RSE: Gost Pres kluba je Bogoljub Karić, predsednik stranke Pokret snaga Srbije i poznati biznismen koji već trideset i dve godine opstaje u privatnom biznisu, što je nekada bilo čudo, pa su i Mikulić i ostali rukovodioci dolazili da vide gde Vi počinjete sa prvim privatnim biznisom. Vratićemo se na biznis, ali prvo da vidimo oko ovih misterioznih incidenata. Misteriozni incident s uletom jednog automobila u pratnju predsednika Srbije Borisa Tadića, misteriozna pogibija vojnika u topčiderskoj kasarni, misteriozna pretnja nekog patriotskog saveza dostavljena našoj ambasadi u Beču da će biti ubijeni Marović i Ljajić. Šta Vi na to kažete, pošto ste i Vi nekada dobivali pretnje?
KARIĆ: Pa moram da vam kažem da se nastavlja jedna tendencija zastrašivanja građana Srbije, dobrim delom i greškama koje čini sadašnja vlast. Posle pretnji koje je imao pokojni premijer Đinđić, koje je dobar dio političara smatrao lažnim i da se radi pre svega o nekom pozicioniranju u narodu, desila se ta najveća tragedija u ovoj našoj zemlji pre dve godina i mislim da bi sada neki političari hteli da profitiraju na tome, i to na jedan način koji ostavlja tako gorak utisak, ne samo kod građana Srbije, nego i kod međunarodne zajednice. Imali ste prvu vest koja je obišla ceo svet da je izvršen pokušaj atentata na predsednika Srbije Borisa Tadića. Po prirodi stvari, ljudi se odmah uzbude i kažu – ljudi moji, šta je ovo, gde se mi ovo nalazimo, da li je to moguće i tako dalje, da bi sutradan imali potpuni demant svega toga i to se pretvorilo u običnu lakrdiju, u jedan najobičniji saobraćajni incident. To takođe govori o političkom košmaru, o našoj političkoj tragediji u kojoj se nalaze građani Srbije, zbog maloletnih političara koji obavljaju visoke funkcije u ovoj zemlji. Međunarodna zajednica je dobila signal, konkretno moji partneri iz Rusije su odustali da dođu tog dana. Zamislite čak i Rusi otkazuju, koji baš i ne pripadaju tim „nežnim“ narodima. Odustali su s rečima: „Ne znamo šta je to kod vas, bilo je ubistvo pre godinu dana, pa sad ponovo ovo, bolje da mi ne dolazimo neko vreme“ i tako dalje.
RSE: Kolika je to šteta?
KARIĆ: To je ogromna šteta za našu zemlju. Povlače se inostrani biznismeni iz i ovako rovite situacije kakva je u našoj zemlji, političke i ekonomske, i još kad čuju to, to im je još dodatna motivacija za povlačenje. Problem je u tome kako i na koji način taj kabinet predsednika odlučuje da saopšti takvu vest, pre provere, pre svega i tako dalje. Ja sam tog dana u jedan sat rekao na konferenciji za štampu da mislim da to nije tačno, da tu nema nikakvog atentata, da se radi o jednom neprofesionalnom odnosu koji se desio u vožnji i da je to bio neki pokušaj likvidacije Tadića, obezbeđenje bi sigurno reagovalo.
RSE: Verovatno bi učestvovali i profesionalni napadači u svemu tome.
KARIĆ: Da, sigurno bi učestvovali profesionalci, a ako oni učestvuju, zna se da oni uvek mogu da pogode svaku metu. Pogodili su Kenedija, Đinđića i mnoge druge po svetu, tako da ne bi mogao da im izbegne ni Boris Tadić, ako su se odlučili na tako nešto, ili bilo ko drugi.
RSE: Imamo očigledno krizu za krizom, aferu za aferom. Kad god se otvori bilo koja novina, nova afera je svakoga dana. Dakle, ekonomska kriza, politička kriza, kriza oko Kosova, kriza oko zajednice Srbije i Crne Gore, to su sve nedefinisane stvari. Postoje li ljudi koji su sposobni da nas vrate u neko normalno stanje?
KARIĆ: U Srbiji ti ljudi postoje, jedan od tih ljudi sam ja.
RSE: Neskromno rečeno.
KARIĆ: Neskromno rečeno, to sam ja Bogoljub Karić, lider Pokreta snaga Srbije, čovek koji je u preko tri decenije dokazao šta može da uradi u biznisu, ne samo u Srbiji, nego i u Sovjetskom Savezu, na Sibiru, pa ako hoćete i u toj kapitalističkoj Americi, pa i u Kini, pionir razvoja privatnog biznisa u Istočnoj Evropi. Ne bih se nikada bavio politikom da smo imali ozbiljne političare, mudre, koji znaju da reše pitanje Kosova i Metohije, koji znaju da reše pitanje Srbije i Crne Gore, koji znaju da reše pitanje Haškog tribunala, koji znaju da reše pitanje ekonomskog uništavanja nacionalne ekonomije naše zemlje, da zaustave dalje propadanje i ostalo i, normalno, pored toga da budu faktor stabilnosti na ovom prostoru, na koji način da iskoriste poziciju koju Evropska unija i Amerika, kao danas dvije najrazvijenije sile, nude Srbiji već aktivno četiri godine. Oni to ne žele. Zašto? Ne zato što naši političari to ne znaju, znaju oni to odlično, ali jedan broj njih želi da se bogati, nemilosrdno da pljačka i otima i njima odgovara ovakvo stanje. Njima odgovara da izmišljaju razne incidente, razne probleme, sukobe. Njima ne odgovara da reše pitanje Srbije i Crne Gore. Ja bih ga rešio na Svetom Stefanu sa premijerom Đukanovićem, verujte mi, u dvočasovnom razgovoru, ručku ili kupanju na Kraljičinoj plaži.
RSE: Na koji način bi ga rešili, koji kompromis je potreban da se to pitanje reši za dva sata?
KARIĆ: Potrebno je prvo da nemate sujetu, da niste bolesnik, nego da ste normalan čovek. To je broj jedan kod našeg naroda. Znači treba otići u Crnu Goru, razgovarati sa Đukanovićem i vidjeti kako da od Crne Gore napravimo Kipar. Kako da Crna Gora bude prednost Srbiji i Crnoj Gori što je u toj zajednici i da bude most, sada kad se te ofšor zone zatvaraju na Kipru, u Velikoj Britaniji i tako dalje, kako iskoristiti da se Crna Gora u budućih deset, dvadeset, trideset godina razvije na taj način, da Evropska unija da najpovoljnije poreske i druge olakšice i da joj Srbija pomogne u tome, a ne da Srbija, kao daleko moćnija i veća zemlja, ekonomski snažnija, vodi neki mali, tihi rat sa crnogorskim rukovodstvom.
RSE: Zar to nije malo uprošćen model. Postoji jedan mentalitet u jednom delu crnogorskog naroda koji kaže – hoćemo sami sa sobom, nećemo ni sa kim. To je dakle taj nastavak raspada nekadašnje zemlje.
