U 2005. godini se na Kosovo vratilo 1.500 raseljenih lica, a u toku je izgradnja 200 kuća za povratnike, što je ohrabrujući podatak s obzirom da je ovo nova nadležnost kosovskih vlasti, kaže Slaviša Petković, ministar za zajednice i povratak:
“Ja sam tek u februaru preuzeo mesto ministra i mi ovu godinu završavamo sa nekih 200 kuća, jedan deo je izgrađen, a drugi deo se gradi. Oko 1.500 ljudi se vratilo ove godine. Ako se za šest godina vratilo po podacima UNMIK-a 1.200, a samo za devet meseci postojanja Ministarstva 1.500 ljudi, priznaćete da to ipak nije mala stvar. Ne kažem da sam ja super zadovoljan, ali s obzirom na okolnosti ove godine, moram da budem zadovoljan.”
Za čitav proces, koji obuhvata povratak i ekonomski deo, izdvojeno je 8,3 miliona evra. Prema oceni Petkovića, to nije dovoljno, ali se on nada da će dodatna finansijska sredstva biti izdvojena na donatorskoj konferenciji naredne godine. Kako bezbednost više nije najveći problem, sada je izazov zaposlenje:
“Ne možemo sve za zaposlimo, to je normalno, ali sada bezbendost više nije toliko veliki problem, sada je najveći problem ekonomija, od čega će ljudi da žive. Ali opet naglašavam da je to problem celog regiona, ne samo tetitorije Kosova. Pa ćemo videti u sledećoj godini da probamo da i taj problem prevaziđemo.“
Prema rečima Petkovića, iako su raseljeni već više od šest godina van svojih domova, postoji želja za povratakom. Ali čitav proces ide usporeno jer je potrebno stvoriti uslove. Na pitanje šta očekuje od pregovora o statusu Kosova, Petković odgovara:
“Za sada ne očekujem ništa, zato što i pregovarački tim iz Prištine i iz Beograda su na svojim pozicijama koje za sada nije moguće približiti. Međutim, ako počnemo kao što je međunarodna zajednica najavila i ono što je stav znači, ne mene kao ministra nego mene kao predsednika Stranke, da je proces decentralizacije pitanje svih pitanja, ako to rešimo na kvalitetan način, s obzirom da svi idemo prema Evropskoj uniji, onda status neće biti neki veliki problem.”
Najviše povratnika je bilo u selima opština na zapadu Kosova, a u planu je realizacija 19 projekata. Petković kaže da je za narednu godinu prioritet povratak u urbane sredine. Opštine će biti više angažovane i odgovorne da obezbede ekonomske i socijalne uslove:
“To je strategija za sledeću godinu, gde će predsednici opština nositi celu odgovornost za povratak. Znači, ljudi kada se vrate, ako su radili nekada u nekim opštinskim institucijama, morate da ih vratite. Znači, opština kao opština mora da razmišlja jer su to njihovi građani. Vlada treba da stvori uslove za povratak, ali će sada opštine morati da ulože mnogo više napora kada se raseljeni vrate. Ja mislim da će to ići dobro.”
Petković kaže da će 2006. biti godina pravog povratka, s obzirom da se stanje na terenu popravlja, a Ministarstvo ima više iskustva u radu:
“Ja se iskreno nadam da će to biti godina u kojoj će se desiti, da ne kažem uslovno, masovni povratak, ali vidljiv povratak koji će biti održiv. Ali nama je bitno da svi oni koji se vrate da oni ostanu i 2006.godina će biti mnogo bolja nego 2005.“
Zbog čega tako mislite?
