Tvrdnje beogradske "Politike" da je administracija u Vašingtonu napravila dokument koji je osnova za pregovore o statusu Kosova, izazvalo je pažnju srbijanske javnosti. Prema pisanju “Politike”, zvanični Beograd poseduje ovaj dokumet od poslednje sednice Saveta bezbednosti, što niko od ovdašnjih zvaničnika nije mogao da potvdi.
“Politika”piše da je ovde reč o takozvanom non peper dokumentu, koji je označen kao osetljiv, ali ne i strogo poverljiv i koji nema zvaničnu verifikaciju. Ovakvi dokumenti su dosta uobičajeni metodi cirkulacije među državama koje na taj način žele da prenesu određenu poruku, ali kroz nezvaničnu verziju, ističe list. Zanimljivo je, prema pisanju “Politike”, da Vašington predlaže specijalnog administratora za Mitrovicu, po ugledu na Brčko u BiH. Takođe se ističe intergracija Mitrovice i drugih opština na severu Kosovu, decentralizacija vlasti i uloga Beogarada u tim procesima, objavljuje “Politika” donoseći faksimil dokumenta američke administracije.
Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije i Crne Gore Veljko Odalović kaže da je pored svih nagađanja o verodostojni dokumenta očekivano da Vašington uskoro izađe sa osnovnim principima za status. Pitanja koja se tu postavljaju na kraju se ipak ne mogu izbeći i sva su značajna za proces pregovora, kaže Odalović:
“Sasvim sigurno da će od njihove inplementacije odnosno od postignutog dogovora između Beograda i Prištine po ovim pitanjima u dobroj meri zavisiti kompletan ishod razgovora. Vrlo značajno je da se taj subjektivitet i uopšte intergritet teritorijalni države na tom prostoru ne dovede u pitanje, a u ovim nekim načelima u tačkama koje su predložene dve su vrlo važne, to je bezbednost, zaštita svih građana pogotovo srpskih i ostalih nealbanskih zajednica i stvaranju uslova za povratak kroz proces decentralizacije koja će u stvari stvoriti zdravu i realnu osnovu da sve ove stvari koje su nabrojane mogu i da se inplementiraju. Jer bez decentralizacije kvalitetne neće ništa moći dobro da se uradi.”
Dokument, kojim Sjedinjene Američke Države partnerima u Evropskoj uniji i NATO-u predočavaju šta sve mora bit razrešeno kako bi se Beograd i Priština dogovorili, ne sadrži izričit predlog za konačno rešenje, a granice i odnos Kosova sa Srbijom i Crnom Gorom nisu ni pomenute. Poslanik vladajuće Demokratske stranke Srbije Dušan Ilić:
“Pored ovih preporuka koje su navedene, mislim da je vrlo važno i da sagledamo šta u tim preporukama nije spomenuto i mislim da bi svi učesnici u tom procesu trebali i o tome da razmisle. Mislim da preporuke uopšte nisu ograničavajuće, što je dobro. Mislim da je zvanični stav SAD u ovom trenutku potpuno u skladu sa onim što i Vlada Republike Srbije zagovara u svojoj platformi koja je podržana u parlamentu. I mislim da u ovakim preporukama se, naravno, samo doprinosi procesu.”
Među 13 tačaka u dokumentu se pominju pravni subjektivitet primene i sprovođenje standarda, prava manjina, decentralizacija, povratak raseljenih, kulturna baština. Zajedničko za svih 13 bitnih pitanja jeste jačanje uloge Evropske unije na Kosovu i ostanak Kfora i NATO-a sa istim mandatom. Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović ističe da su preporuke američke administracije u duhu onoga što preporučuje i Kontakt grupa:
“Druga dobra stavar je u tome što se otvaraju mogućnosti očigledno za razvoj decentralizacije za posebne statuse i ne otvara se pitanje granica. Tako da je to jedan stav dosta fleksibilan, koji Vašington daje nudeći da se Evropska unija u to uključi mnogo više. Ali to ćemo tek videti kad počnu razgovori.”
Prema informacijama koje objavljuje dnevni list “Politika”, zvanični Beograd ipak ima ovaj dokument od poslednje sednice Saveta bezbednosti, što niko od ovdašnjih zvaničnika nije mogao da potvrdi.
*****
Nakon što je u medijima objavljeno da su SAD svojim partnerima u EU i NATO predale dokument od 13 tačaka za pregovore o statusu, na Kosovu to niko ne želi da komentariše, s obzirom da nema zvanične potvrde takvog izveštaja.