KARIĆ: Taj mentalitet je prouzrokovala isto vlast, ona Miloševićeva, koja je u ratu sa Đukanovićem, koji nije hteo da prihvati tadašnje Miloševićevo ponašanje. Stvorila jedan otpor koji je nastavio da se širi, da se razvija, nije zaustavljen 5. oktobra 2000. godine dolaskom Koštunice na vlast, najpopularnijeg čoveka koji je mogao sa gospodinom Đukanovićem da sedne par puta i da u njemu ima partnera i prijatelja. Znači, ipak, ti odnosi nisu rešeni na takav način, nego se nastavilo – gde će Crna Gora, kuda će Crna Gora bez Srbije? Slušajte, tako ne možemo da vodimo politiku. Moramo da vidimo kako da budemo faktor stabilnosti ovde, ali kako to da urade političari koji dnevno proizvode neki novi sukob ili aferu. I najcrnja afera koja se ovde desi, mislimo trajaće mesec dana u medijima, u Vladi, u Skupštini, odmah je zaboravljena, preko noći. Recimo „Knjaz Miloš“, to je katastrofa jedna. Zbog „Knjaza Miloša“ bi trebalo pasti pola Vlade, pola ljudi otići u zatvor, ali ništa se nije desilo i odmah je onda nastupila Rašeta, hapšenje oko aerodroma, onda je odmah nastupio pokušaj atentata na predsednika, svaki dan se dešavaju takve afere da se ovde ljudi jednostavno sluđuju, ne znaju šta da rade.
RSE: Govorite o političarima koji dosta doprinose svemu tome. Ali Vi ste ušli u politiku i za manje od mesec dana u Vašoj kampanji, što se ne pamti, osvojili ste treće mesto, iza Tadića i Nikolića. Dakle, Vi ste sada političar, biznismen i u prošlosti vlasnik „BK televizije“ (koliko sam shvatila, odrećićete se toga, prodaćete je, da ne bi dolazilo do nekih sukoba interesa). Kao političar koji stupa na scenu, hoćete li i Vi negde da uđete u tu grupu političara, ili mislite da terate po svome, pa makar bili izopšteni iz tog društva?
KARIĆ: Slušajte, ja sam bogat čovek i ja sam ušao u politiku ne svojom voljom, nego iz nužde, jer je nužda ako vidite da vam zemlja propada, nužda je ako vidite da Bugarima, Rumunima, Mađarima, Hrvatima, svima ide bolje nego Srbiji, čak i Albanija hvata neke korake sa Evropom. Znači mi smo u jednom potpunom rasulu, u raspadu. I ja sam morao da se prihvatim tog dela posla, jer znam da će industrijalci, preduzetnici, biznismeni i ljudi koji imaju viziju i strategiju kako treba da izgleda ovaj svet i ova zemlja, učiniti sve da naprave most sa svima, i sa Kosovom i sa Banijom i sa svim drugim oko nas, a ne da idemo u afere i u probleme. Ja vam kažem, ovde se afere proizvode da bi se jedan deo ljudi koji su na vlasti obogatio i onda moraju da napadaju Bogoljuba Karića, moraju da napadaju nekog drugog i trećeg i tako dalje. To je naš problem. Pomenuli ste tragediju ova dva vojnika, gardista srpskocrnogorske vojske. Mi smo odmah kao Pokret snaga Srbije, znajući kakvo je političko stanje u zemlji, znajući da će tu biti prikrivanja laži, obmana, da oni koji žele da kažu istinu neće moći da je kažu, zatražili da Parlament Srbije i Crne Gore formira anketni odbor, gde će uz domaće, a ako treba i strane eksperte, utvrditi i proveriti sve. Išlo se prvo sa likvidacijom srpskog bankarstva. Taj proces je uspešno završen, sve srpske banke su pretvorene u jednu banku koja pripada grupi ljudi, kumova i prijatelja.
RSE: Mislite na Nacionalnu štedionicu.
KARIĆ: Čitav finansijski sistem je apsolutno u rukama centara moći. Posle toga imate uništavanje nacionalne ekonomije. Smišljeno, strateško uništavanje Srbije, bacanje Srbije na kolena i otpuštanje milion radnika. A to znači liberalizacija uvoza, svega i svačega. Ja to zovem okupacijom.
RSE: Ali sve demokratske zemlje i otvoreno tržište imaju slobodan uvoz.
KARIĆ: Izvinjavam se, ali to nije tačno. Sve zemlje vode računa šta mogu da uvezu i koliko, po kvotama, Nemačka iz Amerike, Amerika iz Nemačke. Vode rat po šest meseci, preganjaju se, pregovaraju oko banana, da li će da kupe banane američke ili kolumbijske ili neke druge ili treće i tako dalje. Štite svoju proizvodnju. Svaka zemlja štiti svoje proizvode. Ne zatvara tržište, ali političari postoje zato da bi zaštitili interese svojih industrijalaca i preduzetnika i vode razgovore šta ko može da uveze, a šta da izveze. Kod nas je zemlja iznurena ratom, ima ogromne probleme, devet godina pod okupacijom, kad kažem „pod okupacijom“ mislim na sankcije, preživela je to stanje i imala veći izvoz, veći rast proizvodnje nego za ove četiri godine. Znači ta liberalizacija je ekonomiju potpuno bacila na kolena i ono malo preduzeća koja su se očuvala u tih deset godina, i njih su uništili. Zašto? Da bi sad došli njihovi kumovi, pokupovali te kompanije za budzašto, za jedan dolar, dva dolara, tri dolara i tako dalje. Ili, na primer, prodaju Amerikancima „Sartid“ da otpišu milijardu i sedam stotina miliona duga i da prebace građanima Srbije da vraćaju taj dug. Međutim, tuži Nemačka, tuži i Francuska, tuži Velika Britanija, tuži Italija, četiri velike zemlje tuže sad našu državu zbog prodaje kombinata na takav način, jer su one ulagale, finansirale i kreditirale taj kombinat i nudile četiristo miliona evra za njega, a on je prodat za dvadeset i tri miliona. To su korupcije stravičnog tipa. Znači sve je to ono što pogađa interese. Ja to zovem, ne liberalizacijom, nego okupacijom i ovo je sada faza kolonizacije. Sada taj tim centara ide dalje da kolonizuje Srbiju, idu da za budzašto pokupuju sve po Srbiji, a da građane Srbije pretvore u robove i proizvođače koji će raditi za dvesta-trista evra mesečno i biti srećni ako tu platu zarade.
RSE: Kad ste pre dve godine gostovali u ovoj istoj emisiji, premijer Đinđić je još bio živ. Tad ste sa puno komplimenata govorili o njegovoj efikasnosti, o brzini odlučivanja, o pameti, pragmatičnosti…
KARIĆ: I sada mislim to isto.
RSE: Ali sad govorite o Mariji Rašeti i tako dalje, to su sve stvari iz vremena te Vlade. Zar to nije u koliziji?
KARIĆ: To nije u koliziji, znate zašto? Premijer Đinđić je bio u takvoj poziciji, kao tada prvi čovek zemlje, operativan da rešava probleme. Ja sam s njim razgovarao više puta i po njemu je bilo bolje prodati „Sartid“ koji pravi gubitke i za jedan dolar, nego da još uvek tavori, da čeka i tako dalje. Zašto je odabrao američku stranu, a ne evropsku? Verovatno zbog politike i njegovih političkih interesa. Verovatno si je rekao – Amerika je velika sila, jaka zemlja, ona nama treba, bolje prodati njima za dvadeset i tri miliona nego Evropi za dvesta. Tako je razmišljao pokojni Zoran, tako je govorio i tako je radio u praksi. Koliko je to dobro, koliko loše, to ćemo da vidimo. Ja se ne slažem s tim da se na takav način trguje i da se milijardu i sedamsto miliona duga prebaci građanima Srbije, mojim ili vašim praunucima. Znači ja to ne smatram dobrim potezom koji je ta Vlada napravila. Ali njegova pragmatičnost, njegova brzina u odlučivanju i svemu, svakako je pravio greške, ali ako saberete pluseve i minuse, plus je svakako na njegovoj strani i biće uvek potvrđen, zato što je on išao bez ikakvih kompromisa napred i hteo je da promeni Srbiju, hteo je za četiri godine da razbije ono što tavori u Srbiji šezdeset. I Zoran bi uspeo, privatizovao bi celu Srbiju i Srbija bi bila drugačija do 2010. godine. Ovako se plašim da su došli na vlast konzervativci u jednom delu, u drugom delu interesne grupe i centri moći, interes ovih grupa je da otimaju što više na svoj način, a konzervativaca i demokrata da nekako kao pravno uređuju zemlju i to vam je ono najkomplikovanije i najteže sada za Srbiju, što se u praksi vidi.
