Ovo je bio uspešan susret koji je održan u duhu saradnje i za celo vreme vrlo konstruktivan, kaže za naš program Veli Bytyqi, direktor Departmana za informisanje u Ministarstvu kulture Kosova i član delegacije u razgovorima u Beogradu. Prema njegovim rečima, u centru pažnje je bilo vraćanje dokumentacije kulturnog nasleđa koje je trenutno u Beogradu:
«Razgovaralo se o konkretnim pitanjima, onako kako je predviđeno i agendom i u centru celog sastanka je bilo vraćanje dokumentacije i svega onoga što predstavlja kulturnu vrednost i oduzeto je tokom 1999. godine od srpskih snaga i sada se nalazi u Beogradu.
Drugi aspekt ovog sastanka je bila obnova i saniranje srpskih parvoslavnih crkava na Kosovu:
«Naravno, ministri Haračija i Kojadinović su se složili da ovaj proces i projekat, koji je započeo da se ostvaruje jer su otvorene licitacije za jedan deo ovih objekata, treba nastaviti i dati veću dinamiku da se ovaj projekat završi.»
Bytyqi ističe kako je ministar Haračija izrazio spremnost da se na ovom planu maksimalno angažuje. Najveće interesovanje na Kosovu je izazvalo pitanje vraćanja vrednih dokumenata kulturnog nasleđa, pošto su rukovodioci institucija iz oblasti arheologije i rukovodioci Muzeja Kosova izjavljivali da je oduzeta velika količina takvog materijala, dok je dve godine ranije tadašnji sef UNMIK-a Michael Steiner iz Beograda u Prištinu vratio Boginju na tronu, koja je postala zvanični simbol grada Pristine.
Ministar Kojadinović je izrazio spremnost za punu saradnju u ovoj oblasti, kaže Bytyqi:
«Svo vreme Kojadinović je izražavao spremnost da se sve ono, za šta se zna da je u Beogradu, dokumentacija i razne kutlurne vrednosti, u okviru naredne aktivnosti vrate postepeno na Kosovo.»
Da bi se ostvarila ova opredeljenja, ministri su se dogovorili da izgrade prateće mehanizme:
«Konkretna odluka sa ovog sastanka je određivanje dvojice koordinatora. Mi smo ih upoznali sa celim materijalom i kulturnim nasleđem koje se nalazi u Beogradu. Kojadinović je obećao da će se radne grupe, pod kontrolom dvojice korodinatora, sporazumeti posebno za svaki aspekt povratka ovih materijala.“
Tokom narednog sastanka, koji će se održati u Prištini, razgovaraće se o konkretnim rezultatima postignutim na ovom planu, kaže Bytyqi, ističući da o ozbiljnosti pristupa Vlade Srbije ovom sastanku govori i činjenica da su njemu priosustvovali savetnici predsednika i premijera Srbije.
*****
Sastanak ministra kulture i informisanja u Vladi Srbije Dragana Kojadinovića i ministra za kulturu, medije i sport u Vladi Kosova Astrida Haračija pripreman je nekoliko meseci. S obzirom da je to prvi dolazak nekog kosovskog ministra u Beograd, ovaj susret trebalo je da se održi početkom maja. Potom je odložen i sledeći sastanak koji je bio zakazan za sredinu avgusta, tako da je ministar Kojadinović napokon imao neke osnovane smernice Vlade Srbije o stavovima koje bi trebalo da zastupa tokom razgovora sa kolovskim kolegom. Ministar Kojadinović glavni akcenat pre svega stavlja na zaštitu spomenika kulture koji se nalaze na Kosovu:
“Vidimo da su najaktuelnije teme u ovom trenutku pre svega zaštitu kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Mi tu akcenat stavljamo na 35 crkava i manastira koji su razrušeni u martovskom pogromu prošle godine. Tako da hoćemo da vidimo koji su konkretni problemi, zašto Međunarodna komisija Saveta Evrope još ne može da obavlja svoj posao, a činjenica je da evo gubimo i drugu građevinsku sezonu. Takođe, da se dogovorimo na koji način ćemo sarađivati u oblasti kulture kada je u pitanju razmena kulturnih programa, gostovanja umetnika i bilo bi, naravno, najidealnije ako bismo mogli da vidimo koji su osnovni pravci za vraćanje u neku normalu gde će pre svega umetnici moći slobodno da putuju, slobodno da gostuju i da taj kulturni život bude mnogo bolji i praktično da se organizuje i u Prištni i u Beogradu.”
