Budva...
RSE: Tražeći «galebove» po Budvi, nisam imala sreće. Svi su mi rekli «Pa, što ne odeš kod Nika Krpe?“
KRPA: Pa, ovo «galeb» mi se ne sviđa, jer «galebovi» se razlikuju od nas koji smo se udvarali strankinjama koje su nekad bile ovdje. «Galebovi» su napadali i išli praznih šaka kući, a mi smo na lijep i romantičan način to radili, i imali uspjeha.
RSE: Morali ste znati jezike da biste imali uspjeha?
KRPA: Čini mi se da smo najviše imali uspjeha onda kada smo slabo govorili jezike. Jer nijesmo u velike priče ulazili, nego smo obavili djelo i išli. Kada se nauči dobro jezik , onda smo morali više da govorimo, što oduzima puno vremena, a djevojaka je puno bilo, i trebalo je sve to stići.
RSE: Nema više «galebova», zar ne? Ili se vraćaju kako nam se vraćaju strani gosti?
KRPA: Sad je sve malo drugačije. Sve je brži tempo života i kada se izađe negdje gdje je muzika ona je toliko glasna da više nema priče i udvaranja, nego se više na SMS porukama udvaraju .
RSE: Jesu li to naši momci zaboravili kako se treba udvarati ili su se žene promijenile?
KRPA: Pa, ja mislim da su se promijenile i žene, ali i muškarci. Svaki mora da radi, ima malo vremena da se bavi flertom od petnaestak dana, jer poslije petnaest dana dolaze druge, pa opet druge, i treba sve to stići. A ljeto nam je dugo trajalo, po sedam mjeseci, imali smo vremena za sve, a sada, kao što vidite, sezona traje od četrdeset do šezdeset dana, i to je kraj priče.
RSE: Kako se udvaraju naši primorci?
DJEVOJKA 1: Dobri su u priči, ali nemaju pozadinu, najčešće.
RSE: Što bi trebala biti ta pozadina?
DJEVOJKA 2: Da su malo galantniji i da se malo bolje ophode prema devojkama.
RSE: Vaše iskustvo? Jesu li naši momci dosadni?
DJEVOJKA 2 : Nisu,većina nisu. Svi su fini, ali ima puno priča koje nemaju zaleđinu iza sebe. Sve su neke priče, kao ja sam to i to, a ustvari nisam...
RSE: A nekad je bilo ovako:
KRPA: Bio je pogled, simpatija, to se odmah osjeti. Onda se zakaže na plaži kupanje, na čamcu, i onda uveče ples.
RSE: Koje su bile u Vaše vrijeme najzgodnije strankinje?
KRPA: Za mene Njemice. A dokaz tome je i da sam oženjen sa Njemicom, a poslije njih Šveđanke, Norveška, Danska.
RSE: Kako su reagovale domaće djevojke?
KRPA: Svaki pametan Budvanin, koji je to radio što sam ja radio, nikad ozbiljnu vezu sa Budvankom nije imao. Onda je drugačije vrijeme bilo. S Budvankom se zabavljati, a družiti se sa strankinjama ljeti, e to je teško išlo.
RSE :«Galebarenja» nije bilo samo na Jadranu. Đorđe Balašević, koji svako ljeto provodi u Pržnu, priča nam kako to rade panonski mornari.
BALAŠEVIĆ: Ja mislim da je sve ovo što se dešava sa tim muškim sponzorušama jedna varijanta vansezonska i da se tokom čitave godine sprovodi na raznim prostorima, da nije više čisto turistička kategorija. Sećam se u svoje vreme, ono kada smo mi bili klinci, onda je bilo uvek važno doći na more, maznuti strankinju. Na sreću, nije bilo toliko digitalnih aparata i video kamera, pa nije ostalo tragova na šta smo sve naskakivali, Bog nek nam prosti, jer su strankinje bile finije nego naše devojke, nisu se branile toliko. I bilo je jako interesantno kad te spopadnu neke poštanske činovnice iz Klagenfurta, ono, posle tri piva krenu one tebe da jure, za promenu. To je bila interesantna promena, ali kažem, bila su druga vremena. Bila je muška priča «bod na strani, dva na Marakani», dok se to nije malo emancipovalo. Mislim da sad ovi «galebovi» , ako su neki «galebovi», to mora da su već ugroženi, da je to ona varijanta manjeg otpora. Pravi «galebovi» funkcionišu 24 sata, na svim mogućim nadmorskim visinama i geografskim sirinama. Imao sam druga jednog druga, Duleta iz Zrenjanina, ne znate ga Vi, koji je maznuo Holanđanku. Ja sam je viđao nekad uveče kad se našminka, kad se napuca, pa je bilo ono kao «gospode Bože, na šta ovo liči?». I pitao sam ga : «Kako možeš?! ». On je rekao: « Brate, nije mi lako. Kad se probudim u onom šatoru, uvek prvo pomislim s kim sam prenoćio! Ali, imam Holanđanku, to će pričati ceo Zrenjanin kad se vratim kući. A najgore je kad mi kaže volim te na holandskom". Ovo sad sluša Radio Evropa, izvinjavam se Holanđanima.