RSE: I verovatno najsporiji put ka nekim reformama.
KARIĆ: Najsporiji put, samo afere, nemate privatizacije, nemate jasnu poziciju, imate jednu vlast koja ne zna šta radi, gde udara i tako dalje, pa bolje napraviti i deset grešaka, ali napraviti sto koraka napred, nego sedeti u toj Vladi i ne činiti ništa, a zemlja gori. Mi danas imamo državu koja je u vatri, gori sve živo.
RSE: Vi ste bili jako popularni, kada su bili predsednički izbori, to sam već rekla, izbili ste na treće mesto, međutim u lokalu nije postignut takav uspeh kakav ste Vi postigli kao ličnost. Imate sada problem u nekim opštinama, s Vašim odbornicima se izgleda teško sarađuje, ali s druge strane imate dobru situaciju u Skupštini Srbije, imate dobru saradnju sa nekih dvadesetak poslanika, koliko je meni poznato. Kako mislite da učvrstite tu jako bitnu vlast na lokalu, da stvarate tu infrastrukturu koja je jaka i s kojom dobro sarađujete?
KARIĆ: Ja sam za trideset i sedam dana obišao nekoliko opština po Srbiji, tačnije za trideset i sedam dana kampanje sam obišao trideset i šest opština i dobio sam skoro petinu glasova građana Srbije, što za mene nije nikakvo iznenađenje. Kakav je politički život u našoj zemlji, kakvo je stanje, ljudi su prepoznali da im treba nešto novo i da ekonomija treba da bude broj jedan, a politika broj pet. Naši političari, koji u životu nisu ništa napravili, samo prave probleme i afere. I logično su ljudi glasali za mene. Kad su bili posle tri meseca lokalni izbori, nisam uspeo da za mesec i po dana organizujem odbore po Srbiji. Trebalo je napraviti dve stotine odbora i to je bio ogroman problem. Uspeo sam da nađem sedam hiljada ljudi odbornika za lokalne parlamente. Šta se desilo? Mi smo tu izbili na peto mesto, dobili smo petsto osamdeset odbornika, za razliku od Demokratske stranke Srbije koja je dobila šesto deset. Tako da možemo da budemo zadovoljni, jer narod tu nije glasao za Bogoljuba Karića, narod je tu glasao za onog čoveka kojeg vidi u svom gradu. Kad se pojavim u Kragujevcu, Nišu, Čačku, priđu mi građani – ja volim da šetam s ljudima i da čujem šta misle i šta kažu – i kažu mi: „Vidite, ovaj što je bio s vama gore na bini, on je kriminalac“. Priđe mi milicionar i kaže: „Ja sam njega hapsio četiri-pet puta“. Tako da je to sve na brzinu nađeno.
RSE: Da li ste se oslobodili takvih?
KARIĆ: Oslobađamo se takvih. Svi su oni potpisali pristupnice za članstvo kod nas. Posebna komisija ovih mesec i po dana-dva sve to analizira, svaku tu pristupnicu, i mi ćemo od osamdeset i osam hiljada članova apsolutno isključiti, isključićemo svakoga ko je imao krivičnu odgovornost i tako dalje. Tu ima svega i svačega. Drugo, mi nismo s tim najzadovoljniji, ali nismo ni nesrećni. Dobiti peto mesto na lokalnim izborima, ipak nešto znači, jer najteži su lokalni izbori. Znam da tu glasaju za ljude na lokalu, očekivao sam da dobijem pola od onoga što sam dobio na predsedničkim izborima. Dobili smo malo manje od te polovine. Hoćemo da obezbedimo najjaču socijalnu politiku, neviđenu u istoriji naše zemlje – besplatno školovanje, obrazovanje za sve one koji to ne mogu da plate, najbolje socijalne dodatke za naše građane, najbolje penzije da mogu dostojanstveno da žive ljudi koji su tolike godine radili…
RSE: A iz kojih para sve to?
KARIĆ: Ja znam iz kojih para. Bogoljub Karić zna.
RSE: Pa kažite nam?
KARIĆ: Ne mogu da vam kažem u emisiji, to je prvo, a drugo, ne bih hteo ni da otkrijem to što znam. Znači postoji čovjek koji zna od ničega da napravi nešto. Postoji čovek koji od mnogo čega pravi ništa. Kad me je pitao jedan visoki državni funkcioner posle predsedničkih izbora, lider jedne značajne, velike partije: „Kaži mi kako si ti uzeo tu salatu u tvojoj kampanji?“ Ja sam mu rekao: „Slušajte, uzeo sam salatu. Tako sam isto pre trideset godina u garaži počeo da radim potkovice, krampove, sekire i smejali se ljudi. A evo danas smo napravili moderne fabrike, tehnologije po svetu, kompanije…“.
RSE: A zašto nema nijedne Vaše fabrike u Srbiji?
KARIĆ: Zato što je naših pet fabrika ostalo na Kosovu i mi smo prešli komunikacije, banke, osiguranja, trgovine, ono što donosi najveći profit. Ne bih ja sad mogao da se bavim proizvodnjom. To nije neophodno.
RSE: To je iskren odgovor. Jednom ste rekli za sebe da ste iskren i otvoren čovek.
KARIĆ: Apsolutno, otvoren i više nego što treba. I ja kažem tom političaru: „Slušajte, onaj ko zna, od salate će napraviti stranku, onaj ko ne zna, od svoje stranke će napraviti salatu“. Prema tome, to vam je tako. Ja znam gde su izvori i resursi kapitala u Srbiji, milijardi evra, i ja znam kako da ga dobijem i privučem. Verujte, od Sidneja do Australije, gde god sam bio, pet hiljada naših ljudi je spremno da investira najmanje po milion evra u našu zemlju, to je dakle pet milijadi evra. Mislite da to nekoga interesuje u ovoj Srbiji? Nikoga to ne interesuje. Uništavaju Milana Panića, bivšeg premijera, uništavaju „Galeniku“, sve živo, uništavaju mene… Umesto da jačaju telekomunikacije i da ja budem nosioc tog razvoja ovde, oni me likvidiraju.
RSE: Ali kažu da Vi usmeravate pare u Vaše firme i firme vaše braće.
