Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

BEOGRAD

Dragan Vasiljković, jedan od nekadašnjih vođa srpskih paravojnih formacija u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini doputovao je u Beograd nakon što je u Australiji gde je živeo i pre rata i po njegovom okončanju protiv njega pokrenuta istraga zbog delovanja u ratu i nakon što je Hrvatska zatražila njegovo izručenje.
"Jedini razlog što sam u Beogradu je velika konferencija za medije u sredu, a več u cetvrtak se vraćam u Australiju. Ja sam ministarki pravosuđa Hrvatske poslao pismo s brojem svog mobilnog telefona i rekao da ću doći kad god žele, samo da mi plate povratnu avionsku kartu", rekao je Vasiljković na aerodromu u Beogradu.

Pogledajte najnovije vesti dana

Štrajk grčkih državnih službenika

Štrajk u Grčkoj 2016. (arhivska fotografija)

Grčki državni službenici započeli su jednodnevni štrajk zbog mera štednje i traže povećanje plata i penzija kao i ukidanje svih zakona uvedenih da bi zemlja dobila međunarodnu pomoć.

Sindikat javnog sektora Adedi predstavlja oko 500.000 zaposlenih.

Po tvrđenju sindikata plate državnih službenika smanjene su za 40 odsto a penzije su umanjene u rasponu od sedam do 35 odsto.

U štrajku učestvuju i zaposleni u bolnicama.

Stotine ljudi okupilo se na protestnim skupovima u centru Atine.

Suočene sa velikom finansijskom krizom, grčke vlade su od 2010. podizale poreze i smanjivale potrošnju da bi zauzvrat dobile više milijardi evra u hitnim zajmovima od drugih zemalja evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda.

Grčka privredna aktivnost pala je za četvrtinu a nezaposlenost je dostigla skoro 28 procenata u godinama dok je primala pomoć.

Treći i poslednji program pomoći završen je u avgustu.

Grčka levičarska vlada Aleksisa Ciprasa obavezala se da će smaniti mere štednje kada zemlja izađe iz programa pomoći EU-MMF, da će podići minimalnu platu i smanjiti poreze.

Međutim, sindikat Adedi smatra da su te mere nedovoljne.

Lagard: Centralne banke da razmisle o digitalnim valutama

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard izjavila je da bi centralne banke širom sveta trebalo da razmisle o izdavanju digitalnih valuta.

Lagardova je rekla da bi to pobošljalo bezbednost transakcija. Negotovinska plaćanja su u porastu u poslednjih nekoliko godina, što predstavlja sve veći izazov za države i centralne banke.

Regulatorne službe zabrinute su zbog upotrebe digitalnih valuta i pozivaju na jačanje kontrole tih tokova.

"Verujem da treba da razmotrimo mogućnost izdavanja digitalnih valuta. Možda bi država mogla da preuzme ulogu onoga ko isporučuje novac digitalnoj ekonomiji", rekla je Lagardova u govoru na konferenciji u Singapuru.

Ona je dodala da su prednosti očigledne - plaćanje je momentalno, bezbedno, jeftino i potencijalno poluautonomno.

"Centralne banke bi zadržale kontrolu nad plaćanjima", rekla je Lagardova.

Ona je napomenula da centralne banke Kanade, Kine, Švedske i Urugvaja "ozbiljno razmatraju" predloge o digitalnim valutama.

Digitalna valuta koju bi izdala centralna banka bila bi odgovornost države, kao što je to štampani novac, a ne neke privatne firme.

To bi pomoglo potrošačima, jer bi transakcije bile bezbednije i jednostavnije, a samim tim i jeftinije, preneo je Bi-Bi-Si.

Lagardova je rekla da tema digitalnih valuta "nije univerzalna", ali da je treba razmotriti "ozbiljno, pažljivo i kreativno".

Pens osudio nasilje nad Rohindžama, Su Ći odbacila kritike

Liderka Mjanmara Aung San Su Ći i potpredsednik SAD Majk Pens

Nasilje zbog koga je 700.000 pripadnika muslimanske Rohindža manjine bilo primorano da napusti Mjamnar je "neoprostivo", rekao je danas potpredsednik SAD Majk Pens liderki Mjanmara Aung San Su Ći na margini regionalnog skupa u Singapuru.

On je osudio "nasilje i progon" te muslimanske manjine u Mjanmaru i poručio Aung San Su Ći da je nestrpljiv da čuje da se ostvaruje napredak u rešavanju krize nastale posle nasilnog vojnog suzbijanja te manjine u njenoj zemlji i u obezbeđivanju da odgovorni za te zločine odgovaraju za svoja dela.

Pens i Aung San Su Ći sastali su se na margini godišnjeg samita Asocijacije država jugoistočne Azije (ASEAN) u Singapuru.

Pens je rekao i da želi da čuje da će vlasti Mjanmara omogućiti pripadnicima Rohindža manjine da se dobrovoljno vrate kući.

Američki potpredsednik je takođe rekao da su hapšenje i osuda dva Rojtersova novinara u Mjanmaru zabrinjavajući.

Juče je malezijski premijer Mahathir Mohamed neoubičajeno oštro kritikovao Su Ći i rekao da bi ona kao bivši politički zatvorenik trebalo bolje da razumje patnje i da ne može odbraniti način na koji se u njenoj zemji ophode prema Rohindža manjini.

