša Bugarinović:

Čitavu deceniju trajala je kreditna apstinencija i glad za svežim novcem u Srbiji. Onda su došle demokratske promene, prodavnice su se napunile robom, a stanogradnja je oživela. Gomila stranih banaka i lizing kuća utrkuje se u ponudi usluga i Srbija je počela da liči na druge evropske države. Sa ponekom specifičnošću, kaže urednik časopisa „Bankar“ Milan Ćulibrk:

Krediti su zaista postali deo svakodnevice većine građana Srbije, koji uzimaju pozajmice od banaka da bi sastavili kraj s krajem. Međutim, zaduženost građana Srbije još uvek daleko manja od zaduženosti građana razvijenih evropskih zemlja, pa čak i nekih zemalja u okruženju gde je dug građana bankama u proseku nekoliko puta veći nego u Srbiji. Mi smo otprilike na istom nivou zaduženosti kao Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

RSE: Koliko je to, otprilike, po glavi stanovnika?

Ta računica može da zavara, iz prostog razloga što kredit ne koriste svi građani. Otprilike nekih milion građana su trenutno korisnici kredita banaka i svaki od njih je dužan preko hiljadu evra, odnosno nekoliko prosečnih plata.

A šta kažu sami građani:

„Kredit se lako dobija, čak bih rekao previše lako, a banke zaračunavaju zaista zelenašku kamatu. Konkretno fiat punto, koji košta 8.000 evra, sa kamatama izađe na nekih 10.500 evra, a mesečna rata je od 100 do 120 evra, zavisno od načina uplate i dužine otplate. To je za jedan prosečni kragujevački budžet vrlo visoka stavka.“

„Ne razumem se u to, samo znam da je situacija strašna. Ljudi gladuju, brljaju po kantama.“

„Dobio sam dugoročni stambeni kredit na 20+5 godina. Mesečna rata je 190 evra. Jedna plata ide za ratu. Nije povoljno, ali se mora.“

„Bolje je nešto malo uštediti, ako ste u mogućnosti, nego se zaduživati.“

„Ne mogu da uzmem kredit zato što mi je plata mala, tako da jedva sastavljam kraj s krajem. Neke moje kolegice su uzele kredit, pa jedva sastavljaju kraj s krajem.“

Da će kreditno tržište u Srbiji tek morati da se razvija najbolje svedoči vrsta kredita za koji se građani najčešće opredeljuju. Milan Ćulibrk:

U drugim zemljama gotovo i da nema ,keš kredita‘. To je srpski izum, zato su i kamatne stope izuzetno visoke....

Ono što je najgore, naši građani veoma često uzimaju kredit i za godišnje odmore. Pri tome su sve doskora uzimali kredite na pet, šest, čak i na 10 godine. Pri tome odu jednom na letovanje na 15 dana i onda to otplaćuju narednih 10 godina, plaćajući pri tome izuzetno visoke kamate koje su važile na ,keš kredite‘. Te kamate su znale da idu i preko 25, pa čak i do 30 posto na godišnjem nivou, što je zaista ogromna kamatna stopa. A najgore je kada se kredit uzme, a da se veoma često ni ne zna za šta će se te pare upotrebiti. U drugim zemljama gotovo i da nema ,keš kredita‘. To je srpski izum, zato su i kamatne stope izuzetno visoke.

Direktor sektora izvršnih poslova u Hypo Alpe Adria banci Mirko Španović ističe da je Narodna banka Srbije u 2007. godini vodila izuzetno restriktivnu politiku u odnosu na takozvane „keš kredite“:

Gotovinski krediti su u našoj zemlji bili predmet najveće tražnje. Od ukupnog broja od oko milion građana koji su se zadužili u našim bankama, negde oko 62 posto njih je tražilo odnosno uzelo gotovinske kredite. Zadnjim merama Narodne banke je došlo do zaustavljanja rasta u gotovinskim kreditima. A ono u čemu je naša banka postigla posebno značajne rezultate, to su stambeni krediti, gde smo i dalje jedni od najinteresantnijih i najpovoljnijih na tržištu.“

Kolike su kamate za stambene kredite, a kolike za te popularne gotovinske kredite?

