“Izvestaj Medjunarodne krizne grupe u kome se predlaze nezavisnost Kosova iduce godine pocinje polako da se oblikuje kao dominantna struja misljenja, kao vladajuci pogled na resavanje kosovskog pitanja. Razume se, sluzbena Evropska unija i njene drzave clanice jos uvek imaju dosta teskoca da formiraju jasan stav o Kosovu. Moze se reci je EU razapeta, odnosno, da je jos uvek u dilemi sta da ucini sa Kosovom. S jedne strane, Unija bi zelela da konacno resi pitanje Kosova, ali, s druge - plasi se da bi to imalo tragican domino-efekat na Makedoniju ili Bosnu. To je razlog sto je Evropska unija u dilemi koja joj otezava da zauzme jasan stav u vezi sa Kosovom,” kaze Majkl Emerson.
Predlog Medjunarodne krizne grupe da Kosovo postane nezavisno, da se onemoguci njegova podela ili razmena teritorija, da bude multietnicko, da se omoguci specijalna zastita prava svih zajednica, posebno srpske manjine, da se uvedu medjunarodne, evropske bezbednosne garancije i da se sporazumom onemoguci eventualno ujedinjavanje Kosova sa susednim drzavama, odnosno, albanskim teritorijama, zapravo predstavlja pristup vecine nezavisnih posmatraca i ekperata za balkanski region, kaze Michael Emerson:
"Mislim da ovakav stav imaju i evropski zvanicnici – iako ne mogu da govorim u njihovo ime. Razume se, uz takav stav, prisutna je i dilema koju sam pomenuo na pocetku. Zvanicnici Evropske unije su pod pritiskom da ubrzaju rad na pitanju Kosova, zbog svega sto se dogadjalo u poslednjih godinu dana, bojeci se da je odlaganje resavanja kosovskog problema doprinelo rastu nasilja. Istovremeno, zvanicnici i lideri EU, ne zele da opasno ubrzaju taj proces bojeci se negativnih konsekvenci u drugim delovima regiona".
Zamoljen da prokomentarise bojazan Erharda Buseka, celnika Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope, izrecenu u intervjuu za nas radio - da je u redovima Evropske unije evidentan deficit strategije kad je u pitanju jugoistocna Evropa, odnosno Kosovo, i da bi zato Sjedinjene Drzave, kao ranije u kontekstu Bosne, mogle da reaguju unilateralno i jednostrano priznaju nezavisnost Kosova, nas sagovornik rezolutno kaze:
"Mislim da Sjedinjene Drzave nece reagovati unilateralno. Sjedinjene Americke Drzave osecaju potrebu da deluju u ozbiljnom savezu sa Evropskom unijom, gdegod u svetu je to moguce. Ocigledno, to nije bilo moguce u Iraku. Medjutim, mogucnost da u jugoistocnoj i istocnoj Evropi rade diplomatski i konstruktivno, u tesnoj saradnji i koordinaciji sa Evropskom unijom, jeste veoma vazan akcenat u aktuelnoj americkoj spoljnoj politici. Americki diplomati su veoma svesni nuznosti da poprave saradnju u tradicionalnom transatlantskom okviru, a na Balkanu i u Istocnoj Evropi je to zapravo najlakse postici. Stoga veoma sumnjam da ce Sjedinjene Drzave po pitanju Kosova reagovati unilateralno", ocenjuje Michael Emerson i dodaje:
"U toku ove godine Sjedinjene Drzave i Evropska unija ce imati ozbiljne bilateralne susrete tokom kojih ce formulisati jedinstvenu strategiju za kosovsko pitanje".
Upitan kada bi se moglo ocekivati konacno resavanje statusa Kosova, Michael Emerson kaze:
"Situacija je jos uvek veoma nejasna i ne mogu da izreknem bilo kakvu prognozu. Postoje pritisci da se ubrzaju pregovori ove i eventualno izadje sa resenjem iduce godine. Medjutim, kao sto sam vec rekao: jedna noga pritiska pedalu gasa, a druga je na kocnici. Tom drugom nogom na kocnici Evropska unija porucuje da prvo zeli da vidi odgovorno ponasanje kosovskog vodjstva, drzeci istovremeno drugo oko na Makedoniji i Bosni, sto je zapravo jos jedna noga na kocnici. Dakle, tesko je predvideti bilo sta jer postoje pritisci u oba pravca", kaze u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Michael Emerson iz briselskog Centra za studije evropske politike.
