Predsednik ove organizacije, Agim Vatovci, kaže kako je američka pomoć i podrška bila izuzetno značajna za rad ovog udruženja.
„Ovo udruženje ima dve karakteristike, multientičko je i u njenom sastavu su dva udruženja:- Udruženje muskularne distrofije Kosova i Udruženje malih ljudi po rastu.”
U okviru ovog udruženja deluju 540 članova, od toga 417 su Albanci, 78 Srbi, 10 su Crnogorci, 20 Bošnjaci i 5 su Romi, Aškalije i Egipćani, kaže Vatovci ističući da su prioriteti u radu ovog udruženja:
„Glavni prioritet našeg udruženja je obrazovanje i osposobljavanje lica sa ograničenim mogućnostima intenzivnim kursevima kompjutera, engleskog jezika i osposobljavanje ženskih osoba za frizerski zanat. Drugi prioritet je zdrastvena nega ovih lica, treći prioritet je zapošljavanje i četvrti je integracija u svakodnevni život, zajedno i ravnopravno sa svim drugim građanima Kosova, što je vezano sa njihovim zapošljavanjem”, kaže Vatovci i dodaje:
„Ključ svih uspeha je obrazovanje lica sa ograničenim mogućnostima“.
Zajedno sa njim odlazimo u jednu od učionica informatičke tehnologije preduzeća «Kujteša» u Prištini. Tu nalazimo devet kandidata iz Udruženja koji uče rad na kompjuterima. Udruženje je za ovu namenu dobilo donaciju iz hidrosistema «Lepenac» u Prištini.
Tu je i Mehmet Kastrati iz sela Poluža, opština Glogovac. On je zaposlen u privatnoj firmi Arda Rea, nekadašnjem Energoinvestu.
Veoma je zahvalan Udruženju i njenom predsedniku Vatovciju za pomoć koju su mu pružili u osposobljavanju za rad.
„Mene su tamo odlično primili i ravnopravan sam sa svim ostalim radnicima“, kaže Kastrati.
Sanije Hargaja je tu zajedno sa još tri njene koleginice. Ona pohađa osnovni kurs informatike. Zadovoljna je pažnjom i radom koji u njihovo osposobljavanju ulažu nastavnici iz «Kujteše».
„Došla sam da naučim da radim na kompjuteru, jer bez tog znanja nemoguće je naći posao“ kaže Hargaja.
Ona ističe veliki značaj anagažovanja Udruženja na osposobljavanju kao preduslovu zapošljavanja i integracije u društvu“.
Hargaja je na predolimpijskim igrama od 1. do 7. jula ove godine u Rambujeu, u Francuskoj, osvojila tri medalje: jednu zlatnu u bacanju kugle, bronzanu medalju u odbojci i bronzanu medalju u kuglanju.
Koliko je Udruženje učinilo na uključivanju njenih članova u svakodnevni život, pitamo gospodina Vatovcija?
„Za 18 meseci zaposlili smo devet lica; sedmero je niskog rasta, jedan boluje od muskularne distrofije i druga, jedna gospođica, boluje od paraplegije“, kaže Vatovci, ističući kako oni svojim radom hrane svoje porodice.
Istovremeno, zahvaljujući angažovanju Udruženja, skoro sva lica sa ograničenim mogućnostima koja imaju jedan stepen invalidnosti dobila su status invalida i primaju 40 evra mesečno, koliko iznosi i penzija na Kosovu.
Udruženje se Vladi Kosova obratilo sa četiri zahteva, među kojima je i zahtev za kategorizaciju osoba sa ograničenim sposobnostima, kao što se to radi u Evropi, na primer Halandiji, Danskoj, Švajcarskoj, Švedskoj i Hrvatskoj, ali ti zahtevi kod nas na Kosovu još uvek nisu prošli, kaže Vatovci govoreći i o drugim zahtevima koje je Udruženje podnelo nadležnim institucijama Kosova.
Vatovci smatra da je, zahvaljujući podršci i pomoći koju je Američka kancelarija u Prištini dala ovom udruženju i aktivnostima samog udruženja, počelo stvaranje svesti kod građana Kosova da i
„Lica sa ograničenim sposobnostima i lica niskog rasta budu prihvaćeni kao normalni ljudi“, kaže Vatovci.
