Institucije Kosova, političke partije i lideri kosovskih Srba pozdravili su imenovanje bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija za specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija u pregovorima o statusu Kosova. Sve strane su ocenile kako je Ahtisari iskusan diplomata koji može doprineti da se nađe pravedno rešenje za status Kosova. Muhamet Hamiti, portparol predsednika Ibrahima Rugove kaže kako je Ahtisari diplomata visokog ranga, čije će iskustvo doprineti da se reši pitanje Kosova:
“Važno je da gospodin Ahtisari priđe pitanju Kosova na osnovu principa, od kojih je najvažniji volja većinskog stanovništva za nezavisnom državom, ali i drugih principa, kao što je poštovanje prava manjina i vladavina zakona.”
Vlada Kosova je pozdravila imenovanje Ahtisarija. Šef kancelarije za informisanje u Vladi Sulj Ukshini:
“Ahtisari je diplomata sa izvanrednom karijerom. On ima iskustvo na Balkanu, a posebno je poznat kada je u ime EU direktno bio uključen u pitanje Kosova, tako da dobro poznaje situaciju.”
Enver Hodžaj iz opozicione Demokratske partije Kosova kaže da je Marti Ahtisari diplomata koji ima sposobnost da doprinese rešenju problema:
“Dobro poznaje okolnosti na Balkanu. Odlično poznaje Srbiju i ideologiju koja je dovela do konflikta na Kosovu. Sigurni smo da će njegov politički profil pomoći da se dođe do rešenja koje će biti u skladu sa voljom građana Kosova.”
I dok kosovski Albanci očekuju da će Ahtisari pomoći da se dođe do rešenja ko će poštovati volju naroda, odnosno do nezavisnosti, kosovski Srbi očekuju da specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za pregovore o statusu poštuje dokumente međunarodne zajednice o Kosovu.
Goran Bogdanović, iz “Srpske liste za Kosovo i Metohiju”, kaže kako očekuje da se Ahtisari ravnopravno odnosi prema svim stranama u pregovorima i da ne podlegne prtisiku međunarodne zajednice za nametanjem rešenja:
“Srbi sa Kosova očekuju od gospodina Ahtisarija da u budućim pregovorima o budućem statusu Kosova bude nepristrasan i da bude dosledan u postovanju rezolucije 12 44 i onih principa koje je Savet bezbednosti, to jest Kontakt grupa, usvojila. Znači, pre svega nema povratka na stanje pre 1999. godine, zatim nema teritorijalne podele Kosova i nema ujedinjenja Kosova sa nekom od susednih zemalja, pre svega sa Albanijom”.
Bogdanović ističe kako je uporedo sa pitanjem statusa neophodno da se izaslanik Ujedinjenih nacija zalaže za demokratizaciju Kosova, poštivanje ljudskih prava i posebno prava manjinskih zajednica.
*****
U Beograd se imenovanje Mahtija Ahtisarija očekivalo i pored ranijih zamerki na njegovo angažovanje u nevladinim organizacijama, koje su protežirale stav o nezavisnom Kosovu.
Iako su čelnici nekih vladinih institucija ranije isticali da bi imenovanje Ahtisarija bilo štetno za srpske pregovaračke interese, zbog njegovih stavova kao predstavnika Međunarodne krizne grupe o nezavisnom statusu Kosova, danas se to ističe kao prilika da specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija prikaže svoju nepristrasnost u vođenju jednog osetljivog pregovaračkog procesa, naglašava za Radio Slobodna Evropa predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković Ivić:
“Naime, sama činjenica da je on član Međunarodne krizne grupe koja se zalaže za nezavisnost Kosova jeste nešto što je malo nezgodno. Ali, s druge strane, ukoliko se on pokaže kao neko ko želi da sasluša i uvaži argumente i druge strane, to mu daje veliku mogućnost da dokaže svoju visoku profesionalnost i nepristrasnost.”
Izvesno je, dakle, da zvanični Beograd imenovanje finskog diplomate Mahtija Ahtisarija smatra očekivanim jer se radi o čoveku koji je već učestvovao u rešavanju kosovske krize, smatra Aleksandar Simić, savetnik premijera Srbije. Po mišljenju Simića, njegov uticaj na kreiranje mirovnog sporazuma iz Kumanova 1999. godine, čime je okončano NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, veoma je značajan jer su tada utvrđeni i neki od elemenata za pregovarački proces:
“Dosta je važno to što se u tom sporazumu u čijem je kreiranju učestvovao gospodin Ahtisari, pominje da će političko rešenje za kosovsku krizu biti dato u okvirima suštinske autonomije u tada SR Jugoslaviji, danas Srbiji i Crnoj Gori. Dakle, u tom smislu možemo reći da je gospodin Ahtisari neki čovek koji se već i delimično, da kažem, već založio za jedan od principa rešavanja kosmetske krize, princip koji je potpuno jasno istakla i srpska strana.”
