Posle mnogo pokusaja sefa Misije UN na Kosovu Sorena Jessena Petersena da se ponovno aktivira dijalog izmedju Pristine i Beograda o sudbini nestalih lica, izgleda da ce se vrlo brzo to pitanje naci na dnevnom redu razgovora radnih grupa vlada Kosova i Beograda. Potvrda tome je pismo koje je juce na adresu sefa UNMIK-a uputio predsednik Kordinacionog centra za Kosovo, Nebojsa Covic.
Glasnogovornik premijera Kosova Ramusa Haradinaja, Arben Qirezi kaze kako je vlada Kosova spremna da udje u ove razgovore i okrivljuje Beograd za koriscenje ovog humanitarnog pitanja za dnevno politicke svrhe.
inace vlada Kosova je problem nestalih osoba utvrdila medju najznacajnije prioritete svog delovanja.
“U tom kontekstu mi smo docekali i pozdravili sastanak gospodina Jessena Petersena sa predstavnicima Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta u Zenevi, i veoma smo zainteresovanji da pitanje ide napred. Stav Beograda do sada je bio odbijajuci, oni su uslovili dijalog o ovim pitanjima nekim politickim pitanjima koje su oni podigli i politizovali, ukljucujuci tu i pitanja nestalih”, kaze Qirezi.
Razgovori o nestalima bile su deo dijaloga o tehnickim pitanjima izmedju Pristine i Beograda, sto je bio rezultat sastanka u Solunu, u junu 2003. godine.
Sem jednog inicijalnog sastanka odrzanog u Pristini pre nesto manje od godinu dana, pitanja nestalih, energetike, transporta i druga pitanja nisu bila vise nikada tema razgovora izmedju dve strane.
Dijalog je jedan od osam standarda, vlada Kosova je izrazila spremnost za razgovore, medjutim, prema Qireziju, “potreban je veci pritisak medjunarodne zajednice, posebno u reaktiviranju humanitarnih pitanja u vezi sa sudbinom nestalih osoba”.
Sef UNMIK-a Soren Jessen Petersen je bio najavio da ce tokom sastanka sa najvisim predstavncima vlasti u Begradu, koji je odrzan sredinom januara razgovarati o ovom i drugim pitanjima koja su deo dijaloga o tehnickim pitanjima izmedju Pristine i Beograda. Medjutim, kako predsednik Tadic, takodje i premijer Kostunica, tada su razgovore o ovim izuzetno znacajnim pitanjima uslovili resavanjem problema snabdevanja strujom naselja u kojima zive Srbi i koji od juna 1999. godine nisu platili ni jedan cent za utrosenu elektricnu energiju.
Sadasnji predlog Covica da se tokom sledece nedelje zapocne sa dijalogom o ovim pitanjima u UNMIK-u nije komentarisan, posto se ocekuje povratak Jessena Petersena u ponedeljak iz Nju Jorka U UNMIK-u nam nisu mogli potvrditi ni da li je na adresu sefa UNMIK-a stiglo pismo Covica.
Inace, prema podacima Kancelarije za nestale osobe i sudsku medicinu UNMIK-a, od zavrsetka rata do danas nestalima je prijavljeno 5.602 osobe. Od ovoga broja 893 osoba su pronadjene mrtve, dok su u 439 prijavljenih slucajeva osobe pronadjene zive, tako da je ukupan broj nestalih osoba 3.192 osobe. Od ovog broja 2.460 su Albanci, 529 Srbi i 203 pripadnici drugim manjinskih nacionalnih zajednica.
Od 2002. godine kada je poceo povratak tela ubijenih Albanaca iz masovnih grobnica u Srbiji, na Kosovo je vraceno nesto manje od 500 tela.
Glasnogovornik premijera Kosova Ramusa Haradinaja, Arben Qirezi kaze kako je vlada Kosova spremna da udje u ove razgovore i okrivljuje Beograd za koriscenje ovog humanitarnog pitanja za dnevno politicke svrhe.
inace vlada Kosova je problem nestalih osoba utvrdila medju najznacajnije prioritete svog delovanja.
“U tom kontekstu mi smo docekali i pozdravili sastanak gospodina Jessena Petersena sa predstavnicima Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta u Zenevi, i veoma smo zainteresovanji da pitanje ide napred. Stav Beograda do sada je bio odbijajuci, oni su uslovili dijalog o ovim pitanjima nekim politickim pitanjima koje su oni podigli i politizovali, ukljucujuci tu i pitanja nestalih”, kaze Qirezi.
Razgovori o nestalima bile su deo dijaloga o tehnickim pitanjima izmedju Pristine i Beograda, sto je bio rezultat sastanka u Solunu, u junu 2003. godine.
Sem jednog inicijalnog sastanka odrzanog u Pristini pre nesto manje od godinu dana, pitanja nestalih, energetike, transporta i druga pitanja nisu bila vise nikada tema razgovora izmedju dve strane.
Dijalog je jedan od osam standarda, vlada Kosova je izrazila spremnost za razgovore, medjutim, prema Qireziju, “potreban je veci pritisak medjunarodne zajednice, posebno u reaktiviranju humanitarnih pitanja u vezi sa sudbinom nestalih osoba”.
Sef UNMIK-a Soren Jessen Petersen je bio najavio da ce tokom sastanka sa najvisim predstavncima vlasti u Begradu, koji je odrzan sredinom januara razgovarati o ovom i drugim pitanjima koja su deo dijaloga o tehnickim pitanjima izmedju Pristine i Beograda. Medjutim, kako predsednik Tadic, takodje i premijer Kostunica, tada su razgovore o ovim izuzetno znacajnim pitanjima uslovili resavanjem problema snabdevanja strujom naselja u kojima zive Srbi i koji od juna 1999. godine nisu platili ni jedan cent za utrosenu elektricnu energiju.
Sadasnji predlog Covica da se tokom sledece nedelje zapocne sa dijalogom o ovim pitanjima u UNMIK-u nije komentarisan, posto se ocekuje povratak Jessena Petersena u ponedeljak iz Nju Jorka U UNMIK-u nam nisu mogli potvrditi ni da li je na adresu sefa UNMIK-a stiglo pismo Covica.
Inace, prema podacima Kancelarije za nestale osobe i sudsku medicinu UNMIK-a, od zavrsetka rata do danas nestalima je prijavljeno 5.602 osobe. Od ovoga broja 893 osoba su pronadjene mrtve, dok su u 439 prijavljenih slucajeva osobe pronadjene zive, tako da je ukupan broj nestalih osoba 3.192 osobe. Od ovog broja 2.460 su Albanci, 529 Srbi i 203 pripadnici drugim manjinskih nacionalnih zajednica.
Od 2002. godine kada je poceo povratak tela ubijenih Albanaca iz masovnih grobnica u Srbiji, na Kosovo je vraceno nesto manje od 500 tela.
