"Ne bih isključio nijednu opciju, pa čak ni sankcije međunarodne zajednice protiv Srbije", kaže Džefri Gedmin. Na konstataciju da postoji strah i u samoj Srbiji da će Zapad posegnuti za sankcijama ukoliko Koštuničina vlada nastavi sadašnju politiku nesaradnje, Gedmin ističe:
"Ako jedna zemlja poštuje demokratska načela, ljudska prava i sarađuje sa međunarodnim institucijama, onda u svetu, ne samo političari, već i ostali uključujući i biznismene, zaključuju da je reč o poželjnom mestu za investiranje. Ukoliko je situacija obrnuta, dakle ako je reč o partneru koji nije koopretivan u ključnim pitanjima, kao što je privođenje pravdi optuženih za ratne zločine, to svakako ima uticaja i na poslovne ljude. Ne samo političari, već i ostali u međunarodnoj zajednici žele da napokon Karla del Ponte saopšti – Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom, kaže za Radio Slobodna Evropa Džefri Gdemin.
Na pitanje da li će američki Kongres obustaviti dalju pomoć Srbiji sve dok se optuženi ne izruče, Gedmin podseća da kongresmeni veoma aktivno rade od 90-tih godina da se okončaju sukobi na Balkanu i sada žele da se odgovorni za ratne zločine bez obzira kojoj strani pripadaju suoče sa licem pravde i zato će insisitrati na svim raspoloživim merama, uključujući i štap i šargarepu, da bi ubedili Srbiju da sarađuje sa Hagom.
Karla del Ponte je izjavila da srpska vlada svesno krši međunarodne obaveze. Da li je nespremnost vlasti u Beogradu da izruči optužene njena principijelna pozicija ili je u pitanju strah od političke nestabilnosti, kako je to Koštunica u više navrata izjavio, bilo je sledeće pitanje direktoru Aspen instituta.
"Interesantno je pitanje zašto Vlada Srbije ne sarađuje sa Haškim tribunalom, ali je mnogo interesantnije i važnije da li vlasti u Beogradu sarađuju ili ne. Ako Karla Del Ponte kaže da Koštuničina Vlada ne ispunjava obaveze, onda je to problem. Ljude ne zanimaju toliko izgovori zašto se obaveze ne ispunjavaju, već kada će to biti učinjeno. Dakle, moraju se imati u vidu ne samo moralna pitanja već i strateška, a privođenje optuženih za ratne zločine pravdi pomoglo bi učvršćivanju pozicije Srbije u regionu i međunarodnoj zajednici, što je u njenom strateškom interesu, dakle da postane demokratska, prozapadna, na ravnoj nozi sa Italijom, Austrijom i ostalim zemljama", naglašava Gedmin.
Karla Del Ponte je kritikovala i ostale vlade u regionu uključujući i hrvatsku jer je optuženi general Ante Gotovina još uvek na slobodi. Da li će to otežati nastavak evropskih integracija Hrvatske koja je na tom putu prilično odmakla?
"Naravno da usporava integraciju. Sve dok su optuženi za ratne zločine na slobodi, Evropska Unija ne može sa svoje strane da bezrezervno podstiče evroatlantske integracije. Činjenica je naime da optuženi ne mogu da tako dugo budu na slobodi bez razgranate mreže saradnika koja im pomaže. Zato mora da postoji način da se takav lanac razotkrije i dođe do Gotovine. Ja ne mislim da Evropska Unija želi da to koristi kao povod za isključenje ili usporavanje puta Hrvatske ka Briselu, ali objektivno čini pregovore o nastavku integracije mnogo komplikovanijim", kaže Gedmin.
Na pitanje kako komentariše da je Karla Del Ponte po prvi put pomenula Kosovo u kontekstu korišćenja agresivne nacionalističke retorike u prljavoj kampanji protiv Haškog tribunala, što je izazvalo žestoke reakcije u Prištini, Gedmin ističe:
"Ta maligna nacionalistička retorika sprečava argumentovanu debatu i podstiče strasti, odlaže rešenje problema, što je kontraproduktivno. Karla Del Ponte ima veoma važan mandat da goni ne samo zloglasne srpske nacionaliste optužene za ratne zločine, već da privede pravdi sve optužene za ratne zločine, bez obzira čiji pasoš imaju ili kojoj nacionalnoj zajednici pripadaju", kaže za Radio Slobodna Evropa Džefri Gedmin, direktor ASPEN instituta sa sedištem u Berlinu.