KARIĆ: To su bre kriminalci, obični lopovi koji pljačkaju Srbiju i mi im samo koristimo za pokrivanje. Banda jedna obična. Zato ljudi i glasaju za mene i meni raste popularnost, a ne njima. Evo vidite da će uskoro svi biti u kanalizaciji. Neće dobiti ni tri posto. O tome se radi. Ne može više niko da laže građane Srbije, ljudi znaju. Prepoznali su ih i Amerika i Evropa i svi ti njihovi partneri su prepoznali da su oni tu samo radi bogaćenja. Kupili su stanove za po tri miliona dolara u Njujorku svojoj deci, za tri miliona i sedamsto hiljada dolara na Floridi, njihovi sponzori dali donaciju od tri miliona dolara kako bi bili tamo profesori, doktori univerziteta i tako dalje. To su sve kriminalci.
RSE: Imate li dokaze za sve to?
KARIĆ: Dokaze? Slušajte, dokaze nemam, ali možda ih ima policija. A znate koga imam? Imam prijatelja u Americi čiji je advokat poreklom Srbin i tako smo saznali i čuli šta tamo rade te naše „poštenjačine“.
RSE: Vi ste čovek sa Kosova. Kosovski Srbi su međusobno isto toliko posvađani kao i političari ovde u Beogradu. Godina 2005. je, po izjavama mnogih, godina kada će se definitivno rešavati status Kosova. Šta Vi kažete na to?
KARIĆ: Pa ja kažem da je jedan deo naših političara u funkciji albanskog lobija, koji je jak u Americi, i preko tog albanskog lobija u Americi ovde lobiraju da Kosovo postane nezavisno i da se stvori ta velika Albanija na ovim prostorima. Nema nezavisnog Kosova, njihov interes su pare, da pljačkaju Srbiju i da na taj način prodaju svoju teritoriju. Znači nema tu nikakve priče oko toga da će Kosovo biti nezavisno. Kosovo će biti ili u sastavu Srbije, gde mu je mesto, to je naša pokrajina, ili će biti u velikoj Albaniji, pa će se onda nastaviti proces ratovanja, u Makedoniji, cepanje teritorije, nastaviće se onda proces prema jugu Srbije, Vranja, Medveđe i tako dalje, i osvanućemo jednog dana sa ovim našim političarima u Beogradskom pašaluku. Zvuči neverovatno, ali verujte mi da Srbija ide u tom pravcu. Na taj način mi imamo najmanje još šest godina katastrofalnih problema, a možda i više. A sve to možemo da rešimo preko koncepta koji je Pokret snaga Srbije predložio, a to je Kosovo kao evroregija, i da na taj način sačuvamo obraz i Srbiji i Evropi i Americi, dakle ukoliko se Kosovo priključi Evropskoj uniji kao evroregija.
RSE: To gurate Vi i Momo Trajković.
KARIĆ: Da, mi guramo tu opciju, smatramo da je ona najčestitija u ovoj poziciji sada kada su sve doveli do kraja, potpuno, uništili srpski narod na Kosovu i Metohiji. Ne govorim o Albancima. Uništavaju ga dva puta više ovi funkcioneri iz Srbije. Mi već dve godine predlažemo zakon koji je pokojni Đinđić u potpunosti prihvatio da sprovede, da najmanje po petsto evra obezbedimo svakoj porodici na Kosovu i Metohiji. Ti ljudi koji žive dole nemaju niti posla, niti mogu da rade, niti smeju da rade, niti smeju iz kuće da izađu. Ali naša Vlada to neće da uradi. Znači ponovo se radi o političarima koje treba zbrisati s vlasti. Mislim da vrlo lako može da se desi da ovaj narod konačno ustane i da sve ovo počisti.
RSE: Najavili ste da ćete prodati „BK televiziju“. Kome je prodajete, odnosno ko je zainteresovan?
KARIĆ: Veliki je pritisak ovih nesposobnih političara na mene, kao ja zahvaljujući „BK televiziji“ postižem neke rezultate i tako dalje. Ja hoću da prodam „BK televiziju“, imam partnere, imam kupce, ne mogu sad da govorim njihova imena, to nije dozvoljeno dok traju razgovori. I ja ću da im pokažem da ću i bez „BK televizije“, bez ičega, bez cipela – ići ću bos po Srbiji od kuće do kuće, od sela do sela, od štale do štale – pobediti. Eno mučenici stalno kompromituju Radio-televiziju Srbije, ne skidaju se sa RTS-a i iz „Politike“. Kako ih nije sramota, to mi nije jasno. Oni ne razumeju jednu stvar, što su više na RTS-u, što su više u „Politici“, to ih narod više mrzi. To su neviđeni pritisci na medije, neviđeni u istoriji Srbije. I danas postoji ekipa kao ona za vreme Miloševića, kao za vreme Đinđića, koja vrši takve pritiske. U tom slučaju mi jedino ostaje da prodam televiziju, šta ću drugo da radim.
RSE: Govori se i za Vas da direktno ili indirektno utičete na medije, da recimo finansirate jedan deo troškova u „Ninu“, da imate akcije u „TV 5“ u Nišu koja je vrlo popularna na jugu Srbije, da je list „Balkan“ Vaš list, mada ne ide pod Vašim imenom… Koliko je to tačno?
KARIĆ: To sve nije tačno. Da je tačno, ja bih bio svaki dan na naslovnoj strani „Balkana“. Drugo, i da je tačno, u čemu je problem? Ja imam pravo na sve to. Ovako oni rade, kad neka novina napiše o meni nešto pozitivno, kažu – to je Bogoljubova novina. Kad ta manguparija pripremi kampanju protiv mene, onda je to u redu. A svaki drugi mesec prave kampanju kako bi mi oborili rejting, pošto oni ne znaju da Pokret snaga Srbije ima svoje ljude svugde, ima svoje ljude koje oni ne mogu da izopšte. Ne pomaže im ni BIA, ni CIA, niko živ. Naši ljudi se nalaze u njihovim krevetima. To su njihove supruge, njihova deca, svi su oni sada u Pokretu snaga Srbije. I oni su sada u velikoj panici. Kud ćete više kad vam supruga jednog funkcionera kaže: „Glasaću za tebe!“. Pa nema većeg komplimenta. Znači oni su u potpunom paklu. Mogu da otvore sto televizija i šta god hoće, ali mi radimo ono što narodu treba i narod to prepoznaje. Problem je što smo mi startovali jučer. Ali nema veze, sačekaćemo godinu, dve, tri, pet, uglavnom pobedićemo i spasićemo Srbiju od raspada. Rešićemo pitanje Haškog tribunala, rešićemo pitanje Kosova i Metohije, nacionalne ekonomije, stvorićemo bogate lidere biznisa u Srbiji koji mogu da kupuju u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i svugde po svetu, zapošljavaćemo ljude, stvorićemo jednu državu koja brine o svojim građanima. To je naša suština, a ne da nas ponižavaju, potcenjuju, prebijaju, vraćaju sa granice naše sveštenike, vladike, naše proslavljene košarkaše… Znači, sve ćemo to da rešimo.
RSE: Izvinite, ali zar Vam to ne liči na bajku?
KARIĆ: Pa liči na bajku u ovom haosu od zemlje. Ali također je ličilo na bajku kad sam rekao pre trideset i dve godine svojoj braći i komšijama: „Hajmo da napravimo prvu privatnu fabriku kakvu sam video u Italiji, u Torinu“. A oni kažu: „Kakva fabrika ovde, da li si lud, ovdje je komunizam“. A ja kažem: „Nema veze, hajmo mi da počnemo polako da radimo u garaži, da proizvodimo ove male delove, značke, priveske i tako dalje“. Pa je došao Tito 1979. godine, kad su mu je Mahmut Bakali rekao: „Evo ovde ima jedna velika srpska porodica koja proizvodi to i to“, Tito nas je sve primio i dali su nam punu podršku. Rekli su: „Ništa ne smeta porodična kompanija komunizmu, neka rade“. Onda smo mi postali ogledno dobro svih komunističkih zemalja, i Sovjetskog Saveza i Kine i celog sveta. Tako smo počeli. I tada je to nekome bila bajka. A ovo što ja pričam nije bajka, ja sve ovo mogu da realizujem.