Gotovinski krediti su potpuno destimulativni. Maksimalni rok koji dozvoljava Narodna banka je dve godine. Znači, kamatne stope se kreću i do preko 20 posto na tržištu. Mi smo nešto povoljniji. Što se tiče stambenih kredita, zavisno od modela i valute u kojoj se uzima, najniže kamatne stope su od pet i po do šest posto u ,švajcarcima‘, pa sve do preko 10 posto gde su klasični komercijalni uslovi za građane koji uzimaju kredite u evrima. Najveće ograničenje su ustvari uslovi pod kojima mogu da dobiju, odnosno visina rate kojom su ograničeni za sve kredite, uključujući i kreditne kartice. Građanin u Srbiji može da se zaduži do 30 posto svojih redovnih mesečnih primanja, a za stambene kredite ta granica je pomerena do 50 posto. Vreme otplate je 20-30 godina. A što se tiče visine kamatne stope, u Srbiji su generalno visoke kamatne. Uzrok za to, po mojoj proceni, leži u tri razloga. Jedan je što su sredstva koja se prelivaju iz inostranstva kao kreditne linije nešto viša za Srbiju zbog procene rizika zemlje koji je još uvek viši nego u zemljama u okruženju. Drugi je što je stopa inflacije u Srbiji u tekućoj godini nešto veća od očekivane i približava se dvocifrenom broju 10. Treći razlog su relativno oštre mere monetarne politike od strane Narodne banke, što značajno otežava i poskupljuje cenu sredstava koju mi plasiramo.“

Podaci Kreditnog biroa govore da prosečan dug po kreditu s kašnjenjem kod stambenih kredita, a da 230 štediša kasni sa otplatom. To građane Srbije svrstava u red najurednijih platiša, kaže urednik „Bankara“ Milan Ćulibrk:

Srbi su odlične platiše, među najboljima na svetu. Samo dva do tri posto kredita odobrenih stanovništvu se neuredno servisira, odnosno postoje kašnjenja duža od tri meseca, što je zaista neuporedivo u odnosu na neke druge zemlje.

Na pragu su novogodišnji i božićni praznici, građani opsedaju prodavnice i turističke agencije, pa direktora izvršnih poslova u Hipo banci Mirka Španovića pitamo da li se pojačani promet oseća i u ovoj banci:

Mogu da kažem da su pritisak i tražnja stambenih kredita konstantni i stabilni. Ono u čemu smo, posebno u zadnje vreme, imali uspeha i gde osećamo pritisak i potražnju, to je revolving kreditna kartica, gde imamo ubedljivo najnižu kamatnu stopu od 1,25 na mesečnom nivou.

Može li se, na kraju, očekivati da u dogledno vreme dijapazon kredita i kamate na njih budu uporedivi sa onima u svetu. Urednik „Bankara“ Milan Ćulibrk:

Pre očekujem da će se proširiti lepeza bankarskih proizvoda, koje će oni ponuditi građanima, ali dalje značajnije smanjene kamata u ovom trenutku zaista nije realno očekivati. Čak bi možda moglo doći do povećanja kamatnih stopa. Pre svega mislim na upozorenje Narodne banke da je budžet sve, samo ne restriktivan i da bi Narodna banka u narednom periodu možda mogla da zategne monetarne dizgine kako bi sprečila dalji rast inflacije, a u tom slučaju će poskupeti kamatne stope. Druga stvar, ni politička situacija koja sada postoji ne govori u prilog tome da se smanjuje neizvesnost. A svaka neizvesnost znači i poskupljenje kredita.


Građani BiH u proseku duguju jednogodišnju platu

Građani Bosne i Hercegovine su dužni u proseku oko osam hiljada konvertibilnih maraka, što je jednogodišnja plata. Kamate, kao i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, više su nego u Evropi i dostižu i do 10 procenata. S obzirom da oko 50 odsto stanovnika živi na granici siromaštva, mnogi uzimaju kredite da bi preživeli. Međutim, mnogi ne mogu da vrate dug, pa uzimaju nove, veće kredite, ulazeći tako u začarani krug stalne zaduženosti. Prilog pripremila Maja Bjelajac:

...zaduženost po zaposlenom stanovniku Bosne i Hercegovine je čak 8.400 KM ili oko 12 prosječnih plata...

