Sednice Skupštine Srbije gotovo nikada ne počinju na vreme, već sa sat-dva zakašnjenja, dok poslanici ne pristignu na svoja radna mesta. Tokom zasedanja često nema kvoruma za glasanje, jer su se poslanici u međuvremenu preselili u foaje da popiju kafu, ili u restoran na obilan, a jeftin ručak. U nezvaničnim razgovorima sa novinarima ne propuštaju priliku da objasne kako je duže sedenje u skupštinskim klupama, koje su gore nego predratne skamije, prosto nepodnošljivo, pogotovu što nema ni svežeg vazduha, jer je sala u podrumu. Zato smatraju da su privilegije koje sami sebi žele da dodele, više nego opravdane, ako uzmemo u obzir sve psihofizičke patnje kojima su izloženi. Čisto ekonomski gledano, pojedini zahtevi nisu sasvim logični – čak ni uz najveći apetit ne može se pojesti toliko da račun premaši 250 dinara, ali poslanici traže da im se topli obrok plati dnevno po 600 dinara. Sve stranke lako su se složile da ove svoje želje pretoče u zakon, jedino je sporno da li će on važiti retroaktivno, što znači da bi se častili i poslanici koji su u Skupštini proveli Miloševićevu eru. Osim Demokratske stranke, retroaktivnosti se protivi i G-17 plus, kako tvrdi Miroljub Albijanić, novi šef poslaničkog kluba ove stranke:
''U pitanju je Narodna Skupština i ova oblast treba da se uredi zakonom. To je sigurno. Stav G-17 plus je da nismo za retroaktivnost. Podneli smo amandman u tom smislu. G-17 plus se zalaže da predsednik Skupštine, predsednik Vlade i predsednik države imaju istu platu, a da plate ostalih, srazmerno tome, budu na nižem nivou primereno današnjim uslovima.''
Albijanić je ovako odgovorio na pitanje da li je retroaktivnost jedino što poslanicima smeta, ili im možda još neka predložena odredba bode oči:
''Naši poslanici razmatraju. Još ima vremena za amandmane do početka sednice. Razmatraju mogućnost da se podnese još amandmana na te stvari. Naravno da je u javnosti izašao način obračuna plata koji se nalazi u rasponu od ovoga što sada primamo do nekog većeg iznosa. Uopšte ne mora značiti da ćemo mi automatski imati povećanu platu. Što se penzija tiče sasvim sigurno mora da ide limit na više.''
Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda Srbije, kaže da Skupština može doneti odluku o retroaktivnosti pojedinih odredbi, ali ne i celog zakona, i to samo ako utvrdi da za to postoji opšti interes:
''Predlagači pred Skupštinom mogu raspravljati o sadržini zakona ukoliko utvrde da postoji opšti interes. Ako nađu da postoji opšti interes da poslanici budu na taj način privilegovani, onda to ne bi bila sporna odredba. Pretpostavljam, kao i kod većine tako osetljivih zakona, da će se taj zakon naći pred Ustavnim sudom, a kakva će biti odluka Ustavnog suda o njemu, ne bih mogao reći jer zakon nije ni usvojen.''
Predsednik administrativnog odbora Skupštine, Tomislav Nikolić, kaže da je već dogovoreno da predložene odredbe, po kojima bi poslanici mogli ići u penziju sa 20 godina staža, odnosno 50 godina života, budu promenjene tako što bi se u oba slučaja rok produžio za po pet godina:
''Znači da će onaj koji je izdržao jedan mandat kao narodni poslanik, ako ispunjava dva uslova, da ima 25 godina staža i 55 godina života, moći da ode u penziju. Tu nema retroaktivnosti. On odlazi u penziju tog dana ako to želi.''
Posle silne prašine koja se u javnosti podigla zbog ovog pokušaja poslanika da sebi pribave privilegije koje su okarakterisane kao neumerene i čak bezočne, ministar finansija Mlađan Dinkić rekao je da je njegovo ministarstvo dalo negativno mišljenje na predlog zakona o Narodnoj Skupštini i izrazio nadu da on neće ni biti usvojen. Predsednik Samostalnog sindikata Srbije, Milenko Smiljanić, ovako opisuje potez poslanika:
''To više nije ludost, to je epicentar ludosti. Svi smo počeli da se plašimo. Ako je jedan parlament u stanju da takav zakon predloži, on je u stanju da predloži i da se ljudima seče levo uvo obavezno utorkom. Stvar je dovedena do apsurda. U zemlji toliko siromašnoj, sa takvim socijalnim parametrima, donositi predlog takvog zakona za sebe, to je van pameti.''
Demokratska stranka Srbije saopštila je da Skupština i poslanici moraju imati dostojanstvo i ugled koji je saglasan njihovom položaju, ali da se ipak mora pronaći mera koja je u skladu sa opštom društvenom i ekonomskom situacijom u zemlji. Ministar trgovine i turizma, Bojan Dimitrijević, dao je, kako kaže, filozofsko obrazloženje u pokušaju da podrži ovaj predlog:
''U Velikoj Britaniji postoji vrlo odgovorna politička elita. To znači da su poslanici i odgovorni politički ljudi itekako dobro plaćeni i da se retko postavlja pitanje njihovih privilegija. Kada je rat, onda su deca i sinovi političke elite u prvim borbenim redovima.''
Milenko Smiljanić kaže da je poređenje sa drugim zemljama stari i sasvim providan metod da se opravdaju besmisleni potezi:
''Kada hoće da se zaklone, kažu tako je svuda u svetu, a nemaju pojma kako je to u svetu, niti pružaju niti jedan dokaz o tome. Mogu da mu kažem da je potpuno neupućen i neuk oko toga kako je to u svetu regulisano. Postoje direktni prenosi pa smo videli kako su oni grdno brižni i zabrinuti da donesu važne zakone. Zezaju se u Skupštini uzduž i popreko. Skupština im služi za političke promocije. Divno se zabavljaju. Jeftina klopa u menzi, a u sali nikada više od trećine poslanika. To je njihova brižnost i opravdanje za velike plate i benificiranu penziju.''
Ni predsednik sindikata Nezavisnost, Branislav Čanak, nema o ovim argumentima ništa bolje mišljenje:
''Gospodin Bojan Dimitrijević bi mogao da stane sa tim citiranjem jer Engleska je sasvim drugačija zemlja od ove i tamo je bar dvesta godina stara demokratija. Kod nas je stara onoliko koliko traže benificirani radni staž u nazad, od 1990. godine. Bilo bi dobro da kroz 50 godina nekome padne na pamet da to traži, a ne sada odmah. Gomilu stvari koje je Engleska uradila još početkom XIX veka mi još nismo ni počeli da radimo. Oni su imali akumulirana istorijska prava na osnovu kojih mogu da traže nešto. Ne znam koja akumulirana prava imaju ovi ovde. Šta su tu uradili? Da vidimo rezultate. Da li je njihov rezultat prosečna plata od 19 hiljada bruto, 14 hiljada neto? Ako to jeste njihov rezultat, a jeste, što se ne odmere prema tom rezultatu? Prema kom rezultatu se mere? Prema engleskom? Neka se onda upišu u njihov parlament.''
Milorad Vučelić, poslanik Socijalističke partije Srbije, kaže da ga uopšte ne zanima šta kažu sindikati. Njegov kolega Ivica Dačić smatra da naši poslanici imaju velike troškove i žrtve su velikih očekivanja birača:
''Što se mene tiče, od ovoga živim. Imam 34 hiljade platu. Ne tražim neke privilegije, ali takođe ja sam taj od koga se očekuje da lepo izgleda, od koga se očekuje da se ne bavim kriminalom i korupcijom, od koga se očekuje da vas ponekada izvedem i na ručak, od koga se očekuje da predstavlja narod koji je za njega glasao. Za nas je glasalo 300 hiljada ljudi.''
