Arbana VIDISHIQI (Priredio Gëzim BAXHAKU)
Treba učiniti još mnogo napora da bismo bili u stanju da govorimo bolje o stanju ljudskih prava, kaže kosovski ombudsman Marek Antoni Novicki, čovek sa najdužim stažom među međunarodnim predstavnicima na Kosovu. Novickom krajem ove godine prestaje mandat, a na čelo ove značajne institucije dolazi predstavnik Kosova.
Na pitanje: da li je promenio stav da na Kosovu nema uslova za povratak raseljenih, Nowicki odgovara kako nije video razloga da promeni stav:
«Ne vidim razloga da promenim taj stav koji imam duže vreme, čak i od vremena kada su Ujedinjene nacije i druge organizicije izražavale entuzijazam za proces povratka, koji ima mnogo prepreka. Kada govorimo o broju lica koja su se vratila i to uporedimo sa brojem raseljenih lica, onda je broj povratnika skroman. Druga stvar koju želim da istaknem je da nema perspektive za održiv povratak, ako nema povratka u urbanim sredinama, u gradovima. Oni koji žive u gradu su populacija koja daje snagu jednoj nacionalnoj zajednici i kada govorimo o povratku u urbane sredine mogu da kažem da su se u gradove vratili samo neki pojedinci i u ovom pravcu nema ničega drugoga.“
O tome šta su glavne smetnje za povratak raseljenih, Nowicki kaže:
«Ima mnogo faktora koje treba uzeti u obzir, ipak, bezbednosna situacija na Kosovu nije tako ohrabrujuća. Prema mom mišljenju, u tom pravcu treba uraditi još više. To kažem zbog činjenice da se to ne može promeniti preko noći i više se tiče promene opšte klime. Ni ekonomska situacija na Kosovu ne pomaže u ovom pravcu. Da bi se imao normalan život, prvenstveno treba imati uslove, znači sredstva ne samo da se preživi, već da se normalno živi. Još jedno pitanje koje igra značajnu ulogu je pitanje statusa Kosova.“
Kosovski ombudsman je pre izvesnog vremena istakao neophodnost stvaranja Suda za ljudska prava na Kosovu. Na pitanje zašto je taj sud potreban Kosovu, Nowicki odgovara:
«Ovo nije samo moja ideja, ova je ideja prvo izražena od strane parlamentaraca Saveta Evrope u januaru ove godine. Jedan faktor koji je uzet u obzir kada se razmatralo ovo pitanje je nemogućnost građana Kosova da imaju pristup Međunarodnom sudu za ljudska prava. Drugi deo Evrope ima mogućnosti da se žali Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, na osnovu Evropske konvencije o ljudskim pravima, dok Kosovo zbog svog statusa nema tu mogućnost. Zato, da bi se obezbedila pravda u ostvarivanju ljudskih prava, treba razmotriti jedno privremeno rešenje u tom pravcu. I jedna od opcija o kojima se raspravljalo, a na kraju to je i predlog Parlamentarne skupštine, je osnivanje jednog takvog međunarodnog suda samo za Kosovo.“
Treba učiniti još mnogo napora da bismo bili u stanju da govorimo bolje o stanju ljudskih prava, kaže kosovski ombudsman Marek Antoni Novicki, čovek sa najdužim stažom među međunarodnim predstavnicima na Kosovu. Novickom krajem ove godine prestaje mandat, a na čelo ove značajne institucije dolazi predstavnik Kosova.
Na pitanje: da li je promenio stav da na Kosovu nema uslova za povratak raseljenih, Nowicki odgovara kako nije video razloga da promeni stav:
«Ne vidim razloga da promenim taj stav koji imam duže vreme, čak i od vremena kada su Ujedinjene nacije i druge organizicije izražavale entuzijazam za proces povratka, koji ima mnogo prepreka. Kada govorimo o broju lica koja su se vratila i to uporedimo sa brojem raseljenih lica, onda je broj povratnika skroman. Druga stvar koju želim da istaknem je da nema perspektive za održiv povratak, ako nema povratka u urbanim sredinama, u gradovima. Oni koji žive u gradu su populacija koja daje snagu jednoj nacionalnoj zajednici i kada govorimo o povratku u urbane sredine mogu da kažem da su se u gradove vratili samo neki pojedinci i u ovom pravcu nema ničega drugoga.“
O tome šta su glavne smetnje za povratak raseljenih, Nowicki kaže:
«Ima mnogo faktora koje treba uzeti u obzir, ipak, bezbednosna situacija na Kosovu nije tako ohrabrujuća. Prema mom mišljenju, u tom pravcu treba uraditi još više. To kažem zbog činjenice da se to ne može promeniti preko noći i više se tiče promene opšte klime. Ni ekonomska situacija na Kosovu ne pomaže u ovom pravcu. Da bi se imao normalan život, prvenstveno treba imati uslove, znači sredstva ne samo da se preživi, već da se normalno živi. Još jedno pitanje koje igra značajnu ulogu je pitanje statusa Kosova.“
Kosovski ombudsman je pre izvesnog vremena istakao neophodnost stvaranja Suda za ljudska prava na Kosovu. Na pitanje zašto je taj sud potreban Kosovu, Nowicki odgovara:
«Ovo nije samo moja ideja, ova je ideja prvo izražena od strane parlamentaraca Saveta Evrope u januaru ove godine. Jedan faktor koji je uzet u obzir kada se razmatralo ovo pitanje je nemogućnost građana Kosova da imaju pristup Međunarodnom sudu za ljudska prava. Drugi deo Evrope ima mogućnosti da se žali Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, na osnovu Evropske konvencije o ljudskim pravima, dok Kosovo zbog svog statusa nema tu mogućnost. Zato, da bi se obezbedila pravda u ostvarivanju ljudskih prava, treba razmotriti jedno privremeno rešenje u tom pravcu. I jedna od opcija o kojima se raspravljalo, a na kraju to je i predlog Parlamentarne skupštine, je osnivanje jednog takvog međunarodnog suda samo za Kosovo.“