Ukupna kreditna zaduženost građana Bosne i Hercegovine je 5,5 milijardi konvertibilnih maraka. U Centralnoj banci BiH kažu da kreditna zaduženja građana intenzivno rastu u posljednjim godinama, što je posljedica pojačane aktivnosti banaka koje su u ekspanziji na bosanskohercegovačkom tržištu, ali i visoke tražnje građana. Potražnju za kreditima možda najbolje ilustruje podatak da je zaduženost po zaposlenom stanovniku Bosne i Hercegovine čak 8.400 KM ili oko 12 prosječnih plata. Iako su u domaćim bankama zadovoljni naplatom kredita, koja je zvanično oko 98 posto, nema podataka koliko kredita otplaćuju sami klijenti, a koliko opterećenje snose njihovi žiranti.

Banjalučanka S.M., zaposlena u državnoj firmi, koja želi ostati anonimna, kao žirant je otplaćivala kredite za dvije kolegice. Pristala je da bude žirant prvoj komšinici – trudnici koja ju je molila za pomoć kako bi platila avans za stan, uz uvjeravanja da uskoro treba registrovati firmu. Riječ je o kreditu od 15.000 KM na sedam godina, sa mjesečnom ratom od 320 KM. S.M. priča da kada je došla u banku da potpiše administrativnu zabranu, sačekao ju je sin komšinice i objasnio da zapravo on diže kredit, ali ne za stan, već za kupovinu automobila. Pokušala je odbiti, ali kaže da ju je mladić doslovno odvukao do službenice da potpiše administrativnu zabranu. Nakon pet mjeseci, pozvali su je iz banke, jer klijent nije otplaćivao kredit. S.M. je posjetila prvu komšinicu da je upita zašto njen sin ne otplaćuje rate:

Gospođa me je maltene bacila sa balkona, izražavajući ljutnju što ja nju kao napadam i što ja tu postavljam nekakve rokove njenom sinu, sramotim ga i na znam šta sve ne i da izvolim sama plaćati kredit koji sam potpisala. Rekla sam joj: ,Pa zaboga, vi ste uzeli auto‘. Odgovorila mi je: ,Nemamo čime da plaćamo i ne tiče me se.

Epilog priče je kao po scenariju holivudskih filmova. U roku od nekoliko mjeseci, prva komšinica izvadila je jastuke koje je nosila ispod odjeće, odlučivši da više ne bude trudnica, i pobjegla s porodicom za Srbiju:

Prosto me sramota kakvi su me ljudi izvozali i iskoristili to što sam htjela pomoći.

U Centralnoj banci BiH kažu da je godišnja stopa rasta zaduženosti u 2007. godini oko 30 posto, što je znatno više u odnosu na zemlje sa razvijenim ekonomijama, ali približno kao u ostalim tranzicijskim državama.


Izraženija potražnja za potrošačkim kreditima u CG uoči praznika

Pretpraznično raspoloženje u Crnoj Gori se najočitije manifestuje po potrošačkoj groznici. Povećan obim kupovine, međutim, prema mišljenju stručnjaka, nije uslovljen samo psihološkim i emotivnim razlozima, već i klasičnim ekonomskim pokazateljima, koji govore o izvesnom rastu zarada, velikom prilivu stranog kapitala i mogućnosti zaduživanja kod banaka. Javlja Esad Krcić:

S obzirom na prethodnu deceniju, nizak životni standard i činjenicu da je većini građana bio ograničen pristup nizu potrošačkih dobara za kojima je postojala potreba odnosno želja, ali ne i mogućnost kupovine, potrošačka groznica je potpuno logična i očekivana i samo je djelimično uslovljena pretprazničnim raspoloženjem. Pravi razlozi za povećanje obima kupovine su manjim dijelom povećanje plata, a više veliki priliv stranog kapitala, prije svega kroz kupoprodaju nekretnina. Jedan od razloga je i mogućnost zaduživanja kod banaka, odnosno uzimanje potrošačkih kredita. Relja Đurović, menadžer za kredite Oportunity banke kaže da je tražnja za potrošačkim kreditima uoči praznika samo dodatno povećana:

Obzirom na samo pretpraznično raspoloženje, na veliki broj popusta, sniženja, može se reći da je potražnja za potrošačkim kreditima u ovim danima izraženija nego što je to uobičajeno.

RSE: Koliko su građani zaduženi i da li uredno vraćaju pozajmice?

Teško vam mogu saopštiti neki opšti podatak. Kad bude osnovan kreditni biro, mislim da će te informacije, u nekom narednom periodu, biti mnogo preciznije. A što se tiče same otplate kredita, u potpunosti smo zadovoljni servisiranjem i otplatom kredita građana.“

RSE: Zašto građani najčešće traže kredite?

