Jučerašnju izjavu specijalnog izaslanika UN Kai Eidea da “plan B” za decentralizaciju Kosova predstavlja napredak u odnosu na stanje koje je zatekao prilikom prvog boravka, portparol DSS Andreja Mladenović danas je prokomentarisao isključivo u svetlu njegovog prvog izveštaja o stanju na Kosovu. “To znači da su uslovi izuzetno loši i da nema ispunjavanja standarda” - kaže Mladenović:
“Mislim da je on generalno pohvalio decentralizaciju kao proces, što ne može da bude sporno. Videćemo kakva će njihova izjava biti nakon ovih pet dana jer on će boraviti dva dana u Beogradu, nekoliko dana u Prištini. Kada vidimo njegov izveštaj u septembru onda ćemo moći da damo pravi komentar i da kažemo da li zaista taj izveštaj odgovara stvarnosti ili ne. Nama je cilj sigurno u Beogradu i Srbiji da taj izveštaj bude realan, ni bolji ni gori po srpsku zajednicu. Ne tražimo od njega da taj izveštaj bude nama u korist, neka samo da realno stanje. A realno stanje je takvo da zaista niko ne može da bude srećan i ponosan sa onim što se šest godina odvija na Kosovu i Metohiji, posebno ne međunarodna zajednica.”
Mladenović je odgovorio i na naše pitanje da li svojevrsna opstrukcija učešća tamošnjih Srba u kosovskim institucijama, koju diktira zvanični Beograd, objektivno pogoršava njihov položaj:
“Ja prvo ne mogu da se složim sa vama da je to opstrukcija, već neslaganje sa radom institucija i uopšte generalnom politikom prema položaju srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, ne opstrukcija. Imamo jedan dogovor koji se zaboravlja, a to je sporazum Čovića i Hakerupa, koji je išao u smeru da se naše institucije, mislim na zdravstvo, mislim na prosvetu, da budu potpuno ravnopravne i da to funkcioniše bez ikakvih problema. Znači nema opstrukcije, ali moram da kažem da mi moramo da vršimo pritisak na međunarodnu zajednicu da ovakav položaj srpske zajednice i tretiranje pitanja povratka, pitanja bezbednosti, slobode kretanja, prava na rad, prava na obrazovanje, nisu na nivou bilo kog standarda u svetu i Evropi. Srpski predstavnici su bili u prevremenim institucijama nekoliko godina, uz mnogo obećanja međunarodne zajednice o povratku, o svemu onome što sam ja sada napominjao. Imali smo 17. mart 2004. godine. To je dobar pokazatelj kakav je bio rezultat našeg prisustva, odnosno srpskog prisustva u tim institucijama. Znači imali smo još veći pogrom i nešto što bi zaista svi voleli da se nikad ne ponovi.”
“Mislim da je on generalno pohvalio decentralizaciju kao proces, što ne može da bude sporno. Videćemo kakva će njihova izjava biti nakon ovih pet dana jer on će boraviti dva dana u Beogradu, nekoliko dana u Prištini. Kada vidimo njegov izveštaj u septembru onda ćemo moći da damo pravi komentar i da kažemo da li zaista taj izveštaj odgovara stvarnosti ili ne. Nama je cilj sigurno u Beogradu i Srbiji da taj izveštaj bude realan, ni bolji ni gori po srpsku zajednicu. Ne tražimo od njega da taj izveštaj bude nama u korist, neka samo da realno stanje. A realno stanje je takvo da zaista niko ne može da bude srećan i ponosan sa onim što se šest godina odvija na Kosovu i Metohiji, posebno ne međunarodna zajednica.”
Mladenović je odgovorio i na naše pitanje da li svojevrsna opstrukcija učešća tamošnjih Srba u kosovskim institucijama, koju diktira zvanični Beograd, objektivno pogoršava njihov položaj:
“Ja prvo ne mogu da se složim sa vama da je to opstrukcija, već neslaganje sa radom institucija i uopšte generalnom politikom prema položaju srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, ne opstrukcija. Imamo jedan dogovor koji se zaboravlja, a to je sporazum Čovića i Hakerupa, koji je išao u smeru da se naše institucije, mislim na zdravstvo, mislim na prosvetu, da budu potpuno ravnopravne i da to funkcioniše bez ikakvih problema. Znači nema opstrukcije, ali moram da kažem da mi moramo da vršimo pritisak na međunarodnu zajednicu da ovakav položaj srpske zajednice i tretiranje pitanja povratka, pitanja bezbednosti, slobode kretanja, prava na rad, prava na obrazovanje, nisu na nivou bilo kog standarda u svetu i Evropi. Srpski predstavnici su bili u prevremenim institucijama nekoliko godina, uz mnogo obećanja međunarodne zajednice o povratku, o svemu onome što sam ja sada napominjao. Imali smo 17. mart 2004. godine. To je dobar pokazatelj kakav je bio rezultat našeg prisustva, odnosno srpskog prisustva u tim institucijama. Znači imali smo još veći pogrom i nešto što bi zaista svi voleli da se nikad ne ponovi.”
