Pravni eksperti iz Crne Gore koji se bave izbornim zakonodavstvom danas su bili zauzeti drugim obavezama, tako da do momenta slanja ovog izvještaja nijesmo uspjeli dobiti stručno mišljenje o tekstu Rezolucije Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope koja se bavi biračkim pravom država članica Savjeta. Preporuke iz teksta Rezolucije koje su usvojene u petak izazvale su lavinu reakcija političara kako independističkog, tako i bloka stranaka koje se zalažu za zajedničku državu, no, do sad se nije čulo niti jedno ekspertsko čitanje tog teksta. Stranke independističkog bloka tvrde da se ove preporuke ne odnose na spor Crne Gore i Srbije oko biračnog prava crnogorskih državljana koji su rezidenti u Srbiji, dok opozicioni političari tvrde da je upravo ta Rezolucija jasna poruka Podgorici da na eventualnom referendumu mora uvažiti i pravo glasa crnogorskih državljana širom svijeta, uključujući i onih iz Srbije.
Uz molbu da nam daju više stručni, a manje politički stav, pozvali smo portparola vladajuće Socijeldemokratske partije Branislava Radulovića i funkcionera opozicione Narodne stranke Dragana Šoća. Radulović smatra da je Rezolucija precizna i ona se odnosi na one stanovnike koji su drugog etničkog porijekla i dolaze iz drugih teritorija, a nalaze se na teritoriji Evorpske unije da im se omogući biračko pravo na teritoriji na kojoj se nalaze:
«Ta Rezolucija ide i u prilog Crnoj Gori iz prostog razloga što obesmišljava Koštuničin prijedlog, jer za slučaj da Koštunica ide do kraja u primjeni svog modela i crnogorske državljane, a građane Srbije koji tamo žive trideset ili pedeset godina liši izbornog prava u Srbiji, on bi po osnovi ove Rezolucije bio dužan, čak da ih proglasi strancima, da im da biračko pravo i istovremeno, ukoliko bi se primijenio njegov model u Crnoj Gori, mi bi u Crnoj Gori bili primorani da sve one koji nijesu crnogorski državljani, a imaju stečeno biračko pravo, brišemo iz biračkih spiskova, što bi bilo upravo suprotno duhu ove Rezolucije».
RSE: Da li to znači da je Crna Gora praktično već ispunila tu preporuku, s obzirom da se biračko pravo daje ljudima koji najmanje dvije godine žive u Crnoj Gori?
RADULOVIĆ: Apsolutno da. Crnogorski Ustav, crnogorsko izborno zakonodavstvo i crnogorski Zakon o referendumu poznaje institut građanina i upravo u evropskoj verziji imate građani.
Na drugoj strani, funkcioner Narodne stranke Dragan Šoć, čija partija smatra da se Rezolucijom omogućava crnogorskim državljanima koji žive van Crne Gore da glasaju na eventualnom referendumu, kaže da stavove iz Rezolucije Crna Gora mora pravno da uredi kroz Zakon o referendumu ili na drugi način, jer je u Ustavnoj povelji upisana obaveza saradnje sa Evropskom unijom ukoliko dođe do organizovanja referenduma.
«Ova Rezolucija sama sobom ne proizvodi pravno dejstvo to je jasno, međutim, ima svoju političku težinu. Sad ta politička težina treba da se dovede u sklad sa obezom koja je predviđena u izmjeni Ustavne povelje a to je saradnja sa Evropskom unijom kada se tiče uspostavljanja standarda za eventualni referendum. Rezolucija ima značenje utoliko što je ono u političkom smislu nagovijestila taj jedan od tih standarda, a to je ko ima pravo da se izjašnjava. Nedostaje tu još nekoliko standarda kao na primjer šta se podrazumijeva pod jasnom i nesumnjivom većinom, ali ovo je jedno od tih spornih pitanja. Sada , trebalo bi da se ta politička priča, odnosno ta Rezolucija pretoči u jednu pravnu normu, bilo da je to pravna norma koja je u Zakonu o referendumu, bilo da se napravi neki posebni pravni akt kojim bi to praktično ozvaničio».
*****
Predsednik parlamentarne delegacije SiCG u savetu Evrope i predsednik državne zajednice Zoran Šami:
''Nama, u ustavnoj povelji piše, da se eventualni referendum mora održati uz poštovanje demokratskih standarda.''
Zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić, koji je kao član parlamentarne delegacije SiCG u savetu Evrope učestvovao na zasedanju, prošle nedelje u Strazburu, kaže da će Crna Gora imati ozbiljan problem sa Evropom ako ne bude slušala njene preporuke u ostvarivanju prava svih građana na izjašnjavanje.
''Tamo kaže da se apsolutno svima, koji se nalaze u zemlji, treba omogućiti da glasaju a, posebno se podrazumeva da se to mora omogućiti i onima koji se nalaze u inostranstvu. Pa kada je tako na izborima, kako li je tek na referendumu?''
U Demokratskoj Stranci ocenjuju kako je najvažnije da se na eventualnom referendumu u Crnoj Gori dobije prava volja građana. Šef poslaničke grupe Demokratske Stranke Dušan Petrović:
''Svako ko poštujući fer princip, bi trebalo da se izjasni da li Crna Gora treba da bude država ili ne, trebao bi da dobije i pravo da se o tome izjasni.''
Stav izvršne vlasti o rezoluciji Saveta Evrope, preneo je ministar pravde Zoran Stojković:
''Mislim da je preporuka Saveta Evrope na onom tragu na kojem je i ova vlada i predsednik vlade gospodin Koštunica.''
Da li će posle ovakvih stavova Saveta Evrope, Venecijanska komisija doneti preporuke u skladu sa principima usvojene rezolucije, nismo mogli saznati od beogradskih članova ove komisije ali, predsednik Skupštine Državne Zajednice Zoran Šami, očekuje preporuku u duhu dokumenta iz Strazbura.
*****
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana rekao je tim povodom da još nema politički stav o tome i da bi trebalo konsultovati pravnike.
''Prošle nedelje sam primio premijera Srbije Koštunicu i on je meni predao registar sa imenima crnogorskoih državljana koji žive u Srbiji. Mi treba da to sada analiziramo i posle toga ćemo doneti političku odluku.'' Izjavio je Havier Solana. Njegov portparol Kristina Gajak je prethodno novinarima obasnila da, za zvanično mišljenje Evropske Unije oko ovog problema neophodne konsultacije sa pravnim stručnjacima, naročito i OEBS i Venecijanske komisije. Venecijanska komisija je već potvrdila da će svoje mišljenje izneti početkom naredne godine. Upitan da prokomentariše nedavnu izjavu crnogorskog ministra inostranih poslova Miodraga Vlahovića, koji je rekao da su podgoričke vlasti pod velikim pritiskom zbog zahteva da se odgodi referendum, Evropski šef diplomatije Havier Solana je izjavio kratko:
''Mi ćemo do kraja ispoštovati beogradski sporazum i nadamo se da će sve strane ispoštovati ovaj dogovor.''
*****
U kolikoj mjeri će najnovija Rezolucija Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope uticati na budući stav Venecijanske komisije oko crnogorskog Zakona o referendumu?
Odgovarajući na pitanje koliko će najnovija preporuka Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope uticati na budući stav Venecijanske komisije o crnogorskom Zakonu o referendumu, direktor Odjeljenja Venecijanske komisije za izbore i referendume Pjer Garon za naš radio kaže da je rano i nezahvalno govoriti o tome:
«Kao i svaki dokument Parlamentarne skupštine, sa pravnog aspekta, najnovija preporuka nije obavezujuća. Da li će Venecijanska komisija uzeti u obzir ovu preporuku i u kolikoj mjeri, to vam sada ne mogu reći. Ne mogu vam reći šta će Komisija uraditi».
Garon nije želio da saopšti ni lični stav oko ovoga pitanja:
«Mislim da nije u redu da ja sada to komentarišem, jer bi Komitet ministara mogao zatražiti i zvanična stav od Venecijanske komisije, tako da ću se suzdržati od toga».
Podsjetimo. Venecijanska komisija će se, kako je nezvanično najavljeno, u oktobru ponovo izjasniti da li je crnogorski Zakon o referendumu u skladu sa međunarodnim standardima, a moguće je da će se ta odluka donijeti i na decembarskoj plenarnoj sjednici. Venecijanska komisija je u oktobru 2001. kada je raspravljano o konkretnom crnogorskom zakonu konstatovala da ne treba ukidati odredbu o cenzusu o izlaznosti od pedeset odsto, te da je uslov prebivališta za glasanje na referndumu iz crnogorskog zakona u skladu sa međunarodnim standardima, što ide na ruku crnogorskim vlasima koje tvrde da građani Srbije sa crnogorskim državljanstvom nemaju pravo glasa u Crnoj Gori. Autori najnovijeg dokumenta Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope pozivaju se na mišljenje Venecijanske komisije iz 2004.godine i u opštem stavu pozivaju sve zemlje članice da preispitaju postojeća ograničenje biračkog prava.
