S obzirom da u tom roku nisu održani izbori za novi saziv, kako u Crnoj Gori tako i u Srbiji, postavlja se pitanje da li nakon toga roka Skupština može imati legitimitet da donosi odluke i ko je nadležen za tumačenje novonastale situacije, pravo ili politika. Šef poslaničkog kluba Demokratske stranke u Skupštini Srbije i Crne Gore Toplica Đorđević, kaže za radio Slobodna Evropa da je odluka na Sudu državne zajednie. Moguća je, a to je dosadašnje praksa pokazala, da kao rezultat političkih dogovora bude prihvaćeno i neko drugo rešenje. Šef poslaničkog kluba DS u Skuštini državne zajednice Toplica Đorđević odgovora na pitanje da li će se on nakon 3. marta osećati kao poslanik Skupštine državne zajednice.
“Ne, ja se neću osećati poslanikom Skuštine državne zajednice ukoliko tumačenje Suda državne zajednice ne kaže nešto drugačije. Dakle, donošenje odluka posle toga roka u kojima bih i ja učestvovao za mene predstavlja neprihvatljivu situaciju. Ukoliko Sud državne zajednice ne kaže nešto drugo, da na neki način možda traje mandat tih poslanika, sve dok se novi ne izaberu što je naravno neka čudna situacija. A s druge strane nadam se i očekujem da će preovladati razum. I da ćemo imati dogovor, politički dogovor, koji će najmanje odstupati od Ustavne povelje a najviše doprineti daljem stabilizovanju situacije u našoj zemlji.”
Dakle, odluka je na Sudu državne zajednice. Zvaničnici toga suda čije je sedište u Podgorici nisu da iznose svoje mišljenje na temu promene Ustavne povelje. Nekadašnji presedavajući Saveznog suda Momčilo Grubač kaže za naš radio da nijedno drugo rešenje osim izmene Ustavne povelje ne bi došlo u obzir, jer se nakon neodržavanja izbora Skupština mora legitimisati nekom vrstom političke volje.
“Zamena bi mogla biti u izmeni Ustavne povelje. Ali, prvo, za tu izmenu više gotovo da i nema vremena. A i kad bi bilo vremena, pitanje je da li će se saglasiti svi oni koji treba da se pitaju, uključujući i međunarodnu zajednicu. Osim toga, kad bi i saglasnost bila postignuta ostavlja ružnu sliku jednog neozbiljnog društva, jer ti isti akteri su se pre nepune dve godine dogovorili o jednom i sada treba ponovo da se politički dogovaraju i da prođu kroz isti proces. Pitanje je dokle to tako, pitanje kredibiliteta međunarodne zajednice itd.”
Stranka vladajuće srpske koalicije G 17 Plus ranije je upozoravala da bi pre održavanje eventualnih neposrednih izbora bilo potrebno izmeniti ustavnu povelju u obe države članice. Funkcioner ove strane Miloljub Albijanić:
“Kako stvari stoje, okreni-obrni, sve se svodi na predlog G 17 Plus. Da je bilo malo razumevanja da nas poslušaju na vreme. Ustavna povelja je prekršena osam puta i mi smo predložili da se neposredni izbori odlože tako što će se Ustavna povelja promeniti u oba parlamenta u Srbiji i u Crnoj Gori. Da neposredne izbore odložimo posle referenduma 2006. godine. Nakon toga ćemo znati u kakvoj državi građani želi da žive. Zaista, to je predog koji će podržati i ostali jer je jedini moguć u ovom periodu, nema drugog predloga, osim što smo čuli ponovo predlog iz Podgorice da Beograd i Podgorica treba da se dogovore.”
Naši sagovornici su jedinstveni u oceni da nastavak skupštinskog legitimiteta može biti izabran između dve opcije, navodi šef poslaničkog kluba Demokratske strane Toplica Đorđević:
“Trebalo bi da vodimo računa da između dva zla, nažalost, izaberemo manje. Manje od ta dva zla je da političkim dogovorom očuvamo stabilnost. Veće zlo je da upornim insistiranjem na onome što je do sada dogovoreno na Ustavnoj povelji izazovemo nestabilnost. Onda je to nešto što neće dati prilike da rešimo problem ni na koji način.”