Građani se najčešće opredjeljuju za kupovinu vozila, bilo polovnih, bilo novih, za kupovinu tehničke robe, bijele tehnike, računara, računarske opreme. Uglavnom dominira tehnička roba.

Prilično se čuju optužbe na račun banaka da zaračunavaju previsoke kamate:

Kamatna stopa zavisi od vrste kredita, a na građanima je da odaberu koja varijanta je za njih najbolja.

Da li su kamate previsoke ili ne, sasvim je relativno. A banke imaju svoju logiku. O tome svjedoče i sami građani:

„Baš sam pričao s jednim čovjekom koji radi u banci i pitao ga za te kamate. Rekao mi je da su kamate velike i da nemaju razloga da ih spuštaju, jer je potražnja ogromna – ne mogu obezbijediti toliko para koliko ljudi traže. Dosta ljudi uzima kredite za nekakve potrepštine po kući.“

„Ljudi uopšte ne razmišljaju koliko će da vraćaju. Bitno je da u tom momentu dobiju pare i gotovo.“

„Razmišljaju onda kada kredit trebaju da vraćaju.“

„Uzimaju kredit da bi vratili prethodni kredit.“

„Ako ne može da vrati, nema novaca, ide u drugu banku, zaduži se kod druge banke, uzme veći kredit da bi vratio onaj prvi, pa se onda zaduži u trećoj banci da bi vratio taj drugi.“

Građani su na kraju novembra, prema riječima Nikole Fabrisa, glavnog ekonomiste Centralne banke, dugovali bankama, po osnovu kredita, preko 750 miliona, dok su s druge strane na ime depozita položili preko 970 miliona eura:

Znači da je stanovništvo u globalu imalo 219 miliona više položenih sredstava nego što je bio iznos kredita koji je odobrio bankarski sektor. Međutim, to naravno ne znači da ne postoji jedan broj stanovnika koji olako poteže za uzimanjem kredita, ne razmišljajući kako će se to odraziti na njihov budući ekonomski položaj u onom periodu kada dođe vrijeme za otplatu kredita. Jer se danas, po pravilima tržišne ekonomije, kredit ne može otpisati, iako je takva situacija bila svojstvena u periodu od pre više od desetak godina u socijalističkom sistemu.


U Hrvatskoj glad građana za kreditima ne jenjava

Problem zaduživanja hrvatskih građana prisutan je već gotovo deceniju. Hrvatska narodna banka intervenisala je nizom mera da ograniči plasman kredita, ali glad građana za njima ne jenjava. Zapravo, kada se spominje spoljni dug Hrvatske koji preti da ugrozi ekonomsku stabilnost zemlje, obično se zaboravi reći da je njegov rast poslednjih nekoliko godina uzrokovan ne državnim, nego zaduživanjem građana. Čujmo najpre šta kažu građani Zagreba. Prilog pripremio Enis Zebić:

„Iz kredita u kredit u Privrednoj banci.“

RSE: A za što?

„Za svakodnevni život.“

RSE: I do kad će to trajati?

„Svaki kredit traje 24 mjeseca.“

RSE: Da li postoji način da se vi iz tog kruga izvučete?

„Da se otplati.“

„Imam kredit u Zagrebačkoj banci. Svaki drugi mjesec mi se događa da zbog tečajne razlike u eurima kasnim s otplatom, pa stižu opomene.“

Hrvatski građani žive na kredit, jer nemaju dovoljno novca za život. Prosječna plaća pokriva tek 75 posto „košarice“ odnosno mjesečnih troškova četveročlane obitelji, upozorava predsjednik Nezavisnih hrvatskih sindikata, Krešimir Sever:

I to rješavaju zaduživanjem. Činjenica je da su koncem rujna hrvatski građani bili dužni negdje oko 109 milijardi i 700 milijuna kuna. Ako se gleda struktura duga, pola toga duga je zaduženje po kreditnim karticama, minusima po tekućim računima građana, onda kratkoročnim, nenamjenskim, gotovinskim kreditima. A to su u pravilu zaduživanja za preživljavanje.

Danas je zaduživanje zapravo sastavni dio života hrvatske obitelji ...