Predstavnici institucija izjavili su za Radio Slobodna Evropa da se ne može komentarisati nešto što oni zvanično nisu dobili. Međutim, Muhamet Hamiti, portparol predsednika Kosova Ibrahima Rugove, ističe da će uloga SAD u čitavom procesu određivanja statusa biti veoma važna:
“SAD su imale i imaće ključnu ulogu u kosovskom pitanju i u definisanju konačnog statusa, zajedno sa Evropskom unijom.”
U dokumentu "Pitanja za proces konačnog statusa Kosova", kako su prenele agencije, administracija u Vašingtonu smatra da se pregovori o statusu Kosova moraju zasnivati na tačkama kao što su Ustav, pravni subjektivitet, bezbednost, zastupljenost manjina u institucijama, decentralizacija, ekonomski razvoj. Među ovim pitanjima su i ona koja su već radni zadaci kosovske Vlade i drugih organa vlasti, s obzirom da je slično bilo definisano i u dokumentu o standardima, koje Kosovo treba da sprovede. Tako su institucije pokrenule decentralizaciju lokalne vlasti a, kosovsko Ministarstvo za zajednice i povratak radi na realizaciji tog procesa.
Kosovski Srbi smatraju kako se o navedenim temama mora razgovarati tokom pregovora. Predsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu i član pregovaračkog tima Beograda Marko Jakšić, kaže za Radio Slobodna Evropa kako je američki predlog priprema pregovora:
“Očita je jedna stvar – tendencija, pre svega Amerike, da se što više uključi tokom ovih pregovora. A ovo što je stiglo, ovih 13 tačaka, to su teme za razmišljanje i za pripremu tokom budućih pregovora, nego što opredeljuju bilo koju stranu ili pristrasno navijaju za bilo koga.”
Na samom startu pregovaračkog procesa, koji je označen proslonedeljnom posetom regionu specijalnog izaslanika UN za status Martija Ahtisarija, dve strane su utvrdile svoje pozicije. Priština se zalaze za proglašenje nezavisnosti, a Beograd kao maksimum nudi suštinsku autnomiju. Zvaničnici SAD su više puta isticali kako ne zastupaju nijedan ishod pregovaračkog procesa i da će u tom procesu sarađivati sa UN i drugim međunarodnim faktorima. Međutim na kraju, kako kaže politički analitičar Baton Hadžiu, svetska sila će imati odlučujuću reč:
“Ja mislim da će stav SAD biti odlučujući za budući status Kosova, mislim da će svi biti u procesu, jer oni poštuju proces demokratije. Ipak oni su imperija, pa pošto su imperija, onda oni će odlučivati o budućnosti Kosova.”
“Politika”piše da je ovde reč o takozvanom non peper dokumentu, koji je označen kao osetljiv, ali ne i strogo poverljiv i koji nema zvaničnu verifikaciju. Ovakvi dokumenti su dosta uobičajeni metodi cirkulacije među državama koje na taj način žele da prenesu određenu poruku, ali kroz nezvaničnu verziju, ističe list. Zanimljivo je, prema pisanju “Politike”, da Vašington predlaže specijalnog administratora za Mitrovicu, po ugledu na Brčko u BiH. Takođe se ističe intergracija Mitrovice i drugih opština na severu Kosovu, decentralizacija vlasti i uloga Beogarada u tim procesima, objavljuje “Politika” donoseći faksimil dokumenta američke administracije.
Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije i Crne Gore Veljko Odalović kaže da je pored svih nagađanja o verodostojni dokumenta očekivano da Vašington uskoro izađe sa osnovnim principima za status. Pitanja koja se tu postavljaju na kraju se ipak ne mogu izbeći i sva su značajna za proces pregovora, kaže Odalović:
“Sasvim sigurno da će od njihove inplementacije odnosno od postignutog dogovora između Beograda i Prištine po ovim pitanjima u dobroj meri zavisiti kompletan ishod razgovora. Vrlo značajno je da se taj subjektivitet i uopšte intergritet teritorijalni države na tom prostoru ne dovede u pitanje, a u ovim nekim načelima u tačkama koje su predložene dve su vrlo važne, to je bezbednost, zaštita svih građana pogotovo srpskih i ostalih nealbanskih zajednica i stvaranju uslova za povratak kroz proces decentralizacije koja će u stvari stvoriti zdravu i realnu osnovu da sve ove stvari koje su nabrojane mogu i da se inplementiraju. Jer bez decentralizacije kvalitetne neće ništa moći dobro da se uradi.”
