Lakoća kojom je Rašković pobegao iz jednog od najčuvanijih zatvora otvorila je pitanje kakav je nivo bezbednosti u zatvorskim ustanovama u Srbiji, a neke političke partije već postavljaju pitanje da li preti i bekstvo najčuvanijih zatvorenika, kao što je Milorad Ulemek Legija.
Zoran Rašković zvani Serdar pre dve godine sa saučesnicima je opljačkao Delta banku u Mladenovcu iz koje je odneto oko devet i po miliona dinara i 2250 evra, a uhapšen je 24. septembra 2003. Od tada je u pritvoru u Okružnom zatvoru bio sve do ponedeljka kada je, kako izveštava beogradska štampa pozivajući se na zatvorske izvore, oko 14.45 pobegao tako što se, iskoristivši nepažnju čuvara, priključio grupi advokata koja je izlazila iz zatvora i jednostavno išetao kroz glavnu zatvorsku kapiju. Dragoljub Lončarević, načelnik Uprave za izvršenje zatvorskih sankcija Ministarstva pravde Srbije, izjavio je da je zbog Raškovićevog bekstva protiv dva pripadnika zatvorskog obezbeđenja pokrenut disciplinski postupak i da su oni suspendovani, kao i da je upravnik Okružnog zatvora nadležnom tužilaštvu podneo zahtev za utvrđivanje krivične odgovornosti zaposlenih:
“Pritvoreni Rašković Zoran je izvršio bekstvo u vreme redovne posete branilaca pritvorenim licima grubim propustom pripadnika Službe za obezbeđenje koji su obezbeđivali navedenu posetu. Mere bezbednosti treba da su uvek na visokom nivou. Ovde se očigledno radi o ljudskom faktoru i iz tog razloga će nastupanje Ministarstva biti rigorozno po pitanju njihove odgovornosti, a kada je u pitanju ljudski faktor onda se to rešava na drugi način i to će, ja sam siguran, upravnik u skladu sa svojim ovlašćenjima da i učini.”
Lončarević je rekao da krivični postupak protiv Raškovića nije vođen pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal pa da shodno tome nije bio pod merama bezbednosti koje se primenjuju na pritvorenike kojima se tamo sudi. Nakon ovog događaja Demokratska stranka zatražila je odgovornost svih nadležnih od upravnika Okružnog zatvora do ministra pravde Srbije. Đorđe Todorović, portparol DS:
“Vrlo dobro znamo ko su ljudi koji se nalaze u pritvoru u Centralnom zatvoru i kojima se sudi za razna dela, od ubistva Zorana Đinđića do terorizma. Budući da je čovek juče išetao iz Centralnog zatvora u centru grada pretpostavljam da to ne govori mnogo o dobrom sistemu bezbednosti kojim su se hvalili ljudi iz Ministarstva pravosuđa i zato smo pozvali da nam se objasni zašto i o čemu se radi.”
Đorđe Mamula, funkcioner vladajuće DSS i član Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, smatra da ovakve poruke DS ne zaslužuju obziljnu pažnju.
“To da oni traže unapred da se osude odgovorni za dejstvo bez sprovedenog postupka liči na njihov manir iz vremena zavođenja vanrednog stanja.”
Ipak ono što je Demokratska stranka najozbiljnije upitala je da li bekstvo Raškovića možda proba za bekstva nekih važnih optuženika iz Okružnog zatvora u Beogradu među kojima je i Milorad Ulemek Legija, optužen za ubistvo premijera Zorana Đinđića, a Todorović o tome kaže:
“U Srbiji je sve moguće i u Srbiji ovakve stvari mogu lako da se dese. Budući da je jedan pritvorenik pobegao iz Okružnog, odnosno Centralnog zatvora u Beogradu to znači verovatno da i svako drugi tako može da pobegne.”
S druge strane, Đorđe Mamula smatra da razloga za strah nema:
“Prvo, bekstva su se dešavala i u vreme kada je DS činila Vladu Srbije. Ja mislim da oni tim svojim saopštenjima projektuju svoja razmišljanja, neke svoje osobine i sklonosti. Ipak je to bila stranka koja je činila okosnicu Vlade Srbije i u kojoj niko nije bio odgovoran za smrt predsednika te vlade Zorana Đinđića.”
O tome da li je zaista realna priča da je bekstvo Raškovića proba za bekstvo nekih važnijih zatvorenika, Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za kriminološka istraživanja u Beogradu za naš program je rekao:
“Nema ni govora o tome da je to bilo kakva najava. Bila bi totalno besmislica još kad bismo iz političkih razloga, a pre svega zbog stranačkih prepucavanja puštali ljude iz zatvora i to na ovaj način, dakle bekstvom.”
Radovanović smatra da je bekstvo Raškovića očit primer nemarnosti zatvorske službe i napominje da sistem bezbednosti u zatvorskim ustanovama loše funkcioniše, od pobune u srpskim zatvorima koja se dogodila pre pet godina, do kada je godišnje bilo samo desetak bekstava.
“Nakon te pobune potpuna kadrovska struktura, upravna kadrovska struktura zatvora je promenjena, dovedeni su ljudi koji nemaju baš mnogo iskustva u radu sa osuđenicima i broj bekstava se popeo na oko 200 godišnje. Možete li misliti kakva je to razlika? Praktično iz Srbije pobegne godišnje skoro ceo jedan osrednje veliki zatvor.”