KARIĆ: Pa moram da vam kažem da se nastavlja jedna tendencija zastrašivanja građana Srbije, dobrim delom i greškama koje čini sadašnja vlast. Posle pretnji koje je imao pokojni premijer Đinđić, koje je dobar dio političara smatrao lažnim i da se radi pre svega o nekom pozicioniranju u narodu, desila se ta najveća tragedija u ovoj našoj zemlji pre dve godina i mislim da bi sada neki političari hteli da profitiraju na tome, i to na jedan način koji ostavlja tako gorak utisak, ne samo kod građana Srbije, nego i kod međunarodne zajednice. Imali ste prvu vest koja je obišla ceo svet da je izvršen pokušaj atentata na predsednika Srbije Borisa Tadića. Po prirodi stvari, ljudi se odmah uzbude i kažu – ljudi moji, šta je ovo, gde se mi ovo nalazimo, da li je to moguće i tako dalje, da bi sutradan imali potpuni demant svega toga i to se pretvorilo u običnu lakrdiju, u jedan najobičniji saobraćajni incident. To takođe govori o političkom košmaru, o našoj političkoj tragediji u kojoj se nalaze građani Srbije, zbog maloletnih političara koji obavljaju visoke funkcije u ovoj zemlji. Međunarodna zajednica je dobila signal, konkretno moji partneri iz Rusije su odustali da dođu tog dana. Zamislite čak i Rusi otkazuju, koji baš i ne pripadaju tim „nežnim“ narodima. Odustali su s rečima: „Ne znamo šta je to kod vas, bilo je ubistvo pre godinu dana, pa sad ponovo ovo, bolje da mi ne dolazimo neko vreme“ i tako dalje.
RSE: Kolika je to šteta?
KARIĆ: To je ogromna šteta za našu zemlju. Povlače se inostrani biznismeni iz i ovako rovite situacije kakva je u našoj zemlji, političke i ekonomske, i još kad čuju to, to im je još dodatna motivacija za povlačenje. Problem je u tome kako i na koji način taj kabinet predsednika odlučuje da saopšti takvu vest, pre provere, pre svega i tako dalje. Ja sam tog dana u jedan sat rekao na konferenciji za štampu da mislim da to nije tačno, da tu nema nikakvog atentata, da se radi o jednom neprofesionalnom odnosu koji se desio u vožnji i da je to bio neki pokušaj likvidacije Tadića, obezbeđenje bi sigurno reagovalo.
RSE: Verovatno bi učestvovali i profesionalni napadači u svemu tome.
KARIĆ: Da, sigurno bi učestvovali profesionalci, a ako oni učestvuju, zna se da oni uvek mogu da pogode svaku metu. Pogodili su Kenedija, Đinđića i mnoge druge po svetu, tako da ne bi mogao da im izbegne ni Boris Tadić, ako su se odlučili na tako nešto, ili bilo ko drugi.
RSE: Imamo očigledno krizu za krizom, aferu za aferom. Kad god se otvori bilo koja novina, nova afera je svakoga dana. Dakle, ekonomska kriza, politička kriza, kriza oko Kosova, kriza oko zajednice Srbije i Crne Gore, to su sve nedefinisane stvari. Postoje li ljudi koji su sposobni da nas vrate u neko normalno stanje?
KARIĆ: U Srbiji ti ljudi postoje, jedan od tih ljudi sam ja.
RSE: Neskromno rečeno.
KARIĆ: Neskromno rečeno, to sam ja Bogoljub Karić, lider Pokreta snaga Srbije, čovek koji je u preko tri decenije dokazao šta može da uradi u biznisu, ne samo u Srbiji, nego i u Sovjetskom Savezu, na Sibiru, pa ako hoćete i u toj kapitalističkoj Americi, pa i u Kini, pionir razvoja privatnog biznisa u Istočnoj Evropi. Ne bih se nikada bavio politikom da smo imali ozbiljne političare, mudre, koji znaju da reše pitanje Kosova i Metohije, koji znaju da reše pitanje Srbije i Crne Gore, koji znaju da reše pitanje Haškog tribunala, koji znaju da reše pitanje ekonomskog uništavanja nacionalne ekonomije naše zemlje, da zaustave dalje propadanje i ostalo i, normalno, pored toga da budu faktor stabilnosti na ovom prostoru, na koji način da iskoriste poziciju koju Evropska unija i Amerika, kao danas dvije najrazvijenije sile, nude Srbiji već aktivno četiri godine. Oni to ne žele. Zašto? Ne zato što naši političari to ne znaju, znaju oni to odlično, ali jedan broj njih želi da se bogati, nemilosrdno da pljačka i otima i njima odgovara ovakvo stanje. Njima odgovara da izmišljaju razne incidente, razne probleme, sukobe. Njima ne odgovara da reše pitanje Srbije i Crne Gore. Ja bih ga rešio na Svetom Stefanu sa premijerom Đukanovićem, verujte mi, u dvočasovnom razgovoru, ručku ili kupanju na Kraljičinoj plaži.
RSE: Na koji način bi ga rešili, koji kompromis je potreban da se to pitanje reši za dva sata?
KARIĆ: Potrebno je prvo da nemate sujetu, da niste bolesnik, nego da ste normalan čovek. To je broj jedan kod našeg naroda. Znači treba otići u Crnu Goru, razgovarati sa Đukanovićem i vidjeti kako da od Crne Gore napravimo Kipar. Kako da Crna Gora bude prednost Srbiji i Crnoj Gori što je u toj zajednici i da bude most, sada kad se te ofšor zone zatvaraju na Kipru, u Velikoj Britaniji i tako dalje, kako iskoristiti da se Crna Gora u budućih deset, dvadeset, trideset godina razvije na taj način, da Evropska unija da najpovoljnije poreske i druge olakšice i da joj Srbija pomogne u tome, a ne da Srbija, kao daleko moćnija i veća zemlja, ekonomski snažnija, vodi neki mali, tihi rat sa crnogorskim rukovodstvom.
RSE: Zar to nije malo uprošćen model. Postoji jedan mentalitet u jednom delu crnogorskog naroda koji kaže – hoćemo sami sa sobom, nećemo ni sa kim. To je dakle taj nastavak raspada nekadašnje zemlje.
KARIĆ: Taj mentalitet je prouzrokovala isto vlast, ona Miloševićeva, koja je u ratu sa Đukanovićem, koji nije hteo da prihvati tadašnje Miloševićevo ponašanje. Stvorila jedan otpor koji je nastavio da se širi, da se razvija, nije zaustavljen 5. oktobra 2000. godine dolaskom Koštunice na vlast, najpopularnijeg čoveka koji je mogao sa gospodinom Đukanovićem da sedne par puta i da u njemu ima partnera i prijatelja. Znači, ipak, ti odnosi nisu rešeni na takav način, nego se nastavilo – gde će Crna Gora, kuda će Crna Gora bez Srbije? Slušajte, tako ne možemo da vodimo politiku. Moramo da vidimo kako da budemo faktor stabilnosti ovde, ali kako to da urade političari koji dnevno proizvode neki novi sukob ili aferu. I najcrnja afera koja se ovde desi, mislimo trajaće mesec dana u medijima, u Vladi, u Skupštini, odmah je zaboravljena, preko noći. Recimo „Knjaz Miloš“, to je katastrofa jedna. Zbog „Knjaza Miloša“ bi trebalo pasti pola Vlade, pola ljudi otići u zatvor, ali ništa se nije desilo i odmah je onda nastupila Rašeta, hapšenje oko aerodroma, onda je odmah nastupio pokušaj atentata na predsednika, svaki dan se dešavaju takve afere da se ovde ljudi jednostavno sluđuju, ne znaju šta da rade.