Istovremeno se i čeka odluka za formiranje pregovaračkog tima u kojem, po mišljenju predsednika Srbije Borisa Tadića, treba da bude mesta i za predstavnike Srbije i Crne Gore, jer Kosovo nije samo srpsko-albanski, već i regionalni problem. Siguran sam da će narednih dana ona biti sastavljena i da će njen sastav odgovarati strateškim interesima Srbije i Crne Gore u tom pregovaračkom procesu, rekao je predsednik Tadić jednoj lokalnoj televiziji u Preševu. Aleksandar Simić, savetnik srpskog premijera, smatra da se ipak ne kasni sa formiranjem tima za pregovore:
“Oni neće tako brzo ni početi zato što prvo ipak treba da sačekamo sastanak Kontakt grupe i istovremeno da sačekamo prvu posetu gospodina Ahtisarija sa svojim pomoćnicima. A što se tiče principa na kojim će biti napravljen taj tim, to će biti principi koji će ići za tim da poštuju ustavni okvir ove države, dakle Ustav Republike Srbije i Ustavnu povelju Državne zajednice.”
S druge strane, parlamentarne partije traže hitno formiranje pregovaračkog tima i usvajanje platforme za pregovore. Miloljub Albijanić iz stranke G17 Plus kaže da će podržati bilo kakav dogovor koji eventualno postignu predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica:
“Nisam čuo da postoje nesporazumi, ali čini mi se da treba malo više političke volje i razumevanja da do razgovora na različitim nivoima dolazi. Mi moramo imati dogovor predsednika Republike i predsednika Vlade i o sastavu delegacije i o platformi koja će se naći na pregovorima. To je neophodno. Dakle to je minimum od koga moramo poći, zaista.”
Beograd takođe ocenjuje da je zvanična odluka o imenovanju medijatora u pregovorima o budućem statusu Kosova signal da državna politika Srbije mora biti aktivnija, ističe funkcioner Socijalističke partije Srbije Milorad Vučelić:
“Mislim da je mnogo dragocenije da imamo onakav stav Grčke koji smo dobili na osnovu posete predsednika, da imamo stav ministra, zamenika ministra inostranih poslova Rusije, koji je rekao, da imamo stav minsitra inostranih poslova Kine o tim stvarima. I nama je bitno da razvijemo jednu živu međunarodnu aktivnost, da dobijemo podršku za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta.
“Važno je da gospodin Ahtisari priđe pitanju Kosova na osnovu principa, od kojih je najvažniji volja većinskog stanovništva za nezavisnom državom, ali i drugih principa, kao što je poštovanje prava manjina i vladavina zakona.”
Vlada Kosova je pozdravila imenovanje Ahtisarija. Šef kancelarije za informisanje u Vladi Sulj Ukshini:
“Ahtisari je diplomata sa izvanrednom karijerom. On ima iskustvo na Balkanu, a posebno je poznat kada je u ime EU direktno bio uključen u pitanje Kosova, tako da dobro poznaje situaciju.”
Enver Hodžaj iz opozicione Demokratske partije Kosova kaže da je Marti Ahtisari diplomata koji ima sposobnost da doprinese rešenju problema:
“Dobro poznaje okolnosti na Balkanu. Odlično poznaje Srbiju i ideologiju koja je dovela do konflikta na Kosovu. Sigurni smo da će njegov politički profil pomoći da se dođe do rešenja koje će biti u skladu sa voljom građana Kosova.”
I dok kosovski Albanci očekuju da će Ahtisari pomoći da se dođe do rešenja ko će poštovati volju naroda, odnosno do nezavisnosti, kosovski Srbi očekuju da specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za pregovore o statusu poštuje dokumente međunarodne zajednice o Kosovu.
Goran Bogdanović, iz “Srpske liste za Kosovo i Metohiju”, kaže kako očekuje da se Ahtisari ravnopravno odnosi prema svim stranama u pregovorima i da ne podlegne prtisiku međunarodne zajednice za nametanjem rešenja:
“Srbi sa Kosova očekuju od gospodina Ahtisarija da u budućim pregovorima o budućem statusu Kosova bude nepristrasan i da bude dosledan u postovanju rezolucije 12 44 i onih principa koje je Savet bezbednosti, to jest Kontakt grupa, usvojila. Znači, pre svega nema povratka na stanje pre 1999. godine, zatim nema teritorijalne podele Kosova i nema ujedinjenja Kosova sa nekom od susednih zemalja, pre svega sa Albanijom”.
