Šef poslaničkog kluba Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković, uvjeren je da Evropska Unija neće posegnuti za pritiskom za održavanje neposrednih izbora, jer bi se, kako kaže, i oni sami našli u neugodnoj situaciji. Zvanična Podgorica bi bojkotovala izbore, a u parlamentu zajednice većina bila crnogorska manjina, što bi otvorilo pitanje legitimiteta:
''Da vratimo odnose Srbije i Crne Gore u 2000. godinu kada su i ovdje bili neki savezni izbori, pa ih bojkotovalo 75%gradjana (na izbore izašlo samo 25%). U ovom slučaju bi Evropa odigrala tu jednu dosta neprijiatnu ulogu da pritiska Crnu Goru da se ide na izbore, a svjesna da se ne može izbjeći referendum najduže za godinu dana. Mislim da Evropa neće praviti, a i do sada nas nije nešto posebno pritiskala, bilo kakvu grešku te vrste''.
Vukovićev koalicioni partner Borislav Banović iz Socijaldemokratske partije se, pak, plaši te varijante, jer bi se Evropa, po njegovoj ocjeni, vodila svojim interesima:
''Oni bi se vodili svojim pragmatičnim dnevnim interesima, kao što su se vodili, na žalost, i u vrijeme donošenja Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje''.
Predsjednik Narodne stranke Dragan Šoć uvjeren je da će upravo zbog Evropske Unije Milo Đukanović na kraju morati da pristane na sprovođenje neposrednih izbora. Ukoliko ne pristane, izbjegavajući tu obavezu on će, prema ocjeni Šoća, kompromitovati i mogućnost održavanja referenduma:
''Jer, ako on ne ispuni svoju obavezu, onda je teško očekivati da će bilo ko drugi prihvatiti da razgovara o referendumu koji je, podsjećam, samo mogućnost ne i obaveza. S druge strane, teško je da će se ponoviti situacija koju Đukanović pokušava da nacrta, a to je nelegitimnost Skupštine državne zajednice. Ne treba zaboraviti da iza Beogradskog sporazuma i ove Ustavne povelje stoji Evropska Unija to je jedno, a drugo, stoji ogromna većina u crnogorskom parlamentu, uključujući i samog Đukanovića. Uz to, Milošević više nije na vlasti u Srbiji i pričati o nekim ostacima Miloševića, bar kada je u pitanju Srbija, je prilično politički neukusno''.
Međutim, analitičar Dušan Janjić smatra da bi u slučaju izbora ključno pitanje bilo da li bi bojkot iz Crne Gore bio ubjedljiv? Ukoliko bi bio ubjedljiv situacija bi bila preslikana kao iz vremena Miloševića:
''Takvo rešenje bi dovelo u jednoj varijanti, u koju manje verujem, do uspostavljanja polulegitimne ili nelegitimne Skupštine. To bi samo potvrdilo dalju agoniju državne zajednice i naterala verovatno vlast Crne Gore da zaoštri pitanje referenduma, a u drugom slučaju dovelo bi do jedne paralize ,odlaganja i možda traženja ponovo pregovaračkih rešenja''.
Dušan Janjić u ovom trenutku ne vidi racionalne razloge za insistiranje Srbije na očuvanju zajednice neposrednim izborima. Prije ih tumači kao nastavak matrice Miloševićeve politike gdje bi se odgovornost prebacila na Crnu Goru:
''Najradiji bi bili kada bi Đukanović održao referendum i pobedio, onda bi svi rekli on je secesionista i u redu, hajde sada da trgujemo. I to je, na žalost, većinski način mišljenja u Beogradu i tako je i oko Kosova, jedna politička matrica koja se nije promenila.A opet Đukanović i njegovi sledbenici su se izveštili u sukobima sa tom vrstom Miloševićeve politike. Jednostavno znaju joj slabosti iznutra i oni su vrlo efikasni kada je to u pitanju''.
Prema Janjiću najlogičnija varijanta je da će se Evropska Unija umiješati u tom slučaju i pokušati da ih privoli na jedno od dva moguća rješenja:
''Da li je rešenje, na primer, razdruživanje ili je rešenje zajednica nezavisnih država. Čini mi se da će Evropska Unija optirati za ovu drugu mogućnost, s obzirom da je za nju i Podgorica, mislim da će onda uslediti jedan pritisak na Beograd da prihvati tu opciju ili će dovesti u pitanje i dalje razgovore oko Kosova''.
U svakom slučaju Borislav Banović iz Socijaldemokratske partije kaže da, ukoliko ne bude dogovora Beograda i Podgorice oko izbora, proces urušavanja državne zajednice samo će biti potpomognut:
''Ako ne bude dogovora i ušlo se u ove izbore bez opšte saglasnosti i pozitivnog odnosa prema tim izborima, oni će doprinijeti pogoršanju odnosa na nivou zajednice između Srbije i Crne Gore i da će doprinijeti samim tim i bržem urušavanju državne zajednice''.
