Dostupni linkovi

Diplomatski rat oko klimatskih promena


Mesto održavanja konferencije o klimatskim promenama, Nusa Dua, na Baliju. 12.12.2007.

Ujedinjene nacija su upozorile na konferenciji na indonežanskom ostrvu Bali da ističe vreme za usvajanje sporazuma kojim bi se zamenio Protokol iz Kjotoa, a koji SAD nisu ratifikovale.

Evropska Unija je zapretila da će bojkotovati skup o klimatskim promenama koji sledećeg meseca organizuju SAD, ukoliko Bušova administracija ne prihvati konkretna ograničenja emisije ugljen dioksida.

SAD, Japan, Rusija i još nekoliko zemalja nisu prihvatile predlog dokumenta kojim se predviđa smanjenje emisije ugljen dioksida između 25 i 40 odsto do 2020. godine. One smatraju da to limitira dalje pregovore. Dejms Konogton, predsedavajući Saveta Bele kuće za kvalitet životnog okruženja.


"Ključni napor ovde u Baliju je da se sve zemlje koncepcijski slože da će podržati dugoročni globalni cilj ograničenja emisije gasova. To je prvi korak pre nego što se usredsredimo na detalje kako taj cilj treba konkretno da izgleda ", kazao je Konogton. Evropska Unija nije međutim zadovoljna ovakvim američkim stavom. Umberto Rosa, državni sekretar za ekologiju Portugalije, zemlje koja predsedava 27-orkom.

"Mi smo razočarani da u trenutku kada smo došli do ove faze pregovora još nismo čuli od SAD u kojoj meri će se konkretno angažovati u sprovođenju mape puta iz Balija", kazao je Rosa. Evropska Unija i ostale države koje podržavaju njenu poziciju tvrde da su pomenute brojke naučno utvrđene i neophodne da bi se sprečile pogubne posledice klimatskih promena.

SAD su pozvale predstavnike 16 najvećih zemalja, uključujući evropske, zatim Japan, Kinu i Indiju da bi se dogovorili o programu kojim bi svaka država dobrovoljno utvrdila nivo smanjenja emisije gasova. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban ki Mun je na konferenciji na Baliju odlučno odbacio sve stavove koji dovode u pitanje da je čovekovo delovanje uzrok klimatskih promena.

"Mi smo se ovde okupili jer je vreme za premišljanja i dvosmislenosti iza nas. Nauka kaže veoma jasno. Klimatske promene se dešavaju, uticaj čoveka je stvaran. Sada je trenutak da se deluje", istakao je Ban ki Mun. U međuvremenu, Australija je napokon ratifikovala sporazum iz Kjotoa. Novoizabrani premijer Kevin Rad je lično uručio dokument Ban ki Munu na konferenciji na Baliju.

"Moja vlada je to učinila jer smatramo da klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih moralnih i ekonomskih izazova naše epohe. Australija je sada spremna da preuzme svoj deo odgovornosti u suočavanju sa tim izazovima", istakao je Rad.

Evropske zemlje su se takođe založile za hitnu akciju. Norveški premijer Jens Stoltenberg:

"Moramo da uvedemo poreze na ugljen dioksid, kako bismo podstakli sve da se ponašaju odgovorno prema klimi. Zagađivači treba da plate zbog ispuštanja gasova. Znači, moramo da stvorimo globalni sistem oporezivanja ugljen dioksida.", kazao je norveški premijer.

"Bali mapa puta" trebalo bi da zameni Protokol iz Kjotoa koji prestaje da važi za 4 godine. Međutim, postavlja se pitanje kakve su šanse za uspeh s obzirom da SAD, koje ispuštaju najveću količinu ugljen dioksida u atmosferu, odbijaju da ratifikuju pomenuti dokument.
Iako zbog protivljenja SAD mnogi od ciljeva iz Kjoto Protokola nisu ostvareni, stručnjaci ipak ističu da je ostvare značajan progres.
Ejlin Klosen iz Pju Centra.

"Evropski trgovniski sistem koji uzima u obzir i emisiju gasova ne bi bio moguć bez Protokola iz Kjotoa. Poslovni ljudi u celom svetu imaju konkretno iskustvo sa globalnim pravilima u ograničavanju emisije ugljen dioksida i to je pomoglo debati ovde u samim SAD, tako da veliki broj članova biznis zajednice insistiraju na obaveznom smanjenju emisije i u našoj zemlji", kaže Klozen.
Ona smatra da je uspeh moguć.

"Mi možemo to da postignemo. Mnogo je jeftinije delovati sada nego se kasnije baviti negativnim posledicama klimatskih promena koje neće biti nimalo jeftine. Uslov za to je međutim prevladavanje političkih prepreka", ističe Klozen.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG