RSE: Glavna tema na Kosovu trenutno je decentralizacija. Poslednji projekt vlade je u znatnoj meri prihvaćen od strane međunarodne zajednice, ali ne i od Beograda. Rezervi ima i na Kosovu. Šta on konkretno nudi?
KOSUMI: Mi smo protiv nastojanja nekih srpskih političara u Beogradu i na Kosovu da se stvaraju etnički čiste opštine sa Srbima. Ova tendencija bi produžila proces enklavizacije i dezintegracije Srba na Kosovu. Ono što smo mi uradili suprotno je tome – stvorili smo multietničke opštine gde će zajedno živeti Srbi i Albanci. U tim opštinama većinu će činiti Srbi, ali biće i znatan broj Albanaca i to je slika koju stvaramo ne samo na primeru tih opština već i čitavog Kosova. Na Kosovu mogu zajedno živeti Albanci i manje etničke zajednice kao što su Srbi, Bošnjaci, Romi i drugi.
RSE: Kako vidite ulogu Beograda u svemu tome?
KOSUMI: Beograd je često igrao lošu ulogu. I sadašnji zvanični Beograd često je slika pređašnjeg Beograda koji je koristio kosovske Srbe za svoje političke ciljeve, ne vodeći računa o njihovim realnim interesima. To se i sada dešava. Srpski političari sa Kosova često mi kažu da je određen projekat dobar i koristan, ali da ga oni ne mogu prihvatiti jer nemaju zeleno svetlo iz Beograda. To je žalosno i ja sam ih nekoliko puta molio da sami donose odluke o svojoj sudbini i da budu odgovorni pred svojim biračima, a ne pred centrima van Kosova.
RSE: Jedno pitanje koje može bitno uticati na konačni status Kosova je zaštita manjina. Koliko su do sada kosovske institucije uradile u tom pogledu?
KOSUMI: To je područje na kojem su institucije Kosova postigle velike rezultate. U nekim oblastima smo uradili više nego ijedna zemlja u regiji. Oko 15 posto mesta u Parlamentu je rezervisano za manjinske etničke grupe. Nažalost, u praksi nije uvek onako kako je propisano u zakonima i Ustavnom okviru, ali u većini slučajeva to nije rezultat nespremnosti političkog vodstva Kosova, već odbijanja srpskih političara da učestvuju u procesima na Kosovu i njihove pogrešne prakse da dozvole službenom Beogradu da diktira njihovo ponašanje.
RSE: Već duže se govori o mogućim susretima na ministarskim nivoima, a i o vašem susretu sa premijerom Srbije. Međutim, do tih susreta do sada nije došlo. Zašto?
KOSUMI: Svakakao da je u interesu Kosova i Srbije da te susrete imamo pre početka razgovora o konačnom statusu Kosova. Između Kosova i Srbije ima dosta problema različite prirode koji se direktno ne tiču konačnog statusa Kosova i o kojima dva premijera, kao rukovodioci dve zemlje, treba da sednu i razgovaraju da bi našli rešenje. Ne možemo zatvarati oči pred tim problemima. Što pre budemo o njima razgovarali - to bolje za građane naših zemalja. Nezavisnot Kosova neće biti predmet pregovora sa Beogradom. To je proces koji je u toku i koji će biti finalizovan između naroda Kosova i međunarodne zajednice koja je mnogo investirala u Kosovo. O drugim pitanjima, kao što je obrazovanje Srba, srpsko kulturno nasleđe na Kosovu ili prava manjina, a naročito Srba, treba razgovarati sa Beogradom i postići dogovore.
Zaključio bih konstatacijom da bi na jednoj međunarodnoj konferenciji, ili nečemu sličnom, trebalo razgovarati o tome kako će se stvarati kosovska država, a ne o tome da li će se ona stvoriti.
KOSUMI: Mi smo protiv nastojanja nekih srpskih političara u Beogradu i na Kosovu da se stvaraju etnički čiste opštine sa Srbima. Ova tendencija bi produžila proces enklavizacije i dezintegracije Srba na Kosovu. Ono što smo mi uradili suprotno je tome – stvorili smo multietničke opštine gde će zajedno živeti Srbi i Albanci. U tim opštinama većinu će činiti Srbi, ali biće i znatan broj Albanaca i to je slika koju stvaramo ne samo na primeru tih opština već i čitavog Kosova. Na Kosovu mogu zajedno živeti Albanci i manje etničke zajednice kao što su Srbi, Bošnjaci, Romi i drugi.
RSE: Kako vidite ulogu Beograda u svemu tome?
KOSUMI: Beograd je često igrao lošu ulogu. I sadašnji zvanični Beograd često je slika pređašnjeg Beograda koji je koristio kosovske Srbe za svoje političke ciljeve, ne vodeći računa o njihovim realnim interesima. To se i sada dešava. Srpski političari sa Kosova često mi kažu da je određen projekat dobar i koristan, ali da ga oni ne mogu prihvatiti jer nemaju zeleno svetlo iz Beograda. To je žalosno i ja sam ih nekoliko puta molio da sami donose odluke o svojoj sudbini i da budu odgovorni pred svojim biračima, a ne pred centrima van Kosova.
RSE: Jedno pitanje koje može bitno uticati na konačni status Kosova je zaštita manjina. Koliko su do sada kosovske institucije uradile u tom pogledu?
KOSUMI: To je područje na kojem su institucije Kosova postigle velike rezultate. U nekim oblastima smo uradili više nego ijedna zemlja u regiji. Oko 15 posto mesta u Parlamentu je rezervisano za manjinske etničke grupe. Nažalost, u praksi nije uvek onako kako je propisano u zakonima i Ustavnom okviru, ali u većini slučajeva to nije rezultat nespremnosti političkog vodstva Kosova, već odbijanja srpskih političara da učestvuju u procesima na Kosovu i njihove pogrešne prakse da dozvole službenom Beogradu da diktira njihovo ponašanje.
RSE: Već duže se govori o mogućim susretima na ministarskim nivoima, a i o vašem susretu sa premijerom Srbije. Međutim, do tih susreta do sada nije došlo. Zašto?
KOSUMI: Svakakao da je u interesu Kosova i Srbije da te susrete imamo pre početka razgovora o konačnom statusu Kosova. Između Kosova i Srbije ima dosta problema različite prirode koji se direktno ne tiču konačnog statusa Kosova i o kojima dva premijera, kao rukovodioci dve zemlje, treba da sednu i razgovaraju da bi našli rešenje. Ne možemo zatvarati oči pred tim problemima. Što pre budemo o njima razgovarali - to bolje za građane naših zemalja. Nezavisnot Kosova neće biti predmet pregovora sa Beogradom. To je proces koji je u toku i koji će biti finalizovan između naroda Kosova i međunarodne zajednice koja je mnogo investirala u Kosovo. O drugim pitanjima, kao što je obrazovanje Srba, srpsko kulturno nasleđe na Kosovu ili prava manjina, a naročito Srba, treba razgovarati sa Beogradom i postići dogovore.
Zaključio bih konstatacijom da bi na jednoj međunarodnoj konferenciji, ili nečemu sličnom, trebalo razgovarati o tome kako će se stvarati kosovska država, a ne o tome da li će se ona stvoriti.
