Bosna i Hercegovina je ispunila 15 od 16 uslova iz Studije izvodljivosti, koje je Evropska unija postavila kako bi mogla potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Preostali uslov je reforma policijskih snaga u BiH, koja mora biti urađena, kako nalaže Brisel, prema tri evropska principa.
U protekle dvije godine, Bosna i Hercegovina je, kako tvrde u Direkciji za evropske integracije, ispunila uslove kao što su: osposobljavanje sudova za procesuiranje optuženih za ratne zločine, usagasila zakonodavstvo u oblasti konkurencije, zaštite potrošača, sigurnosti hrane, te veterinarstva. Postignut je i napredak u budžetskom planiranju i ujedinjene su entitetske kancelarije ombudsmena u jedinstvenu državnu kancelariju.
Iako su zakoni i propisi iz ovih oblasti doneseni, problem predstavlja njihovo provođenje, kaže ekspert na projektima Evropske unije Radomir Marinković:
“Sad predstoji najteži dio posla - provođenje tih zakona i propisa. I za provođenje je potrebno imati “normalnu državu.” Znači, u sigurnosti hrane veliku ulogu igraju ministarstvo zdravlja, ministarstvo poljoprivrede, koje mi nemamo na nivou države.”
Zeleno svjetlo koje je Evropska unija dala Hrvatskoj za početak pregovora o članstvu i Srbiji i Crnoj Gori za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, ocjenjuje portparol bh. direkcije za evropske integracije Emir Hadžikadunić, trebao bi biti podsticaj za sve političke subjekte u zemlji koji su do sada samo deklarativno podržavali proces evropskih integracija:
“Formalno, Srbija je sada već ispred BiH pošto započinje pregovore. Ali ja želim da naglasim da u BiH u nekim oblastima, ako gledamo suštinu, napravljen je veći pomak u odnosu na neke druge zemlje. Mogu navesti primjer kontrole granica: BiH već duži niz godina ima državnu graničnu službu koja je profesionalna, odgovorna, dok druge zemlje u regionu uopšte ne kontroliraju svoje granice u skladu s evropskim standardima. Ili, recimo, procesuiranje optuženih za rane zločine u domaćim sudovima.”
Građani Bosne i Hercegovine nisu optimistični kada je riječ o skorijem približavanju zemlje evroatlantskim integracijama. Evo šta o tome kažu Sarajlije:
“Nažalost, ovo što sad živimo je jako daleko od toga. Ne može se to uopšte godinama mjeriti. S ovakvom politikom, to su vijekovi. Ali ja mislim da će se politika promijeniti na idućim izborima i onda sve može ići puno brže i lakše.”
“Kad se postavi pitanje koliko u Evropi ima država, imaju tri: ove koje su u Evropskoj uniji, koje su blizu Evropske unije i BiH.”
“Žao mi je. Gdje god se pođe, viza. Moramo platiti kroz jednu Bugarsku za jedan dan 150 maraka. To je bruka.”
U Direkciji za evropske integracije tvrde kako imaju obećanje Evropske unije, odnosno njegog komesara za vanjsku politiku i sigurnost Havijera Solane da, čim Bosna i Hercegovina postigne saglasnost o prihvatanju policijske reforme, automatski počinje pregovore o stabilizaciji i pridruživanju. Želja svih, kažu, je da se to desi do desetogodišnjice Dejtonskog sporazuma. U suprotnom, pregovori će biti odloženi do naredne godine.
U protekle dvije godine, Bosna i Hercegovina je, kako tvrde u Direkciji za evropske integracije, ispunila uslove kao što su: osposobljavanje sudova za procesuiranje optuženih za ratne zločine, usagasila zakonodavstvo u oblasti konkurencije, zaštite potrošača, sigurnosti hrane, te veterinarstva. Postignut je i napredak u budžetskom planiranju i ujedinjene su entitetske kancelarije ombudsmena u jedinstvenu državnu kancelariju.
Iako su zakoni i propisi iz ovih oblasti doneseni, problem predstavlja njihovo provođenje, kaže ekspert na projektima Evropske unije Radomir Marinković:
“Sad predstoji najteži dio posla - provođenje tih zakona i propisa. I za provođenje je potrebno imati “normalnu državu.” Znači, u sigurnosti hrane veliku ulogu igraju ministarstvo zdravlja, ministarstvo poljoprivrede, koje mi nemamo na nivou države.”
Zeleno svjetlo koje je Evropska unija dala Hrvatskoj za početak pregovora o članstvu i Srbiji i Crnoj Gori za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, ocjenjuje portparol bh. direkcije za evropske integracije Emir Hadžikadunić, trebao bi biti podsticaj za sve političke subjekte u zemlji koji su do sada samo deklarativno podržavali proces evropskih integracija:
“Formalno, Srbija je sada već ispred BiH pošto započinje pregovore. Ali ja želim da naglasim da u BiH u nekim oblastima, ako gledamo suštinu, napravljen je veći pomak u odnosu na neke druge zemlje. Mogu navesti primjer kontrole granica: BiH već duži niz godina ima državnu graničnu službu koja je profesionalna, odgovorna, dok druge zemlje u regionu uopšte ne kontroliraju svoje granice u skladu s evropskim standardima. Ili, recimo, procesuiranje optuženih za rane zločine u domaćim sudovima.”
Građani Bosne i Hercegovine nisu optimistični kada je riječ o skorijem približavanju zemlje evroatlantskim integracijama. Evo šta o tome kažu Sarajlije:
“Nažalost, ovo što sad živimo je jako daleko od toga. Ne može se to uopšte godinama mjeriti. S ovakvom politikom, to su vijekovi. Ali ja mislim da će se politika promijeniti na idućim izborima i onda sve može ići puno brže i lakše.”
“Kad se postavi pitanje koliko u Evropi ima država, imaju tri: ove koje su u Evropskoj uniji, koje su blizu Evropske unije i BiH.”
“Žao mi je. Gdje god se pođe, viza. Moramo platiti kroz jednu Bugarsku za jedan dan 150 maraka. To je bruka.”
U Direkciji za evropske integracije tvrde kako imaju obećanje Evropske unije, odnosno njegog komesara za vanjsku politiku i sigurnost Havijera Solane da, čim Bosna i Hercegovina postigne saglasnost o prihvatanju policijske reforme, automatski počinje pregovore o stabilizaciji i pridruživanju. Želja svih, kažu, je da se to desi do desetogodišnjice Dejtonskog sporazuma. U suprotnom, pregovori će biti odloženi do naredne godine.
