Evropska Unija je sve bliža jedinstvenom stavu o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Međutim, nepoznanica je kakve će biti posledice na terenu, imajući u vidu protivljenje Srbije i Rusije, ocenjuje svetska štampa. U tom smislu je neizvesno i da li će najava Brisela ubrzanijeg puta Srbije ka Uniji, biti dovoljna da se vlasti u Beogradu zadovolje.
Četiri velike evropske zemlje nastoje da nametnu i nadgledaju nezavisnost na Kosovu bez novog mandata UN čime rizikuju obračun sa Rusijom i žestoki otpor Srbije, piše londonski "Gardijan". Ovaj list navodi da su ministri inostranih poslova Velike Britanije,
Nemačke, Francuske i Italije uputili poruku učesnicima današnjeg samita Evropske unije, tražeći da vlade 27 zemalja članica
upute jasnu poruku oko statusa Kosova, odobre razmeštanje misije Evropske unije od 1.800 ljudi koji bi sproveli plan Martija Ahtisarija
o nadgledanoj nezavisnosti Kosova. "Gardijan" citira zvaničnike Evropske unije koji su rekli da su pripreme za razmeštanje takve misije toliko uznapredovale da bi ona mogla da bude upućena "sutra" ako dobije političko "zeleno svetlo".
Velika evropska četvorka koja sa SAD i Rusijom čini Kontakt grupu, biće prva pored Amerikanaca koja će priznati kosovsku državu nakon
što albanski lideri izdaju deklaraciju o nezavisnosti koja se očekuje narednih nedelja, piše "Gardijan" dodajući da iako je 27-orka sve bliža jedinstvenom stavu, nekoliko članica kao što su Kipar, Grčka i Slovačka i dalje su protiv priznavanja Kosova bez dogovora sa Srbijom. Ostale zemlje poput Holandije brine međunarodno-pravna osnova za korake koje četiri ministara predlažu. Britanski list ističe da je sastanak ambasadora EU prošle sedmice u Briselu pokazao da samo oko 16 od 27 članica podržava predlog evropske četvorice.
Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova verovatno može izazvati sporadično nasilje, ali je teško zamisliv povratak na sukobe iz 90-tih, procenjuje londonski "Ekonomist".
S obzirom da je teško očekivati dogovor u Savetu bezbednosti zbog protivljenja Rusije, zapadne diplomate tragaju za pravnim pokrićem za slanje misije Evropske Unije koja bi zamenila postojeću UN-ovu. Međutim, po oceni "Ekonomista", to neće biti jednostavno jer je još na snazi Rezolucija 1244, kojom je Kosovo definisano kao deo Jugoslavije a Srbija je njena međunarodno pravna naslednica. "Ekonomist" navodi izjavu jednog evropskog diplomatu da je "o ovom pitanju pravo verovatno na strani Srbije i Rusije. Međutim, ovde je reč o političkoj odluci a ne pravnoj".
Kada Kosovo proglasi nezavisnost, priznaće ga SAD i mnoge evropske i islamske zemlje. Srbija će verovatno pokušati da blokira Kosovo, osim severnog dela kojim već faktički upravlja. To znači da bi Kosovo moglo da se pretvori u najnoviji "zamrznuti sukob" u Evropi, piše londonski list. Najveću zabrinutost izaziva sudbina oko 50 hiljada Srba koji su rasuti po enklavama južno od Ibra. U slučaju nasilja, oni bi bili najugroženiji.
Evropska Unija nastoji da ublaži uticaj nezavisnosti Kosova na prilike u Srbiji. Tako zapadne diplomate nastoje da ubede kosovkse Albance da odlože proglašenje nezavisnosti do održavanja predsedničkih izbora u Srbiji u januaru i februaru kako bi pomogli ostanak na funkciji Borisa Tadića, ističe "Ekonomist" dodajući da bi Brisel mogao i da ublaži stav o punoj saradnji Beograda sa Haškim tribunalom kao preduslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Međutim, ovaj list podseća da je premijer Koštunica izjavio da je uvredljivo očekivati da će Srbija trgovati Kosovom za eventulano članstvo u Evropskoj Uniji, nagoveštavajući mogućnost odbijanja potpisivanja pomenutog dokumenta.
