U saopštenju Vlade Srbije, izdatom nakon sinoćnjih razgovora predsjednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Vojislava Koštunice sa visokim predstavnikom Evropske unije Havijerom Solanom, kao centralna tema navodi se prioritet procesa stabilizacije i pridruživanje Evropskoj uniji,u odnosu na, kako se navodi, mogući najavljeni referendum u Crnoj Gori. Pitanje Kosova i saradnje s haškim Tribunalom u Vladinom saopštenju pomenuto je u formi da je na sastanku i o tome bilo riječi.
Predsjednik Centra za slobodno tržište iz Beograda doktor Miroslav Prokopijević za Radio Slobodna Evropa kaže da je neprijatno iznenađen činjenicom da su srpski zvaničnici u središte razgovora sa evropskim komesarom stavili pitanje crnogorskog refernduma.
RSE: Gospodine Prokopijeviću, iz saopštenja Vlade Srbije, izdatog jutros nakon sastanka gospodina Koštunice i Tadića sa Havijerom Solanom, stiče se utisak da je referendum u Crnoj Gori trenutno glavna preokupacija zvanične Srbije. O problemu Kosova i saradnji sa Haškim tribunalom jedva da je i bilo riječi. Kako komentarišete tu trenutnu strategiju Vlade Srbije?
PROKOPIJEVIĆ: Ja sam neprijatno iznenađen ovim saopštenjem. Ono što je pozitivno je da se Mladić, odnosno saradnja s Hagom, pominju marginalno. To znači da je već odluka pala, samo još treba da bude isporuka. Konačno da i to vidimo. Ali, što se tiče ove glavne stvari, sam iznenađen, kažem neprijatno. Ispada da je referednum u Crnoj Gori glavno pitanje u Srbiji. Moj je utisak na osnovu toga da su Evropska unija s jedne strane, odnosno neka tela Unije, da trenutno imaju zajednički interes da ne bude referenduma u Crnoj Gori. Srpski interes je što na neki način i ova ekipa, kao i Milošević, Crnu Goru doživljavaju kao mlađu sestru ili brata, a Evropska unija se pribojava da bi, posle odlaska Kosova, odlazak ubrzano Crne Gore odmah iza toga praktično i istovremeno bitno podigao nacionalističke snage u Srbiji. I moguće je da je to ključni razlog zbog čega sada Solana u ime Unije insistira i vjerovatno će vršiti pritisak na Crnu Goru. To je čisto politička stvar. To je stvar jedne procene.
Što se tiče ovih objektivnih nekih pokazatelja - da li je moguće da Srbija i Crna Gora idu odvojeno u Uniju? Naravno da je moguće. Tu nema nikakvih smetnji. I Slovačka i Češka su se razdvojile i Unija je samo, umesto sa jednom ekipom, pregovarala sa dve ekipe. Ali problemi i tenzije će očito tu da nastupe, jer Unija insistira da ne bude referenduma u Crnoj Gori, što je strašno pogrešno. Ja mislim da sami Crnogorci, odnosno građani Crne Gore treba da odluče o tome gde će. I to oni na koje se ta odluka odnosi. Ne oni Crnogorci koji žive u Americi već 30 godina.
RSE: Da li vjerujete u neke špekulacije da iza trenutne strategije Vlade Srbije i priče oko referenduma stoji strategija da se manje priča o problemu Kosova?
PROKOPIJEVIĆ: Ja sam već nekoliko puta, kada je bila Studija o izvodljivosti, rekao da mi se čini da je ona doneta protivno tome što Srbija ne zadovoljava uslove da bi dobila pozitivnu studiju, zato što je strateška procena Evropske unije da će odlazak Kosova dići nacionalističke i snage starog režima u Srbiji i da su oni time hteli da preduprede taj razvoj događaja, tako što će ponuditi sistem «štapa i šargarepe». «Šargarepa» je očito neki aranžam da se napravi najpre Studija o izvodljivosti, pa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. To je njihova procena. Međutim, kada pogledate koliko je ta procena do sada funkcionisala. Ja mogu da kažem - strašno malo. Naravno, moguće je da u ovoj nekoj drugoj fazi ta procena Unije nešto više odgovara realnosti, ali ja sam skeptičan prema tome.
