Osnovni problem u čitavom slučaju prema mišljenju eksperata državne komisije predstavlja činjenica da su vojni organi u istrazi načinili niz propusta. Kao najrečitije primere veštaci navode da nije izvršena daktiloskopija pušaka, odnosno nisu skinuti otisci prstiju, nije urađena analiza barutnih čestica na odeći vojnika kao ni DNK tragovi. Predsednik Državne komisije Božo Prelević o ovim propustima kaže:
“Da je urađena daktiloskopija odnosno papilarne linije na puškama mogli biste da utvrdite ko je zadnji pucao. Ili, da ste mogli da utvrdite DNK analizom ko je pušku držao takođe ne bi bilo potrebe da se formira uopšte ova komisija.”
S druge strane, istražni sudija Vojnog suda kapetan Vuk Tufegdžić koji je izvršio prvi uviđaj nakon tragedije na Topčideru u izjavi za naš program ističe da izveštaj Državne komisije predstavlja lično mišljenje Boža Prelevića i dela ekspertskog tima koji je urađen neprofesionalno i dodaje da u svemu stoji iza nalaza vojnih istražnih organa. Na primedbe o propustima vojnih ogana, Tufegdžić ovako odgovara:
“Što se tiče primedbe koju je iznela Nezavisna komisija na rad istrage i one same govore o njihovom neprofesionalizmu i o ogromnom stepenu neznanja koji je bio prisutan u tom stručnom delu komisije. Izgleda da su se gospoda iz Komisije više bavili nekim naučno-fantastičnim filmovima pa su to tamo gledali da se tako radi, a da su mnogo manje radili to u stvarnom životu. Uistinu, gospodin Prelević nije kriv zbog toga što nikada nije uradio uviđaj sa smrtnom posledicom i nikad na uviđaju nije video mrtvog čoveka. A ja sam takvih uviđaja radio više od sto. Tako da ne prihvatam ni na koji način to kao neke propuste istrage.”
Imamo dve verzije događaja ali nemamo istinu, kaže u izjavi za naš program vojni komentator dnevnika “Politika” Ljubodrag Stojadinović. On, međutim, ističe da više poverenja ima u izveštaj Komisije na čelu sa Prelevićem, jer vojni istražni organi nisu nezavisni, već svoje zaključke donose na osnovu komandne volje pretpostavljenih ili vođeni trenutnim političkim ambijentom.
“Mislim da je u ovom slučaju stvar išla obrnuto, dakle, da je od vrha sistema odbrane, mislim od ministra Davinića prema dole išao zahtev da se distribuira samo jedna istina, ona verzija koja je uspostavljena na samom početku da su se vojnici poubijali, iako je ona bila potpuno nelogična. Dakle, ovde se radi o jednoj velikoj misteriji unutar vojske i mislim da je tragedija samo jedan indikator da se tamo događaju jako teške stvari i da se one pre svega razvijaju na nivou ambijenta koji čine nešto što predstavlja političku elitu i deo vojnog vrha, i da je Vojska u tom smislu najveća žrtva.”
Suprotno ovom stavu, vojni analitičar Aleksandar Radić mišljenja je da je upravo ministar odbrane Prvoslav Davinić nagovestio kakav bi bio priželjkivani scenario razvoja istrage i otvorio teoriju o učešću trećeg lica u čitavom slučaju:
“Ministar Davinić kao čovek na visokom položaju u nekoliko izjava koje je dao medijima je dao priliku za afirmaciju jedne pretpostavke za koju sada komisija koju je upravo on formirao pokušava da dokaže da je i istinita. Sada je besmisleno tražiti rešenje u Ministarstvu odbrane i Generalštabu. U svakom slučaju daljnji postupak oko istrage mora da se izvede iz domena onih koji su dosad pokazali da ne umeju da vladaju situacijom.”
Istragu o pogibiji gardista preduzeće Vojno odeljenje Okružnog tužilaštva u Beogradu, ali će slučaj voditi civilni tužioci, navode u Okružnom tužilaštvu. Zamenik republičkog ministra pravde Branislav Bjelica o tome za naš radio kaže:
“Obzirom da od 1. januara 2005. nadležnost vojnog sudstva prelazi na civilno pravosuđe to znači da će faktički ovaj slučaj rešavati Vojno odeljenje Okružnog suda u Beogradu i to, rekao bih, u dosta primerenom roku, s obzirom da je dosta dokaza već izvedeno. To znači da se može očekivati okončanje tih istražnih radnji u roku od sledećih nekoliko meseci.”
A da ovo verovatno neće biti jedini sudski postupak u ovom slučaju svedoče reči Vladana Batića, advokata porodice Jakovljević. On najavljuje krivične tužbe protiv svih odgovornih po komandnoj liniji a pre svega protiv predsednika Vojnog suda Đorđa Trifunovića i vojnog istražnog sudije Vuka Tufegdžića.