Uz molbu da nam daju više stručni, a manje politički stav, pozvali smo portparola vladajuće Socijeldemokratske partije Branislava Radulovića i funkcionera opozicione Narodne stranke Dragana Šoća. Radulović smatra da je Rezolucija precizna i ona se odnosi na one stanovnike koji su drugog etničkog porijekla i dolaze iz drugih teritorija, a nalaze se na teritoriji Evorpske unije da im se omogući biračko pravo na teritoriji na kojoj se nalaze:
«Ta Rezolucija ide i u prilog Crnoj Gori iz prostog razloga što obesmišljava Koštuničin prijedlog, jer za slučaj da Koštunica ide do kraja u primjeni svog modela i crnogorske državljane, a građane Srbije koji tamo žive trideset ili pedeset godina liši izbornog prava u Srbiji, on bi po osnovi ove Rezolucije bio dužan, čak da ih proglasi strancima, da im da biračko pravo i istovremeno, ukoliko bi se primijenio njegov model u Crnoj Gori, mi bi u Crnoj Gori bili primorani da sve one koji nijesu crnogorski državljani, a imaju stečeno biračko pravo, brišemo iz biračkih spiskova, što bi bilo upravo suprotno duhu ove Rezolucije».
RSE: Da li to znači da je Crna Gora praktično već ispunila tu preporuku, s obzirom da se biračko pravo daje ljudima koji najmanje dvije godine žive u Crnoj Gori?
RADULOVIĆ: Apsolutno da. Crnogorski Ustav, crnogorsko izborno zakonodavstvo i crnogorski Zakon o referendumu poznaje institut građanina i upravo u evropskoj verziji imate građani.
Na drugoj strani, funkcioner Narodne stranke Dragan Šoć, čija partija smatra da se Rezolucijom omogućava crnogorskim državljanima koji žive van Crne Gore da glasaju na eventualnom referendumu, kaže da stavove iz Rezolucije Crna Gora mora pravno da uredi kroz Zakon o referendumu ili na drugi način, jer je u Ustavnoj povelji upisana obaveza saradnje sa Evropskom unijom ukoliko dođe do organizovanja referenduma.
«Ova Rezolucija sama sobom ne proizvodi pravno dejstvo to je jasno, međutim, ima svoju političku težinu. Sad ta politička težina treba da se dovede u sklad sa obezom koja je predviđena u izmjeni Ustavne povelje a to je saradnja sa Evropskom unijom kada se tiče uspostavljanja standarda za eventualni referendum. Rezolucija ima značenje utoliko što je ono u političkom smislu nagovijestila taj jedan od tih standarda, a to je ko ima pravo da se izjašnjava. Nedostaje tu još nekoliko standarda kao na primjer šta se podrazumijeva pod jasnom i nesumnjivom većinom, ali ovo je jedno od tih spornih pitanja. Sada , trebalo bi da se ta politička priča, odnosno ta Rezolucija pretoči u jednu pravnu normu, bilo da je to pravna norma koja je u Zakonu o referendumu, bilo da se napravi neki posebni pravni akt kojim bi to praktično ozvaničio».
*****
Predsednik parlamentarne delegacije SiCG u savetu Evrope i predsednik državne zajednice Zoran Šami:
''Nama, u ustavnoj povelji piše, da se eventualni referendum mora održati uz poštovanje demokratskih standarda.''
Zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić, koji je kao član parlamentarne delegacije SiCG u savetu Evrope učestvovao na zasedanju, prošle nedelje u Strazburu, kaže da će Crna Gora imati ozbiljan problem sa Evropom ako ne bude slušala njene preporuke u ostvarivanju prava svih građana na izjašnjavanje.
''Tamo kaže da se apsolutno svima, koji se nalaze u zemlji, treba omogućiti da glasaju a, posebno se podrazumeva da se to mora omogućiti i onima koji se nalaze u inostranstvu. Pa kada je tako na izborima, kako li je tek na referendumu?''
U Demokratskoj Stranci ocenjuju kako je najvažnije da se na eventualnom referendumu u Crnoj Gori dobije prava volja građana. Šef poslaničke grupe Demokratske Stranke Dušan Petrović:
''Svako ko poštujući fer princip, bi trebalo da se izjasni da li Crna Gora treba da bude država ili ne, trebao bi da dobije i pravo da se o tome izjasni.''
Stav izvršne vlasti o rezoluciji Saveta Evrope, preneo je ministar pravde Zoran Stojković:
''Mislim da je preporuka Saveta Evrope na onom tragu na kojem je i ova vlada i predsednik vlade gospodin Koštunica.''
Da li će posle ovakvih stavova Saveta Evrope, Venecijanska komisija doneti preporuke u skladu sa principima usvojene rezolucije, nismo mogli saznati od beogradskih članova ove komisije ali, predsednik Skupštine Državne Zajednice Zoran Šami, očekuje preporuku u duhu dokumenta iz Strazbura.
*****
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana rekao je tim povodom da još nema politički stav o tome i da bi trebalo konsultovati pravnike.
''Prošle nedelje sam primio premijera Srbije Koštunicu i on je meni predao registar sa imenima crnogorskoih državljana koji žive u Srbiji. Mi treba da to sada analiziramo i posle toga ćemo doneti političku odluku.'' Izjavio je Havier Solana. Njegov portparol Kristina Gajak je prethodno novinarima obasnila da, za zvanično mišljenje Evropske Unije oko ovog problema neophodne konsultacije sa pravnim stručnjacima, naročito i OEBS i Venecijanske komisije. Venecijanska komisija je već potvrdila da će svoje mišljenje izneti početkom naredne godine. Upitan da prokomentariše nedavnu izjavu crnogorskog ministra inostranih poslova Miodraga Vlahovića, koji je rekao da su podgoričke vlasti pod velikim pritiskom zbog zahteva da se odgodi referendum, Evropski šef diplomatije Havier Solana je izjavio kratko:
''Mi ćemo do kraja ispoštovati beogradski sporazum i nadamo se da će sve strane ispoštovati ovaj dogovor.''
*****
U kolikoj mjeri će najnovija Rezolucija Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope uticati na budući stav Venecijanske komisije oko crnogorskog Zakona o referendumu?
Odgovarajući na pitanje koliko će najnovija preporuka Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope uticati na budući stav Venecijanske komisije o crnogorskom Zakonu o referendumu, direktor Odjeljenja Venecijanske komisije za izbore i referendume Pjer Garon za naš radio kaže da je rano i nezahvalno govoriti o tome:
«Kao i svaki dokument Parlamentarne skupštine, sa pravnog aspekta, najnovija preporuka nije obavezujuća. Da li će Venecijanska komisija uzeti u obzir ovu preporuku i u kolikoj mjeri, to vam sada ne mogu reći. Ne mogu vam reći šta će Komisija uraditi».
Garon nije želio da saopšti ni lični stav oko ovoga pitanja:
«Mislim da nije u redu da ja sada to komentarišem, jer bi Komitet ministara mogao zatražiti i zvanična stav od Venecijanske komisije, tako da ću se suzdržati od toga».
Podsjetimo. Venecijanska komisija će se, kako je nezvanično najavljeno, u oktobru ponovo izjasniti da li je crnogorski Zakon o referendumu u skladu sa međunarodnim standardima, a moguće je da će se ta odluka donijeti i na decembarskoj plenarnoj sjednici. Venecijanska komisija je u oktobru 2001. kada je raspravljano o konkretnom crnogorskom zakonu konstatovala da ne treba ukidati odredbu o cenzusu o izlaznosti od pedeset odsto, te da je uslov prebivališta za glasanje na referndumu iz crnogorskog zakona u skladu sa međunarodnim standardima, što ide na ruku crnogorskim vlasima koje tvrde da građani Srbije sa crnogorskim državljanstvom nemaju pravo glasa u Crnoj Gori. Autori najnovijeg dokumenta Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope pozivaju se na mišljenje Venecijanske komisije iz 2004.godine i u opštem stavu pozivaju sve zemlje članice da preispitaju postojeća ograničenje biračkog prava.
