Obrazlažući tvrdnju da je u proteklom periodu učinjen progres u pogledu ostvarivanja osnovnih ljudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori, ministar Rasim Ljajić je rekao da je, pored ostalog, ukinut cenzus za stranke nacionalnih manjina te formiran Republički savet za nacionalne manjine kao i 12 nacionalnih saveta, te da je Srbija i Crna Gora prvi put u poslednjih 12 godina podnela dva izveštaja Ujedinjenim nacijama. On je najavio da se početkom sledeće godine očekuje usvajanje šest novih zakona koji će doprineti boljem položaju nacionalnih manjina i uspešnoj zaštiti ljudskih prava. Govoreći o nedavnim događajima u Vojvodini, Ljajić je rekao da država ni na koji način neće dozvoliti širenje međunacionalne netrpeljivosti, i da je blagovremeno reagovala i sankcionisala sve počinioce incidenata na nacionalnoj, rasnoj ili verskoj osnovi.
“Nijednog trenutka nećemo te incidente da minimiziramo. Naprotiv, oni će biti za nas podstrek da nastavimo sa merama s jedne strane izgradnje poverenja, s druge strane da razmišljamo čak i pooštravanju mera kaznene politike, kako se ovi incidenti ne bi događali ili kako bi preventivno delovali na izazivanje daljih ovakvih incidenata. Međutim, politička šteta je napravljena i peuveličavanjem onoga što se događa u Vojvodini, da je internacionalizacija ili pokušaj internacionalizacije takođe doprineo generiranju ovih problema. Mi nastojimo, dakle, da svim ovim incidentima damo realan okvir niti da ih prikrivamo niti da te incidentne preuveličavamo i dajemo im onaj značaj koji oni objektivno nemaju.”
Ministar Ljajić se osvrnuo i na stanje na jugu Srbije i ocenio da su promenom izbornog zakona nestali svi argumenti koji idu u prilog bojkotu izbora što je albanska zajednica na ovom području dosada činila.
“Ja očekujem da će i albanska zajednica učestvovati na narednim izborima i dobiti svoje legitimne predstavnike u parlamentu Republike Srbije. Inače Ministarstvo će se u narednoj godini još više angažovati upravo na području juga Srbije. Nažalost, dok se bliži termin pregovora oko rešavanja konačnog statusa Kosova mislim da će jačati političke i etničke tenzije na području Srbije. Mi želimo da delujemo preventivno. Biće pokušaja od strane određenih albanskih političkih krugova da pitanje juga Srbije povežu sa rešavanjem konačnog statusa Kosova. To je za nas apsolutno neprihvatljivo, radi se o dva potpuno različita problema, koji se trebaju rešavati naravno i na drugačiji način. Dakle problem juga Srbije će se rešavati daljim merama ukupne integracije albanske zajednice u politički i društveni sistem Srbije i Crne Gore.”
Iako godišnji izveštaj govori da je stanje manjinskih i ljudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori znatno poboljšano, brojni međuetnički incidenti govore da se do potpune etničke ravnopravnosti kao proklamovanog cilja mora učiniti još mnogo toga. Nisu samo u pitanju međuetnički odnosi. Požarevački odbor za ljudska prava uložio je protest povodom prebijanja mladića od strane četiri policajca u samom centru grada.
“Pošli su ka meni: Ja sam podigao ruke i počeli su da me tuku palicom u predelu glave, leđa, nogu, šutirali me, skakali mi po glavi. Niko mi nije rekao da imam pravo na advokata” – tako govori pretučeni mladić.
Evo i priče svedoka ovog događaja:
“Video sam dva uniformisana lica kako tuku Jovanovića. U tom trenutku je pritrčao policajac u civilu koji je skočio Jovanoviću na glavu i zajedno su popadali na asfalt. Pokušali smo da odvojimo policajca u civilu od Jovanovića. Međutim, on se u jednom trenutku istrgao i skočio na glavu Jovanoviću i šutnuo još jednom, pri čemu je dečko bukvalno ostao totalno oslabljene motoristike i izgledao je kao da nije davao znake života.”
Požarevačka policija tvrdi da je pokrenuta interna istraga ali ne saopštava da li je dala neke rezultate. A kako građani Srbije doživljavaju svoja prava i koje im je najvažnije?
“Sloboda i da budemo pošteni.”
“Da budemo pošteni i to je najvažnije. Pošteni, da se ne varamo.”
“Sloboda. Sloboda mišljenja, sloboda goriva, sloboda izražavanja.”
“Ja mislim da je najvažnije pravo na pošten život, a ne na bilo kakav život. Ima još poštenih ljudi.”
“Da sam slobodan, da se ne osvrćemo ovamo-tamo da me neko ne udari, i da slobodno živim.”
“Gde god dođeš u bilo koju radnju da dođeš da budeš poštovan kao čovek i da te ne lažu trgovci.”
