Odlukom ministara inostranih poslova zemalja Evropske unije ostvaren je najvažniji cilj suštinskog integrisanja Srbije i Crne Gore u Evropu, izjavio je na vanrednoj pres konferenciji u Vladi Srbije premijer Vojislav Koštunica. Ovu priliku ne smemo propustiti, poručio je Koštunica građanima:
“Kao što vidimo naš partner u ovom velikom poduhvatu za našu zemlju, a to je Evropska unija, i mi kao državna zajednica Srbija i Crna Gora, čvrsto se držimo predviđenog kalendara. Pošto se odnosi državne zajednice i Evropske unije razvijaju postojanom uzlaznom linijom za nas je od sada najvećeg značaja da se što brže završe pregovori i zaključi sporazum kao bi sledeće godine Srbije i Crna Gora praktično postala pridružena članica Evropske unije. Svestan sam teškoća koje su građani trpeli svih ovih godina i da svi mi želimo konkretne rezultate. Sada, posle svega što je urađeno, mogu sa izvesnošću da kažem da naša zemlja danas ulazi, nesumnjivo, u novu fazu odnosa sa Evropom koje će neminovno i sasvim vidljivo doprniti poboljšanju životnog standarda garađana.”
Srbija je u potpunosti spremna da odmah otpočne pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, tvrdi ministar finansija Mlađan Dinkić:
“Pedeset odsto ovih pregovora biće i domena poljoprivrede moram da kažem, a gospođa Dulić ima sjajnu saradnju sa Evropskom komisijom tako da smo optimisti i očekujemo da što se tiče tehničko-stručnog dela možemo vrlo brzo da završimo te pregovore uspešno. Naravno politički kontekst, mislim na državnu zajednicu, je nešto što ne može uticati, ali sa optimizmom očekujem početak pregovora. Pokušaćemo do najavljenog referenduma u Crnoj Gori da završimo sve ono što je do nas tehničko u Srbiji, da pripremimo potpisivanje ugovora o pridruživanju sa Evropskom unijom.”
Premijer Koštunica podseća i na ključne obaveze koje stoje pred Srbijom i Crnom Gorom: usaglašavanje zakona sa evropskim, unapređenje javne uprave i saradnja sa Hagom. On kaže da odluka šefova diplomatija EU predstavlja priznanje Vladi Srbije da je sposobna kako da sprovede reforme u zemlji, tako i da postane faktor stabilnosti u regionu:
“Zato smo sigurni da će naše napredovanje u ovom procesu staviti tačku na neizvesnosti sa kojima smo se suočavali u najbližoj prošlosti. I to najpre i najjasnije na neizvesnosti oko državnih granica što je ceo region vuklo unazad više od jedne decenije. Evropska politika podrzumeva integraciju a ne dezintergraciju i nove podele i nova rasparčavanja zemlje.”
Da su poruke dobijene od Evropske unije jasne i nedvosmislene kada je u pitanju sudbina i funkcionisanje državne zajednice Srbija i Crna Gora, smatra i predsednik poslaničke grupe vladajuće Demokratske stranke Srbije u republičkom parlamentu Miloš Aligrudić:
“Oni žele da vide Srbiju i Crnu Goru na putu u Evropsku uniju što inplicira samo po sebi održanje državne zajednice. Naravno u tom smislu su bile izjave kancelarije Havijera Solane i njegove lično i Kristine Galjak o tome da eventualni referendum u Crnoj Gori ne može imati prioritet u odnosu na aktivnosti koje su usmerene ka pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju, kasnije zaključivanju ugovora o stabilizaciji i pridruživanju.”
Tranzicija u Srbiji zagazila je u petu godinu, a odluka ministara inostranih poslova Evropske unije da započnu pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom o stabilizaciji i pridruživanju, dobar je povod da se sumiraju njeni rezultati. Ekonomista Boris Begović, jedan od autora zbornika “Četiri godine tranzicije u Srbiji” koji je predstavio beogradski Centar za liberalno-demokratske studije, odgovara na pitanje da li je do ovih pregovora moglo doći ranije:
“Znate imate zagovornike teze da su mnogi počeli. Očigledno je da je postojao čitav niz faktora koji su uslovili da se danas donosi odluka da će oni početi 10. oktobra. Jedan od tih faktora koji je izuzetno bitan to su odnosi Srbije i Crne Gore, odnosno razrešenje one cele sapunske opere koja je trajala koliko je dugo trajala, pa je onda to razrešeno tako što je praktično Evropska komisija nametnula jedno rešenje za koje se pokazalo da je veoma efikasno. I dan danas smo svedoci efikasnosti tog rešenja, i koji će verovatno da doživi svoj kraj 2006. godine. Možda je to i bila ideja onih koji su nametali to rešenje. Jako je mnogo vremena izgubljeno u svemu tome ali to ništa nije novo, mislim u Srbiji se jako uvek mnogo vremena gubi, s tim što ovo gubljenje vremena mislim da veći deo odgovornosti se nalazi van Srbije. To je opet jedna novina, obično sami nađemo neke razloge da izgubimo vreme. Ono što je sad interesantno jako, što ne znamo koliko će dugo trajati ti pregovori i kako ti pregovori budu išli i kako do javnosti budu dolazili detalji o tim pregovorima, šta je ono gde je zapelo, tu ćemo videti i odonose političkih snaga u samoj Srbiji i rešenost ove vlade da učini određene reformske pomake i tranziocione pomake.”
