Argumente za načelno odbijanje stavova dvojice američkih analitičara zvanični Beograd nalazi u nedavno formulisanim stavovima međunarodne Kontakt grupe. “Oni glase da nema povratka statusa koji je Kosovo kao srpska pokrajina imalo do 1999. godine, zatim da nema podele pokrajine i na kraju da nema ujedinjenja Kosova sa nekom državom van Srbije i Crne Gore”, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Aleksandar Simić, savetnik srpskog premijera Vojislava Koštunice.
“Ovo su stavovi ljudi koji se bave bilo lobiranjem, kao što je Januš Bugajski, odnosno to čini albanski i separatistički crnogorski lobista, prosto mogu da kažem antisrpski lobista, za ovog drugog profesora ne znam, ali to je opipavanje pulsa. Dakle to je opipavanje pulsa jer očigledno da Zapad ni SAD u ovom trenutku nemaju konočno formulisane stavove, na žalost znači albanskog secesionizma. Tako da svi ovi pokušaji koji su se drastično manifestovali kroz Međunarodnu kriznu grupu, pa delimično i kroz nešto umereniju Međunarodnu grupu za Balkan pod vođstvom bivšeg italijanskog premijera Amata su u stvari pokušaji da se na javnoj sceni isprobaju različita rešenja i da se utvrde rekacije ključnih faktora. Beograd je naravno u rešavanju kosmetskog problema ključni faktor jer je Kosmet deo teritorije Srbije i državne zajednice Srbija i Crna Gora. Beograd je što se tiče budućnosti Kosmeta u potpunosti utvrdio svoju politiku, a to je politika u kojoj se suverenitet Srbije i državne zajednice nad Kosmetom ne može dovoditti u pitanje, a to je politika isto tako koja za Kosmet podrazumeva visok stepen proširene autonomije i polje dijaloga i razgovora o statusu je upravo polju u kome će se taj visok stepen proširene autonomije konačno definisati. U ovom trenutku naravno mi mislimo da nisu sazreli uslovi za te razgovore s obzirom da standardi koje je utvrdio i Amati i Kontakt grupa nisu ispunjeni, ali u svakom slučaju Beograd je spreman za bilo kakve razgovore jer jedinstveno brani jednu stvar.”
Gospodine Simiću, vrlo su često ocene na Zapadu da Kosovo neumitno klize ka nezavisnosti a da to samo Beograd ne želi da čuje. Jel’ to tako ili mislite da je i to deo ovog ispipavanja pulsa o kome ste maločas govorili?
“Ne, to je prosto retorika albanskih lobista.”
Da Srbija ipak ostavlja prostora za kompromise nagoveštava zvanični stav Vlade koji je formulisao sam premijer Koštunica.
“Do trajne stabilnosti i u zemlji i u regionu dovodi nas samo rešenje kojim nijedna strana ne dobija sve i nejedna strana ne gubi sve. To znači da moramo tragati za specifičnim rešenjem koje obezbeđuje jednu vrstu proširene autonomije za pokrajinu.”
Bez obzira na čvrst stav zvaničnog Beograda s jedne, i Kontakt grupe s druge strane, podela Kosova je opcija koju ne treba isključiti, naročito ukoliko do ovakvog rešenja dođu u direktnim pregovorima Beograd i Priština, uveren je analitičar Nenad Vasić:
“Suština predloga i ove debate analitičara na Čikaškom univerzitetu zapravo pokazuje da opcija teritorijalne političke podela Kosova može doći u obzir kao varijanta za teritorijalnu kompenzaciju juga Srbije. Podsetiću da zapravo takva opcija je figurirala još početkom 2001. godine kada je i zvanično politički promovisana od strane nekih uticajnih albanskih krugova i uzvezivanje tih političkih procesa sa mogućim razrešenjem spora na jugu Srbije. Moći ćemo da očekujemo takvu mogućnost dogovornog pristupa strana koje će participirati u samim pregovorima i to će usloviti neku vrstu otvaranja tog pitanja ali mogući ishod svega toga može biti eventualna korekcija stavova i Kontakt grupe, i ono što je i oficijelni pristup srpske strane, naročito sa promovisanjem ključnih principa za pregovarački proces koje je istakao predsednik Tadić, a indirektno komentarisao i prihvatio ministar inostranih poslova gospodin Drašković.”
Ko bi mogao, po Nenadu Vasiću, najpre da izađe sa pomenutim predlogom:
“To sigurno neće biti srpska strana s obzirom da ta opcija severnog Kosova i teritorijalna kompenzacija, eventualna, koja bi mogla da usledi sa jugom Srbije svakako ne bi zadovoljila srpsku stranu, a delimično to bi moglo da ide u prilog isključivo albanskoj strani kroz nastupajući pregovarački proces. Ono što možemo očekivati to je da će svakako to biti predmet razgovora ali zavisi taj odnos od strana koje će biti uključeni u sve to i kakve će biti njihove početne pozicije s obzirom na propozicije koje će sigurno istaknuti Kontakt grupa i Savez bezbednosti organizacije Ujedinjenih nacija, uključujući Evropsku komisiju.”
“Ovo su stavovi ljudi koji se bave bilo lobiranjem, kao što je Januš Bugajski, odnosno to čini albanski i separatistički crnogorski lobista, prosto mogu da kažem antisrpski lobista, za ovog drugog profesora ne znam, ali to je opipavanje pulsa. Dakle to je opipavanje pulsa jer očigledno da Zapad ni SAD u ovom trenutku nemaju konočno formulisane stavove, na žalost znači albanskog secesionizma. Tako da svi ovi pokušaji koji su se drastično manifestovali kroz Međunarodnu kriznu grupu, pa delimično i kroz nešto umereniju Međunarodnu grupu za Balkan pod vođstvom bivšeg italijanskog premijera Amata su u stvari pokušaji da se na javnoj sceni isprobaju različita rešenja i da se utvrde rekacije ključnih faktora. Beograd je naravno u rešavanju kosmetskog problema ključni faktor jer je Kosmet deo teritorije Srbije i državne zajednice Srbija i Crna Gora. Beograd je što se tiče budućnosti Kosmeta u potpunosti utvrdio svoju politiku, a to je politika u kojoj se suverenitet Srbije i državne zajednice nad Kosmetom ne može dovoditti u pitanje, a to je politika isto tako koja za Kosmet podrazumeva visok stepen proširene autonomije i polje dijaloga i razgovora o statusu je upravo polju u kome će se taj visok stepen proširene autonomije konačno definisati. U ovom trenutku naravno mi mislimo da nisu sazreli uslovi za te razgovore s obzirom da standardi koje je utvrdio i Amati i Kontakt grupa nisu ispunjeni, ali u svakom slučaju Beograd je spreman za bilo kakve razgovore jer jedinstveno brani jednu stvar.”
Gospodine Simiću, vrlo su često ocene na Zapadu da Kosovo neumitno klize ka nezavisnosti a da to samo Beograd ne želi da čuje. Jel’ to tako ili mislite da je i to deo ovog ispipavanja pulsa o kome ste maločas govorili?
“Ne, to je prosto retorika albanskih lobista.”
Da Srbija ipak ostavlja prostora za kompromise nagoveštava zvanični stav Vlade koji je formulisao sam premijer Koštunica.
“Do trajne stabilnosti i u zemlji i u regionu dovodi nas samo rešenje kojim nijedna strana ne dobija sve i nejedna strana ne gubi sve. To znači da moramo tragati za specifičnim rešenjem koje obezbeđuje jednu vrstu proširene autonomije za pokrajinu.”
Bez obzira na čvrst stav zvaničnog Beograda s jedne, i Kontakt grupe s druge strane, podela Kosova je opcija koju ne treba isključiti, naročito ukoliko do ovakvog rešenja dođu u direktnim pregovorima Beograd i Priština, uveren je analitičar Nenad Vasić:
“Suština predloga i ove debate analitičara na Čikaškom univerzitetu zapravo pokazuje da opcija teritorijalne političke podela Kosova može doći u obzir kao varijanta za teritorijalnu kompenzaciju juga Srbije. Podsetiću da zapravo takva opcija je figurirala još početkom 2001. godine kada je i zvanično politički promovisana od strane nekih uticajnih albanskih krugova i uzvezivanje tih političkih procesa sa mogućim razrešenjem spora na jugu Srbije. Moći ćemo da očekujemo takvu mogućnost dogovornog pristupa strana koje će participirati u samim pregovorima i to će usloviti neku vrstu otvaranja tog pitanja ali mogući ishod svega toga može biti eventualna korekcija stavova i Kontakt grupe, i ono što je i oficijelni pristup srpske strane, naročito sa promovisanjem ključnih principa za pregovarački proces koje je istakao predsednik Tadić, a indirektno komentarisao i prihvatio ministar inostranih poslova gospodin Drašković.”
Ko bi mogao, po Nenadu Vasiću, najpre da izađe sa pomenutim predlogom:
“To sigurno neće biti srpska strana s obzirom da ta opcija severnog Kosova i teritorijalna kompenzacija, eventualna, koja bi mogla da usledi sa jugom Srbije svakako ne bi zadovoljila srpsku stranu, a delimično to bi moglo da ide u prilog isključivo albanskoj strani kroz nastupajući pregovarački proces. Ono što možemo očekivati to je da će svakako to biti predmet razgovora ali zavisi taj odnos od strana koje će biti uključeni u sve to i kakve će biti njihove početne pozicije s obzirom na propozicije koje će sigurno istaknuti Kontakt grupa i Savez bezbednosti organizacije Ujedinjenih nacija, uključujući Evropsku komisiju.”
