To što je i sam srpski premijer Vojislav Koštunica uputio zahtev makedonskim vlastima za oslobađanje vladike Jovana, a po rečima jednog od njegovih savetnika bezuslovan ali vrlo razumno i tolerantno formulisan zahtev, za ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića očito nije bilo dovoljno. Ilić je, naime, počeo da sprovodi najavljenu drugu oštriju fazu, nakon što njegovo lično obraćanje predsedniku Makedonije sa zahtevom da vladika Jovan, egzarh patrijarha Pavla bude oslobođen, nije urodilo plodom:
“Posle ovoga svega ja sam naložio da se prizemne svi avioni i da se jednostavno zaustave svi letovi i nećemo uopšte imati saradnju sa Makedonijom. Ne želimo da sarađujemo, ako se ovakav jedan događaj od strane predsednika Makedonije i makedonske vlade toleriše. Oni kažu: sudstvo je nezavisno. Da, ali predsednik je odgovoran i premijer Makedonije je odgovoran. Ne može da se hapse srpski episkopi bez ikakvog razloga i tu nema dalje komentara.”
Iako najava o prekidu saradnje sa Makedonijom mnoge podseća na dešavanja s početka devedesetih i raspada SFRJ, kada su slične mere preduzimane prema Sloveniji, Vlada Srbije nije se zvanično odredila prema stavu svog ministra, tako da je nejasno je da li će odluku sprovoditi samo ministar za kapitalne investicije ili čitav kabinet Vojislava Koštunice.
Jedini član Vlade koji je pristao da komentariše najnovije poteze ministra za kapitalne investicije, Vlatko Sekulović, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, kaže da ne misli da je reč o stavu Vlade, već o ličnom stavu ministra Ilića, jer Vlada nije zasedala, niti je o tako nečem bilo reči. Sekulović kaže da bi za njegovu, Socijaldemokratsku, partiju bilo neprihvatljivo podržavanje prekida saradnje sa Makedonijom i upozorava kakve bi ekonomske posledice bile po našu zemlju:
“Mi treba da imamo u vidu da je nama Makedonija jedan od naznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera, da je Makedonija četvrta po vrednosti našeg izvoza, da mi sa Makedonijom registrujemo svake godine suficit koji varira između 70 do 100 miliona dolara, da smo mi u prvih šest meseci ove godine ostvarili suficit u razmeni sa Makedonijom od više od 50 miliona dolara i da sa njima imamo razne sporazume, počevši od Sporazuma o slobodnoj trgovini. Prema tome, mislim da se sa takvog stanovišta ekonomskog i racionalnog, da je interes Srbije da razvija dobrosusedske odnose sa Makedonijom.”
Savetnik predsednika Vlade Srbije za spoljnu politiku Vladeta Janković nije želeo da kometariše poteze ministra Ilića. Ali je u izjavi za Radio Slobodna Evropa, demantujući da je iko iz Vlade Srbije nudio nagodbu makedonskim vlastima u vezi sa oslobađanjem vladike Jovana, rekao da je trenutna situacija, u kojoj su se našle dve države, jedna od onih gde od jednog, relativno bezazlenog povoda, ulazimo u spiralu gde svaki naredni dan gest i izjava postaju sve jači:
“I to se neminovno odražava na međudržavne odnose, a ne bi smelo, jer u osnovi je crkveni spor i u svakoj civilizovanoj sredini crkva je odvojena od države i crkve moraju rešavati sporove kako najbolje znaju. Ja kažem, mi reagujemo samo zato što je posredi drastično kršenje ljudskih prava. Kad na robiju šalju čoveka samo zato što se molio Bogu na svoj način i kako je mogao, ne ugrožavajući pri tom nikoga.”
I Miroslav Prokopijević, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, misli da nije mnogo pametno hapsiti ljude zbog mišljenja i da obično tome pribegavaju slabe države, ali i da je reakcija srpske strane krajnje pogrešna:
“To je reakcija koja je prava eskalacija, da tako kažem, u odnosu na ono što se nekada dešavalo u vreme početka raspada Jugoslavije, najpre prema Sloveniji, a onda još prema drugima koji se nisu slagali sa Miloševićem. Dakle, to je ponavljanje istog koncepta i ja se nadam da će se od toga odustati, jer to može samo da donosi štete ekonomske pre svega, a kasnije može da bude i drugih velikih problema.”
Na drugoj stranim pak, pomoćniku ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatku Sekuloviću, Ilićeva najava o prekidu saradnje sa Makedonijom samo na prvi pogled podseća na sitaciju sa Slovenijom s početka devedsetih, jer je tada, kako kaže, bilo prećutnog dogovora nacionalista i sa jedne i sa druge strane:
“Čini mi se da se pre radi o nekakvom dodvoravanju javnom mnenju ili delu javnog mnenja, koje je u stilu, da tako kažem, Velimira Ilića, ali mislim da je dosta neodgovorno, zato što u ovakvim situacijama treba biti vrlo pažljiv i treba dobro procenjivati kakvi se potezi preduzimaju.”