Demokratska stranka zvanično se pobunila samo protiv predloga da zakon važi retroaktivno, ali njeni funkcioneri u svojim istupima kritikuju i ceo predlog zakona. Zato će biti zanimljivo da vidimo kako će na kraju glasati. Evo šta su rekli Bojan Pajtić i Nenad Bogdanović:
''Trenutak je veoma loš, standard građana je veoma mali. Tačno je da su plate poslanika u Narodnoj Skupštini manje nego što su one u drugim skupštinama u okruženju, ali je isto tako tačno da su prosečni prihodi građana u Srbiji mnogo manji nego što su prosečni prihodi građana u okruženju. Nema mesta posebnim privilegijama za narodne poslanike.''
''Ne možemo prihvatiti činjenicu da se predlaže jedan zakon koji je u koliziji sa svim drugim zakonima koji uređuju tu materiju. Ovo je zakon koji poslanike izdvaja iz realnog života i svih drugih oblasti ove zemlje.''
A šta kažu neki od građana koji su prošle subote bili u obilasku Skupštine, ali su ovoga puta zagledali i poslanike na koje su slučajno naišli:
''Meni je od nove godine do sada porasla penzija za 44 dinara i 26 para, dok ljudi traže privilegije za koje zaista nisam siguran da važe i u jednoj zemlji, iako ih oni upoređuju sa okolnim zemljama. Za Hrvatsku verujem, ali za ostale ne verujem, da imaju te privilegije koje naši poslanici traže za sebe.''
''Mislim da ih nisu zaslužili zbog nekog finansijskog stanja koje se dešava u državi i zbog niskog standarda građana. Mislim da nije primereno da bude tolika razlika.''
Koliko je poslanicima teško, građanima je pokušao sažeto da objasni predsednik Skupštine Predrag Marković:
''Poslanici u klupama. To je deo naopakog zakona da toliko ljudi sedi u tim klupama. Naći ćete se u tim klupama i videćete koliko je teško sediti tu deset sati. U međuvremenu morate da obavite još neke poslove.''
Sindikat zdravstva prvi se pobunio, između ostalog i zato što bi, na primer hirurg specijalista imao četiri puta manju platu od poslanika. Branislava Plančak, predsednica Sindikata zdravstva:
''Smatramo da posao poslanika nije toliko težak. Često vidimo kako čitaju novine i kako su nezainteresovani. Čak i da je težak, oni ne smeju biti privilegovani. Naš posao u zdravstvu je itekako teži, da ne govorim o prosveti, obrazovanju, nauci. U fabrikama ljudi ostaju bez posla. Milion je nezaposlenih ljudi bez ikakvih prava i bez ikakve pomoći. Treba da ih je sramota što su tako nešto i pomislili da donesu.''
Najradikalniji je za sada vođa većinskog sindikata Milenko Smiljanić. Predsedništvo ovog sindikata sačekaće konačnu odluku poslanika, pa ako ovi usvoje zakon koji su sami predložili, preduzeće mere:
''U slučaju da on bude donesen bićemo organizatori masovnih radničkih i svenarodnih protesta u pokušaju da oborimo zakon, da se raspusti ovakav parlament i da se raspišu novi izbori, jer ovi poslanici ovaj zakon neće koristiti.''
* * * * *
Amoralne odredbe predloga zakona o privilegovanom penzionisanju i visinama poslaničkih penzija uskomešale su srpsku javnost, pa je tako iz vidokruga nestao veoma sporan pravni aspekt celog ovog autistično-grabljivog zamešateljstva srpske političke elite. U najmanju ruku je simptomatično da niko iz Demokratske stranke Srbije, čiji prvaci traže dlaku u svakom pravnom jajetu, nastupajući sa visina pravnog Olimpa, nisu primetili da u demokratijama nije uobičajeno da parlament izglasa zakon koji sankcioniše prava i obaveze članova aktuelnog sastava parlamenta. To objašnjava politički analitičar iz Zagreba Davor Đenero:
''U većini tranzicijskih država ne vodi se računa o nekim temeljnim zakonima parlamentarne procedure. U stabilnim demokracijama je uobičajeno, a u nekima od njih i ustavno određeno, da ni jedno tijelo nema tarifnu autonomiju, da ne može samo određivati koja mjerila i kakve privilegije pripadaju članovima toga tijela. Kod sustava diobe vlasti jasno je da parlament odlučuje i o plaćama i o privilegijama nosilaca izvršne i službene vlasti, ali se uobičajilo da odlučuje i o svojoj. U stabilnim demokracijama je uobičajeno da parlament donosi odluku o visini plaće koja se primjenjuje tek na idući saziv parlamenta.''
To znači da Kongres SAD-a može da usvoji zakon o platama kongresmena ili senatora, ali taj zakon se ne bi primenjivao na sadašnji saziv ali tek na sledeći?
''Upravo tako. Kongres odlučuje i o visini nagrade koju prima predsjednik republike. Ustav kaže da tokom mandata ta nagrada ne može biti niti povećana niti smanjena u toku mandata jednog predsjednika republike kako bi se izbjeglo da preko nagrada i plaća ratuju izvršna i zakonodavna vlast. Isto tako kongresmeni odlučuju o nagradama koje sami primaju za svoj rad. Međutim, njihova se odluka ne primjenjuje za saziv parlamenta u kojem sami sudjeluju, nego tek na idući saziv. Tako ni parlamentarni zastupnici u Srbiji ne bi mogli odlučivati o visini svoje plaće, a pogotovo ne o visini plaće ili mirovine koja bi se primjenjivala retroaktivno, dakle i za članove parlamenta u prethodnim sazivima. To je nespojivo sa načelima vladavine prava i načelima parlamentarizma.''
* * * * *
Možda bi bilo dobro da rastrošna srpska država i njena politička elita čuje kako su regulisana prava zvaničnika u zemljama u kojima se događa mnogo više proizvodnje, proizvoda, proizvođača i bogatstva.
Kanadski poslanici nemaju pravo na prevremenu penziju. Pravo na nju stiču sa navršenih 65 godina života. Za penzioni fond izdvajaju 11 odsto od godišnje plate. Jedino u slučaju da zbog zdravstvenih problema više ne mogu da obavljaju dužnost, mogu da odu u penziju sa navršenih 55 godina života. Godišnja zarada kanadskog poslanika takođe je skromna – 65 hiljada dolara godišnje (jedan kanadski dolar je 48,8 dinara), uz nešto više od 21 hiljadu dolara za razne troškove, oslobođene poreza, kao i 64 kupona za putovanja. Premijer dobija posebnu naknadu u iznosu od nešto više od 71 hiljadu dolara godišnje, a ministri imaju skromnih 50 hiljada dolara godišnje, koliko primaju i predsednik parlamenta i zvanični lider opozicije.
Ni u razvijenoj Austriji političke funkcije ne donose privilegije u smeru preuranjene ili dobro plaćene penzije, pošto su specijalne penzije za političare ukinute 1997. godine. Pravo na poseban tretman imaju samo oni koju su uslove za odlazak u penziju stekli pre donošenja novih zakonskih odredbi, pre sedam godina. Poslanici sami uplaćuju sredstva u penzioni fond, isto kao i ostali zaposleni smrtnici. Kao i svi drugi građani, poslanici u penziju mogu otići sa 45 godina staža i 65 godina starosti.