Ja mislim da je strašno pogrešno što Unija vrši pritisak na Crnu Goru, nezavisno što mi se, s druge strane, čini da je za Crnu Goru, za njen vrh, ovog časa najpovoljnija ova situacija: da što duže traje ovo stanje «mi kao hoćemo da se ocepimo, a oni nam ne daju», zato što prosto crnogorski vrh, odnosno establišment, ima gomilu renti. Ima rente koje dobija od Amerike, ima rente koje dobija od Evropske unije i rente od Beograda. I to je mnogo bolja situacija, nego sutra da istrče na referendum, dobiju i onda ostanu o svom «kruhu i ruhu». Ali to je drugo pitanje. Ključna grešna je ona koja se pravi iz Beograda i iz Brisela ovog časa.
*****
Zvaničnici crnogorske vlasti odbacili su pojedine procjene da Evropska unija pokušava da uvuče Crnu Goru u početak pregovora o stabilizaciji i asocijaciji, kako bi odložila referendum o državnom statusu, odnosno da ubrzan proces integracije u Evropsku uniju predstavlja taktiku kojom bi se pitanje crnogorskog referenduma o državnom statusu učinilo potpuno nemogućnim.
«Nema tog političkog pritiska koji bi mogao da iznudi da se proces pregovaranja završi prije referenduma», rekla je Gordana Đurović, crnogorski ministar za evropske integracije i ekonomske odnose sa inostranstvom, reagujući na pojedine procjene da Evropska unija pokušava da uvuče Crnu Goru u početak pregovora o stabilizaciji i asocijaciji, kako bi odložila referendum o državnom statusu.
Rekavši da se radi o dva paralelna procesa, te da crnogorska Vlada ima političku agendu, koja podrazumijeva referendum, i operativnu, koja podrazumijeva predstojeće pregovore, ministar Đurović je naglasila da Crna Gora ima pun kapacitet da vodi i jednu i drugu, ali i jasno definisano pravo da se izjasni o budućem statusu i sopstvenom državnom projektu. «Ne vidim nikakvu opasnost da neko može da izvrši takav pritisak na nas koji mi ne možemo da izdržimo», rekla je ministar Gordana Đurović:
«Pritiska će biti, ali ako mi znamo jasno što hoćemo, nema nikakvog problema da to i ostvarimo. Pregovaranje o stabilizaciji i pridruživanju je apsolutno jedan ozbiljan proces koji traje godinu, do godinu i po. Mi se ozbiljno spremamo za proces pregovaranja. Radi se o dva različita ekonomska sistema, o dvije konstitutivne države članice postojeće Državne zajednice, koja je slabog kapaciteta, skupa i neodrživa u postojećim gabaritima. Prema tome, treba dati šansu državama članicama. Crna Gora ima potpuno pravo da traži svoj samostalni evropski put i ona ima puni kapacitet da ga ostvari».
Taktika Evropske unije u vezi razvodnjavanja referendumske situacije u Crnoj Gori je više nego očigledna, smatra Svetozar Jovićević, predsjednik Savjeta Grupe za promjene, koji ocjenjuje da je svakom pažljivom posmatraču jasno da je odlaganje refereduma sklapanjem Beogradskog sporazuma bio Solanin taktički potez da se izbjegne tadašnja predreferendumska euforija. «Cilj je bio da se stvari razblaže, a poslije - vidjećemo što ćemo», kaže Jovićević:
«Vjerovalo se da će kroz taj privlačni proces približavanja Evropskoj uniji i sva ta referendumska raspoloženja brzo splasnuti. Ovo sada je vrlo slična taktika. Odložimo stvari, pokažimo spremnost da ubrzamo proces približavanja Evropskoj uniji, onu drugu fazu kada će se nova referendumska groznica u Crnoj Gori razblažiti opet i vjerovatno za vjek i vjekova. To je suština tog pristupa koji je sasvim jasan, sasvim očigledan i sasvim providan.“
Branko Lukovac, koordinator Pokreta za nezavisnu Crnu Goru, izražava bojazan da bi odlaganje, odnosno odbacivanje referenduma o nezavisnosti Crne Gore uz ubrzan proces integracije u evro-atlantske institucije, mogla biti kompenzacija Srbiji za prihvatanje definitivnog gubitka Kosova i predaje haškog optuženika Ratka Mladića. Lukovac je za podgoričku «Republiku» rekao da bi se time pitanje referenduma i državnog statusa Crne Gore definitivno skinulo sa dnevnog reda.
Ipak, da podsjetimo: crnogorski predsjednik Filip Vujanović i predsjednik Vlade Milo Đukanović su ovih dana izrazili čvrst stav da ne postoji mogućnost odlaganja referenduma, te da se državnost Crne Gore ne smije žrtvovati zarad bržeg ulaska u Evropsku uniju. Na kraju treba reći da, prema posljednjim istraživanjima Centra za monitoring, većina od 43 odsto građana smatra da će Crna Gora brže pristupiti Evropskoj uniji kao nezavisna država, a da 36 odsto ocjenjuje da bi se taj proces brže odvijao u zajednici sa Srbijom, dok ostali građani nemaju određeno mišljenje o tome.