"Ako jedna zemlja poštuje demokratska načela, ljudska prava i sarađuje sa međunarodnim institucijama, onda u svetu, ne samo političari, već i ostali uključujući i biznismene, zaključuju da je reč o poželjnom mestu za investiranje. Ukoliko je situacija obrnuta, dakle ako je reč o partneru koji nije koopretivan u ključnim pitanjima, kao što je privođenje pravdi optuženih za ratne zločine, to svakako ima uticaja i na poslovne ljude. Ne samo političari, već i ostali u međunarodnoj zajednici žele da napokon Karla del Ponte saopšti – Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom, kaže za Radio Slobodna Evropa Džefri Gdemin.
Na pitanje da li će američki Kongres obustaviti dalju pomoć Srbiji sve dok se optuženi ne izruče, Gedmin podseća da kongresmeni veoma aktivno rade od 90-tih godina da se okončaju sukobi na Balkanu i sada žele da se odgovorni za ratne zločine bez obzira kojoj strani pripadaju suoče sa licem pravde i zato će insisitrati na svim raspoloživim merama, uključujući i štap i šargarepu, da bi ubedili Srbiju da sarađuje sa Hagom.
Karla del Ponte je izjavila da srpska vlada svesno krši međunarodne obaveze. Da li je nespremnost vlasti u Beogradu da izruči optužene njena principijelna pozicija ili je u pitanju strah od političke nestabilnosti, kako je to Koštunica u više navrata izjavio, bilo je sledeće pitanje direktoru Aspen instituta.
"Interesantno je pitanje zašto Vlada Srbije ne sarađuje sa Haškim tribunalom, ali je mnogo interesantnije i važnije da li vlasti u Beogradu sarađuju ili ne. Ako Karla Del Ponte kaže da Koštuničina Vlada ne ispunjava obaveze, onda je to problem. Ljude ne zanimaju toliko izgovori zašto se obaveze ne ispunjavaju, već kada će to biti učinjeno. Dakle, moraju se imati u vidu ne samo moralna pitanja već i strateška, a privođenje optuženih za ratne zločine pravdi pomoglo bi učvršćivanju pozicije Srbije u regionu i međunarodnoj zajednici, što je u njenom strateškom interesu, dakle da postane demokratska, prozapadna, na ravnoj nozi sa Italijom, Austrijom i ostalim zemljama", naglašava Gedmin.
Karla Del Ponte je kritikovala i ostale vlade u regionu uključujući i hrvatsku jer je optuženi general Ante Gotovina još uvek na slobodi. Da li će to otežati nastavak evropskih integracija Hrvatske koja je na tom putu prilično odmakla?
"Naravno da usporava integraciju. Sve dok su optuženi za ratne zločine na slobodi, Evropska Unija ne može sa svoje strane da bezrezervno podstiče evroatlantske integracije. Činjenica je naime da optuženi ne mogu da tako dugo budu na slobodi bez razgranate mreže saradnika koja im pomaže. Zato mora da postoji način da se takav lanac razotkrije i dođe do Gotovine. Ja ne mislim da Evropska Unija želi da to koristi kao povod za isključenje ili usporavanje puta Hrvatske ka Briselu, ali objektivno čini pregovore o nastavku integracije mnogo komplikovanijim", kaže Gedmin.
Na pitanje kako komentariše da je Karla Del Ponte po prvi put pomenula Kosovo u kontekstu korišćenja agresivne nacionalističke retorike u prljavoj kampanji protiv Haškog tribunala, što je izazvalo žestoke reakcije u Prištini, Gedmin ističe:
"Ta maligna nacionalistička retorika sprečava argumentovanu debatu i podstiče strasti, odlaže rešenje problema, što je kontraproduktivno. Karla Del Ponte ima veoma važan mandat da goni ne samo zloglasne srpske nacionaliste optužene za ratne zločine, već da privede pravdi sve optužene za ratne zločine, bez obzira čiji pasoš imaju ili kojoj nacionalnoj zajednici pripadaju", kaže za Radio Slobodna Evropa Džefri Gedmin, direktor ASPEN instituta sa sedištem u Berlinu.