Proverili smo i praksu razvijenijih tranzicionih zemalja. U Češkoj Republici poslanik se ne postaje da bi se obogatilo jer skupštinska klupa to ne omogućuje. Iako češka javnost svoje poslanike koji imaju razne druge dodatke i koji su tražili i 13. i 14. platu, zove nezajažljivim termitima, za sve političare, osim predsednika republike, važi redovni zakon o penzijskom osiguranju. Ali, aktuelni predsednik Vaclav Klaus je tek osmi na listi najbolje plaćenih zvaničnika i ljudi u državnoj upravi, pa bi mu se više isplatilo da je unovčio svoja znanja kao profesor ekonomije nego kao stanovnik predsedničke palate na Hradčanima. Plata mu je samo 5390 evra. Premijer, predsednici oba Doma parlamenta i predsednik Ustavnog suda mesečno zarađuju skromnih 4345 evra. Od svih nabrojanih političara daleko više zarađuje, recimo Ivan Pilip, potpredsednik Evropske investicione banke – tri puta više od predsednika republike.
Češki analitičar Filip Tesar kaže da češki poslanici kad završe mandat imaju pravo na otpremninu u visini nekoliko plata, ali predmet kritike javnosti nisu bile toliko privilegije finansijske prirode koliko postojanje veoma širokog imuniteta kojim su se poslanici štitili:
''Imunitet je na početku bio doživotan i nije obuhvatao samo sferu političke aktivnosti, nego i sve ostalo. Tako je recimo poslanik koji je prouzrokovao saobraćajnu nesreću bio štićen imunitetom i mogao je biti krivično gonjen samo uz odobrenje Skupštine. Pritisak javnosti naterao je na kraju parlament da poslanike predaje organima gonjenja, da odustanu od ovakve vrste imuniteta.
Predmet kritike javnosti bila je i praksa poslanika da svoje funkcije koriste u privatne svrhe, tako što bi, recimo, bili u nadzornim odborima preduzeća, često državnih, što bi u razvijenim demokratijama predstavljalo sukob interesa. Time bi poslanici znatno uvećavali svoje prihode. To se promenilo zahvaljujući novom zakonu o sukobu interesa.
Razume se, poslanici nemaju pravo na doživotnu penziju pod privilegovanim uslovima. Javnost je više bila iritirana 13. platom koja se zaposlenima, pa među njima i poslanicima, isplaćivala, što je svojevrsni ostatak socijalizma. To pravo poslednji su izgubili poslanici, jer su oni zapravo o tome odlučivali. Nisu se te privilegije odrekli dok ih javnost nije naterala. Razume se, kad je reč o platama čeških poslanika, ona se sastoji od osnove i raznih dodataka koje je teško kontrolisati. Recimo tu je dodatak na odvojeno stanovanje, dodatak za benzin, pri čemu poslanici uopšte nisu morali pokazivati pređenu kilometražu. Poslanici koji nisu iz Praga mogli su dobijati dodatak za stan, čak i kada su se vraćali kućama, kada taj stan nisu koristili. Donedavno su poslanici koji su dolazili iz Ostrave, na krajnjem istoku zemlje, mogli ostvarivati pravo na avionski prevoz do Praga, ali, posle četrnaest godina, od prošle nedelje, to više nije moguće. Prevoz do parlamenta u Pragu im se priznaje, ali ne avionski, nego samo kopneni prevoz.''
Naš sagovornik je i kolega Andrej Šari iz Ruskog servisa Radija Slobodna Evropa. Da li i kolike privilegije imaju poslanici ruskog parlamenta? Mogu li se te privilegije uporediti sa ovima iz predloga zakona koji su predložili poslanici parlamenta Srbije?
''Mislim da su nešto manje, ali ni u Rusiji poslanici ne žive loše. Rusija je velika zemlja, od oko 140 miliona stanovnika i bogata je. Pretpostavljam da bi oni i morali imati veću plaću od ostalih. Problem je u tom da ono što oficijalno dobija ruski poslanik je od tri do četiri puta više nego što je prosječna plaća u Rusiji. Stalna oficijalna plaća u parlamentu za svakog poslanika je oko 500 dolara, ali sa svakojakim dodacima i bonusima dolazi i do 1000 dolara. Ona je više-manje izjednačena svim federalnim ministrima. Predsjednici oba ruska Doma parlamenta dobijaju plaću istu kao i predsjednik vlade. Nikada nisu bile jake bitke oko toga. Prije dvije godine je bio usvojen novi zakon o statusu poslanika zbog inflacije. Već je novi sastav federalnog parlamenta usvojio neki dodatak prije par mjeseci. Sada dobijaju nešto veću plaću nego što su je imali ranije. Demokratske frakcije, dok su još bile u prijašnjem parlamentu, su pokušavale da izbace neke dodatke koji su se njima činili vrlo glupim. Ogromna većina je glasala za svoje privilegije. Moram da kažem da još uvijek postoje različite neformalne privilegije koje nisu uračunate u plaću. Sve to stoji u zakonu, ali je to teško preračunati u novac. Imaju pravo da iskoriste neograničen broj besplatnih putnih karata do svake tačke u Rusiji. Naravno da putovanje mora biti zbog državnih razloga, ali ne znam koliko se to kontroliše. Imam 40 godina i čekaću još 20 godina do penzije. Ali, ako sam bio zastupnik u sastavu jednog federalnog parlamenta, nakon odlaska u penziju ću dobivati 75 posto od današnje plaće poslanika. To znači da je vrlo velika razlika između jedne normalne penzije i penzije zastupnika parlamenta. Oni imaju na raspolaganju i državni stan u Moskvi i uvijek postoji problem kada dolazi novi sastav parlamenta, jer niko neće da se seli iz stana. Obrazloženja su razna: da imaju dijete u školi, da im žena tu radi, da tamo kod sebe nemaju stan. Putem zakona se i taj problem nekako rješava. Njima je tamo sve jeftino. Bio sam puno puta u ruskom parlamentu. Tamo ima vrlo jeftinih knjiga, restoran koji je dosta loš, ali vrlo jeftin. Postoji još puno takvih beneficija koje se ne mogu prevesti u novac.''
Koliko je puta prosečna plata poslanika ruskog parlamenta veća od prosečne ruske plaće?
''Mislim od pet do šest puta. To zavisi od stajališta. Hiljadu dolara u Rusiji baš i nije neki novac. Takvu plaću ima i svaki srednji poduzetnik koji ima recimo trgovinu. Za većinu Rusa, za radnike državnih preduzeća, a pogotovo za ljude starije dobi koji su u penziji, to je velika razlika. Ekonomska situacija je dosta dobra za Rusiju zbog visokih cijena nafte. Ako će cijena nafte opasti, situacija će se promijeniti. Upravo zbog visokih cijena nafte nema toliko socijalnih nemira koliko je bilo. Vjerovatno će ih biti čim cijena nafte opadne. U svakom slučaju, to nije loš život. Ljudi ne idu u parlament zbog plaće. Uglavnom su tamo da lobiraju neke interese. U parlamentu ima puno formalnih ili neformalnih predstavnika velikih tvrtki. Tamo su da proguraju neki politički ili ekonomski zakon koji je profitibilan za njihovu regiju, za njihov grad. Mislim da oni dobijaju puno više nego što je njihova redovna poslanička plaća.''