“Kao što vidimo naš partner u ovom velikom poduhvatu za našu zemlju, a to je Evropska unija, i mi kao državna zajednica Srbija i Crna Gora, čvrsto se držimo predviđenog kalendara. Pošto se odnosi državne zajednice i Evropske unije razvijaju postojanom uzlaznom linijom za nas je od sada najvećeg značaja da se što brže završe pregovori i zaključi sporazum kao bi sledeće godine Srbije i Crna Gora praktično postala pridružena članica Evropske unije. Svestan sam teškoća koje su građani trpeli svih ovih godina i da svi mi želimo konkretne rezultate. Sada, posle svega što je urađeno, mogu sa izvesnošću da kažem da naša zemlja danas ulazi, nesumnjivo, u novu fazu odnosa sa Evropom koje će neminovno i sasvim vidljivo doprniti poboljšanju životnog standarda garađana.”
Srbija je u potpunosti spremna da odmah otpočne pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, tvrdi ministar finansija Mlađan Dinkić:
“Pedeset odsto ovih pregovora biće i domena poljoprivrede moram da kažem, a gospođa Dulić ima sjajnu saradnju sa Evropskom komisijom tako da smo optimisti i očekujemo da što se tiče tehničko-stručnog dela možemo vrlo brzo da završimo te pregovore uspešno. Naravno politički kontekst, mislim na državnu zajednicu, je nešto što ne može uticati, ali sa optimizmom očekujem početak pregovora. Pokušaćemo do najavljenog referenduma u Crnoj Gori da završimo sve ono što je do nas tehničko u Srbiji, da pripremimo potpisivanje ugovora o pridruživanju sa Evropskom unijom.”
Premijer Koštunica podseća i na ključne obaveze koje stoje pred Srbijom i Crnom Gorom: usaglašavanje zakona sa evropskim, unapređenje javne uprave i saradnja sa Hagom. On kaže da odluka šefova diplomatija EU predstavlja priznanje Vladi Srbije da je sposobna kako da sprovede reforme u zemlji, tako i da postane faktor stabilnosti u regionu:
“Zato smo sigurni da će naše napredovanje u ovom procesu staviti tačku na neizvesnosti sa kojima smo se suočavali u najbližoj prošlosti. I to najpre i najjasnije na neizvesnosti oko državnih granica što je ceo region vuklo unazad više od jedne decenije. Evropska politika podrzumeva integraciju a ne dezintergraciju i nove podele i nova rasparčavanja zemlje.”
Da su poruke dobijene od Evropske unije jasne i nedvosmislene kada je u pitanju sudbina i funkcionisanje državne zajednice Srbija i Crna Gora, smatra i predsednik poslaničke grupe vladajuće Demokratske stranke Srbije u republičkom parlamentu Miloš Aligrudić:
“Oni žele da vide Srbiju i Crnu Goru na putu u Evropsku uniju što inplicira samo po sebi održanje državne zajednice. Naravno u tom smislu su bile izjave kancelarije Havijera Solane i njegove lično i Kristine Galjak o tome da eventualni referendum u Crnoj Gori ne može imati prioritet u odnosu na aktivnosti koje su usmerene ka pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju, kasnije zaključivanju ugovora o stabilizaciji i pridruživanju.”
Tranzicija u Srbiji zagazila je u petu godinu, a odluka ministara inostranih poslova Evropske unije da započnu pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom o stabilizaciji i pridruživanju, dobar je povod da se sumiraju njeni rezultati. Ekonomista Boris Begović, jedan od autora zbornika “Četiri godine tranzicije u Srbiji” koji je predstavio beogradski Centar za liberalno-demokratske studije, odgovara na pitanje da li je do ovih pregovora moglo doći ranije:
“Znate imate zagovornike teze da su mnogi počeli. Očigledno je da je postojao čitav niz faktora koji su uslovili da se danas donosi odluka da će oni početi 10. oktobra. Jedan od tih faktora koji je izuzetno bitan to su odnosi Srbije i Crne Gore, odnosno razrešenje one cele sapunske opere koja je trajala koliko je dugo trajala, pa je onda to razrešeno tako što je praktično Evropska komisija nametnula jedno rešenje za koje se pokazalo da je veoma efikasno. I dan danas smo svedoci efikasnosti tog rešenja, i koji će verovatno da doživi svoj kraj 2006. godine. Možda je to i bila ideja onih koji su nametali to rešenje. Jako je mnogo vremena izgubljeno u svemu tome ali to ništa nije novo, mislim u Srbiji se jako uvek mnogo vremena gubi, s tim što ovo gubljenje vremena mislim da veći deo odgovornosti se nalazi van Srbije. To je opet jedna novina, obično sami nađemo neke razloge da izgubimo vreme. Ono što je sad interesantno jako, što ne znamo koliko će dugo trajati ti pregovori i kako ti pregovori budu išli i kako do javnosti budu dolazili detalji o tim pregovorima, šta je ono gde je zapelo, tu ćemo videti i odonose političkih snaga u samoj Srbiji i rešenost ove vlade da učini određene reformske pomake i tranziocione pomake.”
