Uskoro će biti potpisan Protokol kojim se treba potvrditi maksimalno angažovanje Prištine i Beograda u realizaciji povratka raseljenih lica tokom naredne godine. Ministar za lokalnu samoupravu Ljutfi Haziri kaže da će dvojica premijera, kosovski i srpski, potpisati Protokol sporazuma o održivom povratku:
“Tehničke grupe su izradile predlog sporazuma i sada se očekuje da to formalizuju dvojica premijera.”
Ovaj dokument, koji je Vlada Kosova spremna da potpiše, obavezaće dve strane da se angažuju u realizaciji prava raseljnih i izbeglica da se vrate svojim kućama. Prema rečima Hazirija, protokolom se definišu uslovi za rešenje problema raseljenih lica i izbeglica i određuje se njihovo mesto porekla. Istovremeno, eliminisaće se mogućnost manipulacije raseljenim licima:
“Želeli smo da eliminišemo svaki oblik manipulacije zajednicom, čiji pripadnici sada već šest godina žive van svojih domova. Raseljeni Srbi se nalaze u Srbiji ili unutar Kosova, a Albanci su se iselili sa severa Kosova. Tako da sva ova pitanja treba rešiti.”
Prema podacima Visokog komeserijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, UNHCR-a, koji je i jedan od sponzora ovog Protokola, oko 100.000 pripadnika srpske zajednice je raseljeno u Srbiji, a stotine unutar Kosova, uglavnom u enklavama. Prema rečima kosovskog ministra, najnoviji sporazum nije u suprotnosti sa osnovnim principima Vlade Kosova da je povratak individualno pravo:
“Principi Vlade Kosova se zasnivaju na međunarodnim dokumentima, da povratak ne sme biti politički manipulisan i organizovan, već pojedinačna odluka.”
Haziri ističe da se taj problem mora tretirati kao humanitarno pitanje. Prema rečima kosovskog ministra, posebno je važna finansijska podrška donatora, kako bi se ovaj proces realizovao tokom sledeće godine. Sličan Protokol o održivom povratku će biti potpisan i sa vladama Crne Gore i Makedonije. Haziri je ocenio da je za rešenje problema izbeglica na čitavom prostoru bivse Jugoslavije potrebno vreme.
“Tehničke grupe su izradile predlog sporazuma i sada se očekuje da to formalizuju dvojica premijera.”
Ovaj dokument, koji je Vlada Kosova spremna da potpiše, obavezaće dve strane da se angažuju u realizaciji prava raseljnih i izbeglica da se vrate svojim kućama. Prema rečima Hazirija, protokolom se definišu uslovi za rešenje problema raseljenih lica i izbeglica i određuje se njihovo mesto porekla. Istovremeno, eliminisaće se mogućnost manipulacije raseljenim licima:
“Želeli smo da eliminišemo svaki oblik manipulacije zajednicom, čiji pripadnici sada već šest godina žive van svojih domova. Raseljeni Srbi se nalaze u Srbiji ili unutar Kosova, a Albanci su se iselili sa severa Kosova. Tako da sva ova pitanja treba rešiti.”
Prema podacima Visokog komeserijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, UNHCR-a, koji je i jedan od sponzora ovog Protokola, oko 100.000 pripadnika srpske zajednice je raseljeno u Srbiji, a stotine unutar Kosova, uglavnom u enklavama. Prema rečima kosovskog ministra, najnoviji sporazum nije u suprotnosti sa osnovnim principima Vlade Kosova da je povratak individualno pravo:
“Principi Vlade Kosova se zasnivaju na međunarodnim dokumentima, da povratak ne sme biti politički manipulisan i organizovan, već pojedinačna odluka.”
Haziri ističe da se taj problem mora tretirati kao humanitarno pitanje. Prema rečima kosovskog ministra, posebno je važna finansijska podrška donatora, kako bi se ovaj proces realizovao tokom sledeće godine. Sličan Protokol o održivom povratku će biti potpisan i sa vladama Crne Gore i Makedonije. Haziri je ocenio da je za rešenje problema izbeglica na čitavom prostoru bivse Jugoslavije potrebno vreme.