„Ovo udruženje ima dve karakteristike, multientičko je i u njenom sastavu su dva udruženja:- Udruženje muskularne distrofije Kosova i Udruženje malih ljudi po rastu.”
U okviru ovog udruženja deluju 540 članova, od toga 417 su Albanci, 78 Srbi, 10 su Crnogorci, 20 Bošnjaci i 5 su Romi, Aškalije i Egipćani, kaže Vatovci ističući da su prioriteti u radu ovog udruženja:
„Glavni prioritet našeg udruženja je obrazovanje i osposobljavanje lica sa ograničenim mogućnostima intenzivnim kursevima kompjutera, engleskog jezika i osposobljavanje ženskih osoba za frizerski zanat. Drugi prioritet je zdrastvena nega ovih lica, treći prioritet je zapošljavanje i četvrti je integracija u svakodnevni život, zajedno i ravnopravno sa svim drugim građanima Kosova, što je vezano sa njihovim zapošljavanjem”, kaže Vatovci i dodaje:
„Ključ svih uspeha je obrazovanje lica sa ograničenim mogućnostima“.
Zajedno sa njim odlazimo u jednu od učionica informatičke tehnologije preduzeća «Kujteša» u Prištini. Tu nalazimo devet kandidata iz Udruženja koji uče rad na kompjuterima. Udruženje je za ovu namenu dobilo donaciju iz hidrosistema «Lepenac» u Prištini.
Tu je i Mehmet Kastrati iz sela Poluža, opština Glogovac. On je zaposlen u privatnoj firmi Arda Rea, nekadašnjem Energoinvestu.
Veoma je zahvalan Udruženju i njenom predsedniku Vatovciju za pomoć koju su mu pružili u osposobljavanju za rad.
„Mene su tamo odlično primili i ravnopravan sam sa svim ostalim radnicima“, kaže Kastrati.
Sanije Hargaja je tu zajedno sa još tri njene koleginice. Ona pohađa osnovni kurs informatike. Zadovoljna je pažnjom i radom koji u njihovo osposobljavanju ulažu nastavnici iz «Kujteše».
„Došla sam da naučim da radim na kompjuteru, jer bez tog znanja nemoguće je naći posao“ kaže Hargaja.
Ona ističe veliki značaj anagažovanja Udruženja na osposobljavanju kao preduslovu zapošljavanja i integracije u društvu“.
Hargaja je na predolimpijskim igrama od 1. do 7. jula ove godine u Rambujeu, u Francuskoj, osvojila tri medalje: jednu zlatnu u bacanju kugle, bronzanu medalju u odbojci i bronzanu medalju u kuglanju.
Koliko je Udruženje učinilo na uključivanju njenih članova u svakodnevni život, pitamo gospodina Vatovcija?
„Za 18 meseci zaposlili smo devet lica; sedmero je niskog rasta, jedan boluje od muskularne distrofije i druga, jedna gospođica, boluje od paraplegije“, kaže Vatovci, ističući kako oni svojim radom hrane svoje porodice.
Istovremeno, zahvaljujući angažovanju Udruženja, skoro sva lica sa ograničenim mogućnostima koja imaju jedan stepen invalidnosti dobila su status invalida i primaju 40 evra mesečno, koliko iznosi i penzija na Kosovu.
Udruženje se Vladi Kosova obratilo sa četiri zahteva, među kojima je i zahtev za kategorizaciju osoba sa ograničenim sposobnostima, kao što se to radi u Evropi, na primer Halandiji, Danskoj, Švajcarskoj, Švedskoj i Hrvatskoj, ali ti zahtevi kod nas na Kosovu još uvek nisu prošli, kaže Vatovci govoreći i o drugim zahtevima koje je Udruženje podnelo nadležnim institucijama Kosova.
Vatovci smatra da je, zahvaljujući podršci i pomoći koju je Američka kancelarija u Prištini dala ovom udruženju i aktivnostima samog udruženja, počelo stvaranje svesti kod građana Kosova da i
„Lica sa ograničenim sposobnostima i lica niskog rasta budu prihvaćeni kao normalni ljudi“, kaže Vatovci.