RSE: Kakav bi bio psihološki profil «galeba»?
BALAŠEVIĆ: Pa, to su tipični švaleri, u toku čitave godine. Stalno se negde udvaraju, naskakuju na nešto, i na «masnu dasku», što kažu kod mene u kraju. Ali onda, u to vreme, je to bila jedna čisto mačo varijanta, kao, da maznemo neku ribu. Mislim da nije bilo toliko materijalno u pitanju, iako su te strankinje uvek bile solventne i uvek su sponzorisale čitavu priču, a sad mislim da ima malo više nekog drugog interesa. Sad se to pobrkalo. Sad više ni polovi nisu toliko bitni. Ja sam bio u Sidneju par puta na koncertu u vreme kad se održava veliki skup na kojem bude po 500, 600 hiljada ljudi koji su homoseksualci. I onda sam prvi put primetio da me neki muški gledaju kao objekat. Mora biti dosta blesav osećaj kada te čitav život neko tako gleda. Sad se sve to pobrkalo, sve se izjednačilo, tako da je «galebarenje» u romantičnom nekom smislu modifikovano i ja ne nalazim mesta tu ni za koga od onih mojih starih prijatelja, pravih starih ofucanih galebova, istarskih i budvanskih koje sam znao.
RSE: Tražeći «galebove» po Budvi, nisam imala sreće. Svi su mi rekli «Pa, što ne odeš kod Nika Krpe?“
KRPA: Pa, ovo «galeb» mi se ne sviđa, jer «galebovi» se razlikuju od nas koji smo se udvarali strankinjama koje su nekad bile ovdje. «Galebovi» su napadali i išli praznih šaka kući, a mi smo na lijep i romantičan način to radili, i imali uspjeha.
RSE: Morali ste znati jezike da biste imali uspjeha?
KRPA: Čini mi se da smo najviše imali uspjeha onda kada smo slabo govorili jezike. Jer nijesmo u velike priče ulazili, nego smo obavili djelo i išli. Kada se nauči dobro jezik , onda smo morali više da govorimo, što oduzima puno vremena, a djevojaka je puno bilo, i trebalo je sve to stići.
RSE: Nema više «galebova», zar ne? Ili se vraćaju kako nam se vraćaju strani gosti?
KRPA: Sad je sve malo drugačije. Sve je brži tempo života i kada se izađe negdje gdje je muzika ona je toliko glasna da više nema priče i udvaranja, nego se više na SMS porukama udvaraju .
RSE: Jesu li to naši momci zaboravili kako se treba udvarati ili su se žene promijenile?
KRPA: Pa, ja mislim da su se promijenile i žene, ali i muškarci. Svaki mora da radi, ima malo vremena da se bavi flertom od petnaestak dana, jer poslije petnaest dana dolaze druge, pa opet druge, i treba sve to stići. A ljeto nam je dugo trajalo, po sedam mjeseci, imali smo vremena za sve, a sada, kao što vidite, sezona traje od četrdeset do šezdeset dana, i to je kraj priče.
RSE: Kako se udvaraju naši primorci?
DJEVOJKA 1: Dobri su u priči, ali nemaju pozadinu, najčešće.
RSE: Što bi trebala biti ta pozadina?
DJEVOJKA 2: Da su malo galantniji i da se malo bolje ophode prema devojkama.
RSE: Vaše iskustvo? Jesu li naši momci dosadni?