''Da vratimo odnose Srbije i Crne Gore u 2000. godinu kada su i ovdje bili neki savezni izbori, pa ih bojkotovalo 75%gradjana (na izbore izašlo samo 25%). U ovom slučaju bi Evropa odigrala tu jednu dosta neprijiatnu ulogu da pritiska Crnu Goru da se ide na izbore, a svjesna da se ne može izbjeći referendum najduže za godinu dana. Mislim da Evropa neće praviti, a i do sada nas nije nešto posebno pritiskala, bilo kakvu grešku te vrste''.
Vukovićev koalicioni partner Borislav Banović iz Socijaldemokratske partije se, pak, plaši te varijante, jer bi se Evropa, po njegovoj ocjeni, vodila svojim interesima:
''Oni bi se vodili svojim pragmatičnim dnevnim interesima, kao što su se vodili, na žalost, i u vrijeme donošenja Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje''.
Predsjednik Narodne stranke Dragan Šoć uvjeren je da će upravo zbog Evropske Unije Milo Đukanović na kraju morati da pristane na sprovođenje neposrednih izbora. Ukoliko ne pristane, izbjegavajući tu obavezu on će, prema ocjeni Šoća, kompromitovati i mogućnost održavanja referenduma:
''Jer, ako on ne ispuni svoju obavezu, onda je teško očekivati da će bilo ko drugi prihvatiti da razgovara o referendumu koji je, podsjećam, samo mogućnost ne i obaveza. S druge strane, teško je da će se ponoviti situacija koju Đukanović pokušava da nacrta, a to je nelegitimnost Skupštine državne zajednice. Ne treba zaboraviti da iza Beogradskog sporazuma i ove Ustavne povelje stoji Evropska Unija to je jedno, a drugo, stoji ogromna većina u crnogorskom parlamentu, uključujući i samog Đukanovića. Uz to, Milošević više nije na vlasti u Srbiji i pričati o nekim ostacima Miloševića, bar kada je u pitanju Srbija, je prilično politički neukusno''.
Međutim, analitičar Dušan Janjić smatra da bi u slučaju izbora ključno pitanje bilo da li bi bojkot iz Crne Gore bio ubjedljiv? Ukoliko bi bio ubjedljiv situacija bi bila preslikana kao iz vremena Miloševića:
''Takvo rešenje bi dovelo u jednoj varijanti, u koju manje verujem, do uspostavljanja polulegitimne ili nelegitimne Skupštine. To bi samo potvrdilo dalju agoniju državne zajednice i naterala verovatno vlast Crne Gore da zaoštri pitanje referenduma, a u drugom slučaju dovelo bi do jedne paralize ,odlaganja i možda traženja ponovo pregovaračkih rešenja''.
Dušan Janjić u ovom trenutku ne vidi racionalne razloge za insistiranje Srbije na očuvanju zajednice neposrednim izborima. Prije ih tumači kao nastavak matrice Miloševićeve politike gdje bi se odgovornost prebacila na Crnu Goru:
''Najradiji bi bili kada bi Đukanović održao referendum i pobedio, onda bi svi rekli on je secesionista i u redu, hajde sada da trgujemo. I to je, na žalost, većinski način mišljenja u Beogradu i tako je i oko Kosova, jedna politička matrica koja se nije promenila.A opet Đukanović i njegovi sledbenici su se izveštili u sukobima sa tom vrstom Miloševićeve politike. Jednostavno znaju joj slabosti iznutra i oni su vrlo efikasni kada je to u pitanju''.
Prema Janjiću najlogičnija varijanta je da će se Evropska Unija umiješati u tom slučaju i pokušati da ih privoli na jedno od dva moguća rješenja:
''Da li je rešenje, na primer, razdruživanje ili je rešenje zajednica nezavisnih država. Čini mi se da će Evropska Unija optirati za ovu drugu mogućnost, s obzirom da je za nju i Podgorica, mislim da će onda uslediti jedan pritisak na Beograd da prihvati tu opciju ili će dovesti u pitanje i dalje razgovore oko Kosova''.
U svakom slučaju Borislav Banović iz Socijaldemokratske partije kaže da, ukoliko ne bude dogovora Beograda i Podgorice oko izbora, proces urušavanja državne zajednice samo će biti potpomognut:
''Ako ne bude dogovora i ušlo se u ove izbore bez opšte saglasnosti i pozitivnog odnosa prema tim izborima, oni će doprinijeti pogoršanju odnosa na nivou zajednice između Srbije i Crne Gore i da će doprinijeti samim tim i bržem urušavanju državne zajednice''.