Mohamed je malo umerio stavove danas navodeći da vođe ASEAN-a pokušavaju da izbegnu da kritikuju jedni druge.

Rekao je da su vođe te grupe razgovarali o pitanju Rohindža na radnoj večeri ali da je preovlađujuće osećanje želja da se reši problem.

Liderka Mjanmara Aung San Su Ći odbacila je danas kritike potpredsednika SAD Majka Pensa i drugih vođa oko načina kako se njena vlada ophodi prema muslimanskoj manjih Rohindža.

Odgovarajući Pensu ona je rekla da je dobro da se razmene stavovi ali da ljudi iz Mjamnara razumeju svoju zemlju bolje nego što je bilo ko drugi razume.

"Sigurna sam da ćete isto reći za vašu zemlju, da razumete vašu zemlju bolje nego iko drugi", rekla je ona i dodala da su prema tome oni u boljem položaju da objasne šta se događa i kako vide razvoj stvari.

Su Ći je de fakto vođa civilne vlade Mjanmara od kada je njena stranka pobedila na izborima 2015. godine.

Ona ima ograničenu kontrolu zemlje prema ustavu koji je napisala bivša vojna hunta. Vojska je zadužena za bezbednosne operacije uključujući one u provinciji Rekajn.

Su Ći, dobitnicu Nobelove nagrde za mir, kritikuju širom sveta zbog toga što se nije založila u odbranu Rohindža.

Amnesti internešenal je najnovija organizacija koja joj je oduzela svoju nagradu ove nedelje navodeći kao razlog "sramotno izdavanje vrednosti za koje se nekad zalagala".

Dan odluke za Mej, traži podršku ministara za dogovor s EU

Britanska ministarka Tereza Mej danas pokušava da ubedi ministre u svojoj vladi da imaju izbor ili da podrže predlog dogovora s Evropskom unijom o Bregzitu ili da gurnu zemlju u političku i ekonomsku neizvesnost.

Mej za danas sazvala posebnu sednicu kabineta pošto su pregovarači Londona i Brisela posle višemesečnih pregovora i zastoja juče postigli dogovor o uslovima razlaza, uključujući plan kako da granica između Irske i Severne Irske ostane otvorena posle Bregzita.

Premijerka se danas prvo sastaje sa svakim ministrom zasebno, a sednica kabineta je zakazana za 14 časova po londonskom vremenu (15 časova po srednjoevropskom vremenu) kako bi dobila podršku i izbegla potencijalne ostavke, preneo je Asošiejtid pres.

Pristalice Bregzita u vladajućoj Konzervativnoj partiji, ukljujučujući neke članove kabineta, kažu da će tim dogovorom Velika Britanija ostati vezana za EU i posle izlaska i da neće moći da vodi nezavisnu trgovinsku politiku.

Pristalice Mej tvrde da je dogovor najbolja ponuda i da je alternativa haotičan Bregzit "bez dogovora" koji će omesti svakodnevni život i privredu, a možda i dovesti do vanrednih izbora posle kojih bi na vlast mogli doći laburisti.

Bivši ministar spoljnih poslova, konzervativac Vilijam Hejg upozorio je "vatrene Bregzitovce" da bi obaranje predloga Tereze Mej moglo dovesti do promene vlasti i novog referenduma, pa da se "Bregzit možda nikada neće dogoditi".

Neuspeh Mej da dobije podršku doveo bi u pitanje njeno liderstvo i odvelo proces za Bregzit u haos, samo nekoliko meseci od 29. marta kada zemlja treba da izađe iz EU.

Ako vlada podrži predlog, dogovor ide na odobrenje na samit EU za nekoliko nedelja.

Posle toga Mej mora da dobije podršku parlamenta, što nije lak zadatak pošto i pristalice Bregzita i pristalice EU prete da će glasati protiv predloga dogovora.

Ministar odbrane Izraela podneo ostavku

Militanti ispalili 460 raketa prema Izraelu, a izraelske snage bombardovale 160 meta u Gazi

Ministar odbrane Izraela podneo je ostavku zbog odluke vlade da prihvati prekid vatre čime je okončana dvodnevna borba sa palestinskim militantima u Gazi.

Avigdor Liberman, lider stranke Iisrael Beiteinu, osudio je taj potez kao "predaju pred terorom", prenosi BBC.

On je takođe kritikovao pokušaje da se pokrene dugoročno pomirenje sa Hamasom, islamističkim pokretom koji dominira u Gazi.

Osam osoba stradalo je u sukobima ponedeljak i utorak, kada su militanti ispalili 460 raketa prema Izraelu, a izraelske snage bombardovale 160 meta u Gazi.

Hamas, islamistički pokret koji dominira u Gazi i druge palestinske militantne grupe objavili su u utorak popodne da su prihvatili prekid vatre uz posredovanje Egipta i da će ga poštovati ako to čini i Izrael.

Prekid sukoba kojim je okončana dvodnevna borba između Izraela i palestinskih militanata u Gazi i dalje je na snazi.

Škole i preduzeća u južnom Izraelu ponovo su otvoreni u sredu pošto tokom prethodne noći nije prijavljena nijedna ispaljena raketa.

Izraelska vojska je međutim saopštila da je zarobila naoružanog Palestinca koji je pokušao da se probije kroz graničnu ogradu između Izraela i Gaze.

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG