RSE: Gospodine Bulatoviću, nedavno ste pozvali Evropsku uniju da se jasno odredi po pitanju referenduma u Crnoj Gori. Iz informacija koje su objavljene ovih dana prilično su jasni uslovi na kojima će se insistirati. Jedan od njih je i dijalog opozicije i vlasti. Da li je to dovoljan razlog za SNP da prihvati dijalog s vlastima?
BULATOVIĆ: Socijalistička narodna partija je odavno saopštila svoj stav da sa aktuelnim crnogorskim režimom nije moguće voditi razgovore o eventualnom referendumu, mislim, prije svega, na direktne razgovore. Vi ste imali situaciju da je predsjednik Republike uputio jedan javni poziv da se razgovara oko referenduma, na šta smo ga mi uputili, iz Socijalističke narodne partije, na Evropsku uniju. Zašto sam to uradio? Zato što je izmjenama Beogradskog sporazuma i amandmanima na Ustavnu povelju dodatno zapisano i rekao bih, zacementirano to da eventualni referendum u Crnoj Gori koji se vraća u život, uslovno da kažem, od marta ili februara iduće godine se mora organizovati u skladu sa međunarodnim standardima i posebno naglašavam, uz učešće Evropske unije. I ovaj prvi dio pitanja koji ste mi postavili, ja sam posebno naglasio da Evropska unija mora da saopšti svoj jasniji stav posebno po pitanju: da li je potreban referendum u 2006.godini, imajući u vidu činjenicu da su otpočeli pregovori o pridruživanju državne zajednice Srbija i Crna Gora.
RSE: Ali iz ovih preporuka Evropske unije vide se prilično jasno te smjernice u kom pravcu oni pokazuju Podgorici da mora da ide ukoliko želi da bude prihvaćen rezultat referenduma. Jedna, opet ponavljam, je i opcija razgovora vlasti i opozicije. Koji su Vaši konkretni uslovi za početak pregovora?
BULATOVIĆ. Tu smo mi i vlast veoma udaljeni jedni od drugih. Akutelna crnogorska vlast smatra da treba da se održi referendum u aprilu 2006.godine i to je njihov čvrst stav, vezano za datum održavanja referenduma. Evropska unija govori da je datum referenduma druga faza. Prethodna faza jeste utvrđivanje standarda za realizaciju referenduma. Mi smatramo da referendum uopšte nije potreban. U toj razlici između nas i vlasti Evropska unija mora da nađe svoje mjesto, jer je to krupna razlika. Ja ne sporim ustavno pravo Crnoj Gori da je moguće organizovati referendum kao mogućnost nakon februara, odnosno marta iduće godine, ali smatram da iduće godine treba pregovarati o pridruživanju državne zajednice Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji i održati redovne parlamentarne izbore i neposredne savezne izbore i nakon tih izbora sa novim odnosom političkih snaga, ako se za to ukaže potreba eventualno pristupiti pripremama za eventualni referendum. Ja mislim da poslije tih izbora će biti manje potrebe da se razgovara o referendumu. Da budem jasan. Mi smatramo da referendum nije potreban, a poruke koje vezano za referendum dolaze iz Evropske unije vezano za standarde , dijalog vlasti i opozicije potpuno razumijemo i znamo da ih čitamo. Uostalom, sama Evropska unija osporava datum održavanja referenduma i ako baš hoćemo da procjenjujemo, u ovom trenutku bi bilo realnije i izglednije da referenduma sasvim sigurno u aprilu mjesecu neće biti.
RSE: Opozicija je ipak nedavno izašla sa jednim setom vrlo tvrdih uslova u kojima se pominje pravo državljana koji žive u Srbiji da glasaju, kvalifikovana većina od pedeset posto plus jedan upisanih birača i nakon toga dvotrećinska podrška u parlamentu. Ova pravila ne postoje ni u jednoj evropskoj zemlji, a Vi tvrdite da se zalažete za evropske standarde. Gdje je tu logika?
