U vladajućoj Demokratskoj stranci Srbije dominantan je stav da bi dobrovoljna predaja optuženih za ratne zločine bila najbolji način da se ispune obaveze prema Haškom tribunalu. U DSS isto tako dele uverenje svog predsednika da bi hapšenje optuženih ugrozilo stabilnost zemlje. Dušan Proroković:
“Prethodna Vlada, Vlada Zorana Živkovića je donela jedan takav zaključak. To se ne tiče Vlade Vojislava Koštunice. Dakle niko ne misli na proteste koji bi usledili ili par hiljada ljudi na Trgu Republike. Svakako ono što se dešava u javnom mnjenju Srbije, ono što se dešava pošto se stvara jedan opšti odijum i prema Hagu i prema svemu ostalom, mislim da bi povuklo određene negativne posledice.”
Upitan da objasni o kakvim posledicama je reč, Proroković kaže:
“Da bi na srpskoj političkoj sceni došlo do potpune nestabilizacije koja nam nije potrebna, da bi to imalo reperskusije kada govorimo o budućem pitanju Kosova i Metohije, očuvanja državne zajednice. Mislim da je to u vidu imala i prethodna Vlada Zorana Živkovića i ova Vlada premijera Koštunice.”
Proroković ističe da se često zaboravlja da Srbija nije u situaciji u kojoj se nalaze neke zapadnoevropske države. Ovde se, kaže on, politička nestabilnost direktno tiče bezbednosti države.
“Mi imamo vrlo rovitu situaciju na Kosovu i Metohiji, imamo dosta potencijalnih kriznih žarišta iz razloga što određeni političari žele da radikalizujom prilika otvore sebi određeni prostor, povećaju svoj rejting i mislim da po ovom pitanju Republika Srbija mora da bude vrlo oprezna.”
Stav koalicionih partnera DSS G17 Plus po pitanju saradnje sa Haškim tribunalom je, kako kaže Miloljub Albijanić, šef Poslaničke grupe u republičkom parlamentu, eksplicitan i jasan. Mora da se sarađuje po zakonu i državni organi moraju da rade svoj posao. Osvrćući se na poslednju premijerovu izjavu na ovu temu Albijanić kaže:
“Verovtno se misli na operativni put da li je izazvalo neke unutrašnje probleme. Ono što je stav koji je iznet to je da se sami predaju Haškom tribunalu, to je najbolji put zaista. I ako u tom smislu ima nekih pomaka nemamo razloga da tako nešto ne podržimo. G17 Plus se zalaže za primenu zakona, a u zakonu znate i sami o toj proceduri ima čitav niz aktivnosti koje treba da se sprovedu do kraja.”
Jasan je i stav socijalista i radikala čiji su šefovi u pritvorskim jedinicama Haškog tribunala.
“Nismo za izručenje”, naglašava funkcioner SPS Žarko Obradović i u sličnom tonu komentariše tvrdnje o mogućoj destabilizaciji prilika u zemlji ukoliko dođe do izručenja haških optuženila.
“Zašto bih uopšte razgovarao o tome. Mi smo protiv izručenja, nećemo uopšte da se bavimo spekulacijama. Jer kad uđemo u spekulacije to otvara niz novih pitanja koja su prazna priča bez suštine.”
Šta bi bio vaš potez ukoliko bi bilo izručenja?
“Rekli smo to. Uskratili bi poverenje Vladi, odmah.”
A kako na ovo pitanje gledaju u Demokratskoj stranci? Dragan Šutanovac, član Odbora za bezbednost i doskorašnji predsednik ovog skupštinskog tela:
“Nemam nikakva saznanja niti iz Vojske Srbije i Crne Gore, odnosno Ministarstva unutrašnjih poslova, da bi došlo do bilo kakvog pogoršavanja javnog reda i mira na prostorima Republike Srbije i ne mislim da bi saradnja u punom smislu te reči sa Haškim tribunalom dovela do ugrožavanja stepena bezbednosti u Srbiji.”
A kada je u pitanju izjava premijera Koštunice, Šutanovac kaže:
“Nažalost, očigledno je da premijer ne želi da poštuje zakon koji je njegova stranka isto izglasala, i da na bilo koji način želi da vodi jednu populističku politiku koja se na neki način sviđa građanima, ali ide na korist i građana i države, odnosno Republike Srbije.”