Parlamentu državne zajednice, odnosno poslanicima, mandat ističe 3. marta, dve godine nakon što je konstituisan sadašnji saziv Skupštine Srbije i Crne Gore. Formalno pravno ovim se dovodi u pitanje legimititet budućih odluka Skupštine državne zajednice. Izvesno je da će pravni diskonuitet opet kao i u nekim ranijim slučajevima biti pokriven političkim raspletom.
“Ne, ja se neću osećati poslanikom Skuštine državne zajednice ukoliko tumačenje Suda državne zajednice ne kaže nešto drugačije. Dakle, donošenje odluka posle toga roka u kojima bih i ja učestvovao za mene predstavlja neprihvatljivu situaciju. Ukoliko Sud državne zajednice ne kaže nešto drugo, da na neki način možda traje mandat tih poslanika, sve dok se novi ne izaberu što je naravno neka čudna situacija. A s druge strane nadam se i očekujem da će preovladati razum. I da ćemo imati dogovor, politički dogovor, koji će najmanje odstupati od Ustavne povelje a najviše doprineti daljem stabilizovanju situacije u našoj zemlji.”
Dakle, odluka je na Sudu državne zajednice. Zvaničnici toga suda čije je sedište u Podgorici nisu da iznose svoje mišljenje na temu promene Ustavne povelje. Nekadašnji presedavajući Saveznog suda Momčilo Grubač kaže za naš radio da nijedno drugo rešenje osim izmene Ustavne povelje ne bi došlo u obzir, jer se nakon neodržavanja izbora Skupština mora legitimisati nekom vrstom političke volje.
“Zamena bi mogla biti u izmeni Ustavne povelje. Ali, prvo, za tu izmenu više gotovo da i nema vremena. A i kad bi bilo vremena, pitanje je da li će se saglasiti svi oni koji treba da se pitaju, uključujući i međunarodnu zajednicu. Osim toga, kad bi i saglasnost bila postignuta ostavlja ružnu sliku jednog neozbiljnog društva, jer ti isti akteri su se pre nepune dve godine dogovorili o jednom i sada treba ponovo da se politički dogovaraju i da prođu kroz isti proces. Pitanje je dokle to tako, pitanje kredibiliteta međunarodne zajednice itd.”
Stranka vladajuće srpske koalicije G 17 Plus ranije je upozoravala da bi pre održavanje eventualnih neposrednih izbora bilo potrebno izmeniti ustavnu povelju u obe države članice. Funkcioner ove strane Miloljub Albijanić:
“Kako stvari stoje, okreni-obrni, sve se svodi na predlog G 17 Plus. Da je bilo malo razumevanja da nas poslušaju na vreme. Ustavna povelja je prekršena osam puta i mi smo predložili da se neposredni izbori odlože tako što će se Ustavna povelja promeniti u oba parlamenta u Srbiji i u Crnoj Gori. Da neposredne izbore odložimo posle referenduma 2006. godine. Nakon toga ćemo znati u kakvoj državi građani želi da žive. Zaista, to je predog koji će podržati i ostali jer je jedini moguć u ovom periodu, nema drugog predloga, osim što smo čuli ponovo predlog iz Podgorice da Beograd i Podgorica treba da se dogovore.”
Naši sagovornici su jedinstveni u oceni da nastavak skupštinskog legitimiteta može biti izabran između dve opcije, navodi šef poslaničkog kluba Demokratske strane Toplica Đorđević:
“Trebalo bi da vodimo računa da između dva zla, nažalost, izaberemo manje. Manje od ta dva zla je da političkim dogovorom očuvamo stabilnost. Veće zlo je da upornim insistiranjem na onome što je do sada dogovoreno na Ustavnoj povelji izazovemo nestabilnost. Onda je to nešto što neće dati prilike da rešimo problem ni na koji način.”
Parlamentu državne zajednice, odnosno poslanicima, mandat ističe 3. marta, dve godine nakon što je konstituisan sadašnji saziv Skupštine Srbije i Crne Gore. Formalno pravno ovim se dovodi u pitanje legimititet budućih odluka Skupštine državne zajednice. Izvesno je da će pravni diskonuitet opet kao i u nekim ranijim slučajevima biti pokriven političkim raspletom.
