Većina političkih aktera u Srbiji ponašanje dela SPC u crnogorsko-srpske odnose smatra opasnom zloupotrebom vere i rasplamsavanjem nacionalističkih strasti, po klišeu poznatom iz Miloševićevog vremena. Hteli to ili ne, sa manje ili više razumevanja, politički akteri i javne ličnosti u Srbiji ocenjuju da je uloga Srpske pravoslavne crkve, odnosno njenog dela, postala ključna utoliko što je, u nedostatku relevantne opozicije, Amfilohije Radović, mitropolit crnogorski, postao glavna opozicija u Crnoj Gori. Milenko Perović, predsednik Udruženja Crnogoraca Vojvodine:
“Dakle referendum jeste taj ključni događaj. Naravno ne bih htio da budem ptica zloslutnica da mislim da određeni nacionalistički krugovi velikosrpski neće, bez obzira kakav bude rezultat referenduma, pogotovo ako bude pozitivan oni ga neće prihvatiti pa će onda i dalje nešto pokušavati. Vjerovatno da će pokušavati i dalje i Amfilohije Radović nešto da čini. Međutim, bitno je da se taj referendum održi, da se održi po demokratskim evropskim pravilima, i da se na neki način onda Crna Gora definitivno u političkom smislu legitimira.”
Aleksandar Radosavljević, poslanik Demokratske stranke, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, ovim povodom kaže:
“Ja verujem da takve scene i takve situacije koje smo imali prilike da vidimo dok je Milošević bio glavni politički faktor u Srbiji i dok je dole u Crnoj Gori bio čovek poput Momira Bulatovića, nećemo imati prilike ponovo da vidimo.”
Ksenija Milivojević, predsednica Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije, povodom polemika oko postavljanju metalne konstrukcije Srpske pravoslavne crkve na planini Rumija, kaže:
“Možda bi bilo pregrubo da ga okvalifikujem kao direktnu provokaciju, ali u svakom slučaju se radi o događaju koji ne pomaže već inače krhkim odnosima u Državnoj zajednici. Umesto da se svi trudimo da ti odnosi budu na jednom normalnom nivo, dešava se upravo obrnuto. U tom smislu, ja ne verujem da će to uticati na same pregovore, oni će početi u svakom slučaju i počeće ih državna zajednica onako kako je i predviđeno, ali prosto se nekako kroz sve ove događaje osećaju neki vetrovi 90-ih, a mislim da nam je to najmanje potrebno u ovom trenutku.”
Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke, smatra da zaoštravanje odnosa između Srbije i Crne Gore predstavlja stvaranje veštačke krize, a akcenat negativnih tendencija Vučić stavlja na zvaničnu Podgoricu:
“Srpska radikalna stranka smatra da se veštački proizvodi kriza u SCG i da pre svega režim Mila Đukanovića, ali i vlasti u Srbiji, očigledno ne znajući kako da rešavaju nagomilane ekonomske i socijalne probleme u obe države članice, pokušavaju da nekakvim, ne nacionalnim, ali ponekad religijskim, ponekad birokratsko-aparatskim sukobima, proizvedu tenzije koje će njih da spašavaju i ostavljaju na vlasti. Čini mi se da je vlast u Crnoj Gori ovoga puta izgubila meru, a to pokazuju čestitke Vujanovića onima za koje on misli da su Crnogorci i ovo sa Rumijom, prosto to nazivanje crkvom metalna, limena konzerva. Crkva je crkva nije važno od kojeg je materijala.”
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke, međutim, smatra i da Srbija doprinosi takođe stvaranju krize:
“Iz Srbije nema nikakvih znakova razumnog ponašanja ili davanja signala razuma da može normalno da se razgovara i da mogu svi problemi da se rešavaju. Prosto mi se čini kao da svi samo čekaju da dođe neko vreme ili za razdruženje ili da će neko iz Evrope za njih da uradi posao, ili iz Amerike, Uopšte mi nije jasno i nikome čini mi se od građana Srbije i Crne Gore nije jasno ni šta je budućnost ove zemlje, ni kako i na koji način problemi da se rešavaju.”
Da li bi referendum u Crnoj Gori, ukoliko većinska volja crnogorskog naroda bude samostalna država, naišao na neki vid agresivnije osude i pritisaka iz Srbije. Aleksandar Radosavljević, Demokratska stranka:
“Mislim da je tu i predsednik Tadić pokazao vrlo visok stepen političke mudrosti i zrelosti, za razliku od predsednika Koštunice koji je se i sa spiskovima i raznoraznim drugim stvarima pokazao kao prilično nezrela osoba. Ali ja mislim da će biti mudrosti na strani Srbije.”
Milenko Perović, tenzije na relaciji Crna Gora - Srbija, objašnjava sa akcentom na ulozi dela Srpske pravoslavne crkve:
“Faktički sve direktno političke velikosrpske nacionalističke akcije u Crnoj Gori u priličnoj su mjeri otanjile, jer se pokazalo da takozvane prosrpske partije u Crnoj Gori nijesu u stanju na bilo koji ozbiljniji način da zaustave proces olo osamostaljivanja Crne Gore, tako da smo došli u situaciju da je faktički Amfilohije Radović jedina i prava opozicija postojećem režimu u Crnoj Gori. Dakle, ako bi se moglo govoriti o šefu političke opozicije, onda je to Amfilohije Radović.”