Slično mišljenje za naš program iznosi i novinar nedeljnika Vreme Jovan Dulović, koji smatra da se iza nedostatka volje da se uhapse haški optuženici kriju politički a ne razlozi bezbednosti.
“Kad je reč o bezbednosti zemlje oni nalaze da je to dovoljno reći, ali je vrlo zanimljivo kako bi to ugrozilo bezbednost zemlje. Mislim da je to napamet rečeno, zapravo nema drugo šta da se kaže a opšte je poznato zašto. Zato što je većina u ovoj Srbiji izgleda protiv izručenja haških optuženika a samim tim i Koštunica i cela Vlada bi gubila rejting na taj način a onda se to krije iza bezbednosti zemlje. Mislim da tu ne postoji nikakva varijanta, bezbednost zemlje ne vidim kako bi mogla da bude ugrožena. U krajnjoj liniji on bi morao da kaže na šta konkretno to misli pa da vidimo koliko je to ubedljivo i koliko je tačno, a da se ne krije iza toga nešto drugo što je opšte poznato.”
A evo kako razmišljaju pojedini građani. Pitali smo ih kako bi reagovali kaa bi ujutru čuli da su četvorica generala izručena Haškom tribunalu.
“Popio bih kafu kao i svaki dan.”
“Bio bih oduševljen, mislim da je krajnje vreme da se to uradi.”
“Šta znam, da vam pravo kažem ja nisam za to. Sad, pošto se sve prodaje, prodaju se i generali.”
“Nikakvo mišljenje nemam o tome.”
“Bio bih prilično zadovoljan, jer bi onda shvatio da država ide pravim putem.”
“Trebaju ostati u našoj zemlji i ovde im suditi.”
“Ja bih voleo da ako je to njihova slobodna volja, ništa drugo. Kad bi se dobrovoljno predali.”
“Ogorčen bih bio, u najkraćem. Šta drugo da kažem. Ne treba im suditi.”
“Ja iskreno mislim da većina nas ni ne zna šta su oni radili i zašto su odgovorni, ali svejedno ja bih im sudila u našoj zemlji jer su radili na ovim prostorima, šta god da jesu.”
“Mislim da bih se strašno iznenadio i jednostavno više ne verujem u tu mogućnost.”
“Prethodna Vlada, Vlada Zorana Živkovića je donela jedan takav zaključak. To se ne tiče Vlade Vojislava Koštunice. Dakle niko ne misli na proteste koji bi usledili ili par hiljada ljudi na Trgu Republike. Svakako ono što se dešava u javnom mnjenju Srbije, ono što se dešava pošto se stvara jedan opšti odijum i prema Hagu i prema svemu ostalom, mislim da bi povuklo određene negativne posledice.”
Upitan da objasni o kakvim posledicama je reč, Proroković kaže:
“Da bi na srpskoj političkoj sceni došlo do potpune nestabilizacije koja nam nije potrebna, da bi to imalo reperskusije kada govorimo o budućem pitanju Kosova i Metohije, očuvanja državne zajednice. Mislim da je to u vidu imala i prethodna Vlada Zorana Živkovića i ova Vlada premijera Koštunice.”
Proroković ističe da se često zaboravlja da Srbija nije u situaciji u kojoj se nalaze neke zapadnoevropske države. Ovde se, kaže on, politička nestabilnost direktno tiče bezbednosti države.
“Mi imamo vrlo rovitu situaciju na Kosovu i Metohiji, imamo dosta potencijalnih kriznih žarišta iz razloga što određeni političari žele da radikalizujom prilika otvore sebi određeni prostor, povećaju svoj rejting i mislim da po ovom pitanju Republika Srbija mora da bude vrlo oprezna.”
Stav koalicionih partnera DSS G17 Plus po pitanju saradnje sa Haškim tribunalom je, kako kaže Miloljub Albijanić, šef Poslaničke grupe u republičkom parlamentu, eksplicitan i jasan. Mora da se sarađuje po zakonu i državni organi moraju da rade svoj posao. Osvrćući se na poslednju premijerovu izjavu na ovu temu Albijanić kaže:
“Verovtno se misli na operativni put da li je izazvalo neke unutrašnje probleme. Ono što je stav koji je iznet to je da se sami predaju Haškom tribunalu, to je najbolji put zaista. I ako u tom smislu ima nekih pomaka nemamo razloga da tako nešto ne podržimo. G17 Plus se zalaže za primenu zakona, a u zakonu znate i sami o toj proceduri ima čitav niz aktivnosti koje treba da se sprovedu do kraja.”
