Na samom početku knjige “Politička misao Živojina Perića”, koja govori o jednom od lidera Konzervativne stranke i poslaniku Skupštine Kraljevine Srbije, autor ovog dela, politikolog Branko Nadoveza, zapisao je sledeću posvetu: “Saši Cvjetanu, heroju i mučeniku srpskog naroda”.
Sam Saša Cvjetan bio je inače pripadnik zloglasne jedinice “Škorpioni” MUP-a Srbije, koja je počinila brojne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Cvjetan je osuđen pred Okružnim sudom u Beogradu na 20 godina zatvora, zbog učešća u ubistvu četrnaestoro albanskih civila u Podujevu 1999. godine. Uprkos iznetim dokazima, Branko Nadoveza smatra da je Saša Cvjetan nije zločinac.
“On je za mene heroj srpskog naroda koji je branio, koji je bio na ratištu, izložio svoj život. Dakle, sad je stvar određenih političkih snaga ovde koga će proglasiti zločinicem. Po tome, svako ko je bio na ratištu može mu se izmislititi da je zločinac.”
Nekadašnji saradnik u Institutu za noviju istoriju, gde radi i Branko Nadoveza, istoričar Branka Prpa, tvrdi da je ovde na delu drastičan primer zloupotrebe nečega što ima formu naučnog dela:
“To je paraistorija, to je klatnja, prosto taj čovek ne radi ništa što ima atrbucije naučnog dela. Prema tome to da posvetite ratnom zločinicu potpuno je komplemenatarno sadržajima onog čime se on bavi.”
O slučaju posvete knjige čoveku koji je osuđen za ratne zločine razgovarali smo sa Rodoljubom Šabićem, poverenikom za informacije od javnog značaja Republike Srbije:
“Neki bi očekivali da bi eventulano kao ombudsman za informacije od javnog značaja mogao da reagujem. Međutim, ja moram da kažem da ja jesam i to je tačno utvrđeno specijalnim ovlašćenjem koje ne predviđaju mogućnost reakcije u ovakvim slučajevima. Mene ime Živojina Perića asocira na krug ljudi blistavog uma koji su delovali negde pod kraj 19. i početkom 20. veka i koji su u ono vreme uspevali jednoj maloj i užasno siromašnoj Srbiji da obezbede jedno zapaženo mesto u Evropi. I u tom kontekstu ono što je radio Saša Cvjetan za mene je potpuni kontrapunkt u odnosu na ono sve što predstavlja Živojin Perić i ja uopšte ne vidim način na koje bi se te dve ličnosti mogle povezivati. Ako je reč o tome da je ta knjiga finansirana budžetskim sredstvima, imajući u vidu činjenicu da ko se ne vodi kao izdavač, a ako je država finansirala knjigu koja je posvećena nekom koga ista ta država goni za najteža krivična dela, dakle, za ratne zločine, onda je to stavarno nešto što je specifikum, onda smo, dakle, u jednoj karikaturalnoj situaciji.”
Uprkos celodnevnim pozivima, direktor Instituta za političke studije Živojin Đurić nije našao za shodno da objasni kako je ova ustanova objavila knjigu sa spornom posvetom. U sekretarijatu ove kuće tvrde da oni nisu odobrili izdvanje ove knjige, mada autor Branko Nadoveza tvrdi da to jeste reguralno izdanje Instituta.
“Apsolutno vidite da jeste, ja sam je svojim sredstvima finansirao. Nikad niko nije pitao za posvetu, to je stvar intime.”
Za istoričara Branku Prpu, čitav slučaj oko posvete jedne knjige čoveku koji je optužen za najteža krivična dela i sama glorifikacija ratnih zločina, predstavlja dokaz o nekoj vrsti društvene patologije:
“To je dakle vrlo opasna pojava kad ne smatrate zločin zločinom, kad izgubite sve moralne repere onda više ne možete ni da se odredite prema dobru i zlu. Znači ne postoji više taj kategorijalni aparat s kojim biste diferencirali te ključne civilizacijske pojmove. Ubijanje drugih ljudi spada u kategoriju zla. Prema tome to je prosto nešto onako inskonska civilizacijska kategorija, a ako prema tome nemate odnos ja stvarno ne mogu ni o čemu drugom govoriti nego o dubokoj patologiji.”