“Pre svega čovek treba da bude samostalan. Da ima demokratiju, da može da odlučuje i da sva njegova prava mogu biti zastupljena svugde.”
Ima li toga sada u Srbiji ?
“Naravno da toga nemamo, nažalost.”
“Ni mudraci ne mogu da odgovore na to. Kad posrćete na svakom koraku shvatate da je ono ugroženo. Od povreda ljudskog bića, dostojanstva, mogućnosti da kao čovek radite i taj rad da bude vrednovan.”
“Nijednog trenutka nećemo te incidente da minimiziramo. Naprotiv, oni će biti za nas podstrek da nastavimo sa merama s jedne strane izgradnje poverenja, s druge strane da razmišljamo čak i pooštravanju mera kaznene politike, kako se ovi incidenti ne bi događali ili kako bi preventivno delovali na izazivanje daljih ovakvih incidenata. Međutim, politička šteta je napravljena i peuveličavanjem onoga što se događa u Vojvodini, da je internacionalizacija ili pokušaj internacionalizacije takođe doprineo generiranju ovih problema. Mi nastojimo, dakle, da svim ovim incidentima damo realan okvir niti da ih prikrivamo niti da te incidentne preuveličavamo i dajemo im onaj značaj koji oni objektivno nemaju.”
Ministar Ljajić se osvrnuo i na stanje na jugu Srbije i ocenio da su promenom izbornog zakona nestali svi argumenti koji idu u prilog bojkotu izbora što je albanska zajednica na ovom području dosada činila.
“Ja očekujem da će i albanska zajednica učestvovati na narednim izborima i dobiti svoje legitimne predstavnike u parlamentu Republike Srbije. Inače Ministarstvo će se u narednoj godini još više angažovati upravo na području juga Srbije. Nažalost, dok se bliži termin pregovora oko rešavanja konačnog statusa Kosova mislim da će jačati političke i etničke tenzije na području Srbije. Mi želimo da delujemo preventivno. Biće pokušaja od strane određenih albanskih političkih krugova da pitanje juga Srbije povežu sa rešavanjem konačnog statusa Kosova. To je za nas apsolutno neprihvatljivo, radi se o dva potpuno različita problema, koji se trebaju rešavati naravno i na drugačiji način. Dakle problem juga Srbije će se rešavati daljim merama ukupne integracije albanske zajednice u politički i društveni sistem Srbije i Crne Gore.”
Iako godišnji izveštaj govori da je stanje manjinskih i ljudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori znatno poboljšano, brojni međuetnički incidenti govore da se do potpune etničke ravnopravnosti kao proklamovanog cilja mora učiniti još mnogo toga. Nisu samo u pitanju međuetnički odnosi. Požarevački odbor za ljudska prava uložio je protest povodom prebijanja mladića od strane četiri policajca u samom centru grada.
“Pošli su ka meni: Ja sam podigao ruke i počeli su da me tuku palicom u predelu glave, leđa, nogu, šutirali me, skakali mi po glavi. Niko mi nije rekao da imam pravo na advokata” – tako govori pretučeni mladić.
Evo i priče svedoka ovog događaja:
“Video sam dva uniformisana lica kako tuku Jovanovića. U tom trenutku je pritrčao policajac u civilu koji je skočio Jovanoviću na glavu i zajedno su popadali na asfalt. Pokušali smo da odvojimo policajca u civilu od Jovanovića. Međutim, on se u jednom trenutku istrgao i skočio na glavu Jovanoviću i šutnuo još jednom, pri čemu je dečko bukvalno ostao totalno oslabljene motoristike i izgledao je kao da nije davao znake života.”
Požarevačka policija tvrdi da je pokrenuta interna istraga ali ne saopštava da li je dala neke rezultate. A kako građani Srbije doživljavaju svoja prava i koje im je najvažnije?
“Sloboda i da budemo pošteni.”
“Da budemo pošteni i to je najvažnije. Pošteni, da se ne varamo.”
“Sloboda. Sloboda mišljenja, sloboda goriva, sloboda izražavanja.”
“Ja mislim da je najvažnije pravo na pošten život, a ne na bilo kakav život. Ima još poštenih ljudi.”
“Da sam slobodan, da se ne osvrćemo ovamo-tamo da me neko ne udari, i da slobodno živim.”
“Gde god dođeš u bilo koju radnju da dođeš da budeš poštovan kao čovek i da te ne lažu trgovci.”
“Pre svega čovek treba da bude samostalan. Da ima demokratiju, da može da odlučuje i da sva njegova prava mogu biti zastupljena svugde.”
Ima li toga sada u Srbiji ?
“Naravno da toga nemamo, nažalost.”
“Ni mudraci ne mogu da odgovore na to. Kad posrćete na svakom koraku shvatate da je ono ugroženo. Od povreda ljudskog bića, dostojanstva, mogućnosti da kao čovek radite i taj rad da bude vrednovan.”