Predsjednik Centra za slobodno tržište iz Beograda doktor Miroslav Prokopijević za Radio Slobodna Evropa kaže da je neprijatno iznenađen činjenicom da su srpski zvaničnici u središte razgovora sa evropskim komesarom stavili pitanje crnogorskog refernduma.
RSE: Gospodine Prokopijeviću, iz saopštenja Vlade Srbije, izdatog jutros nakon sastanka gospodina Koštunice i Tadića sa Havijerom Solanom, stiče se utisak da je referendum u Crnoj Gori trenutno glavna preokupacija zvanične Srbije. O problemu Kosova i saradnji sa Haškim tribunalom jedva da je i bilo riječi. Kako komentarišete tu trenutnu strategiju Vlade Srbije?
PROKOPIJEVIĆ: Ja sam neprijatno iznenađen ovim saopštenjem. Ono što je pozitivno je da se Mladić, odnosno saradnja s Hagom, pominju marginalno. To znači da je već odluka pala, samo još treba da bude isporuka. Konačno da i to vidimo. Ali, što se tiče ove glavne stvari, sam iznenađen, kažem neprijatno. Ispada da je referednum u Crnoj Gori glavno pitanje u Srbiji. Moj je utisak na osnovu toga da su Evropska unija s jedne strane, odnosno neka tela Unije, da trenutno imaju zajednički interes da ne bude referenduma u Crnoj Gori. Srpski interes je što na neki način i ova ekipa, kao i Milošević, Crnu Goru doživljavaju kao mlađu sestru ili brata, a Evropska unija se pribojava da bi, posle odlaska Kosova, odlazak ubrzano Crne Gore odmah iza toga praktično i istovremeno bitno podigao nacionalističke snage u Srbiji. I moguće je da je to ključni razlog zbog čega sada Solana u ime Unije insistira i vjerovatno će vršiti pritisak na Crnu Goru. To je čisto politička stvar. To je stvar jedne procene.
Što se tiče ovih objektivnih nekih pokazatelja - da li je moguće da Srbija i Crna Gora idu odvojeno u Uniju? Naravno da je moguće. Tu nema nikakvih smetnji. I Slovačka i Češka su se razdvojile i Unija je samo, umesto sa jednom ekipom, pregovarala sa dve ekipe. Ali problemi i tenzije će očito tu da nastupe, jer Unija insistira da ne bude referenduma u Crnoj Gori, što je strašno pogrešno. Ja mislim da sami Crnogorci, odnosno građani Crne Gore treba da odluče o tome gde će. I to oni na koje se ta odluka odnosi. Ne oni Crnogorci koji žive u Americi već 30 godina.
RSE: Da li vjerujete u neke špekulacije da iza trenutne strategije Vlade Srbije i priče oko referenduma stoji strategija da se manje priča o problemu Kosova?
PROKOPIJEVIĆ: Ja sam već nekoliko puta, kada je bila Studija o izvodljivosti, rekao da mi se čini da je ona doneta protivno tome što Srbija ne zadovoljava uslove da bi dobila pozitivnu studiju, zato što je strateška procena Evropske unije da će odlazak Kosova dići nacionalističke i snage starog režima u Srbiji i da su oni time hteli da preduprede taj razvoj događaja, tako što će ponuditi sistem «štapa i šargarepe». «Šargarepa» je očito neki aranžam da se napravi najpre Studija o izvodljivosti, pa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. To je njihova procena. Međutim, kada pogledate koliko je ta procena do sada funkcionisala. Ja mogu da kažem - strašno malo. Naravno, moguće je da u ovoj nekoj drugoj fazi ta procena Unije nešto više odgovara realnosti, ali ja sam skeptičan prema tome.
Ja mislim da je strašno pogrešno što Unija vrši pritisak na Crnu Goru, nezavisno što mi se, s druge strane, čini da je za Crnu Goru, za njen vrh, ovog časa najpovoljnija ova situacija: da što duže traje ovo stanje «mi kao hoćemo da se ocepimo, a oni nam ne daju», zato što prosto crnogorski vrh, odnosno establišment, ima gomilu renti. Ima rente koje dobija od Amerike, ima rente koje dobija od Evropske unije i rente od Beograda. I to je mnogo bolja situacija, nego sutra da istrče na referendum, dobiju i onda ostanu o svom «kruhu i ruhu». Ali to je drugo pitanje. Ključna grešna je ona koja se pravi iz Beograda i iz Brisela ovog časa.