BULATOVIĆ: Pa, logika je potpuno saglasna sa onim što vlada u Evropi. Evropa prepoznaje državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, odnosno problem u Crnoj Gori, kao i bezbjedonosni problem. Zbog podijeljenosti u Crnoj Gori i u svim stavovima Evropske unije se govori da, ako se razmišlja o referendumu, onda se mora znati šta će biti dan nakon tog referenduma u smislu bezbijednosti. Da bi bezbijednost bila sačuvana onda je važno da rezultat na eventualnom referendumu, ma kakav on bio, bude priznat od svih onih koji utiču na bezbjednost, od relevantnih političkih subjekata i tu je pitanje, takozvane kvalifikovane većine. S druge strane, u izvještaju Venecijanske komisije, ona je bila decidna 2001. godine u stavu da treba naći jednu jasnu većinu, uz naznaku da međunarodni standardi nijesu unificirani, vezano za tu kvalifikovanu većinu i povodom našega stava koalicije “Zajedno za Jugoslaviju”, jer sam ja tada razgovarao sa predstavnicima Venecijanske komisije, su rekli da nije nerazumno da ta većina bude pedeset posto plus jedan. U tome vidim, u razumijevanju tadašnjeg stava Venecijanske komisije, da nijesmo, ono što kažu, otišli suprotno evropskoj praksi.
RSE: Da, ali najrigorozniji evropski procenat većine je 40 posto.
BULATOVIĆ: Bio je 45 posto u Danskoj, pa je korigovan na 40 posto; 40 - 45 što znači da se u datim uslovima razmišljalo i o pitanjima ali vezano za ustavne stvari. Ovdje je riječ o nečemo što je veoma specifično. Pozicija eventualnog izdvajanja Crne Gore iz državne zajednice je nešto što je originalno. I sama državna zajednica jeste originalna i zbog toga se i Venecijanska komisija bavi upravo problemom samo Crne Gore i ja sam rekao i ponavljam još jedanput: ne bi bilo ništa čudno da Venecijanska komisija, imajući u vidu odnose u državnoj zajednici i odnose u samoj Crnoj Gori definiše neka od pitanja samo za Crnu Goru ili da preporuči Evropskoj uniji i subjektima u Crnoj Gori da se u određenom pravcu za Crnu Goru definišu posebni uslovi. Do sada što smo mi radili, mi nijesmo pregovarali o referendumu. Naše obraćanje Venecijanskoj komisiji nije učešće u referendumskom procesu. naše obraćanje tom stručnom savjetodavnom tijelu Savjeta Evrope ima za cilj da sagledaju naše ne političke, nego pravne argumente. I ono što moram da konstatujem i što je za javnost bitno jeste da je kao definitivan svoj stav Venecijanska komisija 2001.godine utvrdila da je referendum prethodno pitanje, da se na referendumu shodno Ustavu ne može donijeti konačna odluka o izmjeni državnog statusa, već da to mora da potvrdi kroz promjene Ustava dvotrećinska većina poslanika u parlamentu. I to je stav Venecijanske komisije, a ne Socijalističke narodne partije ili Predraga Bulatovića. Ja bih sačekao da vidimo šta će Venecijanska komisija da kaže, ali to nijesu svi uslovi za eventualni referendum, To su samo dva ili tri pitanja. Međutim, ima još pet, šest pitanja koja bi se mogla staviti na sto, ako bi se razgovaralo o referendumu, ali pošto ja smatram da referendum nije potreban u ovom trenutku se tim pitanjem ne bih bavio.
RSE: Da, ali političke aktivnosti i SNP-a i opozicije mogu se doživjeti kao političko djelovanje u smislu sprečavanja organizovanja referenduma. Da li se slažete sa tim?
BULATOVIĆ: Ne. Mi se ne bavimo onemogućavanjem i sprečavanjem bilo čega. To bi bilo pogrešno tumačiti, bar ne što se Socijalističke narodne partijie tiče. Mi, ustvari, podstičemo razvoj demokratije u Crnoj Gori. U tom smislu pitanje eventualnog referenduma i jednostrano ponašanje vlasti u posljednje vrijeme vezano za referendum smatramo kao ugrožavanje demokratskih tekovina. Ja još jedanput podvlačim pravo na referendum je aktuelna crnogorska vlast, personalno Đukanović i Vujanović, suspendovali Crnoj Gori pod okriljem Evropske unije. Ako je ko nešto spriječio, onda su oni spriječili Crnoj Gori ustavno pravo koje se vraća sada i ja kažem, to pravo se vraća, ali to pravo ne podrazumijeva automatizam. Kao odgovoran političar ja sam zabrinut da bi svaki eventualno jednostrani akt od strane vlasti izazvao nesagledive posljedice za Crnu Goru. Ja ništa ne sprečavam. Ja samo ukazujem na to kojim putem treba ići da ne bi došli u jednu neželjenu zonu i to je što se SNP-a tiče i mene lično stav. Za druge ja ne odgovaram.