Predlog Medjunarodne krizne grupe da Kosovo postane nezavisno, da se onemoguci njegova podela ili razmena teritorija, da bude multietnicko, da se omoguci specijalna zastita prava svih zajednica, posebno srpske manjine, da se uvedu medjunarodne, evropske bezbednosne garancije i da se sporazumom onemoguci eventualno ujedinjavanje Kosova sa susednim drzavama, odnosno, albanskim teritorijama, zapravo predstavlja pristup vecine nezavisnih posmatraca i ekperata za balkanski region, kaze Michael Emerson:
"Mislim da ovakav stav imaju i evropski zvanicnici – iako ne mogu da govorim u njihovo ime. Razume se, uz takav stav, prisutna je i dilema koju sam pomenuo na pocetku. Zvanicnici Evropske unije su pod pritiskom da ubrzaju rad na pitanju Kosova, zbog svega sto se dogadjalo u poslednjih godinu dana, bojeci se da je odlaganje resavanja kosovskog problema doprinelo rastu nasilja. Istovremeno, zvanicnici i lideri EU, ne zele da opasno ubrzaju taj proces bojeci se negativnih konsekvenci u drugim delovima regiona".
Zamoljen da prokomentarise bojazan Erharda Buseka, celnika Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope, izrecenu u intervjuu za nas radio - da je u redovima Evropske unije evidentan deficit strategije kad je u pitanju jugoistocna Evropa, odnosno Kosovo, i da bi zato Sjedinjene Drzave, kao ranije u kontekstu Bosne, mogle da reaguju unilateralno i jednostrano priznaju nezavisnost Kosova, nas sagovornik rezolutno kaze:
"Mislim da Sjedinjene Drzave nece reagovati unilateralno. Sjedinjene Americke Drzave osecaju potrebu da deluju u ozbiljnom savezu sa Evropskom unijom, gdegod u svetu je to moguce. Ocigledno, to nije bilo moguce u Iraku. Medjutim, mogucnost da u jugoistocnoj i istocnoj Evropi rade diplomatski i konstruktivno, u tesnoj saradnji i koordinaciji sa Evropskom unijom, jeste veoma vazan akcenat u aktuelnoj americkoj spoljnoj politici. Americki diplomati su veoma svesni nuznosti da poprave saradnju u tradicionalnom transatlantskom okviru, a na Balkanu i u Istocnoj Evropi je to zapravo najlakse postici. Stoga veoma sumnjam da ce Sjedinjene Drzave po pitanju Kosova reagovati unilateralno", ocenjuje Michael Emerson i dodaje:
"U toku ove godine Sjedinjene Drzave i Evropska unija ce imati ozbiljne bilateralne susrete tokom kojih ce formulisati jedinstvenu strategiju za kosovsko pitanje".
Upitan kada bi se moglo ocekivati konacno resavanje statusa Kosova, Michael Emerson kaze:
"Situacija je jos uvek veoma nejasna i ne mogu da izreknem bilo kakvu prognozu. Postoje pritisci da se ubrzaju pregovori ove i eventualno izadje sa resenjem iduce godine. Medjutim, kao sto sam vec rekao: jedna noga pritiska pedalu gasa, a druga je na kocnici. Tom drugom nogom na kocnici Evropska unija porucuje da prvo zeli da vidi odgovorno ponasanje kosovskog vodjstva, drzeci istovremeno drugo oko na Makedoniji i Bosni, sto je zapravo jos jedna noga na kocnici. Dakle, tesko je predvideti bilo sta jer postoje pritisci u oba pravca", kaze u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Michael Emerson iz briselskog Centra za studije evropske politike.