U tranzicionim zemljama čini se što siromašnija zemlja to veće privilegije političara i poslanika. U Sloveniji poslanici nemaju privilegovane uslove za odlazak u penziju:
''To je problem standarda demokratije. Ako je društvo dosta razvijeno, čovjek ne očekuje od državničke dužnosti da za sebe nešto ugura u svoj džep. To je problem razumijevanja. Raditi ću za državu i država će mi dati neki novac. Čim je problema sa razvojem demokratije viši, tim se problem zaoštrava. Na početku su i u Rusiji bili takvi problemi. Bilo je puno problema sa položajem bivšeg predsjednika države. Naravno da čovjek kao Jelcinj ili Gorbačov moraju imati neke privilegije, o tome nema diskusije. Kada je Jelcinj odlazio u penziju napravili su po političkoj liniji jedan zakon po kome Jelcinj ima imunitet. Putin se tog zakona drži vrlo striktno i nikada nisu spominjali da bi privilegije Jelcinja mogle biti povučene. To je bila jedna stvar ugovora između Putina i Jelcinja kada mu je Jelcinj predavao vlast kao svome nasljedniku.''
U paleti tranzicijskih zemalja, Slovenija i Mađarska su države u kojima su političari najmanje privilegovana kasta. U Mađarskoj poslanici i ne primaju redovnu platu, nego honorar iz kojeg uplaćuju sve poreze i doprinose kao i svi ostali zaposleni. Vreme trajanja mandata u Mađarskoj Skupštini se uračunava u radni i penzijski staž i on traje samo pola godine duže od trajanja mandata. Drugim rečima, poslanici imaju pravo na platu u narednih pola godine od prestanka mandata.
Poslanici slovenačkog parlamenta su, što se tiče ostvarivanja prava na penziju, izjednačeni sa ostalim građanima. Prema zakonu od 1992. godine, poslanik kome je prestao mandat sa prestankom mandata parlamenta i poslanik čiji je mandat prestao zbog trajne nemogućnosti obavljanja poslaničke funkcije, može da ostvari pravo na penziju ako ima najmanje 25 godina staža. Poslanik kojem je mandat prestao iz objektivnih razloga, a ne može da nastavi da radi stari posao, ili da nađe novo zaposlenje, ima pravo na nadoknadu u visini poslaničke plate dok ne dobije posao ili ne ode u penziju, ali najduže jednu godinu nakon prestanka mandata.
Osnova za obračun plata poslanika je prosečna mesečna plata zaposlenog u privredi prema poslednjim podacima Državnog zavoda za statistiku, a plata se određuje tako što se osnova pomnoži sa koeficijentom pet i poveća za funkcionalni dodatak, a ukupan iznos poveća sa procentom za radni staž.
Sa 25 godina penzionog staža penzija se odmerava u visini 70 odsto osnove i povećava za dva procenta penzione osnove za svaku godinu iznad 25 godina penzionog staža, ali najviše do 85 odsto penzione osnove.
Poslanici u državnom parlamentu su takođe obavezni da prijave svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu na početku i kraju mandata, a na zahtev Državne komisije za borbu protiv korupcije i u toku trajanja mandata.
Poslanici hrvatskog Sabora imaju pravo na poslaničku penziju nakon najmanje polovine jednog poslaničkog mandata, uz uslov da imaju najmanje 20 godina radnog staža. Aktuelne plate poslanika su između 12 i 15 hiljada kuna. Jedan evro je nešto više od sedam kuna – dakle, plate se kreću između 1700 i 2000 evra mesečno.
Svaki poslanik, nakon prestanka funkcije, ima pravo na punu poslaničku platu još pola godine, a nakon toga, u trajanju od još šest meseci na polovinu bivše poslaničke plate.
Zastupnik, odnosno, poslanik hrvatskog Sabora, prima penziju u iznosu od 65 odsto plate koju je primao za vreme trajanja mandata. Taj iznos se povećava za dva posto za svaku narednu godinu radnog staža do maksimalno 20 odsto povećanja.
* * * * *
Kako su radnici rudarsko-topioničarskog bazena Bor reagovali na informaciju o pripremi za privilegovane penzije svojih poslanika u Skupštini Srbije?
Predlog zakona koji se odnosi na bolji status narodnih poslanika, a pre svega pravo na brži odlazak u penziju, ovako komentariše jedan od radnika rudarsko-topioničarskog bazena Bor i to jedan od onih koji ima više od 43 godine staža u pogonima Jame.
''Proveo sam svoj radni vek u jami i ne mogu da idem u penziju, a on može da ide u penziju sa 20 godina staža ili sa 50 godina starosti. To nema nigde u svetu.''
Po rečima našeg sagovornika ne treba zanemariti ni uslove rada.
''Ljudi imaju pocepane čizme, nemaju odela, nemaju rukavice, nemaju respiratore, kao za vreme Rimljana, tako se radi u rudnicima. Meni jedan poslanik kaže da se on više maltretira kada stalno sedi u klupi i spava u hotelu te zbog toga sa 20 godina staža može da ode u penziju. To je sramota.''
Ni u pogonima topionice nije ništa bolje.
''Radimo u ekstremnim uslovima, pogotovo u topionici gde su svi otrovi koji nastaju tom hemijskom obradom. Mi nakon napunjenih 40 godina ne možemo u penziju jer nemamo dovoljno godina starosti.''
Dragan Jankočić, predsednik sindikata Nezavisnost topionice i rafinacije bakra:
''U Boru ljudi umiru od raka i jedva dobijaju invalidsku penziju. Ne mogu da ostvare svoja prava. To je apsurdno da su poslanici usvojili jedan takav zakon.''
Zoran Stanojković, predsednik Samostalnog sindikata pogona Jama, predlog povlašćenog položaja narodnih poslanika ovako komentariše:
''To je bezobrazluk. To je zloupotreba položaja na svim funkcijama. Ako su u ovoj zemlji prioritet beneficije poslanika u odnosu na broj rudara i njihove težine posla, opasnosti po život i po zdravlje, mislim da smo mi jedna neozbiljna i vlast i zemlja i država. ''
Podsjećajući kako u ovom trenutku izgleda život borskih rudara, sindikat Nezavisnost topionice i rafinacije rudarsko-topioničarskog bazena Bor, u pismu upućenom najvišim instancama Republike Srbije osudilo je pomenuti predlog zakona smatrajući ga, kako kaže predsednik ovog sindikata, u najmanju ruku neumerenim.
''Usvajanje ovakvog predloga zakona značilo bi ruganje radnicima RTB-a, ali i svim ostalim zaposlenima. Prosečna zarada rudara i topioničara bila bi deset puta manja od mesečne plate narodnog poslanika. To bi značilo, uz svo uvažavanje izabranika, da bi rudaru bilo lakše da odradi godinu dana u jednoj jami, nego poslaniku da mukotrpno sedi jedan mesec u Skupštni.''
Kada se već govori o povlasticama, rudari smatraju da bi i sam život u gradu bakra trebao da bude benificiran:
''Samo zato što živimo u Boru trebalo bi da dobijemo benificije, a kamoli što radimo u topionici ili u jami.''
* * * * *
Iz najneposrednijeg susedstva Srbije stižu bolje i pravednije vesti o ovoj problematici. U Crnoj Gori poslanici nemaju nikakve privilegije kada je u pitanju penzionisanje.
U Crnoj Gori ne postoji mogućnost penzionisanja po posebnim uslovima, rekla je Mileva Todorović, pomoćnik ministra za rad i socijalno staranje, odgovarajući na pitanje da li za poslanike i ostale javne funkcionere postoji zakonska mogućnost penzionisanja pod privilegovanim uslovima. Todorovićeva je rekla da je prema Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju decidno utvrđeno da svi osiguranici stiču prvo na starosnu penziju pod istim uslovima, što znači da pravo zavisi od dužine staža i visine uplaćenih doprinosa.
''Prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja prema zakonu koji je stupio na snagu 1. januara 2004. godine stiču se, ostvaruju i koriste samo pod uslovima i na način utvrđenim ovim zakonom i ne mogu se regulisati drugim propisima. To znači da nismo omogućili da se pravo na penzijsko-invalidsko osiguranje stiče po nekim drugim propisima. Što se tiče prava na sticanje starosne penzije, osiguranik muškarac stiče pravo na starosnu penziju kada navrši 65 godina života, odnosno 60 godina života žena i najmanje 15 godina penzijskog staža. To su opšti uslovi za sticanje prava na starosnu penziju. Našim zakonom je predviđena mogućnost da osiguranik muškarac stekne pravo na starosnu penziju kada navrši 40 godina penzijskog staža, a 35 godina penzijskog staža žena, i najmanje 55 godina života.''
Milevu Todorović iz crnogorskog Ministarstva rada i socijalnog staranja pitali smo da li, uzimajući u obzir napredniji dio međunarodne zajednice, postoje uporedna iskustva koja bi išla u prilog rješenju koja bi pojedinoj društvenoj grupi omogućila penzionisanje po privilegovanim uslovima.
''Mi smo zakone radili sa ekspertima Svjetske banke i koristili smo najbolju praksu i uporedno iskustvo zemalja koje su u penzijskom sistemu imale i reforme. Nije mi poznato da ima takvih slučajeva.''
Da li je bilo komentara unutar vašeg ministarstva ovog prijedloga koji se čuje u Srbiji po kojem bi javni funkcioneri i poslanici bili privilegovani u tom smislu?
''Nismo to komentarisali. Smatramo da to ne bi trebalo da se dešava u penzijsko-invalidskom sistemu osiguranja, jer je to sistem koji apsolutno treba da zavisi od visine uplaćenih doprinosa i dužine staža za sve osiguranike jednako. Ako se formiraju neki drugi fondovi i mogućnost uplate doprinosa u te fondove, onda to treba propisima regulisati.''
Prijedlog zakona o Narodnoj Skupštini Srbije kojim se predlaže da danom prestanka mandata skupštine poslanik, ili u slučaju njegove smrti porodica, stiče pravo na penziju, bez obzira na uslove iz opštih propisa, ako je poslanik navršio najmanje 20 godina staža i 50 godina života, rezultirao je oprečnim ocjenama političkih partija u Crnoj Gori. Savo Đurđevac, funkcioner opozicione Narodne stranke, ima razumijevanja za ovakav prijedlog:
''U kontekstu bavljenja ovim poslom nisam detaljno razmatrao za i protiv, ali bliže mi je da ljudi koji se duži period bave ovim poslom imaju određene zasluge u pogledu nekog političkog stanja, a ako ste u opoziciji onda su naprezanja mnogo veća. Cijenim da ima mjesta za takvo regulisanje te problematike.''
U Socijal-demokratskoj partiji, članici vladajuće koalicije u Crnoj Gori, ne žele da komentarišu prijedloge zakona procesuirane u srbijanskom parlamentu. Branislav Radulović, portparol SDP-a, je odgovorio tek na preformulisano pitanje: kakav bi stav zauzela Socijal-demokratska partija kada bi u Crnoj Gori neko predložio sličan zakon koji bi omogućio pripadnicima neke društvene grupe, odnosno poslanicima ili javnim funkcionerima, penzionisanje po posebnim uslovima:
''Takva rješenja apsolutno su suprotna programskim principima SDP-a jer na taj način gradimo i izgrađujemo diskriminaciju unutar društva, tako da taj prijedlog ne bi prošao u poslaničkoj grupi SDP-a.''
* * * * *
Iz Bosne i Hercegovine stižu informacije da nema bilo kakvih privilegija za poslanike Skupštine Bosne i Hercegovine oba entiteta kada je u pitanju penzionisanje.
Prema uslovima sticanja prava na penziju, zastupnici na raznim nivoima u Bosni i Hercegovini izjednačeni su sa ostalim građanima. To znači da ukoliko se neko iz zastupničke klupe općinskog, kantonalnog, entitetskog ili državnog parlamenta želi penzionisati neće imati posebnih prava. Penzijski osnov za isplatu obračunava mu se po istom kriteriju, kao i bilo kome drugom, zavisno od radnog staža, stručne spreme i drugih ispunjenih uslova. Pri penzionisanju nema pravo ni na bilo kakav benificirani radni staž, ili pravo na penzionisanje sa manje godina života ili radnog staža. Penzionisanje slijedi u skladu sa odredbama jednog od dva opća entitetska zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, zavisno od toga ima li pravo na penziju u Federaciji ili u Republici Srpskoj. Na državnom nivou zakon o regulisanju oblasti penzijskog ili invalidskog osiguranja za građane ne postoji. Zastupnici u državnom parlamentu namjeravali su s toga prije pola godine donijeti Zakon o pravima i dužnostima članova parlamenta Bosne i Hercegovine kojim bi bilo regulisano pravo na odlazak u penziju po povoljnijim kriterijima, što bi značilo i trostruko veće penzije nego što bi inače imali ostali građani. Prijedlog Zakona o pravima i dužnostima članova parlamenta Bosne i Hercegovine nije iz nadležne parlamentarne komisije nikada stigao pred zastupnike. Usvajanje zakona stopirano je nakon što se parlament još ranije suočio sa kritikama javnosti i upozorenjima međunarodne zajednice zbog namjere zastupnika da sebi povećaju plate.
* * * * *
Našeg sagovornika, analitičara iz Zagreba, Davora Đenera, pitamo kako objašnjava da su toliko veće privilegije u nerazvijenim zemljama tranzicije, nego u onim razvijenim, ili u razvijenim zemljama Zapada:
''Što je država nerazvijenija i što je ekonomski i politički sustav manje efikasan, političke klase za sebe stvaraju bolje i privilegovanije uvjete. Očito je i među tranzicijskim državama da je u uspješnijim tranzicijskim zemljama suma privilegija što ih uživa politička klasa bitno manja od onih u manje uspješnim zemljama kakve su i Hrvatska i Srbija i Crna Gora. Ono što mi se čini posebno problematičnim u hrvatskome sustavu je činjenica da sustav limitira isplatu mirovina koje su zarađene i koje su stečene redovitim uplatama u mirovinski sustav. Privilegirane mirovine bitno nadilaze visinu koja je za obične građane limitirana kao najveća mirovina. To je potpuni nonsens mirovinskog sustava, a čini mi se da ovaj prijedlog u Srbiji čini istu stvar koju je Tuđmanov režim učinio u Hrvatskoj.''
''U pitanju je Narodna Skupština i ova oblast treba da se uredi zakonom. To je sigurno. Stav G-17 plus je da nismo za retroaktivnost. Podneli smo amandman u tom smislu. G-17 plus se zalaže da predsednik Skupštine, predsednik Vlade i predsednik države imaju istu platu, a da plate ostalih, srazmerno tome, budu na nižem nivou primereno današnjim uslovima.''
Albijanić je ovako odgovorio na pitanje da li je retroaktivnost jedino što poslanicima smeta, ili im možda još neka predložena odredba bode oči:
''Naši poslanici razmatraju. Još ima vremena za amandmane do početka sednice. Razmatraju mogućnost da se podnese još amandmana na te stvari. Naravno da je u javnosti izašao način obračuna plata koji se nalazi u rasponu od ovoga što sada primamo do nekog većeg iznosa. Uopšte ne mora značiti da ćemo mi automatski imati povećanu platu. Što se penzija tiče sasvim sigurno mora da ide limit na više.''
Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda Srbije, kaže da Skupština može doneti odluku o retroaktivnosti pojedinih odredbi, ali ne i celog zakona, i to samo ako utvrdi da za to postoji opšti interes:
''Predlagači pred Skupštinom mogu raspravljati o sadržini zakona ukoliko utvrde da postoji opšti interes. Ako nađu da postoji opšti interes da poslanici budu na taj način privilegovani, onda to ne bi bila sporna odredba. Pretpostavljam, kao i kod većine tako osetljivih zakona, da će se taj zakon naći pred Ustavnim sudom, a kakva će biti odluka Ustavnog suda o njemu, ne bih mogao reći jer zakon nije ni usvojen.''
Predsednik administrativnog odbora Skupštine, Tomislav Nikolić, kaže da je već dogovoreno da predložene odredbe, po kojima bi poslanici mogli ići u penziju sa 20 godina staža, odnosno 50 godina života, budu promenjene tako što bi se u oba slučaja rok produžio za po pet godina:
''Znači da će onaj koji je izdržao jedan mandat kao narodni poslanik, ako ispunjava dva uslova, da ima 25 godina staža i 55 godina života, moći da ode u penziju. Tu nema retroaktivnosti. On odlazi u penziju tog dana ako to želi.''
Posle silne prašine koja se u javnosti podigla zbog ovog pokušaja poslanika da sebi pribave privilegije koje su okarakterisane kao neumerene i čak bezočne, ministar finansija Mlađan Dinkić rekao je da je njegovo ministarstvo dalo negativno mišljenje na predlog zakona o Narodnoj Skupštini i izrazio nadu da on neće ni biti usvojen. Predsednik Samostalnog sindikata Srbije, Milenko Smiljanić, ovako opisuje potez poslanika:
''To više nije ludost, to je epicentar ludosti. Svi smo počeli da se plašimo. Ako je jedan parlament u stanju da takav zakon predloži, on je u stanju da predloži i da se ljudima seče levo uvo obavezno utorkom. Stvar je dovedena do apsurda. U zemlji toliko siromašnoj, sa takvim socijalnim parametrima, donositi predlog takvog zakona za sebe, to je van pameti.''
Demokratska stranka Srbije saopštila je da Skupština i poslanici moraju imati dostojanstvo i ugled koji je saglasan njihovom položaju, ali da se ipak mora pronaći mera koja je u skladu sa opštom društvenom i ekonomskom situacijom u zemlji. Ministar trgovine i turizma, Bojan Dimitrijević, dao je, kako kaže, filozofsko obrazloženje u pokušaju da podrži ovaj predlog:
''U Velikoj Britaniji postoji vrlo odgovorna politička elita. To znači da su poslanici i odgovorni politički ljudi itekako dobro plaćeni i da se retko postavlja pitanje njihovih privilegija. Kada je rat, onda su deca i sinovi političke elite u prvim borbenim redovima.''
Milenko Smiljanić kaže da je poređenje sa drugim zemljama stari i sasvim providan metod da se opravdaju besmisleni potezi:
''Kada hoće da se zaklone, kažu tako je svuda u svetu, a nemaju pojma kako je to u svetu, niti pružaju niti jedan dokaz o tome. Mogu da mu kažem da je potpuno neupućen i neuk oko toga kako je to u svetu regulisano. Postoje direktni prenosi pa smo videli kako su oni grdno brižni i zabrinuti da donesu važne zakone. Zezaju se u Skupštini uzduž i popreko. Skupština im služi za političke promocije. Divno se zabavljaju. Jeftina klopa u menzi, a u sali nikada više od trećine poslanika. To je njihova brižnost i opravdanje za velike plate i benificiranu penziju.''
Ni predsednik sindikata Nezavisnost, Branislav Čanak, nema o ovim argumentima ništa bolje mišljenje:
''Gospodin Bojan Dimitrijević bi mogao da stane sa tim citiranjem jer Engleska je sasvim drugačija zemlja od ove i tamo je bar dvesta godina stara demokratija. Kod nas je stara onoliko koliko traže benificirani radni staž u nazad, od 1990. godine. Bilo bi dobro da kroz 50 godina nekome padne na pamet da to traži, a ne sada odmah. Gomilu stvari koje je Engleska uradila još početkom XIX veka mi još nismo ni počeli da radimo. Oni su imali akumulirana istorijska prava na osnovu kojih mogu da traže nešto. Ne znam koja akumulirana prava imaju ovi ovde. Šta su tu uradili? Da vidimo rezultate. Da li je njihov rezultat prosečna plata od 19 hiljada bruto, 14 hiljada neto? Ako to jeste njihov rezultat, a jeste, što se ne odmere prema tom rezultatu? Prema kom rezultatu se mere? Prema engleskom? Neka se onda upišu u njihov parlament.''
Milorad Vučelić, poslanik Socijalističke partije Srbije, kaže da ga uopšte ne zanima šta kažu sindikati. Njegov kolega Ivica Dačić smatra da naši poslanici imaju velike troškove i žrtve su velikih očekivanja birača:
''Što se mene tiče, od ovoga živim. Imam 34 hiljade platu. Ne tražim neke privilegije, ali takođe ja sam taj od koga se očekuje da lepo izgleda, od koga se očekuje da se ne bavim kriminalom i korupcijom, od koga se očekuje da vas ponekada izvedem i na ručak, od koga se očekuje da predstavlja narod koji je za njega glasao. Za nas je glasalo 300 hiljada ljudi.''
Demokratska stranka zvanično se pobunila samo protiv predloga da zakon važi retroaktivno, ali njeni funkcioneri u svojim istupima kritikuju i ceo predlog zakona. Zato će biti zanimljivo da vidimo kako će na kraju glasati. Evo šta su rekli Bojan Pajtić i Nenad Bogdanović:
''Trenutak je veoma loš, standard građana je veoma mali. Tačno je da su plate poslanika u Narodnoj Skupštini manje nego što su one u drugim skupštinama u okruženju, ali je isto tako tačno da su prosečni prihodi građana u Srbiji mnogo manji nego što su prosečni prihodi građana u okruženju. Nema mesta posebnim privilegijama za narodne poslanike.''
''Ne možemo prihvatiti činjenicu da se predlaže jedan zakon koji je u koliziji sa svim drugim zakonima koji uređuju tu materiju. Ovo je zakon koji poslanike izdvaja iz realnog života i svih drugih oblasti ove zemlje.''
A šta kažu neki od građana koji su prošle subote bili u obilasku Skupštine, ali su ovoga puta zagledali i poslanike na koje su slučajno naišli:
''Meni je od nove godine do sada porasla penzija za 44 dinara i 26 para, dok ljudi traže privilegije za koje zaista nisam siguran da važe i u jednoj zemlji, iako ih oni upoređuju sa okolnim zemljama. Za Hrvatsku verujem, ali za ostale ne verujem, da imaju te privilegije koje naši poslanici traže za sebe.''
''Mislim da ih nisu zaslužili zbog nekog finansijskog stanja koje se dešava u državi i zbog niskog standarda građana. Mislim da nije primereno da bude tolika razlika.''
Koliko je poslanicima teško, građanima je pokušao sažeto da objasni predsednik Skupštine Predrag Marković:
''Poslanici u klupama. To je deo naopakog zakona da toliko ljudi sedi u tim klupama. Naći ćete se u tim klupama i videćete koliko je teško sediti tu deset sati. U međuvremenu morate da obavite još neke poslove.''
Sindikat zdravstva prvi se pobunio, između ostalog i zato što bi, na primer hirurg specijalista imao četiri puta manju platu od poslanika. Branislava Plančak, predsednica Sindikata zdravstva:
''Smatramo da posao poslanika nije toliko težak. Često vidimo kako čitaju novine i kako su nezainteresovani. Čak i da je težak, oni ne smeju biti privilegovani. Naš posao u zdravstvu je itekako teži, da ne govorim o prosveti, obrazovanju, nauci. U fabrikama ljudi ostaju bez posla. Milion je nezaposlenih ljudi bez ikakvih prava i bez ikakve pomoći. Treba da ih je sramota što su tako nešto i pomislili da donesu.''