Jasan je i stav socijalista i radikala čiji su šefovi u pritvorskim jedinicama Haškog tribunala.
“Nismo za izručenje”, naglašava funkcioner SPS Žarko Obradović i u sličnom tonu komentariše tvrdnje o mogućoj destabilizaciji prilika u zemlji ukoliko dođe do izručenja haških optuženila.
“Zašto bih uopšte razgovarao o tome. Mi smo protiv izručenja, nećemo uopšte da se bavimo spekulacijama. Jer kad uđemo u spekulacije to otvara niz novih pitanja koja su prazna priča bez suštine.”
Šta bi bio vaš potez ukoliko bi bilo izručenja?
“Rekli smo to. Uskratili bi poverenje Vladi, odmah.”
A kako na ovo pitanje gledaju u Demokratskoj stranci? Dragan Šutanovac, član Odbora za bezbednost i doskorašnji predsednik ovog skupštinskog tela:
“Nemam nikakva saznanja niti iz Vojske Srbije i Crne Gore, odnosno Ministarstva unutrašnjih poslova, da bi došlo do bilo kakvog pogoršavanja javnog reda i mira na prostorima Republike Srbije i ne mislim da bi saradnja u punom smislu te reči sa Haškim tribunalom dovela do ugrožavanja stepena bezbednosti u Srbiji.”
A kada je u pitanju izjava premijera Koštunice, Šutanovac kaže:
“Nažalost, očigledno je da premijer ne želi da poštuje zakon koji je njegova stranka isto izglasala, i da na bilo koji način želi da vodi jednu populističku politiku koja se na neki način sviđa građanima, ali ide na korist i građana i države, odnosno Republike Srbije.”
Slično mišljenje za naš program iznosi i novinar nedeljnika Vreme Jovan Dulović, koji smatra da se iza nedostatka volje da se uhapse haški optuženici kriju politički a ne razlozi bezbednosti.
“Kad je reč o bezbednosti zemlje oni nalaze da je to dovoljno reći, ali je vrlo zanimljivo kako bi to ugrozilo bezbednost zemlje. Mislim da je to napamet rečeno, zapravo nema drugo šta da se kaže a opšte je poznato zašto. Zato što je većina u ovoj Srbiji izgleda protiv izručenja haških optuženika a samim tim i Koštunica i cela Vlada bi gubila rejting na taj način a onda se to krije iza bezbednosti zemlje. Mislim da tu ne postoji nikakva varijanta, bezbednost zemlje ne vidim kako bi mogla da bude ugrožena. U krajnjoj liniji on bi morao da kaže na šta konkretno to misli pa da vidimo koliko je to ubedljivo i koliko je tačno, a da se ne krije iza toga nešto drugo što je opšte poznato.”
A evo kako razmišljaju pojedini građani. Pitali smo ih kako bi reagovali kaa bi ujutru čuli da su četvorica generala izručena Haškom tribunalu.
“Popio bih kafu kao i svaki dan.”
“Bio bih oduševljen, mislim da je krajnje vreme da se to uradi.”
“Šta znam, da vam pravo kažem ja nisam za to. Sad, pošto se sve prodaje, prodaju se i generali.”
“Nikakvo mišljenje nemam o tome.”
“Bio bih prilično zadovoljan, jer bi onda shvatio da država ide pravim putem.”
“Trebaju ostati u našoj zemlji i ovde im suditi.”
“Ja bih voleo da ako je to njihova slobodna volja, ništa drugo. Kad bi se dobrovoljno predali.”
“Ogorčen bih bio, u najkraćem. Šta drugo da kažem. Ne treba im suditi.”
“Ja iskreno mislim da većina nas ni ne zna šta su oni radili i zašto su odgovorni, ali svejedno ja bih im sudila u našoj zemlji jer su radili na ovim prostorima, šta god da jesu.”
“Mislim da bih se strašno iznenadio i jednostavno više ne verujem u tu mogućnost.”