RSE: Govorite o političarima koji dosta doprinose svemu tome. Ali Vi ste ušli u politiku i za manje od mesec dana u Vašoj kampanji, što se ne pamti, osvojili ste treće mesto, iza Tadića i Nikolića. Dakle, Vi ste sada političar, biznismen i u prošlosti vlasnik „BK televizije“ (koliko sam shvatila, odrećićete se toga, prodaćete je, da ne bi dolazilo do nekih sukoba interesa). Kao političar koji stupa na scenu, hoćete li i Vi negde da uđete u tu grupu političara, ili mislite da terate po svome, pa makar bili izopšteni iz tog društva?
KARIĆ: Slušajte, ja sam bogat čovek i ja sam ušao u politiku ne svojom voljom, nego iz nužde, jer je nužda ako vidite da vam zemlja propada, nužda je ako vidite da Bugarima, Rumunima, Mađarima, Hrvatima, svima ide bolje nego Srbiji, čak i Albanija hvata neke korake sa Evropom. Znači mi smo u jednom potpunom rasulu, u raspadu. I ja sam morao da se prihvatim tog dela posla, jer znam da će industrijalci, preduzetnici, biznismeni i ljudi koji imaju viziju i strategiju kako treba da izgleda ovaj svet i ova zemlja, učiniti sve da naprave most sa svima, i sa Kosovom i sa Banijom i sa svim drugim oko nas, a ne da idemo u afere i u probleme. Ja vam kažem, ovde se afere proizvode da bi se jedan deo ljudi koji su na vlasti obogatio i onda moraju da napadaju Bogoljuba Karića, moraju da napadaju nekog drugog i trećeg i tako dalje. To je naš problem. Pomenuli ste tragediju ova dva vojnika, gardista srpskocrnogorske vojske. Mi smo odmah kao Pokret snaga Srbije, znajući kakvo je političko stanje u zemlji, znajući da će tu biti prikrivanja laži, obmana, da oni koji žele da kažu istinu neće moći da je kažu, zatražili da Parlament Srbije i Crne Gore formira anketni odbor, gde će uz domaće, a ako treba i strane eksperte, utvrditi i proveriti sve. Išlo se prvo sa likvidacijom srpskog bankarstva. Taj proces je uspešno završen, sve srpske banke su pretvorene u jednu banku koja pripada grupi ljudi, kumova i prijatelja.
RSE: Mislite na Nacionalnu štedionicu.
KARIĆ: Čitav finansijski sistem je apsolutno u rukama centara moći. Posle toga imate uništavanje nacionalne ekonomije. Smišljeno, strateško uništavanje Srbije, bacanje Srbije na kolena i otpuštanje milion radnika. A to znači liberalizacija uvoza, svega i svačega. Ja to zovem okupacijom.
RSE: Ali sve demokratske zemlje i otvoreno tržište imaju slobodan uvoz.
KARIĆ: Izvinjavam se, ali to nije tačno. Sve zemlje vode računa šta mogu da uvezu i koliko, po kvotama, Nemačka iz Amerike, Amerika iz Nemačke. Vode rat po šest meseci, preganjaju se, pregovaraju oko banana, da li će da kupe banane američke ili kolumbijske ili neke druge ili treće i tako dalje. Štite svoju proizvodnju. Svaka zemlja štiti svoje proizvode. Ne zatvara tržište, ali političari postoje zato da bi zaštitili interese svojih industrijalaca i preduzetnika i vode razgovore šta ko može da uveze, a šta da izveze. Kod nas je zemlja iznurena ratom, ima ogromne probleme, devet godina pod okupacijom, kad kažem „pod okupacijom“ mislim na sankcije, preživela je to stanje i imala veći izvoz, veći rast proizvodnje nego za ove četiri godine. Znači ta liberalizacija je ekonomiju potpuno bacila na kolena i ono malo preduzeća koja su se očuvala u tih deset godina, i njih su uništili. Zašto? Da bi sad došli njihovi kumovi, pokupovali te kompanije za budzašto, za jedan dolar, dva dolara, tri dolara i tako dalje. Ili, na primer, prodaju Amerikancima „Sartid“ da otpišu milijardu i sedam stotina miliona duga i da prebace građanima Srbije da vraćaju taj dug. Međutim, tuži Nemačka, tuži i Francuska, tuži Velika Britanija, tuži Italija, četiri velike zemlje tuže sad našu državu zbog prodaje kombinata na takav način, jer su one ulagale, finansirale i kreditirale taj kombinat i nudile četiristo miliona evra za njega, a on je prodat za dvadeset i tri miliona. To su korupcije stravičnog tipa. Znači sve je to ono što pogađa interese. Ja to zovem, ne liberalizacijom, nego okupacijom i ovo je sada faza kolonizacije. Sada taj tim centara ide dalje da kolonizuje Srbiju, idu da za budzašto pokupuju sve po Srbiji, a da građane Srbije pretvore u robove i proizvođače koji će raditi za dvesta-trista evra mesečno i biti srećni ako tu platu zarade.
RSE: Kad ste pre dve godine gostovali u ovoj istoj emisiji, premijer Đinđić je još bio živ. Tad ste sa puno komplimenata govorili o njegovoj efikasnosti, o brzini odlučivanja, o pameti, pragmatičnosti…
KARIĆ: I sada mislim to isto.
RSE: Ali sad govorite o Mariji Rašeti i tako dalje, to su sve stvari iz vremena te Vlade. Zar to nije u koliziji?
KARIĆ: To nije u koliziji, znate zašto? Premijer Đinđić je bio u takvoj poziciji, kao tada prvi čovek zemlje, operativan da rešava probleme. Ja sam s njim razgovarao više puta i po njemu je bilo bolje prodati „Sartid“ koji pravi gubitke i za jedan dolar, nego da još uvek tavori, da čeka i tako dalje. Zašto je odabrao američku stranu, a ne evropsku? Verovatno zbog politike i njegovih političkih interesa. Verovatno si je rekao – Amerika je velika sila, jaka zemlja, ona nama treba, bolje prodati njima za dvadeset i tri miliona nego Evropi za dvesta. Tako je razmišljao pokojni Zoran, tako je govorio i tako je radio u praksi. Koliko je to dobro, koliko loše, to ćemo da vidimo. Ja se ne slažem s tim da se na takav način trguje i da se milijardu i sedamsto miliona duga prebaci građanima Srbije, mojim ili vašim praunucima. Znači ja to ne smatram dobrim potezom koji je ta Vlada napravila. Ali njegova pragmatičnost, njegova brzina u odlučivanju i svemu, svakako je pravio greške, ali ako saberete pluseve i minuse, plus je svakako na njegovoj strani i biće uvek potvrđen, zato što je on išao bez ikakvih kompromisa napred i hteo je da promeni Srbiju, hteo je za četiri godine da razbije ono što tavori u Srbiji šezdeset. I Zoran bi uspeo, privatizovao bi celu Srbiju i Srbija bi bila drugačija do 2010. godine. Ovako se plašim da su došli na vlast konzervativci u jednom delu, u drugom delu interesne grupe i centri moći, interes ovih grupa je da otimaju što više na svoj način, a konzervativaca i demokrata da nekako kao pravno uređuju zemlju i to vam je ono najkomplikovanije i najteže sada za Srbiju, što se u praksi vidi.