Najradikalniji je za sada vođa većinskog sindikata Milenko Smiljanić. Predsedništvo ovog sindikata sačekaće konačnu odluku poslanika, pa ako ovi usvoje zakon koji su sami predložili, preduzeće mere:
''U slučaju da on bude donesen bićemo organizatori masovnih radničkih i svenarodnih protesta u pokušaju da oborimo zakon, da se raspusti ovakav parlament i da se raspišu novi izbori, jer ovi poslanici ovaj zakon neće koristiti.''
* * * * *
Amoralne odredbe predloga zakona o privilegovanom penzionisanju i visinama poslaničkih penzija uskomešale su srpsku javnost, pa je tako iz vidokruga nestao veoma sporan pravni aspekt celog ovog autistično-grabljivog zamešateljstva srpske političke elite. U najmanju ruku je simptomatično da niko iz Demokratske stranke Srbije, čiji prvaci traže dlaku u svakom pravnom jajetu, nastupajući sa visina pravnog Olimpa, nisu primetili da u demokratijama nije uobičajeno da parlament izglasa zakon koji sankcioniše prava i obaveze članova aktuelnog sastava parlamenta. To objašnjava politički analitičar iz Zagreba Davor Đenero:
''U većini tranzicijskih država ne vodi se računa o nekim temeljnim zakonima parlamentarne procedure. U stabilnim demokracijama je uobičajeno, a u nekima od njih i ustavno određeno, da ni jedno tijelo nema tarifnu autonomiju, da ne može samo određivati koja mjerila i kakve privilegije pripadaju članovima toga tijela. Kod sustava diobe vlasti jasno je da parlament odlučuje i o plaćama i o privilegijama nosilaca izvršne i službene vlasti, ali se uobičajilo da odlučuje i o svojoj. U stabilnim demokracijama je uobičajeno da parlament donosi odluku o visini plaće koja se primjenjuje tek na idući saziv parlamenta.''
To znači da Kongres SAD-a može da usvoji zakon o platama kongresmena ili senatora, ali taj zakon se ne bi primenjivao na sadašnji saziv ali tek na sledeći?
''Upravo tako. Kongres odlučuje i o visini nagrade koju prima predsjednik republike. Ustav kaže da tokom mandata ta nagrada ne može biti niti povećana niti smanjena u toku mandata jednog predsjednika republike kako bi se izbjeglo da preko nagrada i plaća ratuju izvršna i zakonodavna vlast. Isto tako kongresmeni odlučuju o nagradama koje sami primaju za svoj rad. Međutim, njihova se odluka ne primjenjuje za saziv parlamenta u kojem sami sudjeluju, nego tek na idući saziv. Tako ni parlamentarni zastupnici u Srbiji ne bi mogli odlučivati o visini svoje plaće, a pogotovo ne o visini plaće ili mirovine koja bi se primjenjivala retroaktivno, dakle i za članove parlamenta u prethodnim sazivima. To je nespojivo sa načelima vladavine prava i načelima parlamentarizma.''
* * * * *
Možda bi bilo dobro da rastrošna srpska država i njena politička elita čuje kako su regulisana prava zvaničnika u zemljama u kojima se događa mnogo više proizvodnje, proizvoda, proizvođača i bogatstva.
Kanadski poslanici nemaju pravo na prevremenu penziju. Pravo na nju stiču sa navršenih 65 godina života. Za penzioni fond izdvajaju 11 odsto od godišnje plate. Jedino u slučaju da zbog zdravstvenih problema više ne mogu da obavljaju dužnost, mogu da odu u penziju sa navršenih 55 godina života. Godišnja zarada kanadskog poslanika takođe je skromna – 65 hiljada dolara godišnje (jedan kanadski dolar je 48,8 dinara), uz nešto više od 21 hiljadu dolara za razne troškove, oslobođene poreza, kao i 64 kupona za putovanja. Premijer dobija posebnu naknadu u iznosu od nešto više od 71 hiljadu dolara godišnje, a ministri imaju skromnih 50 hiljada dolara godišnje, koliko primaju i predsednik parlamenta i zvanični lider opozicije.
Ni u razvijenoj Austriji političke funkcije ne donose privilegije u smeru preuranjene ili dobro plaćene penzije, pošto su specijalne penzije za političare ukinute 1997. godine. Pravo na poseban tretman imaju samo oni koju su uslove za odlazak u penziju stekli pre donošenja novih zakonskih odredbi, pre sedam godina. Poslanici sami uplaćuju sredstva u penzioni fond, isto kao i ostali zaposleni smrtnici. Kao i svi drugi građani, poslanici u penziju mogu otići sa 45 godina staža i 65 godina starosti.
Proverili smo i praksu razvijenijih tranzicionih zemalja. U Češkoj Republici poslanik se ne postaje da bi se obogatilo jer skupštinska klupa to ne omogućuje. Iako češka javnost svoje poslanike koji imaju razne druge dodatke i koji su tražili i 13. i 14. platu, zove nezajažljivim termitima, za sve političare, osim predsednika republike, važi redovni zakon o penzijskom osiguranju. Ali, aktuelni predsednik Vaclav Klaus je tek osmi na listi najbolje plaćenih zvaničnika i ljudi u državnoj upravi, pa bi mu se više isplatilo da je unovčio svoja znanja kao profesor ekonomije nego kao stanovnik predsedničke palate na Hradčanima. Plata mu je samo 5390 evra. Premijer, predsednici oba Doma parlamenta i predsednik Ustavnog suda mesečno zarađuju skromnih 4345 evra. Od svih nabrojanih političara daleko više zarađuje, recimo Ivan Pilip, potpredsednik Evropske investicione banke – tri puta više od predsednika republike.
Češki analitičar Filip Tesar kaže da češki poslanici kad završe mandat imaju pravo na otpremninu u visini nekoliko plata, ali predmet kritike javnosti nisu bile toliko privilegije finansijske prirode koliko postojanje veoma širokog imuniteta kojim su se poslanici štitili:
''Imunitet je na početku bio doživotan i nije obuhvatao samo sferu političke aktivnosti, nego i sve ostalo. Tako je recimo poslanik koji je prouzrokovao saobraćajnu nesreću bio štićen imunitetom i mogao je biti krivično gonjen samo uz odobrenje Skupštine. Pritisak javnosti naterao je na kraju parlament da poslanike predaje organima gonjenja, da odustanu od ovakve vrste imuniteta.
Predmet kritike javnosti bila je i praksa poslanika da svoje funkcije koriste u privatne svrhe, tako što bi, recimo, bili u nadzornim odborima preduzeća, često državnih, što bi u razvijenim demokratijama predstavljalo sukob interesa. Time bi poslanici znatno uvećavali svoje prihode. To se promenilo zahvaljujući novom zakonu o sukobu interesa.
Razume se, poslanici nemaju pravo na doživotnu penziju pod privilegovanim uslovima. Javnost je više bila iritirana 13. platom koja se zaposlenima, pa među njima i poslanicima, isplaćivala, što je svojevrsni ostatak socijalizma. To pravo poslednji su izgubili poslanici, jer su oni zapravo o tome odlučivali. Nisu se te privilegije odrekli dok ih javnost nije naterala. Razume se, kad je reč o platama čeških poslanika, ona se sastoji od osnove i raznih dodataka koje je teško kontrolisati. Recimo tu je dodatak na odvojeno stanovanje, dodatak za benzin, pri čemu poslanici uopšte nisu morali pokazivati pređenu kilometražu. Poslanici koji nisu iz Praga mogli su dobijati dodatak za stan, čak i kada su se vraćali kućama, kada taj stan nisu koristili. Donedavno su poslanici koji su dolazili iz Ostrave, na krajnjem istoku zemlje, mogli ostvarivati pravo na avionski prevoz do Praga, ali, posle četrnaest godina, od prošle nedelje, to više nije moguće. Prevoz do parlamenta u Pragu im se priznaje, ali ne avionski, nego samo kopneni prevoz.''