Bogdanović ističe kako je uporedo sa pitanjem statusa neophodno da se izaslanik Ujedinjenih nacija zalaže za demokratizaciju Kosova, poštivanje ljudskih prava i posebno prava manjinskih zajednica.
*****
U Beograd se imenovanje Mahtija Ahtisarija očekivalo i pored ranijih zamerki na njegovo angažovanje u nevladinim organizacijama, koje su protežirale stav o nezavisnom Kosovu.
Iako su čelnici nekih vladinih institucija ranije isticali da bi imenovanje Ahtisarija bilo štetno za srpske pregovaračke interese, zbog njegovih stavova kao predstavnika Međunarodne krizne grupe o nezavisnom statusu Kosova, danas se to ističe kao prilika da specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija prikaže svoju nepristrasnost u vođenju jednog osetljivog pregovaračkog procesa, naglašava za Radio Slobodna Evropa predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković Ivić:
“Naime, sama činjenica da je on član Međunarodne krizne grupe koja se zalaže za nezavisnost Kosova jeste nešto što je malo nezgodno. Ali, s druge strane, ukoliko se on pokaže kao neko ko želi da sasluša i uvaži argumente i druge strane, to mu daje veliku mogućnost da dokaže svoju visoku profesionalnost i nepristrasnost.”
Izvesno je, dakle, da zvanični Beograd imenovanje finskog diplomate Mahtija Ahtisarija smatra očekivanim jer se radi o čoveku koji je već učestvovao u rešavanju kosovske krize, smatra Aleksandar Simić, savetnik premijera Srbije. Po mišljenju Simića, njegov uticaj na kreiranje mirovnog sporazuma iz Kumanova 1999. godine, čime je okončano NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, veoma je značajan jer su tada utvrđeni i neki od elemenata za pregovarački proces:
“Dosta je važno to što se u tom sporazumu u čijem je kreiranju učestvovao gospodin Ahtisari, pominje da će političko rešenje za kosovsku krizu biti dato u okvirima suštinske autonomije u tada SR Jugoslaviji, danas Srbiji i Crnoj Gori. Dakle, u tom smislu možemo reći da je gospodin Ahtisari neki čovek koji se već i delimično, da kažem, već založio za jedan od principa rešavanja kosmetske krize, princip koji je potpuno jasno istakla i srpska strana.”
Istovremeno se i čeka odluka za formiranje pregovaračkog tima u kojem, po mišljenju predsednika Srbije Borisa Tadića, treba da bude mesta i za predstavnike Srbije i Crne Gore, jer Kosovo nije samo srpsko-albanski, već i regionalni problem. Siguran sam da će narednih dana ona biti sastavljena i da će njen sastav odgovarati strateškim interesima Srbije i Crne Gore u tom pregovaračkom procesu, rekao je predsednik Tadić jednoj lokalnoj televiziji u Preševu. Aleksandar Simić, savetnik srpskog premijera, smatra da se ipak ne kasni sa formiranjem tima za pregovore:
“Oni neće tako brzo ni početi zato što prvo ipak treba da sačekamo sastanak Kontakt grupe i istovremeno da sačekamo prvu posetu gospodina Ahtisarija sa svojim pomoćnicima. A što se tiče principa na kojim će biti napravljen taj tim, to će biti principi koji će ići za tim da poštuju ustavni okvir ove države, dakle Ustav Republike Srbije i Ustavnu povelju Državne zajednice.”
S druge strane, parlamentarne partije traže hitno formiranje pregovaračkog tima i usvajanje platforme za pregovore. Miloljub Albijanić iz stranke G17 Plus kaže da će podržati bilo kakav dogovor koji eventualno postignu predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica:
“Nisam čuo da postoje nesporazumi, ali čini mi se da treba malo više političke volje i razumevanja da do razgovora na različitim nivoima dolazi. Mi moramo imati dogovor predsednika Republike i predsednika Vlade i o sastavu delegacije i o platformi koja će se naći na pregovorima. To je neophodno. Dakle to je minimum od koga moramo poći, zaista.”
Beograd takođe ocenjuje da je zvanična odluka o imenovanju medijatora u pregovorima o budućem statusu Kosova signal da državna politika Srbije mora biti aktivnija, ističe funkcioner Socijalističke partije Srbije Milorad Vučelić:
“Mislim da je mnogo dragocenije da imamo onakav stav Grčke koji smo dobili na osnovu posete predsednika, da imamo stav ministra, zamenika ministra inostranih poslova Rusije, koji je rekao, da imamo stav minsitra inostranih poslova Kine o tim stvarima. I nama je bitno da razvijemo jednu živu međunarodnu aktivnost, da dobijemo podršku za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta.