Podjednako tako, nema nijednog ozbiljnijeg događaja u obitelji, za koji nije potreban kredit, nastavlja Sever:

Bilo da je riječ o svadbi u obitelji, bilo da je riječ o sprovodu u obitelji, bilo da je riječ o rođenju djeteta, krstitkama, krizmi ili bilo čemu drugome, sve to traži nekakvo zaduživanje. Danas je zaduživanje zapravo sastavni dio života hrvatske obitelji.

Procjena je da će se u prosincu u Hrvatskoj potrošiti oko 12 milijardi kuna. Za samu blagdansku trpezu potrošit će se oko 1.600 kuna, dio od ovog iznosa su redoviti troškovi, dio uplata raznih zimovanja, a dio darovi.

Sa peglanjem kartica i zaduživanjem počelo se – kada se moglo, kaže jedan od doajena hrvatskog ekonomskog novinarstva, urednik magazina „Lider“, Miodrag Šajatović:

To je krenulo kad su se banke konsolidirale, početkom ovog tisućljeća. Nećemo govoriti o teoriji zavjere, ali interes najjačeg svjetskog kapitala je da što više zaduži i ostvari velike profite na područjima gdje još nema velikog zaduženja i to se uredno radi. A naravno zemlje poput Hrvatske, pa i ovih drugih u okruženju, uredno ulijeću u zamke koje im se postavljaju.

Hrvatska narodna banka nastoji već dulje vrijeme ograničiti rast kredita i zaduživanja građana povećavanjem obavezne rezerve koju komercijalne banke moraju držati u središnjoj banci. To poskupljuje kredite, ali – tko mora – uzima ga, kaže sindikalist Sever:

Kredit je sastavni dio života i sve ove mjere kojima se pokušava destimulirati zaduživanje zapravo u konačnici uvijek plaćaju oni koji bez kredita ne mogu, a to su građani.

Šajatović je skeptičan oko dosega mjera Hrvatske narodne banke, jer – kaže – oni imaju slobodu kretanja u telefonskoj govornici:

I oni pokušavaju u toj svojoj telefonskoj govornici učiniti što je s njihove strane moguće. Međutim, zapravo će se iz novog proračuna buduće vlade vidjeti da li onaj tko može zaista pomoći da se to zakoči – država i vlada – to želi ili ne želi.


Svet - građani Češke Republike sve zaduženiji

I za sam kraj o iskustvu Češke Republike. I njeni građani su svake godine sve zaduženiji, što već iznosi 23 odsto društvenog proizvoda. Tomaš Vlk iz Agencije „Patria“ u Pragu, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa kaže:

To je sličan nivo kao i u ostalim zemljama u tranziciji, kao što su Mađarska i Poljska, ali je svakako niži nego u zapadnoj Evropi.

RSE: Šta najviše podstiče građane da uzimaju kredite?

Mislim da je u poslednjih nekoliko godina optimizam zbog privrednog rasta, zatim životnog standarda i istovremeno relativno niske kamatne stope od četiri-pet odsto podstakao građane da se dalje zadužuju. Na to u velikoj meri utiče i činjenica da mnogi uzimaju kredite za rešavanje stambenog pitanja. To pokazuje i podatak da oko 60 odsto duga građana otpada na kredite za nekretnine. Oko 30 odsto kredita se uzima se za različite vidove potrošnju, pre svega kupovinu automobila.

RSE: Šta se u budućnosti može očekivati?

Sve veća konkurencija među bankama ide u prilog potrošačima, jer se one utrkuju da ih privuku. Istovremeno, Narodna banka je, da bi predupredila rast inflacije, prošlog meseca povećala osnovnu kamatnu stopu, što će svakako uticati i na više kamate na hipoteke, a to će na neki način delimično obeshrabriti građane da se masovno zadužuju. Mislim da će zaduživanje građana rasti, ali ne tako brzo kao do sada.

RSE: U kojoj pak meri masovna tražnja kredita omogućava bankama da se ponašaju kao karteli?

Mislim da se banke ne ponašaju kao karteli već kao konkurenti koji nastoje da privuku klijente nudeći povoljnije provizije ili čak potpuno besplatno pojedine usluge.

RSE: Da li postoji opasnost od „pucanja balona“ kao u Sjedinjenim Američkim Državama?

Uvek postoji procenat ljudi koji ne mogu da vrate kredit, ali to nije ni izbliza kao u SAD. Češka ekonomija je prilično snažna i stabilna. Kredite uglavnom uzima bogatiji deo populacije koji može bez problema da ih vraća.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG