Prva zvanična delegacija Srpske pravoslavne crkve doputovala je 25. marta u Sjedinjene Američke Države sa ciljem da se neposredno uključi u pregovore oko budućeg statusa Kosova i Metohije. Pri tom Srpska pravoslavna crkva nastoji da u tim razgovorima učestvuje samostalno u odnosu na druge državne institucije, pokušavajući tokom boravka u Americi da da svoje viđenje života i opstanka srpskog naroda na Kosovu. Čime je motivisana ovakva strategija, upitali smo jednog od članova delegacije srpske pravoslavne crkve, jeromonaha Irineja (Dobrijevića), koji se trenutno nalazi u Vašingtonu.
“Ovo nije neki novi stav, ovo je stav još i od ranije, crkva opstaje zajedno sa svojim narodom na svim teritorijama bivše Jugoslavije, tako da je ovo egzistencijalno pitanje i crkva je oduvek bila spremna za saradnju. I ovog puta Sveti arhijerejski sinod je uručio svoju delegaciju da bi dokazali javno svetu da smo spremni na saradnju, da želimo saradnju, da bismo mogli obnoviti naše svetinje, da bismo mogli obezbediti jedan dobar i siguran život za naš narod koji živi na teritoriji Kosova i Metohije. Imali smo izuzetne dobre sastanke, naišli smo na veliko razumevanje i rekao bih veliku zahvalnost za ovaj otvoreni stav naše crkve.”
Delegacija Srpske pravoslavne crkve razgovarala je prethodnih dana sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Kofijem Ananom, visokim zvaničnicima Stejt departmenta, a najavljen je i susret sa predsednikom SAD Džordžom Bušom. Nastup Srpske pravoslavne crkve podržao je i predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica:
“Mislim da je ta poseta vrlo korisna, i da se jednostavno jedna druga, potpunija, objektivnija slika dobije o stvarnom stanju ljudskih prava na Kosovu i Metohiji. Mislim da je u tom pogledu glas crkve potreban, da je on u sebi nosio jednu vrlo autentičnu poruku, a crkva koja je najprisutnija na Kosovu i Metohiji će naravno o tome svedočiti na jedan način koji je primeren njenoj misiji. Ona ne može nekada govoriti onim jezikom koji govori država, ali ta dva načina obraćanja su po meni dopunjujuća, i sve ono što sam dosad imao prilike da vidim i čujem i pratim kada je reč o izjavama i porukama crkvene delegacije je išlo u tom pravcu. I ono podrazumeva na kraju krajeva jednu vrlo jednostavnu činjenicu da su u ovoj zemlji crkva i država odvojene ali ujedinjene u brizi za naš živalj na Kosovu i Metohiji.”
Analitičar delovanja Srpske pravoslavne crkve Mirko Đorđević ne vidi sa druge strane kako bi Srpska pravoslavna crkva, s obzirom na njenu ustavnu odvojenost od države, mogla uspostavljati samostalne odnose sa međunarodnim činiocima.
“Crkva pokušava što samostalnije da nastupa budući da ne veruje mnogo Vladi u Beogradu. Dosad smo imali nekakvo jedinstvo crkve i države u tom pogledu i stav je bio dosta čvrst, nema rešavanja izvan nas. Ovoga puta se vidi da se crkva boji da Vlada u Beogradu ne bude počela da popušta i zbog toga istrajava na jednom tvrdom stavu Kosovo je naše.”
Uz neočekivano otvaranje Srpske pravoslavne crkve koja je slovila kao u mnogome konzervativna institucija prema svetu, ne malo iznenađenje javnosti izazvali su stavovi njene delegacije tokom susreta sa najvišim zvaničnicima Sjedinjenih Američkih Država da bi svaki čovek koji je optužen od strane Haškog tribunala trebalo da se pojavi pred tim sudom. Da li se tim pozivima teži ka boljoj poziciji srpske strane uoči budućih pregovora o statusu Kosova, upitali smo jeromonaha Irineja (Dobrijevića).