*****
Zvaničnici crnogorske vlasti odbacili su pojedine procjene da Evropska unija pokušava da uvuče Crnu Goru u početak pregovora o stabilizaciji i asocijaciji, kako bi odložila referendum o državnom statusu, odnosno da ubrzan proces integracije u Evropsku uniju predstavlja taktiku kojom bi se pitanje crnogorskog referenduma o državnom statusu učinilo potpuno nemogućnim.
«Nema tog političkog pritiska koji bi mogao da iznudi da se proces pregovaranja završi prije referenduma», rekla je Gordana Đurović, crnogorski ministar za evropske integracije i ekonomske odnose sa inostranstvom, reagujući na pojedine procjene da Evropska unija pokušava da uvuče Crnu Goru u početak pregovora o stabilizaciji i asocijaciji, kako bi odložila referendum o državnom statusu.
Rekavši da se radi o dva paralelna procesa, te da crnogorska Vlada ima političku agendu, koja podrazumijeva referendum, i operativnu, koja podrazumijeva predstojeće pregovore, ministar Đurović je naglasila da Crna Gora ima pun kapacitet da vodi i jednu i drugu, ali i jasno definisano pravo da se izjasni o budućem statusu i sopstvenom državnom projektu. «Ne vidim nikakvu opasnost da neko može da izvrši takav pritisak na nas koji mi ne možemo da izdržimo», rekla je ministar Gordana Đurović:
«Pritiska će biti, ali ako mi znamo jasno što hoćemo, nema nikakvog problema da to i ostvarimo. Pregovaranje o stabilizaciji i pridruživanju je apsolutno jedan ozbiljan proces koji traje godinu, do godinu i po. Mi se ozbiljno spremamo za proces pregovaranja. Radi se o dva različita ekonomska sistema, o dvije konstitutivne države članice postojeće Državne zajednice, koja je slabog kapaciteta, skupa i neodrživa u postojećim gabaritima. Prema tome, treba dati šansu državama članicama. Crna Gora ima potpuno pravo da traži svoj samostalni evropski put i ona ima puni kapacitet da ga ostvari».
Taktika Evropske unije u vezi razvodnjavanja referendumske situacije u Crnoj Gori je više nego očigledna, smatra Svetozar Jovićević, predsjednik Savjeta Grupe za promjene, koji ocjenjuje da je svakom pažljivom posmatraču jasno da je odlaganje refereduma sklapanjem Beogradskog sporazuma bio Solanin taktički potez da se izbjegne tadašnja predreferendumska euforija. «Cilj je bio da se stvari razblaže, a poslije - vidjećemo što ćemo», kaže Jovićević:
«Vjerovalo se da će kroz taj privlačni proces približavanja Evropskoj uniji i sva ta referendumska raspoloženja brzo splasnuti. Ovo sada je vrlo slična taktika. Odložimo stvari, pokažimo spremnost da ubrzamo proces približavanja Evropskoj uniji, onu drugu fazu kada će se nova referendumska groznica u Crnoj Gori razblažiti opet i vjerovatno za vjek i vjekova. To je suština tog pristupa koji je sasvim jasan, sasvim očigledan i sasvim providan.“
Branko Lukovac, koordinator Pokreta za nezavisnu Crnu Goru, izražava bojazan da bi odlaganje, odnosno odbacivanje referenduma o nezavisnosti Crne Gore uz ubrzan proces integracije u evro-atlantske institucije, mogla biti kompenzacija Srbiji za prihvatanje definitivnog gubitka Kosova i predaje haškog optuženika Ratka Mladića. Lukovac je za podgoričku «Republiku» rekao da bi se time pitanje referenduma i državnog statusa Crne Gore definitivno skinulo sa dnevnog reda.
Ipak, da podsjetimo: crnogorski predsjednik Filip Vujanović i predsjednik Vlade Milo Đukanović su ovih dana izrazili čvrst stav da ne postoji mogućnost odlaganja referenduma, te da se državnost Crne Gore ne smije žrtvovati zarad bržeg ulaska u Evropsku uniju. Na kraju treba reći da, prema posljednjim istraživanjima Centra za monitoring, većina od 43 odsto građana smatra da će Crna Gora brže pristupiti Evropskoj uniji kao nezavisna država, a da 36 odsto ocjenjuje da bi se taj proces brže odvijao u zajednici sa Srbijom, dok ostali građani nemaju određeno mišljenje o tome.