Ministar kulture u Vladi Kosova Astrid Haračija rekao je pre ovog susreta da on ne ide u Beograd zbog političkih pitanja, već zbog vraćanja istorijskih dragocenosti koje su sa Kosova prenete u Srbiju. Reč je pre svega o više od hiljadu umetničkih predmeta koji su uoči NATO intervencije 1999. godine izlagani u Beogradu u okviru postavki Arheološko blago Kosova i Nakit i blago Kosova. Kako saznajemo, eksponati koje traži Muzej Kosova trenutno se nalaze u depoima Narodnog i Etnografskog muzeja u Beogradu. O zahtevu za vraćanje umetničkih predmeta koje traži Muzej Kosova, razgovarali smo sa direktorom Muzeja Prištine, koji trenutno ima sedište u Beogradu, Brankom Jokićem:
”Smatram da se ne može prihvatiti to polazište da se traži materijal da se ne govori uopšte kome pripadaju da kulturna dobra. Da li ona pripadaju samo jednoj zajednici ili pripadaju svima koji su živeli na Kosovu vekovima. Ako imamo u vidu i to da privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji su monoetničke, da ne postoji minimum uslova za participaciju srpskih stručnjaka, kako gospodin ministar nudi formulu za to. Mi smatramo da mi kao baštinici te kulture imamo pravo da sprovodimo i zaštitu tih dobara. Ako ne u nekom privilegovanom smislu, onda u ravnopravnom odnosu sa kolegama Albancima.”
Bez obzira što ministri kulture Srbije i Kosova Dragan Kojadinović i Astrid Haračija jasno ukazuju da njihov susret nije političke prirode, ovaj sastanak ima nesumnjivo i političku dimenziju, o čemu smo razgovarali sa direktorom Foruma za etničke odnose Dušanom Janjićem:
“Moram da kažem da je to već samo po sebi događaj. Direktan sastanak između dva ministra, što znači da su sad otvorena vrata da i ministri iz Beograda odu u Prištinu. To pre svega znači relaksiranje međusobnih odnosa i prestanak uslovljavanja susreta rešavanjem statusa Kosova. Ja hoću da verujem da je ovo samo jedan od elemenata u sve češćoj i intenzivnijoj saradnji i kontaktima a to treba da završi sa konkretnim dogovorima. Sve u svemu, mislim da to spada u one dobre vesti sa Kosova.”
*****
Sastanak kosovskog i srpskog ministra je tehničke prirode i nema političku pozadinu, izjavio je za Radio Slobodna Evropa Avni Arifi, politički savetnik kosovskog premijera. Arifi kaže kako odlazak u Beograd ministra za kulturu u Vladi Kosova Astrita Haračije na razgovore sa srpskim kolegom Draganom Kojadinovićem ima za cilj pronalaženje rešenja za probleme u oblasti kulture i da u planu nisu političke teme:
“Ovaj sastanak se odnosi na pitanja kojima se bave dva ministarstva i nema političke ciljeve. Glavne teme su obnova srpskih crkava koje su uništene 17. marta prošle godine i dokumenta koja se trebaju vratiti na Kosovo.”
Arifi ističe da poseta kosovskog ministra Beogradu nije političke prirode. Inače, Haračija je prvi ministar sa Kosova koji je posetio Beograd od konstituisanja institucija. Prema rečima Arifija, razgovori o rešavanju konkretnih pitanja, u ovom slučaju iz oblasti kulture, mogu se voditi na bilo kom terenu:
“Sama priroda posete ukazuje kako nije važno na kom terenu će dva ministra razgovarati. Oni se mogu sastati u Beogradu ili Prištini, to nije važno i tu nema nikakvih problema.”
S druge strane, kosovska opozija ocenjuje neprihvatljivim odlazak ministra Haračije u Beograd na razgovore sa srpskim ministrom. Prema rečima Vljore Čitaku, portparola Demokratske partije Kosova, radi se o arbitrarnoj odluci:
“Sastanak ministra Haračije sa njegovim srpskim kolegom je arbitrarna odluka ministra. Skupština Kosova nije donela nikakvu odluku o održavanju sastanaka na ministarskom nivou. Mi ne znamo koji je cilj sastanka zvaničnika Prištine i Beograda.”
Prema rečima predstavnice Demokratske partije Kosova, najveće opozicione stranke, sastanci ovakvog tipa su nepripremljeni i nejasni, a održavaju se u veoma osetljivom trenutku za Kosovo:
“Vlada Kosova nema pravo da razgovara sa Beogradom bez jasno definisanog plana koji treba da usvoji Skupština Kosova i bez jasne političke platforme.”
Čitaku ističe kako su takvi razgovori štetni za Kosovo, jer se vode u trenutku kada se govori o razgovorima o konačnom statusu. Međutim, politički savetnik kosovskog premijera Avni Arifi ističe kako Vlada Kosova ima jasan stav da se dijalog o konačnom statusu neće voditi sa Beogradom:
“Istina je da se nalazimo u fazi priprema za razgovore o statusu Kosova. Mi imamo jasan stav da o tome nećemo razgovarati sa Beogradom.”