Demokratska stranka, prema rečima Radosavljevića, smatra da će Srbija morati da se povinuje većinskoj volji crnogorskog naroda, a da bi sve drugo bilo povratak starih vetrova iz doba Slobodana Miloševića.
“Ovo što se dešava i odnos SPC i njeno mešanje u politička pitanja, mislim da je to nešto što smo imali prilike da vidimo i za vreme Miloševića i što treba da ostane po strani.
“Dakle referendum jeste taj ključni događaj. Naravno ne bih htio da budem ptica zloslutnica da mislim da određeni nacionalistički krugovi velikosrpski neće, bez obzira kakav bude rezultat referenduma, pogotovo ako bude pozitivan oni ga neće prihvatiti pa će onda i dalje nešto pokušavati. Vjerovatno da će pokušavati i dalje i Amfilohije Radović nešto da čini. Međutim, bitno je da se taj referendum održi, da se održi po demokratskim evropskim pravilima, i da se na neki način onda Crna Gora definitivno u političkom smislu legitimira.”
Aleksandar Radosavljević, poslanik Demokratske stranke, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, ovim povodom kaže:
“Ja verujem da takve scene i takve situacije koje smo imali prilike da vidimo dok je Milošević bio glavni politički faktor u Srbiji i dok je dole u Crnoj Gori bio čovek poput Momira Bulatovića, nećemo imati prilike ponovo da vidimo.”
Ksenija Milivojević, predsednica Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije, povodom polemika oko postavljanju metalne konstrukcije Srpske pravoslavne crkve na planini Rumija, kaže:
“Možda bi bilo pregrubo da ga okvalifikujem kao direktnu provokaciju, ali u svakom slučaju se radi o događaju koji ne pomaže već inače krhkim odnosima u Državnoj zajednici. Umesto da se svi trudimo da ti odnosi budu na jednom normalnom nivo, dešava se upravo obrnuto. U tom smislu, ja ne verujem da će to uticati na same pregovore, oni će početi u svakom slučaju i počeće ih državna zajednica onako kako je i predviđeno, ali prosto se nekako kroz sve ove događaje osećaju neki vetrovi 90-ih, a mislim da nam je to najmanje potrebno u ovom trenutku.”
Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke, smatra da zaoštravanje odnosa između Srbije i Crne Gore predstavlja stvaranje veštačke krize, a akcenat negativnih tendencija Vučić stavlja na zvaničnu Podgoricu:
“Srpska radikalna stranka smatra da se veštački proizvodi kriza u SCG i da pre svega režim Mila Đukanovića, ali i vlasti u Srbiji, očigledno ne znajući kako da rešavaju nagomilane ekonomske i socijalne probleme u obe države članice, pokušavaju da nekakvim, ne nacionalnim, ali ponekad religijskim, ponekad birokratsko-aparatskim sukobima, proizvedu tenzije koje će njih da spašavaju i ostavljaju na vlasti. Čini mi se da je vlast u Crnoj Gori ovoga puta izgubila meru, a to pokazuju čestitke Vujanovića onima za koje on misli da su Crnogorci i ovo sa Rumijom, prosto to nazivanje crkvom metalna, limena konzerva. Crkva je crkva nije važno od kojeg je materijala.”
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke, međutim, smatra i da Srbija doprinosi takođe stvaranju krize:
“Iz Srbije nema nikakvih znakova razumnog ponašanja ili davanja signala razuma da može normalno da se razgovara i da mogu svi problemi da se rešavaju. Prosto mi se čini kao da svi samo čekaju da dođe neko vreme ili za razdruženje ili da će neko iz Evrope za njih da uradi posao, ili iz Amerike, Uopšte mi nije jasno i nikome čini mi se od građana Srbije i Crne Gore nije jasno ni šta je budućnost ove zemlje, ni kako i na koji način problemi da se rešavaju.”
Da li bi referendum u Crnoj Gori, ukoliko većinska volja crnogorskog naroda bude samostalna država, naišao na neki vid agresivnije osude i pritisaka iz Srbije. Aleksandar Radosavljević, Demokratska stranka:
“Mislim da je tu i predsednik Tadić pokazao vrlo visok stepen političke mudrosti i zrelosti, za razliku od predsednika Koštunice koji je se i sa spiskovima i raznoraznim drugim stvarima pokazao kao prilično nezrela osoba. Ali ja mislim da će biti mudrosti na strani Srbije.”
Milenko Perović, tenzije na relaciji Crna Gora - Srbija, objašnjava sa akcentom na ulozi dela Srpske pravoslavne crkve:
“Faktički sve direktno političke velikosrpske nacionalističke akcije u Crnoj Gori u priličnoj su mjeri otanjile, jer se pokazalo da takozvane prosrpske partije u Crnoj Gori nijesu u stanju na bilo koji ozbiljniji način da zaustave proces olo osamostaljivanja Crne Gore, tako da smo došli u situaciju da je faktički Amfilohije Radović jedina i prava opozicija postojećem režimu u Crnoj Gori. Dakle, ako bi se moglo govoriti o šefu političke opozicije, onda je to Amfilohije Radović.”
Demokratska stranka, prema rečima Radosavljevića, smatra da će Srbija morati da se povinuje većinskoj volji crnogorskog naroda, a da bi sve drugo bilo povratak starih vetrova iz doba Slobodana Miloševića.
“Ovo što se dešava i odnos SPC i njeno mešanje u politička pitanja, mislim da je to nešto što smo imali prilike da vidimo i za vreme Miloševića i što treba da ostane po strani.