“Srpska pravoslavna crkva je uvek, naročito preko ličnosti njegove svetosti patrijarha Pavla, rekla da svako mora da snosi odgovornost za svoje akcije, tako da ko je god optužen trebao bi da se brani i da dokaže svoju nevinost, i njegova svetost toga radi je ohrabrio generala Lazarevića kad se on rešio predati Haškom tribunalu. Njegova svetost je više puta rekla da je i on spreman, ako bi neko njega optužio da brani i svoju nevinost dokaže i istinu pred svetom.”
“Ovo nije neki novi stav, ovo je stav još i od ranije, crkva opstaje zajedno sa svojim narodom na svim teritorijama bivše Jugoslavije, tako da je ovo egzistencijalno pitanje i crkva je oduvek bila spremna za saradnju. I ovog puta Sveti arhijerejski sinod je uručio svoju delegaciju da bi dokazali javno svetu da smo spremni na saradnju, da želimo saradnju, da bismo mogli obnoviti naše svetinje, da bismo mogli obezbediti jedan dobar i siguran život za naš narod koji živi na teritoriji Kosova i Metohije. Imali smo izuzetne dobre sastanke, naišli smo na veliko razumevanje i rekao bih veliku zahvalnost za ovaj otvoreni stav naše crkve.”
Delegacija Srpske pravoslavne crkve razgovarala je prethodnih dana sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Kofijem Ananom, visokim zvaničnicima Stejt departmenta, a najavljen je i susret sa predsednikom SAD Džordžom Bušom. Nastup Srpske pravoslavne crkve podržao je i predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica:
“Mislim da je ta poseta vrlo korisna, i da se jednostavno jedna druga, potpunija, objektivnija slika dobije o stvarnom stanju ljudskih prava na Kosovu i Metohiji. Mislim da je u tom pogledu glas crkve potreban, da je on u sebi nosio jednu vrlo autentičnu poruku, a crkva koja je najprisutnija na Kosovu i Metohiji će naravno o tome svedočiti na jedan način koji je primeren njenoj misiji. Ona ne može nekada govoriti onim jezikom koji govori država, ali ta dva načina obraćanja su po meni dopunjujuća, i sve ono što sam dosad imao prilike da vidim i čujem i pratim kada je reč o izjavama i porukama crkvene delegacije je išlo u tom pravcu. I ono podrazumeva na kraju krajeva jednu vrlo jednostavnu činjenicu da su u ovoj zemlji crkva i država odvojene ali ujedinjene u brizi za naš živalj na Kosovu i Metohiji.”
Analitičar delovanja Srpske pravoslavne crkve Mirko Đorđević ne vidi sa druge strane kako bi Srpska pravoslavna crkva, s obzirom na njenu ustavnu odvojenost od države, mogla uspostavljati samostalne odnose sa međunarodnim činiocima.
“Crkva pokušava što samostalnije da nastupa budući da ne veruje mnogo Vladi u Beogradu. Dosad smo imali nekakvo jedinstvo crkve i države u tom pogledu i stav je bio dosta čvrst, nema rešavanja izvan nas. Ovoga puta se vidi da se crkva boji da Vlada u Beogradu ne bude počela da popušta i zbog toga istrajava na jednom tvrdom stavu Kosovo je naše.”
Uz neočekivano otvaranje Srpske pravoslavne crkve koja je slovila kao u mnogome konzervativna institucija prema svetu, ne malo iznenađenje javnosti izazvali su stavovi njene delegacije tokom susreta sa najvišim zvaničnicima Sjedinjenih Američkih Država da bi svaki čovek koji je optužen od strane Haškog tribunala trebalo da se pojavi pred tim sudom. Da li se tim pozivima teži ka boljoj poziciji srpske strane uoči budućih pregovora o statusu Kosova, upitali smo jeromonaha Irineja (Dobrijevića).
“Srpska pravoslavna crkva je uvek, naročito preko ličnosti njegove svetosti patrijarha Pavla, rekla da svako mora da snosi odgovornost za svoje akcije, tako da ko je god optužen trebao bi da se brani i da dokaže svoju nevinost, i njegova svetost toga radi je ohrabrio generala Lazarevića kad se on rešio predati Haškom tribunalu. Njegova svetost je više puta rekla da je i on spreman, ako bi neko njega optužio da brani i svoju nevinost dokaže i istinu pred svetom.”