“Oni su prednjačili što se tiče takozvanog vojnog pravosuđa u ovoj ujdurmi falsifikovanja istine, a naravno, u pogledu ovog neobezbeđivanja i nepreduzimanja mera za zaštitu, zloupotrebe službenog položaja, nesavesnog rada službi, po celoj toj vojnoj hijararhiji, od Radovana Ćosića komandanta kasarne, do Branka Krge.”
“Da je urađena daktiloskopija odnosno papilarne linije na puškama mogli biste da utvrdite ko je zadnji pucao. Ili, da ste mogli da utvrdite DNK analizom ko je pušku držao takođe ne bi bilo potrebe da se formira uopšte ova komisija.”
S druge strane, istražni sudija Vojnog suda kapetan Vuk Tufegdžić koji je izvršio prvi uviđaj nakon tragedije na Topčideru u izjavi za naš program ističe da izveštaj Državne komisije predstavlja lično mišljenje Boža Prelevića i dela ekspertskog tima koji je urađen neprofesionalno i dodaje da u svemu stoji iza nalaza vojnih istražnih organa. Na primedbe o propustima vojnih ogana, Tufegdžić ovako odgovara:
“Što se tiče primedbe koju je iznela Nezavisna komisija na rad istrage i one same govore o njihovom neprofesionalizmu i o ogromnom stepenu neznanja koji je bio prisutan u tom stručnom delu komisije. Izgleda da su se gospoda iz Komisije više bavili nekim naučno-fantastičnim filmovima pa su to tamo gledali da se tako radi, a da su mnogo manje radili to u stvarnom životu. Uistinu, gospodin Prelević nije kriv zbog toga što nikada nije uradio uviđaj sa smrtnom posledicom i nikad na uviđaju nije video mrtvog čoveka. A ja sam takvih uviđaja radio više od sto. Tako da ne prihvatam ni na koji način to kao neke propuste istrage.”
Imamo dve verzije događaja ali nemamo istinu, kaže u izjavi za naš program vojni komentator dnevnika “Politika” Ljubodrag Stojadinović. On, međutim, ističe da više poverenja ima u izveštaj Komisije na čelu sa Prelevićem, jer vojni istražni organi nisu nezavisni, već svoje zaključke donose na osnovu komandne volje pretpostavljenih ili vođeni trenutnim političkim ambijentom.
“Mislim da je u ovom slučaju stvar išla obrnuto, dakle, da je od vrha sistema odbrane, mislim od ministra Davinića prema dole išao zahtev da se distribuira samo jedna istina, ona verzija koja je uspostavljena na samom početku da su se vojnici poubijali, iako je ona bila potpuno nelogična. Dakle, ovde se radi o jednoj velikoj misteriji unutar vojske i mislim da je tragedija samo jedan indikator da se tamo događaju jako teške stvari i da se one pre svega razvijaju na nivou ambijenta koji čine nešto što predstavlja političku elitu i deo vojnog vrha, i da je Vojska u tom smislu najveća žrtva.”
Suprotno ovom stavu, vojni analitičar Aleksandar Radić mišljenja je da je upravo ministar odbrane Prvoslav Davinić nagovestio kakav bi bio priželjkivani scenario razvoja istrage i otvorio teoriju o učešću trećeg lica u čitavom slučaju:
“Ministar Davinić kao čovek na visokom položaju u nekoliko izjava koje je dao medijima je dao priliku za afirmaciju jedne pretpostavke za koju sada komisija koju je upravo on formirao pokušava da dokaže da je i istinita. Sada je besmisleno tražiti rešenje u Ministarstvu odbrane i Generalštabu. U svakom slučaju daljnji postupak oko istrage mora da se izvede iz domena onih koji su dosad pokazali da ne umeju da vladaju situacijom.”
Istragu o pogibiji gardista preduzeće Vojno odeljenje Okružnog tužilaštva u Beogradu, ali će slučaj voditi civilni tužioci, navode u Okružnom tužilaštvu. Zamenik republičkog ministra pravde Branislav Bjelica o tome za naš radio kaže:
“Obzirom da od 1. januara 2005. nadležnost vojnog sudstva prelazi na civilno pravosuđe to znači da će faktički ovaj slučaj rešavati Vojno odeljenje Okružnog suda u Beogradu i to, rekao bih, u dosta primerenom roku, s obzirom da je dosta dokaza već izvedeno. To znači da se može očekivati okončanje tih istražnih radnji u roku od sledećih nekoliko meseci.”
A da ovo verovatno neće biti jedini sudski postupak u ovom slučaju svedoče reči Vladana Batića, advokata porodice Jakovljević. On najavljuje krivične tužbe protiv svih odgovornih po komandnoj liniji a pre svega protiv predsednika Vojnog suda Đorđa Trifunovića i vojnog istražnog sudije Vuka Tufegdžića.
“Oni su prednjačili što se tiče takozvanog vojnog pravosuđa u ovoj ujdurmi falsifikovanja istine, a naravno, u pogledu ovog neobezbeđivanja i nepreduzimanja mera za zaštitu, zloupotrebe službenog položaja, nesavesnog rada službi, po celoj toj vojnoj hijararhiji, od Radovana Ćosića komandanta kasarne, do Branka Krge.”