RSE: I verovatno najsporiji put ka nekim reformama.
KARIĆ: Najsporiji put, samo afere, nemate privatizacije, nemate jasnu poziciju, imate jednu vlast koja ne zna šta radi, gde udara i tako dalje, pa bolje napraviti i deset grešaka, ali napraviti sto koraka napred, nego sedeti u toj Vladi i ne činiti ništa, a zemlja gori. Mi danas imamo državu koja je u vatri, gori sve živo.
RSE: Vi ste bili jako popularni, kada su bili predsednički izbori, to sam već rekla, izbili ste na treće mesto, međutim u lokalu nije postignut takav uspeh kakav ste Vi postigli kao ličnost. Imate sada problem u nekim opštinama, s Vašim odbornicima se izgleda teško sarađuje, ali s druge strane imate dobru situaciju u Skupštini Srbije, imate dobru saradnju sa nekih dvadesetak poslanika, koliko je meni poznato. Kako mislite da učvrstite tu jako bitnu vlast na lokalu, da stvarate tu infrastrukturu koja je jaka i s kojom dobro sarađujete?
KARIĆ: Ja sam za trideset i sedam dana obišao nekoliko opština po Srbiji, tačnije za trideset i sedam dana kampanje sam obišao trideset i šest opština i dobio sam skoro petinu glasova građana Srbije, što za mene nije nikakvo iznenađenje. Kakav je politički život u našoj zemlji, kakvo je stanje, ljudi su prepoznali da im treba nešto novo i da ekonomija treba da bude broj jedan, a politika broj pet. Naši političari, koji u životu nisu ništa napravili, samo prave probleme i afere. I logično su ljudi glasali za mene. Kad su bili posle tri meseca lokalni izbori, nisam uspeo da za mesec i po dana organizujem odbore po Srbiji. Trebalo je napraviti dve stotine odbora i to je bio ogroman problem. Uspeo sam da nađem sedam hiljada ljudi odbornika za lokalne parlamente. Šta se desilo? Mi smo tu izbili na peto mesto, dobili smo petsto osamdeset odbornika, za razliku od Demokratske stranke Srbije koja je dobila šesto deset. Tako da možemo da budemo zadovoljni, jer narod tu nije glasao za Bogoljuba Karića, narod je tu glasao za onog čoveka kojeg vidi u svom gradu. Kad se pojavim u Kragujevcu, Nišu, Čačku, priđu mi građani – ja volim da šetam s ljudima i da čujem šta misle i šta kažu – i kažu mi: „Vidite, ovaj što je bio s vama gore na bini, on je kriminalac“. Priđe mi milicionar i kaže: „Ja sam njega hapsio četiri-pet puta“. Tako da je to sve na brzinu nađeno.
RSE: Da li ste se oslobodili takvih?
KARIĆ: Oslobađamo se takvih. Svi su oni potpisali pristupnice za članstvo kod nas. Posebna komisija ovih mesec i po dana-dva sve to analizira, svaku tu pristupnicu, i mi ćemo od osamdeset i osam hiljada članova apsolutno isključiti, isključićemo svakoga ko je imao krivičnu odgovornost i tako dalje. Tu ima svega i svačega. Drugo, mi nismo s tim najzadovoljniji, ali nismo ni nesrećni. Dobiti peto mesto na lokalnim izborima, ipak nešto znači, jer najteži su lokalni izbori. Znam da tu glasaju za ljude na lokalu, očekivao sam da dobijem pola od onoga što sam dobio na predsedničkim izborima. Dobili smo malo manje od te polovine. Hoćemo da obezbedimo najjaču socijalnu politiku, neviđenu u istoriji naše zemlje – besplatno školovanje, obrazovanje za sve one koji to ne mogu da plate, najbolje socijalne dodatke za naše građane, najbolje penzije da mogu dostojanstveno da žive ljudi koji su tolike godine radili…
RSE: A iz kojih para sve to?
KARIĆ: Ja znam iz kojih para. Bogoljub Karić zna.
RSE: Pa kažite nam?
KARIĆ: Ne mogu da vam kažem u emisiji, to je prvo, a drugo, ne bih hteo ni da otkrijem to što znam. Znači postoji čovjek koji zna od ničega da napravi nešto. Postoji čovek koji od mnogo čega pravi ništa. Kad me je pitao jedan visoki državni funkcioner posle predsedničkih izbora, lider jedne značajne, velike partije: „Kaži mi kako si ti uzeo tu salatu u tvojoj kampanji?“ Ja sam mu rekao: „Slušajte, uzeo sam salatu. Tako sam isto pre trideset godina u garaži počeo da radim potkovice, krampove, sekire i smejali se ljudi. A evo danas smo napravili moderne fabrike, tehnologije po svetu, kompanije…“.
RSE: A zašto nema nijedne Vaše fabrike u Srbiji?
KARIĆ: Zato što je naših pet fabrika ostalo na Kosovu i mi smo prešli komunikacije, banke, osiguranja, trgovine, ono što donosi najveći profit. Ne bih ja sad mogao da se bavim proizvodnjom. To nije neophodno.
RSE: To je iskren odgovor. Jednom ste rekli za sebe da ste iskren i otvoren čovek.
KARIĆ: Apsolutno, otvoren i više nego što treba. I ja kažem tom političaru: „Slušajte, onaj ko zna, od salate će napraviti stranku, onaj ko ne zna, od svoje stranke će napraviti salatu“. Prema tome, to vam je tako. Ja znam gde su izvori i resursi kapitala u Srbiji, milijardi evra, i ja znam kako da ga dobijem i privučem. Verujte, od Sidneja do Australije, gde god sam bio, pet hiljada naših ljudi je spremno da investira najmanje po milion evra u našu zemlju, to je dakle pet milijadi evra. Mislite da to nekoga interesuje u ovoj Srbiji? Nikoga to ne interesuje. Uništavaju Milana Panića, bivšeg premijera, uništavaju „Galeniku“, sve živo, uništavaju mene… Umesto da jačaju telekomunikacije i da ja budem nosioc tog razvoja ovde, oni me likvidiraju.
RSE: Ali kažu da Vi usmeravate pare u Vaše firme i firme vaše braće.
KARIĆ: To su bre kriminalci, obični lopovi koji pljačkaju Srbiju i mi im samo koristimo za pokrivanje. Banda jedna obična. Zato ljudi i glasaju za mene i meni raste popularnost, a ne njima. Evo vidite da će uskoro svi biti u kanalizaciji. Neće dobiti ni tri posto. O tome se radi. Ne može više niko da laže građane Srbije, ljudi znaju. Prepoznali su ih i Amerika i Evropa i svi ti njihovi partneri su prepoznali da su oni tu samo radi bogaćenja. Kupili su stanove za po tri miliona dolara u Njujorku svojoj deci, za tri miliona i sedamsto hiljada dolara na Floridi, njihovi sponzori dali donaciju od tri miliona dolara kako bi bili tamo profesori, doktori univerziteta i tako dalje. To su sve kriminalci.