RSE: Koliko će Vaša odluka u svemu tome na kraju zavisiti od stavova ostatka opozicije? S obzirom da je SNP izgradio jednu pomalo specifičnu poziciju u kojoj bi mogao u slučaju pregovora s vlastima dati legitimitet referendumu?
BULATOVIĆ: Socijalistička narodna partija neće ući u direktne razgovore sa vlastima i sa režimom. O tome smo već govorili više puta.
RSE: Čak ni po preporukama Evropske unije? Recimo, ako to direktno od Vas budu tražili.
BULATOVIĆ: Šta će Evropska unija tražiti ja ne mogu da kažem. Evropska unija se zalaže za dijalog u Crnoj Gori. Mi smo saopštili Evropskoj uniji da dijalog nije moguć i, između ostalog, zbog karaktera vlasti i ocjenjujući da personalno Đukanović predstavlja prepreku za dijalog. Neće biti spora, niti može biti spora između SNP-a i ostalih političkih partija koje se zalažu za zajedničku državu, vezano za direktne pregovore sa režimom Mila Đukanovića. Mi nećemo sa njim pregovarati. To je naš opšte poznat stav. Ja ne bih sada uopšte ulazio u procjene odnosa SNP-a i ostale opozicije. Zalagaćemo se i ja lično da na demokratskim, evropskim principima zajednički djelujemo. Iskren da budem, sa svakim onim ko ne želi demokratskim putem, ko ne želi evropskim putem bez razmišljanja ću ući u nesporazum i konflikt ma ko on bio i na ma kom polu on bio. Odlučan sam u tome da Socijalistička narodna partija ide svojim reformskim, evropskim putem i mislim da smo snažno zakoračili u tom pravcu. Ja u Crnoj Gori prepoznajem antievropsko ponašanje vrha režima i Mila Đukanovića koji, su spremni da se konfrontiraju sa Evropskom unijom zarad obnove crnogorske državnosti, demonstriraju svoj antievropski put. Da podsjetim. Na Skupštini Republike Crne Gore na moje direktno pitanje predsjedniku Republike, kada smo raspravljali o nekim njegovim aktima, tim povodom on je jasno rekao da je njima važnija, takozvana obnova državnosti Crne Gore. Na kraju ne mislim da je državnost uništena, ako je poništena onda su oni aktivno participirali u tome 1992.godine. Ponavljam, ne mislim da je ugrožena državnost Crne Gore, nego brzina ulaska u Evropsku uniju od raznih izjava koje su potpuno antievropske. Mene u ovom trenutku najviše zabrinjava taj jedan antievropski kurs vlasti i Mila Đukanovića lično.
RSE: Veliki broj naših slušalaca u on-line intervjuu su postavili pitanje: kako Socijalistička narodna partija koja teži građanskoj profilaciji može da ima tako blisku i kontinuiranu saradnju isključivo sa desničarskim, a po mnogima i nacionalističkim strukturama. … sami ste vidjeli da je bio veliki broj takvih pitanja.