Sam Saša Cvjetan bio je inače pripadnik zloglasne jedinice “Škorpioni” MUP-a Srbije, koja je počinila brojne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Cvjetan je osuđen pred Okružnim sudom u Beogradu na 20 godina zatvora, zbog učešća u ubistvu četrnaestoro albanskih civila u Podujevu 1999. godine. Uprkos iznetim dokazima, Branko Nadoveza smatra da je Saša Cvjetan nije zločinac.
“On je za mene heroj srpskog naroda koji je branio, koji je bio na ratištu, izložio svoj život. Dakle, sad je stvar određenih političkih snaga ovde koga će proglasiti zločinicem. Po tome, svako ko je bio na ratištu može mu se izmislititi da je zločinac.”
Nekadašnji saradnik u Institutu za noviju istoriju, gde radi i Branko Nadoveza, istoričar Branka Prpa, tvrdi da je ovde na delu drastičan primer zloupotrebe nečega što ima formu naučnog dela:
“To je paraistorija, to je klatnja, prosto taj čovek ne radi ništa što ima atrbucije naučnog dela. Prema tome to da posvetite ratnom zločinicu potpuno je komplemenatarno sadržajima onog čime se on bavi.”
O slučaju posvete knjige čoveku koji je osuđen za ratne zločine razgovarali smo sa Rodoljubom Šabićem, poverenikom za informacije od javnog značaja Republike Srbije:
“Neki bi očekivali da bi eventulano kao ombudsman za informacije od javnog značaja mogao da reagujem. Međutim, ja moram da kažem da ja jesam i to je tačno utvrđeno specijalnim ovlašćenjem koje ne predviđaju mogućnost reakcije u ovakvim slučajevima. Mene ime Živojina Perića asocira na krug ljudi blistavog uma koji su delovali negde pod kraj 19. i početkom 20. veka i koji su u ono vreme uspevali jednoj maloj i užasno siromašnoj Srbiji da obezbede jedno zapaženo mesto u Evropi. I u tom kontekstu ono što je radio Saša Cvjetan za mene je potpuni kontrapunkt u odnosu na ono sve što predstavlja Živojin Perić i ja uopšte ne vidim način na koje bi se te dve ličnosti mogle povezivati. Ako je reč o tome da je ta knjiga finansirana budžetskim sredstvima, imajući u vidu činjenicu da ko se ne vodi kao izdavač, a ako je država finansirala knjigu koja je posvećena nekom koga ista ta država goni za najteža krivična dela, dakle, za ratne zločine, onda je to stavarno nešto što je specifikum, onda smo, dakle, u jednoj karikaturalnoj situaciji.”
Uprkos celodnevnim pozivima, direktor Instituta za političke studije Živojin Đurić nije našao za shodno da objasni kako je ova ustanova objavila knjigu sa spornom posvetom. U sekretarijatu ove kuće tvrde da oni nisu odobrili izdvanje ove knjige, mada autor Branko Nadoveza tvrdi da to jeste reguralno izdanje Instituta.
“Apsolutno vidite da jeste, ja sam je svojim sredstvima finansirao. Nikad niko nije pitao za posvetu, to je stvar intime.”
Za istoričara Branku Prpu, čitav slučaj oko posvete jedne knjige čoveku koji je optužen za najteža krivična dela i sama glorifikacija ratnih zločina, predstavlja dokaz o nekoj vrsti društvene patologije:
“To je dakle vrlo opasna pojava kad ne smatrate zločin zločinom, kad izgubite sve moralne repere onda više ne možete ni da se odredite prema dobru i zlu. Znači ne postoji više taj kategorijalni aparat s kojim biste diferencirali te ključne civilizacijske pojmove. Ubijanje drugih ljudi spada u kategoriju zla. Prema tome to je prosto nešto onako inskonska civilizacijska kategorija, a ako prema tome nemate odnos ja stvarno ne mogu ni o čemu drugom govoriti nego o dubokoj patologiji.”