DJEVOJKA 2 : Nisu,većina nisu. Svi su fini, ali ima puno priča koje nemaju zaleđinu iza sebe. Sve su neke priče, kao ja sam to i to, a ustvari nisam...
RSE: A nekad je bilo ovako:
KRPA: Bio je pogled, simpatija, to se odmah osjeti. Onda se zakaže na plaži kupanje, na čamcu, i onda uveče ples.
RSE: Koje su bile u Vaše vrijeme najzgodnije strankinje?
KRPA: Za mene Njemice. A dokaz tome je i da sam oženjen sa Njemicom, a poslije njih Šveđanke, Norveška, Danska.
RSE: Kako su reagovale domaće djevojke?
KRPA: Svaki pametan Budvanin, koji je to radio što sam ja radio, nikad ozbiljnu vezu sa Budvankom nije imao. Onda je drugačije vrijeme bilo. S Budvankom se zabavljati, a družiti se sa strankinjama ljeti, e to je teško išlo.
RSE :«Galebarenja» nije bilo samo na Jadranu. Đorđe Balašević, koji svako ljeto provodi u Pržnu, priča nam kako to rade panonski mornari.
BALAŠEVIĆ: Ja mislim da je sve ovo što se dešava sa tim muškim sponzorušama jedna varijanta vansezonska i da se tokom čitave godine sprovodi na raznim prostorima, da nije više čisto turistička kategorija. Sećam se u svoje vreme, ono kada smo mi bili klinci, onda je bilo uvek važno doći na more, maznuti strankinju. Na sreću, nije bilo toliko digitalnih aparata i video kamera, pa nije ostalo tragova na šta smo sve naskakivali, Bog nek nam prosti, jer su strankinje bile finije nego naše devojke, nisu se branile toliko. I bilo je jako interesantno kad te spopadnu neke poštanske činovnice iz Klagenfurta, ono, posle tri piva krenu one tebe da jure, za promenu. To je bila interesantna promena, ali kažem, bila su druga vremena. Bila je muška priča «bod na strani, dva na Marakani», dok se to nije malo emancipovalo. Mislim da sad ovi «galebovi» , ako su neki «galebovi», to mora da su već ugroženi, da je to ona varijanta manjeg otpora. Pravi «galebovi» funkcionišu 24 sata, na svim mogućim nadmorskim visinama i geografskim sirinama. Imao sam druga jednog druga, Duleta iz Zrenjanina, ne znate ga Vi, koji je maznuo Holanđanku. Ja sam je viđao nekad uveče kad se našminka, kad se napuca, pa je bilo ono kao «gospode Bože, na šta ovo liči?». I pitao sam ga : «Kako možeš?! ». On je rekao: « Brate, nije mi lako. Kad se probudim u onom šatoru, uvek prvo pomislim s kim sam prenoćio! Ali, imam Holanđanku, to će pričati ceo Zrenjanin kad se vratim kući. A najgore je kad mi kaže volim te na holandskom". Ovo sad sluša Radio Evropa, izvinjavam se Holanđanima.
RSE: Kakav bi bio psihološki profil «galeba»?
BALAŠEVIĆ: Pa, to su tipični švaleri, u toku čitave godine. Stalno se negde udvaraju, naskakuju na nešto, i na «masnu dasku», što kažu kod mene u kraju. Ali onda, u to vreme, je to bila jedna čisto mačo varijanta, kao, da maznemo neku ribu. Mislim da nije bilo toliko materijalno u pitanju, iako su te strankinje uvek bile solventne i uvek su sponzorisale čitavu priču, a sad mislim da ima malo više nekog drugog interesa. Sad se to pobrkalo. Sad više ni polovi nisu toliko bitni. Ja sam bio u Sidneju par puta na koncertu u vreme kad se održava veliki skup na kojem bude po 500, 600 hiljada ljudi koji su homoseksualci. I onda sam prvi put primetio da me neki muški gledaju kao objekat. Mora biti dosta blesav osećaj kada te čitav život neko tako gleda. Sad se sve to pobrkalo, sve se izjednačilo, tako da je «galebarenje» u romantičnom nekom smislu modifikovano i ja ne nalazim mesta tu ni za koga od onih mojih starih prijatelja, pravih starih ofucanih galebova, istarskih i budvanskih koje sam znao.