RSE: Imate li dokaze za sve to?
KARIĆ: Dokaze? Slušajte, dokaze nemam, ali možda ih ima policija. A znate koga imam? Imam prijatelja u Americi čiji je advokat poreklom Srbin i tako smo saznali i čuli šta tamo rade te naše „poštenjačine“.
RSE: Vi ste čovek sa Kosova. Kosovski Srbi su međusobno isto toliko posvađani kao i političari ovde u Beogradu. Godina 2005. je, po izjavama mnogih, godina kada će se definitivno rešavati status Kosova. Šta Vi kažete na to?
KARIĆ: Pa ja kažem da je jedan deo naših političara u funkciji albanskog lobija, koji je jak u Americi, i preko tog albanskog lobija u Americi ovde lobiraju da Kosovo postane nezavisno i da se stvori ta velika Albanija na ovim prostorima. Nema nezavisnog Kosova, njihov interes su pare, da pljačkaju Srbiju i da na taj način prodaju svoju teritoriju. Znači nema tu nikakve priče oko toga da će Kosovo biti nezavisno. Kosovo će biti ili u sastavu Srbije, gde mu je mesto, to je naša pokrajina, ili će biti u velikoj Albaniji, pa će se onda nastaviti proces ratovanja, u Makedoniji, cepanje teritorije, nastaviće se onda proces prema jugu Srbije, Vranja, Medveđe i tako dalje, i osvanućemo jednog dana sa ovim našim političarima u Beogradskom pašaluku. Zvuči neverovatno, ali verujte mi da Srbija ide u tom pravcu. Na taj način mi imamo najmanje još šest godina katastrofalnih problema, a možda i više. A sve to možemo da rešimo preko koncepta koji je Pokret snaga Srbije predložio, a to je Kosovo kao evroregija, i da na taj način sačuvamo obraz i Srbiji i Evropi i Americi, dakle ukoliko se Kosovo priključi Evropskoj uniji kao evroregija.
RSE: To gurate Vi i Momo Trajković.
KARIĆ: Da, mi guramo tu opciju, smatramo da je ona najčestitija u ovoj poziciji sada kada su sve doveli do kraja, potpuno, uništili srpski narod na Kosovu i Metohiji. Ne govorim o Albancima. Uništavaju ga dva puta više ovi funkcioneri iz Srbije. Mi već dve godine predlažemo zakon koji je pokojni Đinđić u potpunosti prihvatio da sprovede, da najmanje po petsto evra obezbedimo svakoj porodici na Kosovu i Metohiji. Ti ljudi koji žive dole nemaju niti posla, niti mogu da rade, niti smeju da rade, niti smeju iz kuće da izađu. Ali naša Vlada to neće da uradi. Znači ponovo se radi o političarima koje treba zbrisati s vlasti. Mislim da vrlo lako može da se desi da ovaj narod konačno ustane i da sve ovo počisti.
RSE: Najavili ste da ćete prodati „BK televiziju“. Kome je prodajete, odnosno ko je zainteresovan?
KARIĆ: Veliki je pritisak ovih nesposobnih političara na mene, kao ja zahvaljujući „BK televiziji“ postižem neke rezultate i tako dalje. Ja hoću da prodam „BK televiziju“, imam partnere, imam kupce, ne mogu sad da govorim njihova imena, to nije dozvoljeno dok traju razgovori. I ja ću da im pokažem da ću i bez „BK televizije“, bez ičega, bez cipela – ići ću bos po Srbiji od kuće do kuće, od sela do sela, od štale do štale – pobediti. Eno mučenici stalno kompromituju Radio-televiziju Srbije, ne skidaju se sa RTS-a i iz „Politike“. Kako ih nije sramota, to mi nije jasno. Oni ne razumeju jednu stvar, što su više na RTS-u, što su više u „Politici“, to ih narod više mrzi. To su neviđeni pritisci na medije, neviđeni u istoriji Srbije. I danas postoji ekipa kao ona za vreme Miloševića, kao za vreme Đinđića, koja vrši takve pritiske. U tom slučaju mi jedino ostaje da prodam televiziju, šta ću drugo da radim.
RSE: Govori se i za Vas da direktno ili indirektno utičete na medije, da recimo finansirate jedan deo troškova u „Ninu“, da imate akcije u „TV 5“ u Nišu koja je vrlo popularna na jugu Srbije, da je list „Balkan“ Vaš list, mada ne ide pod Vašim imenom… Koliko je to tačno?
KARIĆ: To sve nije tačno. Da je tačno, ja bih bio svaki dan na naslovnoj strani „Balkana“. Drugo, i da je tačno, u čemu je problem? Ja imam pravo na sve to. Ovako oni rade, kad neka novina napiše o meni nešto pozitivno, kažu – to je Bogoljubova novina. Kad ta manguparija pripremi kampanju protiv mene, onda je to u redu. A svaki drugi mesec prave kampanju kako bi mi oborili rejting, pošto oni ne znaju da Pokret snaga Srbije ima svoje ljude svugde, ima svoje ljude koje oni ne mogu da izopšte. Ne pomaže im ni BIA, ni CIA, niko živ. Naši ljudi se nalaze u njihovim krevetima. To su njihove supruge, njihova deca, svi su oni sada u Pokretu snaga Srbije. I oni su sada u velikoj panici. Kud ćete više kad vam supruga jednog funkcionera kaže: „Glasaću za tebe!“. Pa nema većeg komplimenta. Znači oni su u potpunom paklu. Mogu da otvore sto televizija i šta god hoće, ali mi radimo ono što narodu treba i narod to prepoznaje. Problem je što smo mi startovali jučer. Ali nema veze, sačekaćemo godinu, dve, tri, pet, uglavnom pobedićemo i spasićemo Srbiju od raspada. Rešićemo pitanje Haškog tribunala, rešićemo pitanje Kosova i Metohije, nacionalne ekonomije, stvorićemo bogate lidere biznisa u Srbiji koji mogu da kupuju u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i svugde po svetu, zapošljavaćemo ljude, stvorićemo jednu državu koja brine o svojim građanima. To je naša suština, a ne da nas ponižavaju, potcenjuju, prebijaju, vraćaju sa granice naše sveštenike, vladike, naše proslavljene košarkaše… Znači, sve ćemo to da rešimo.
RSE: Izvinite, ali zar Vam to ne liči na bajku?
KARIĆ: Pa liči na bajku u ovom haosu od zemlje. Ali također je ličilo na bajku kad sam rekao pre trideset i dve godine svojoj braći i komšijama: „Hajmo da napravimo prvu privatnu fabriku kakvu sam video u Italiji, u Torinu“. A oni kažu: „Kakva fabrika ovde, da li si lud, ovdje je komunizam“. A ja kažem: „Nema veze, hajmo mi da počnemo polako da radimo u garaži, da proizvodimo ove male delove, značke, priveske i tako dalje“. Pa je došao Tito 1979. godine, kad su mu je Mahmut Bakali rekao: „Evo ovde ima jedna velika srpska porodica koja proizvodi to i to“, Tito nas je sve primio i dali su nam punu podršku. Rekli su: „Ništa ne smeta porodična kompanija komunizmu, neka rade“. Onda smo mi postali ogledno dobro svih komunističkih zemalja, i Sovjetskog Saveza i Kine i celog sveta. Tako smo počeli. I tada je to nekome bila bajka. A ovo što ja pričam nije bajka, ja sve ovo mogu da realizujem.