Arifi ističe kako je jedan od ciljeva razgovora sa Beogradom zainteresovanost Vlade Kosova da uspostavi što normalnije odnose sa svim zemljama u regionu.
«Razgovaralo se o konkretnim pitanjima, onako kako je predviđeno i agendom i u centru celog sastanka je bilo vraćanje dokumentacije i svega onoga što predstavlja kulturnu vrednost i oduzeto je tokom 1999. godine od srpskih snaga i sada se nalazi u Beogradu.
Drugi aspekt ovog sastanka je bila obnova i saniranje srpskih parvoslavnih crkava na Kosovu:
«Naravno, ministri Haračija i Kojadinović su se složili da ovaj proces i projekat, koji je započeo da se ostvaruje jer su otvorene licitacije za jedan deo ovih objekata, treba nastaviti i dati veću dinamiku da se ovaj projekat završi.»
Bytyqi ističe kako je ministar Haračija izrazio spremnost da se na ovom planu maksimalno angažuje. Najveće interesovanje na Kosovu je izazvalo pitanje vraćanja vrednih dokumenata kulturnog nasleđa, pošto su rukovodioci institucija iz oblasti arheologije i rukovodioci Muzeja Kosova izjavljivali da je oduzeta velika količina takvog materijala, dok je dve godine ranije tadašnji sef UNMIK-a Michael Steiner iz Beograda u Prištinu vratio Boginju na tronu, koja je postala zvanični simbol grada Pristine.
Ministar Kojadinović je izrazio spremnost za punu saradnju u ovoj oblasti, kaže Bytyqi:
«Svo vreme Kojadinović je izražavao spremnost da se sve ono, za šta se zna da je u Beogradu, dokumentacija i razne kutlurne vrednosti, u okviru naredne aktivnosti vrate postepeno na Kosovo.»
Da bi se ostvarila ova opredeljenja, ministri su se dogovorili da izgrade prateće mehanizme:
«Konkretna odluka sa ovog sastanka je određivanje dvojice koordinatora. Mi smo ih upoznali sa celim materijalom i kulturnim nasleđem koje se nalazi u Beogradu. Kojadinović je obećao da će se radne grupe, pod kontrolom dvojice korodinatora, sporazumeti posebno za svaki aspekt povratka ovih materijala.“
Tokom narednog sastanka, koji će se održati u Prištini, razgovaraće se o konkretnim rezultatima postignutim na ovom planu, kaže Bytyqi, ističući da o ozbiljnosti pristupa Vlade Srbije ovom sastanku govori i činjenica da su njemu priosustvovali savetnici predsednika i premijera Srbije.
*****
Sastanak ministra kulture i informisanja u Vladi Srbije Dragana Kojadinovića i ministra za kulturu, medije i sport u Vladi Kosova Astrida Haračija pripreman je nekoliko meseci. S obzirom da je to prvi dolazak nekog kosovskog ministra u Beograd, ovaj susret trebalo je da se održi početkom maja. Potom je odložen i sledeći sastanak koji je bio zakazan za sredinu avgusta, tako da je ministar Kojadinović napokon imao neke osnovane smernice Vlade Srbije o stavovima koje bi trebalo da zastupa tokom razgovora sa kolovskim kolegom. Ministar Kojadinović glavni akcenat pre svega stavlja na zaštitu spomenika kulture koji se nalaze na Kosovu:
“Vidimo da su najaktuelnije teme u ovom trenutku pre svega zaštitu kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Mi tu akcenat stavljamo na 35 crkava i manastira koji su razrušeni u martovskom pogromu prošle godine. Tako da hoćemo da vidimo koji su konkretni problemi, zašto Međunarodna komisija Saveta Evrope još ne može da obavlja svoj posao, a činjenica je da evo gubimo i drugu građevinsku sezonu. Takođe, da se dogovorimo na koji način ćemo sarađivati u oblasti kulture kada je u pitanju razmena kulturnih programa, gostovanja umetnika i bilo bi, naravno, najidealnije ako bismo mogli da vidimo koji su osnovni pravci za vraćanje u neku normalu gde će pre svega umetnici moći slobodno da putuju, slobodno da gostuju i da taj kulturni život bude mnogo bolji i praktično da se organizuje i u Prištni i u Beogradu.”