BULATOVIĆ: Socijalistička narodna partija je opoziciona politička partija i vodimo jednu antirežimsku borbu. Sve partije o kojima Vi govorite imaju različite karakteristike i veoma krupne ideološke i programske razlike. Imamo dodirne tačke sa nekima, a to je čuvanje zajedničke države i antirežimska borba. Pored ovih partija mi smo imali saradnju i sa Liberalnim savezom i tvorili smo vlast zajedno sa njima do trenutka dok ta partija nije prestala da funkcioniše. Potpuno je logično da u datom trenutku sticaj političkih okolnosti zahtijeva u antirežimskoj borbi i očuvanju zajedničke države da budete zajedno i sa onima koji su daleko od vas u nekom ideološkom smislu ili koji su čak desno ili krajnje desno.Ja moram da kažem da ta naša prinuđenost na takvu saradnju je izazivala zbunjenost nekih potencijalnih birača Socijalističke narodne partije i možda smo platili danak što je jedan broj birača otišao od nas ili možda oni koji su u datom trenutku krenuli ka nama su zastali. Na kraju, ako se želi ostvariti pobjeda nad režimom Mila Đukanovića onda se mora naći formula jednog pametnog djelovanja svih antirežimskih političkih patija i to je problem već za iduću godinu kako doći do većine. Jedan od recepata jeste da Socijalistička narodna partija mora da izgradi svoju samostalnu poziciju kao građanska partija, partija socijalne pravde i kao evropska partija i tu sam potpuno beskompromisan u tom pravcu. Imam punu podršku svih struktura i organa naše partije. Na kraju, na tom konceptu sam ponovo izabran za pradsjednika Socijalističke narodne partije.
RSE: Iako Vas je opozicija napadala zbog neulaska u Pokret za zajedničku državu, da li se to ispostavilo kao možda ispravna politička odluka s obzirom na potpunu pasivizaciju tog Pokreta koji već mjesecima gotovo da ne bilježi nikakvu aktivnost?
BULATOVIĆ. Priča o formiranju Pokreta u Crnoj Gori, kako su ga nazvali za očuvanje zajedničke države je već daleka prošlost za Socijalističku narodnu partiju. To je ostavilo određene posljedice u vidu razmirica unutar same Socijalističke narodne partije i ne želim time da se bavim. Ono što je evidentno jeste da se u javnosti stekao utisak da politički subjekti koji su za očuvanje zajedničke države su pasivni u odnosu na, navodno, jednu veliku aktivnost Pokreta za nezavisnost Crne Gore. Ni jedno, ni drugo nije tačno. Socijalistička narodna partija je bila i ostala najjača politička partija za očuvanje zajedničke države i mi vodimo jednu ozbiljnu, mudru politiku na očuvanju zajedničke države, anticipiramo događaje i nećemo kaskati za vremenom. Što se tiče samog Pokreta za nezavisnost Crne Gore evidentno je da u eksponiranim aktivnostima toga Pokreta nema ključnih figura koje se zalažu za nezavisnost: Mila Đukanovića, Filipa Vujanovića, Svetozara Marovića i to, takođe, govori da taj vrh režima ima neku zadršku u odnosu na ono što njihovi portparoli govore.
RSE: Jedan dio pitanja odnosio se i na Vaš stav o deportaciji Bošnjaka koji su izbjegli u Crnu Goru 1992.godine, a koje su crnogorske vlasti isporučile Karadžićevim snagama. Vi ste tada bili dio te vlasti. Kako danas gledate na taj potez Crne Gore?
BULATOVIĆ: To vrijeme je jedno vrijeme raspada bivše Socijalističke Republike Jugoslavije i svakome je poznato da na prostoru tih jugoslovenskih republika je bilo mnogo žrtava, vođeni su krvavi ratovi da je nešto što je veliko pitanje da li je to tako trebalo da bude. Uglavnom, posljedice su katastrofalne. Što se same Crne Gore tiče moram reći da je bilo posljedica u tom periodu i za samu Crnu Goru. Ja sam u to vrijeme bio u organima Demokratske partije socijalista koja je tvorila jednopartijsku vlast. Nijesam bio u državnim organima. O tim stvarima nedovoljno znam. Više znam sada šta se u štampi dešava i kao odgovoran čovjek i političar ne bih izricao svoje sudove o nečemu u čemu nijesam apsolutno učestvovao. Pošto to ima jedan svoj sudski tok ja se zalažem da sudski organi taj posao dovedu na osnovu argumenata i činjenica. Nemam informaciju o tome, niti se sjećam, ali kažu da je i u Skupštini Republike Crne Gore tim povodom su usvojeni određeni zaključci i to treba pogledati u dokumentaciji Skupštine Crne Gore da li postoji, da li je stvarno bilo. Ja se zalažem da svakom kome je učinjena nepravda, ko je bio žrtva, a da se to sukobljava sa zakonom i sukobljava se sa principima čovječnosti da treba na adekvatan način svi nadležni organi da se prema tome odnesu.