“Pa zbog okolnosti. Bezbednosna situacija se dosta popravila. Nije sjajna, ali se popravila. S ozbirom da smo završili u ovoj godini i plan za sledeću godinu i da smo stariji i iskusniji za jednu godinu, sve te probleme nećemo imati u sledećoj godini. Što znači, od 1. januara počinje baš proces povratka u smislu izgradnje, i povratak i infrastruktura i razmišljanje oko ekonomskog dela, kako zaposliti te ljude. Zbog toga sam ja optimista kada je 2006.godina u pitanju, kada je povratak u pitanju.“
“Ja sam tek u februaru preuzeo mesto ministra i mi ovu godinu završavamo sa nekih 200 kuća, jedan deo je izgrađen, a drugi deo se gradi. Oko 1.500 ljudi se vratilo ove godine. Ako se za šest godina vratilo po podacima UNMIK-a 1.200, a samo za devet meseci postojanja Ministarstva 1.500 ljudi, priznaćete da to ipak nije mala stvar. Ne kažem da sam ja super zadovoljan, ali s obzirom na okolnosti ove godine, moram da budem zadovoljan.”
Za čitav proces, koji obuhvata povratak i ekonomski deo, izdvojeno je 8,3 miliona evra. Prema oceni Petkovića, to nije dovoljno, ali se on nada da će dodatna finansijska sredstva biti izdvojena na donatorskoj konferenciji naredne godine. Kako bezbednost više nije najveći problem, sada je izazov zaposlenje:
“Ne možemo sve za zaposlimo, to je normalno, ali sada bezbendost više nije toliko veliki problem, sada je najveći problem ekonomija, od čega će ljudi da žive. Ali opet naglašavam da je to problem celog regiona, ne samo tetitorije Kosova. Pa ćemo videti u sledećoj godini da probamo da i taj problem prevaziđemo.“
Prema rečima Petkovića, iako su raseljeni već više od šest godina van svojih domova, postoji želja za povratakom. Ali čitav proces ide usporeno jer je potrebno stvoriti uslove. Na pitanje šta očekuje od pregovora o statusu Kosova, Petković odgovara:
“Za sada ne očekujem ništa, zato što i pregovarački tim iz Prištine i iz Beograda su na svojim pozicijama koje za sada nije moguće približiti. Međutim, ako počnemo kao što je međunarodna zajednica najavila i ono što je stav znači, ne mene kao ministra nego mene kao predsednika Stranke, da je proces decentralizacije pitanje svih pitanja, ako to rešimo na kvalitetan način, s obzirom da svi idemo prema Evropskoj uniji, onda status neće biti neki veliki problem.”
Najviše povratnika je bilo u selima opština na zapadu Kosova, a u planu je realizacija 19 projekata. Petković kaže da je za narednu godinu prioritet povratak u urbane sredine. Opštine će biti više angažovane i odgovorne da obezbede ekonomske i socijalne uslove:
“To je strategija za sledeću godinu, gde će predsednici opština nositi celu odgovornost za povratak. Znači, ljudi kada se vrate, ako su radili nekada u nekim opštinskim institucijama, morate da ih vratite. Znači, opština kao opština mora da razmišlja jer su to njihovi građani. Vlada treba da stvori uslove za povratak, ali će sada opštine morati da ulože mnogo više napora kada se raseljeni vrate. Ja mislim da će to ići dobro.”
Petković kaže da će 2006. biti godina pravog povratka, s obzirom da se stanje na terenu popravlja, a Ministarstvo ima više iskustva u radu:
“Ja se iskreno nadam da će to biti godina u kojoj će se desiti, da ne kažem uslovno, masovni povratak, ali vidljiv povratak koji će biti održiv. Ali nama je bitno da svi oni koji se vrate da oni ostanu i 2006.godina će biti mnogo bolja nego 2005.“
Zbog čega tako mislite?
“Pa zbog okolnosti. Bezbednosna situacija se dosta popravila. Nije sjajna, ali se popravila. S ozbirom da smo završili u ovoj godini i plan za sledeću godinu i da smo stariji i iskusniji za jednu godinu, sve te probleme nećemo imati u sledećoj godini. Što znači, od 1. januara počinje baš proces povratka u smislu izgradnje, i povratak i infrastruktura i razmišljanje oko ekonomskog dela, kako zaposliti te ljude. Zbog toga sam ja optimista kada je 2006.godina u pitanju, kada je povratak u pitanju.“