Ministar kulture u Vladi Kosova Astrid Haračija rekao je pre ovog susreta da on ne ide u Beograd zbog političkih pitanja, već zbog vraćanja istorijskih dragocenosti koje su sa Kosova prenete u Srbiju. Reč je pre svega o više od hiljadu umetničkih predmeta koji su uoči NATO intervencije 1999. godine izlagani u Beogradu u okviru postavki Arheološko blago Kosova i Nakit i blago Kosova. Kako saznajemo, eksponati koje traži Muzej Kosova trenutno se nalaze u depoima Narodnog i Etnografskog muzeja u Beogradu. O zahtevu za vraćanje umetničkih predmeta koje traži Muzej Kosova, razgovarali smo sa direktorom Muzeja Prištine, koji trenutno ima sedište u Beogradu, Brankom Jokićem:
”Smatram da se ne može prihvatiti to polazište da se traži materijal da se ne govori uopšte kome pripadaju da kulturna dobra. Da li ona pripadaju samo jednoj zajednici ili pripadaju svima koji su živeli na Kosovu vekovima. Ako imamo u vidu i to da privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji su monoetničke, da ne postoji minimum uslova za participaciju srpskih stručnjaka, kako gospodin ministar nudi formulu za to. Mi smatramo da mi kao baštinici te kulture imamo pravo da sprovodimo i zaštitu tih dobara. Ako ne u nekom privilegovanom smislu, onda u ravnopravnom odnosu sa kolegama Albancima.”
Bez obzira što ministri kulture Srbije i Kosova Dragan Kojadinović i Astrid Haračija jasno ukazuju da njihov susret nije političke prirode, ovaj sastanak ima nesumnjivo i političku dimenziju, o čemu smo razgovarali sa direktorom Foruma za etničke odnose Dušanom Janjićem:
“Moram da kažem da je to već samo po sebi događaj. Direktan sastanak između dva ministra, što znači da su sad otvorena vrata da i ministri iz Beograda odu u Prištinu. To pre svega znači relaksiranje međusobnih odnosa i prestanak uslovljavanja susreta rešavanjem statusa Kosova. Ja hoću da verujem da je ovo samo jedan od elemenata u sve češćoj i intenzivnijoj saradnji i kontaktima a to treba da završi sa konkretnim dogovorima. Sve u svemu, mislim da to spada u one dobre vesti sa Kosova.”
*****
Sastanak kosovskog i srpskog ministra je tehničke prirode i nema političku pozadinu, izjavio je za Radio Slobodna Evropa Avni Arifi, politički savetnik kosovskog premijera. Arifi kaže kako odlazak u Beograd ministra za kulturu u Vladi Kosova Astrita Haračije na razgovore sa srpskim kolegom Draganom Kojadinovićem ima za cilj pronalaženje rešenja za probleme u oblasti kulture i da u planu nisu političke teme:
“Ovaj sastanak se odnosi na pitanja kojima se bave dva ministarstva i nema političke ciljeve. Glavne teme su obnova srpskih crkava koje su uništene 17. marta prošle godine i dokumenta koja se trebaju vratiti na Kosovo.”
Arifi ističe da poseta kosovskog ministra Beogradu nije političke prirode. Inače, Haračija je prvi ministar sa Kosova koji je posetio Beograd od konstituisanja institucija. Prema rečima Arifija, razgovori o rešavanju konkretnih pitanja, u ovom slučaju iz oblasti kulture, mogu se voditi na bilo kom terenu:
“Sama priroda posete ukazuje kako nije važno na kom terenu će dva ministra razgovarati. Oni se mogu sastati u Beogradu ili Prištini, to nije važno i tu nema nikakvih problema.”
S druge strane, kosovska opozija ocenjuje neprihvatljivim odlazak ministra Haračije u Beograd na razgovore sa srpskim ministrom. Prema rečima Vljore Čitaku, portparola Demokratske partije Kosova, radi se o arbitrarnoj odluci:
“Sastanak ministra Haračije sa njegovim srpskim kolegom je arbitrarna odluka ministra. Skupština Kosova nije donela nikakvu odluku o održavanju sastanaka na ministarskom nivou. Mi ne znamo koji je cilj sastanka zvaničnika Prištine i Beograda.”
Prema rečima predstavnice Demokratske partije Kosova, najveće opozicione stranke, sastanci ovakvog tipa su nepripremljeni i nejasni, a održavaju se u veoma osetljivom trenutku za Kosovo:
“Vlada Kosova nema pravo da razgovara sa Beogradom bez jasno definisanog plana koji treba da usvoji Skupština Kosova i bez jasne političke platforme.”
Čitaku ističe kako su takvi razgovori štetni za Kosovo, jer se vode u trenutku kada se govori o razgovorima o konačnom statusu. Međutim, politički savetnik kosovskog premijera Avni Arifi ističe kako Vlada Kosova ima jasan stav da se dijalog o konačnom statusu neće voditi sa Beogradom:
“Istina je da se nalazimo u fazi priprema za razgovore o statusu Kosova. Mi imamo jasan stav da o tome nećemo razgovarati sa Beogradom.”
Arifi ističe kako je jedan od ciljeva razgovora sa Beogradom zainteresovanost Vlade Kosova da uspostavi što normalnije odnose sa svim zemljama u regionu.