Dokument, kojim Sjedinjene Američke Države partnerima u Evropskoj uniji i NATO-u predočavaju šta sve mora bit razrešeno kako bi se Beograd i Priština dogovorili, ne sadrži izričit predlog za konačno rešenje, a granice i odnos Kosova sa Srbijom i Crnom Gorom nisu ni pomenute. Poslanik vladajuće Demokratske stranke Srbije Dušan Ilić:
“Pored ovih preporuka koje su navedene, mislim da je vrlo važno i da sagledamo šta u tim preporukama nije spomenuto i mislim da bi svi učesnici u tom procesu trebali i o tome da razmisle. Mislim da preporuke uopšte nisu ograničavajuće, što je dobro. Mislim da je zvanični stav SAD u ovom trenutku potpuno u skladu sa onim što i Vlada Republike Srbije zagovara u svojoj platformi koja je podržana u parlamentu. I mislim da u ovakim preporukama se, naravno, samo doprinosi procesu.”
Među 13 tačaka u dokumentu se pominju pravni subjektivitet primene i sprovođenje standarda, prava manjina, decentralizacija, povratak raseljenih, kulturna baština. Zajedničko za svih 13 bitnih pitanja jeste jačanje uloge Evropske unije na Kosovu i ostanak Kfora i NATO-a sa istim mandatom. Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović ističe da su preporuke američke administracije u duhu onoga što preporučuje i Kontakt grupa:
“Druga dobra stavar je u tome što se otvaraju mogućnosti očigledno za razvoj decentralizacije za posebne statuse i ne otvara se pitanje granica. Tako da je to jedan stav dosta fleksibilan, koji Vašington daje nudeći da se Evropska unija u to uključi mnogo više. Ali to ćemo tek videti kad počnu razgovori.”
Prema informacijama koje objavljuje dnevni list “Politika”, zvanični Beograd ipak ima ovaj dokument od poslednje sednice Saveta bezbednosti, što niko od ovdašnjih zvaničnika nije mogao da potvrdi.
*****
Nakon što je u medijima objavljeno da su SAD svojim partnerima u EU i NATO predale dokument od 13 tačaka za pregovore o statusu, na Kosovu to niko ne želi da komentariše, s obzirom da nema zvanične potvrde takvog izveštaja.
Predstavnici institucija izjavili su za Radio Slobodna Evropa da se ne može komentarisati nešto što oni zvanično nisu dobili. Međutim, Muhamet Hamiti, portparol predsednika Kosova Ibrahima Rugove, ističe da će uloga SAD u čitavom procesu određivanja statusa biti veoma važna:
“SAD su imale i imaće ključnu ulogu u kosovskom pitanju i u definisanju konačnog statusa, zajedno sa Evropskom unijom.”
U dokumentu "Pitanja za proces konačnog statusa Kosova", kako su prenele agencije, administracija u Vašingtonu smatra da se pregovori o statusu Kosova moraju zasnivati na tačkama kao što su Ustav, pravni subjektivitet, bezbednost, zastupljenost manjina u institucijama, decentralizacija, ekonomski razvoj. Među ovim pitanjima su i ona koja su već radni zadaci kosovske Vlade i drugih organa vlasti, s obzirom da je slično bilo definisano i u dokumentu o standardima, koje Kosovo treba da sprovede. Tako su institucije pokrenule decentralizaciju lokalne vlasti a, kosovsko Ministarstvo za zajednice i povratak radi na realizaciji tog procesa.
Kosovski Srbi smatraju kako se o navedenim temama mora razgovarati tokom pregovora. Predsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu i član pregovaračkog tima Beograda Marko Jakšić, kaže za Radio Slobodna Evropa kako je američki predlog priprema pregovora:
“Očita je jedna stvar – tendencija, pre svega Amerike, da se što više uključi tokom ovih pregovora. A ovo što je stiglo, ovih 13 tačaka, to su teme za razmišljanje i za pripremu tokom budućih pregovora, nego što opredeljuju bilo koju stranu ili pristrasno navijaju za bilo koga.”
Na samom startu pregovaračkog procesa, koji je označen proslonedeljnom posetom regionu specijalnog izaslanika UN za status Martija Ahtisarija, dve strane su utvrdile svoje pozicije. Priština se zalaze za proglašenje nezavisnosti, a Beograd kao maksimum nudi suštinsku autnomiju. Zvaničnici SAD su više puta isticali kako ne zastupaju nijedan ishod pregovaračkog procesa i da će u tom procesu sarađivati sa UN i drugim međunarodnim faktorima. Međutim na kraju, kako kaže politički analitičar Baton Hadžiu, svetska sila će imati odlučujuću reč:
“Ja mislim da će stav SAD biti odlučujući za budući status Kosova, mislim da će svi biti u procesu, jer oni poštuju proces demokratije. Ipak oni su imperija, pa pošto su imperija, onda oni će odlučivati o budućnosti Kosova.”
