Krstović pojašnjava konfuzije i različite izjave koje su se pojavile u medijima oko jučerašnje odluke predstavnika kosovskih Srba sa sastanka u Gračanici:
„Tamo je zaključeno da je plan neprihvatljiv, da još uvek, iako je učinjen izvestan pomak, ne zadovoljava u potpunosti interese srpske zajednice i da ni takva decentralizacija neće obezbediti ono što Srbi misle da treba decentralizacijom da se obezbedi, a to je ostanak i opstanak na Kosovu.
Portparol vlade Kosova Daut Dauti kaže za naš program kako je do odbijanja verzije B plana o decentralizaciji od strane predstavnika srpske zajednice došlo, iako oni nisu imali u rukama kompletan predlog B verzije plana.
„Da kažem da je ova grupa dala takvu izjavu, a da pri tome nije imala prilike da vidi novu varijantu plana koji je predložen“ kaže Dauti ističući kako se novim predlogom nude neka rešenja koja nisu bila obuhvaćena u prvoj varijanti, kao što su:
„Vrši se teritorijalno proširenje opštinskih jedinica i povećava broj stanovnika koji se obuhvata ovim jedinicama“, kaže Dauti.
Ima li srpska strana predlog koji će značiti ispunjenje njihovih zahteva?
„Pa ja mislim da srpska zajednica mora da predloži neko rešenje, da da neku alternativu svemu ovome, da srpska zajedinica, odnosno predstavnici srpske zajednice, daju neki svoj predlog. On u mnogo čemu ne bi bio kontrapredlog, u mnogo čemu bi bio kompatibilan, ali mislim da bi se tu radilo o nekim, ajde da kažemo, detaljima“.
Krstović ističe kako u svojim zahtevima kosovski Srbi trebaju biti realni i zahtevati da se prenese ono što je moguće preneti, ne tražiti ovlašćenja koja nemaju ni institucije na kosovskom nivou.
„Ja znam da ima nekih zahteva koji jednostavno nemaju smisla, kao što su pitanja bezbednosti i pravosuđa. To su neki zahtevi o kojima sada ne može biti reči. Savim je logično, ako ih nema viša instanca, ne može ih imati ni niža, ili, ako su ta ovlašćenja rezervisana Ustavnim okvirom za Specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, onda su ona u njegovoj nadležnosti sve dok se prenos tih ovlašćenja ne izvrši na privremene institucije Kosova“.
Krstović ima primedbe i na činjenicu da je vlada ponudila predlog Srbima, a da prethodno nije razgovarala na širem nivou sa njihovim predstavnicima, sem sa Oliverom Ivanovićem.
Vlada Kosova je veoma zainteresova da se Srbi uključe u proces decentralizacije i u institucije Kosova, kaže Dauti, ističući kako vlada očekuje da će ovaj proces biti uspešno ostvaren.
„Mi očekujemo da svi pilot projekti imaju uspeha“, kaže Dauti.
Istovremeno, danas je u nekim pisanim medijima u Prištini citirana jedna izjava ministra lokalne uprave, Lutfi Hazirija, da je od predstavnika UNMIK-a dobio sugestiju da razmišlja i pripremi novu C verziju plana za decentralizaciju, što je portparol UNMIK-a Neeraj Singh odbacio.
Decentralizacija lokalne uprave je, zajedno sa slobodom kretanja i održivim povratkom od strane Međunarodne zajednice i Kontakt grupe, utvrđena kao prioritet, od čijeg ispunjavanja zavisi pozitivna procena ostvarivanja standarda od strane Specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, norveškog ambasadora Kai Eide.
„Tamo je zaključeno da je plan neprihvatljiv, da još uvek, iako je učinjen izvestan pomak, ne zadovoljava u potpunosti interese srpske zajednice i da ni takva decentralizacija neće obezbediti ono što Srbi misle da treba decentralizacijom da se obezbedi, a to je ostanak i opstanak na Kosovu.
Portparol vlade Kosova Daut Dauti kaže za naš program kako je do odbijanja verzije B plana o decentralizaciji od strane predstavnika srpske zajednice došlo, iako oni nisu imali u rukama kompletan predlog B verzije plana.
„Da kažem da je ova grupa dala takvu izjavu, a da pri tome nije imala prilike da vidi novu varijantu plana koji je predložen“ kaže Dauti ističući kako se novim predlogom nude neka rešenja koja nisu bila obuhvaćena u prvoj varijanti, kao što su:
„Vrši se teritorijalno proširenje opštinskih jedinica i povećava broj stanovnika koji se obuhvata ovim jedinicama“, kaže Dauti.
Ima li srpska strana predlog koji će značiti ispunjenje njihovih zahteva?
„Pa ja mislim da srpska zajednica mora da predloži neko rešenje, da da neku alternativu svemu ovome, da srpska zajedinica, odnosno predstavnici srpske zajednice, daju neki svoj predlog. On u mnogo čemu ne bi bio kontrapredlog, u mnogo čemu bi bio kompatibilan, ali mislim da bi se tu radilo o nekim, ajde da kažemo, detaljima“.
Krstović ističe kako u svojim zahtevima kosovski Srbi trebaju biti realni i zahtevati da se prenese ono što je moguće preneti, ne tražiti ovlašćenja koja nemaju ni institucije na kosovskom nivou.
„Ja znam da ima nekih zahteva koji jednostavno nemaju smisla, kao što su pitanja bezbednosti i pravosuđa. To su neki zahtevi o kojima sada ne može biti reči. Savim je logično, ako ih nema viša instanca, ne može ih imati ni niža, ili, ako su ta ovlašćenja rezervisana Ustavnim okvirom za Specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, onda su ona u njegovoj nadležnosti sve dok se prenos tih ovlašćenja ne izvrši na privremene institucije Kosova“.
Krstović ima primedbe i na činjenicu da je vlada ponudila predlog Srbima, a da prethodno nije razgovarala na širem nivou sa njihovim predstavnicima, sem sa Oliverom Ivanovićem.
Vlada Kosova je veoma zainteresova da se Srbi uključe u proces decentralizacije i u institucije Kosova, kaže Dauti, ističući kako vlada očekuje da će ovaj proces biti uspešno ostvaren.
„Mi očekujemo da svi pilot projekti imaju uspeha“, kaže Dauti.
Istovremeno, danas je u nekim pisanim medijima u Prištini citirana jedna izjava ministra lokalne uprave, Lutfi Hazirija, da je od predstavnika UNMIK-a dobio sugestiju da razmišlja i pripremi novu C verziju plana za decentralizaciju, što je portparol UNMIK-a Neeraj Singh odbacio.
Decentralizacija lokalne uprave je, zajedno sa slobodom kretanja i održivim povratkom od strane Međunarodne zajednice i Kontakt grupe, utvrđena kao prioritet, od čijeg ispunjavanja zavisi pozitivna procena ostvarivanja standarda od strane Specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, norveškog ambasadora Kai Eide.