Dobrivoje Radovanović zaključuje da je rešenje za problem bekstava iz zatvora jednostavno:
“Treba ozbiljno preispitati strukturu zaposlenih u sistemu obezbeđenja i sam sistem u celini.”
Zoran Rašković zvani Serdar pre dve godine sa saučesnicima je opljačkao Delta banku u Mladenovcu iz koje je odneto oko devet i po miliona dinara i 2250 evra, a uhapšen je 24. septembra 2003. Od tada je u pritvoru u Okružnom zatvoru bio sve do ponedeljka kada je, kako izveštava beogradska štampa pozivajući se na zatvorske izvore, oko 14.45 pobegao tako što se, iskoristivši nepažnju čuvara, priključio grupi advokata koja je izlazila iz zatvora i jednostavno išetao kroz glavnu zatvorsku kapiju. Dragoljub Lončarević, načelnik Uprave za izvršenje zatvorskih sankcija Ministarstva pravde Srbije, izjavio je da je zbog Raškovićevog bekstva protiv dva pripadnika zatvorskog obezbeđenja pokrenut disciplinski postupak i da su oni suspendovani, kao i da je upravnik Okružnog zatvora nadležnom tužilaštvu podneo zahtev za utvrđivanje krivične odgovornosti zaposlenih:
“Pritvoreni Rašković Zoran je izvršio bekstvo u vreme redovne posete branilaca pritvorenim licima grubim propustom pripadnika Službe za obezbeđenje koji su obezbeđivali navedenu posetu. Mere bezbednosti treba da su uvek na visokom nivou. Ovde se očigledno radi o ljudskom faktoru i iz tog razloga će nastupanje Ministarstva biti rigorozno po pitanju njihove odgovornosti, a kada je u pitanju ljudski faktor onda se to rešava na drugi način i to će, ja sam siguran, upravnik u skladu sa svojim ovlašćenjima da i učini.”
Lončarević je rekao da krivični postupak protiv Raškovića nije vođen pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal pa da shodno tome nije bio pod merama bezbednosti koje se primenjuju na pritvorenike kojima se tamo sudi. Nakon ovog događaja Demokratska stranka zatražila je odgovornost svih nadležnih od upravnika Okružnog zatvora do ministra pravde Srbije. Đorđe Todorović, portparol DS:
“Vrlo dobro znamo ko su ljudi koji se nalaze u pritvoru u Centralnom zatvoru i kojima se sudi za razna dela, od ubistva Zorana Đinđića do terorizma. Budući da je čovek juče išetao iz Centralnog zatvora u centru grada pretpostavljam da to ne govori mnogo o dobrom sistemu bezbednosti kojim su se hvalili ljudi iz Ministarstva pravosuđa i zato smo pozvali da nam se objasni zašto i o čemu se radi.”
Đorđe Mamula, funkcioner vladajuće DSS i član Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, smatra da ovakve poruke DS ne zaslužuju obziljnu pažnju.
“To da oni traže unapred da se osude odgovorni za dejstvo bez sprovedenog postupka liči na njihov manir iz vremena zavođenja vanrednog stanja.”
Ipak ono što je Demokratska stranka najozbiljnije upitala je da li bekstvo Raškovića možda proba za bekstva nekih važnih optuženika iz Okružnog zatvora u Beogradu među kojima je i Milorad Ulemek Legija, optužen za ubistvo premijera Zorana Đinđića, a Todorović o tome kaže:
“U Srbiji je sve moguće i u Srbiji ovakve stvari mogu lako da se dese. Budući da je jedan pritvorenik pobegao iz Okružnog, odnosno Centralnog zatvora u Beogradu to znači verovatno da i svako drugi tako može da pobegne.”
S druge strane, Đorđe Mamula smatra da razloga za strah nema:
“Prvo, bekstva su se dešavala i u vreme kada je DS činila Vladu Srbije. Ja mislim da oni tim svojim saopštenjima projektuju svoja razmišljanja, neke svoje osobine i sklonosti. Ipak je to bila stranka koja je činila okosnicu Vlade Srbije i u kojoj niko nije bio odgovoran za smrt predsednika te vlade Zorana Đinđića.”
O tome da li je zaista realna priča da je bekstvo Raškovića proba za bekstvo nekih važnijih zatvorenika, Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za kriminološka istraživanja u Beogradu za naš program je rekao:
“Nema ni govora o tome da je to bilo kakva najava. Bila bi totalno besmislica još kad bismo iz političkih razloga, a pre svega zbog stranačkih prepucavanja puštali ljude iz zatvora i to na ovaj način, dakle bekstvom.”
Radovanović smatra da je bekstvo Raškovića očit primer nemarnosti zatvorske službe i napominje da sistem bezbednosti u zatvorskim ustanovama loše funkcioniše, od pobune u srpskim zatvorima koja se dogodila pre pet godina, do kada je godišnje bilo samo desetak bekstava.
“Nakon te pobune potpuna kadrovska struktura, upravna kadrovska struktura zatvora je promenjena, dovedeni su ljudi koji nemaju baš mnogo iskustva u radu sa osuđenicima i broj bekstava se popeo na oko 200 godišnje. Možete li misliti kakva je to razlika? Praktično iz Srbije pobegne godišnje skoro ceo jedan osrednje veliki zatvor.”
Dobrivoje Radovanović zaključuje da je rešenje za problem bekstava iz zatvora jednostavno:
“Treba ozbiljno preispitati strukturu zaposlenih u sistemu obezbeđenja i sam sistem u celini.”