Međutim, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić je sa Sabora trubača u Guči poručio da se njegove odluke zasnivaju na tome da je njemu samom neobjašnjivo da neko može da uhapsi vladiku:
“Ako su udarili na srpsku svetinju, ako su pljunuli na srpsku crkvu, u lice svakom Srbinu su pljunuli. Ja ne mogu to da tolerišem kao čovek. Uhapsiti vladiku, to je nešto što ne može da se objasni.”
*****
Ni Makedonija, ni Srbija i Crna Gora ne bi trebale da odnose između dve crkve dovode u korelaciju sa političkom saradnjom. Ovo je jedini, zvanični stav Ministarstva inostranih poslova Makedonije o krizi u srpsko-makedonskim odnosima nakon odluke makedonskih vlasti da uhapse Jovana Vranešivskog i da ne pošalju delegaciju u Manastir „Prohor Pčinski“, na proslavu 61. godišnjice ASNOM-a.
Posle serije apela sa srpske strane za oslobađanje Vraniševskog, što makedonske vlasti za sada odbijaju, zaoštravanje odnosa dveju države izazvala je sinoćna izjava ministra kapitalnih investicija Velimira Ilića, koji je izdao naredbu za prizemljivanje dva aviona JAT-a, iznajmljenih makedonskoj avio-kompaniji MAT. U vezi sa ovim, u MAT-u su nam izjavili da nisu dobili nikakva saopštenja sa srpske strane, da je sve u redu i da se avio-saobraćaj odvija bez problema:
¨Avion naše kompanije, koji smo iznajmili od JAT-a, ustupili smo u naredna tri dana za njihove potrebe.¨
Ovaj slučaj, koji se povezuje i sa obeležavanjem ASNOM-a u „Prohor Pčinskom“, bio je povod za reakcije makedonskog predsednika Branka Crvenkovskog, koji je izjavio da, bez obzira na poruke sa srpske, makedonska vlada neće trgovati sa vlastima u Beogradu, oko slučaja Vraniševskog:
¨Mislim da se radi o pogrešnoj odluci srpskih vlasti, što je potpuno suprotno sa deklarativnim zalaganjima o izgradnji dobrih odnosa između dve države. Nadamo se da će u narednom periodu u Beogradu preovladati razum.
I makedonska intelektualna elita ocenjuje da je sve ovo uticalo na narušavanje makedonsko-srpskih, tradicionalno dobrih odnosa. Univerzitetski profesor Dimitar Mirčev:
¨U osnovi je reč o međucrkvenom sporu, a ne o odnosu između dve države. Radi se o državnoj dimenziji i zato mislim da su odnosi između Makedonije i Srbije i Crne Gore pogoršani. Što, objektivno, može da utiče na nestabilnost u regionu, u širem smislu.¨
“Posle ovoga svega ja sam naložio da se prizemne svi avioni i da se jednostavno zaustave svi letovi i nećemo uopšte imati saradnju sa Makedonijom. Ne želimo da sarađujemo, ako se ovakav jedan događaj od strane predsednika Makedonije i makedonske vlade toleriše. Oni kažu: sudstvo je nezavisno. Da, ali predsednik je odgovoran i premijer Makedonije je odgovoran. Ne može da se hapse srpski episkopi bez ikakvog razloga i tu nema dalje komentara.”
Iako najava o prekidu saradnje sa Makedonijom mnoge podseća na dešavanja s početka devedesetih i raspada SFRJ, kada su slične mere preduzimane prema Sloveniji, Vlada Srbije nije se zvanično odredila prema stavu svog ministra, tako da je nejasno je da li će odluku sprovoditi samo ministar za kapitalne investicije ili čitav kabinet Vojislava Koštunice.
Jedini član Vlade koji je pristao da komentariše najnovije poteze ministra za kapitalne investicije, Vlatko Sekulović, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, kaže da ne misli da je reč o stavu Vlade, već o ličnom stavu ministra Ilića, jer Vlada nije zasedala, niti je o tako nečem bilo reči. Sekulović kaže da bi za njegovu, Socijaldemokratsku, partiju bilo neprihvatljivo podržavanje prekida saradnje sa Makedonijom i upozorava kakve bi ekonomske posledice bile po našu zemlju:
“Mi treba da imamo u vidu da je nama Makedonija jedan od naznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera, da je Makedonija četvrta po vrednosti našeg izvoza, da mi sa Makedonijom registrujemo svake godine suficit koji varira između 70 do 100 miliona dolara, da smo mi u prvih šest meseci ove godine ostvarili suficit u razmeni sa Makedonijom od više od 50 miliona dolara i da sa njima imamo razne sporazume, počevši od Sporazuma o slobodnoj trgovini. Prema tome, mislim da se sa takvog stanovišta ekonomskog i racionalnog, da je interes Srbije da razvija dobrosusedske odnose sa Makedonijom.”
Savetnik predsednika Vlade Srbije za spoljnu politiku Vladeta Janković nije želeo da kometariše poteze ministra Ilića. Ali je u izjavi za Radio Slobodna Evropa, demantujući da je iko iz Vlade Srbije nudio nagodbu makedonskim vlastima u vezi sa oslobađanjem vladike Jovana, rekao da je trenutna situacija, u kojoj su se našle dve države, jedna od onih gde od jednog, relativno bezazlenog povoda, ulazimo u spiralu gde svaki naredni dan gest i izjava postaju sve jači:
“I to se neminovno odražava na međudržavne odnose, a ne bi smelo, jer u osnovi je crkveni spor i u svakoj civilizovanoj sredini crkva je odvojena od države i crkve moraju rešavati sporove kako najbolje znaju. Ja kažem, mi reagujemo samo zato što je posredi drastično kršenje ljudskih prava. Kad na robiju šalju čoveka samo zato što se molio Bogu na svoj način i kako je mogao, ne ugrožavajući pri tom nikoga.”
I Miroslav Prokopijević, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, misli da nije mnogo pametno hapsiti ljude zbog mišljenja i da obično tome pribegavaju slabe države, ali i da je reakcija srpske strane krajnje pogrešna:
“To je reakcija koja je prava eskalacija, da tako kažem, u odnosu na ono što se nekada dešavalo u vreme početka raspada Jugoslavije, najpre prema Sloveniji, a onda još prema drugima koji se nisu slagali sa Miloševićem. Dakle, to je ponavljanje istog koncepta i ja se nadam da će se od toga odustati, jer to može samo da donosi štete ekonomske pre svega, a kasnije može da bude i drugih velikih problema.”
Na drugoj stranim pak, pomoćniku ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatku Sekuloviću, Ilićeva najava o prekidu saradnje sa Makedonijom samo na prvi pogled podseća na sitaciju sa Slovenijom s početka devedsetih, jer je tada, kako kaže, bilo prećutnog dogovora nacionalista i sa jedne i sa druge strane:
“Čini mi se da se pre radi o nekakvom dodvoravanju javnom mnenju ili delu javnog mnenja, koje je u stilu, da tako kažem, Velimira Ilića, ali mislim da je dosta neodgovorno, zato što u ovakvim situacijama treba biti vrlo pažljiv i treba dobro procenjivati kakvi se potezi preduzimaju.”
Međutim, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić je sa Sabora trubača u Guči poručio da se njegove odluke zasnivaju na tome da je njemu samom neobjašnjivo da neko može da uhapsi vladiku:
“Ako su udarili na srpsku svetinju, ako su pljunuli na srpsku crkvu, u lice svakom Srbinu su pljunuli. Ja ne mogu to da tolerišem kao čovek. Uhapsiti vladiku, to je nešto što ne može da se objasni.”
*****
Ni Makedonija, ni Srbija i Crna Gora ne bi trebale da odnose između dve crkve dovode u korelaciju sa političkom saradnjom. Ovo je jedini, zvanični stav Ministarstva inostranih poslova Makedonije o krizi u srpsko-makedonskim odnosima nakon odluke makedonskih vlasti da uhapse Jovana Vranešivskog i da ne pošalju delegaciju u Manastir „Prohor Pčinski“, na proslavu 61. godišnjice ASNOM-a.
Posle serije apela sa srpske strane za oslobađanje Vraniševskog, što makedonske vlasti za sada odbijaju, zaoštravanje odnosa dveju države izazvala je sinoćna izjava ministra kapitalnih investicija Velimira Ilića, koji je izdao naredbu za prizemljivanje dva aviona JAT-a, iznajmljenih makedonskoj avio-kompaniji MAT. U vezi sa ovim, u MAT-u su nam izjavili da nisu dobili nikakva saopštenja sa srpske strane, da je sve u redu i da se avio-saobraćaj odvija bez problema:
¨Avion naše kompanije, koji smo iznajmili od JAT-a, ustupili smo u naredna tri dana za njihove potrebe.¨
Ovaj slučaj, koji se povezuje i sa obeležavanjem ASNOM-a u „Prohor Pčinskom“, bio je povod za reakcije makedonskog predsednika Branka Crvenkovskog, koji je izjavio da, bez obzira na poruke sa srpske, makedonska vlada neće trgovati sa vlastima u Beogradu, oko slučaja Vraniševskog:
¨Mislim da se radi o pogrešnoj odluci srpskih vlasti, što je potpuno suprotno sa deklarativnim zalaganjima o izgradnji dobrih odnosa između dve države. Nadamo se da će u narednom periodu u Beogradu preovladati razum.
I makedonska intelektualna elita ocenjuje da je sve ovo uticalo na narušavanje makedonsko-srpskih, tradicionalno dobrih odnosa. Univerzitetski profesor Dimitar Mirčev:
¨U osnovi je reč o međucrkvenom sporu, a ne o odnosu između dve države. Radi se o državnoj dimenziji i zato mislim da su odnosi između Makedonije i Srbije i Crne Gore pogoršani. Što, objektivno, može da utiče na nestabilnost u regionu, u širem smislu.¨