Naš sagovornik je i kolega Andrej Šari iz Ruskog servisa Radija Slobodna Evropa. Da li i kolike privilegije imaju poslanici ruskog parlamenta? Mogu li se te privilegije uporediti sa ovima iz predloga zakona koji su predložili poslanici parlamenta Srbije?
''Mislim da su nešto manje, ali ni u Rusiji poslanici ne žive loše. Rusija je velika zemlja, od oko 140 miliona stanovnika i bogata je. Pretpostavljam da bi oni i morali imati veću plaću od ostalih. Problem je u tom da ono što oficijalno dobija ruski poslanik je od tri do četiri puta više nego što je prosječna plaća u Rusiji. Stalna oficijalna plaća u parlamentu za svakog poslanika je oko 500 dolara, ali sa svakojakim dodacima i bonusima dolazi i do 1000 dolara. Ona je više-manje izjednačena svim federalnim ministrima. Predsjednici oba ruska Doma parlamenta dobijaju plaću istu kao i predsjednik vlade. Nikada nisu bile jake bitke oko toga. Prije dvije godine je bio usvojen novi zakon o statusu poslanika zbog inflacije. Već je novi sastav federalnog parlamenta usvojio neki dodatak prije par mjeseci. Sada dobijaju nešto veću plaću nego što su je imali ranije. Demokratske frakcije, dok su još bile u prijašnjem parlamentu, su pokušavale da izbace neke dodatke koji su se njima činili vrlo glupim. Ogromna većina je glasala za svoje privilegije. Moram da kažem da još uvijek postoje različite neformalne privilegije koje nisu uračunate u plaću. Sve to stoji u zakonu, ali je to teško preračunati u novac. Imaju pravo da iskoriste neograničen broj besplatnih putnih karata do svake tačke u Rusiji. Naravno da putovanje mora biti zbog državnih razloga, ali ne znam koliko se to kontroliše. Imam 40 godina i čekaću još 20 godina do penzije. Ali, ako sam bio zastupnik u sastavu jednog federalnog parlamenta, nakon odlaska u penziju ću dobivati 75 posto od današnje plaće poslanika. To znači da je vrlo velika razlika između jedne normalne penzije i penzije zastupnika parlamenta. Oni imaju na raspolaganju i državni stan u Moskvi i uvijek postoji problem kada dolazi novi sastav parlamenta, jer niko neće da se seli iz stana. Obrazloženja su razna: da imaju dijete u školi, da im žena tu radi, da tamo kod sebe nemaju stan. Putem zakona se i taj problem nekako rješava. Njima je tamo sve jeftino. Bio sam puno puta u ruskom parlamentu. Tamo ima vrlo jeftinih knjiga, restoran koji je dosta loš, ali vrlo jeftin. Postoji još puno takvih beneficija koje se ne mogu prevesti u novac.''
Koliko je puta prosečna plata poslanika ruskog parlamenta veća od prosečne ruske plaće?
''Mislim od pet do šest puta. To zavisi od stajališta. Hiljadu dolara u Rusiji baš i nije neki novac. Takvu plaću ima i svaki srednji poduzetnik koji ima recimo trgovinu. Za većinu Rusa, za radnike državnih preduzeća, a pogotovo za ljude starije dobi koji su u penziji, to je velika razlika. Ekonomska situacija je dosta dobra za Rusiju zbog visokih cijena nafte. Ako će cijena nafte opasti, situacija će se promijeniti. Upravo zbog visokih cijena nafte nema toliko socijalnih nemira koliko je bilo. Vjerovatno će ih biti čim cijena nafte opadne. U svakom slučaju, to nije loš život. Ljudi ne idu u parlament zbog plaće. Uglavnom su tamo da lobiraju neke interese. U parlamentu ima puno formalnih ili neformalnih predstavnika velikih tvrtki. Tamo su da proguraju neki politički ili ekonomski zakon koji je profitibilan za njihovu regiju, za njihov grad. Mislim da oni dobijaju puno više nego što je njihova redovna poslanička plaća.''
U tranzicionim zemljama čini se što siromašnija zemlja to veće privilegije političara i poslanika. U Sloveniji poslanici nemaju privilegovane uslove za odlazak u penziju:
''To je problem standarda demokratije. Ako je društvo dosta razvijeno, čovjek ne očekuje od državničke dužnosti da za sebe nešto ugura u svoj džep. To je problem razumijevanja. Raditi ću za državu i država će mi dati neki novac. Čim je problema sa razvojem demokratije viši, tim se problem zaoštrava. Na početku su i u Rusiji bili takvi problemi. Bilo je puno problema sa položajem bivšeg predsjednika države. Naravno da čovjek kao Jelcinj ili Gorbačov moraju imati neke privilegije, o tome nema diskusije. Kada je Jelcinj odlazio u penziju napravili su po političkoj liniji jedan zakon po kome Jelcinj ima imunitet. Putin se tog zakona drži vrlo striktno i nikada nisu spominjali da bi privilegije Jelcinja mogle biti povučene. To je bila jedna stvar ugovora između Putina i Jelcinja kada mu je Jelcinj predavao vlast kao svome nasljedniku.''
U paleti tranzicijskih zemalja, Slovenija i Mađarska su države u kojima su političari najmanje privilegovana kasta. U Mađarskoj poslanici i ne primaju redovnu platu, nego honorar iz kojeg uplaćuju sve poreze i doprinose kao i svi ostali zaposleni. Vreme trajanja mandata u Mađarskoj Skupštini se uračunava u radni i penzijski staž i on traje samo pola godine duže od trajanja mandata. Drugim rečima, poslanici imaju pravo na platu u narednih pola godine od prestanka mandata.
Poslanici slovenačkog parlamenta su, što se tiče ostvarivanja prava na penziju, izjednačeni sa ostalim građanima. Prema zakonu od 1992. godine, poslanik kome je prestao mandat sa prestankom mandata parlamenta i poslanik čiji je mandat prestao zbog trajne nemogućnosti obavljanja poslaničke funkcije, može da ostvari pravo na penziju ako ima najmanje 25 godina staža. Poslanik kojem je mandat prestao iz objektivnih razloga, a ne može da nastavi da radi stari posao, ili da nađe novo zaposlenje, ima pravo na nadoknadu u visini poslaničke plate dok ne dobije posao ili ne ode u penziju, ali najduže jednu godinu nakon prestanka mandata.
Osnova za obračun plata poslanika je prosečna mesečna plata zaposlenog u privredi prema poslednjim podacima Državnog zavoda za statistiku, a plata se određuje tako što se osnova pomnoži sa koeficijentom pet i poveća za funkcionalni dodatak, a ukupan iznos poveća sa procentom za radni staž.
Sa 25 godina penzionog staža penzija se odmerava u visini 70 odsto osnove i povećava za dva procenta penzione osnove za svaku godinu iznad 25 godina penzionog staža, ali najviše do 85 odsto penzione osnove.
Poslanici u državnom parlamentu su takođe obavezni da prijave svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu na početku i kraju mandata, a na zahtev Državne komisije za borbu protiv korupcije i u toku trajanja mandata.
Poslanici hrvatskog Sabora imaju pravo na poslaničku penziju nakon najmanje polovine jednog poslaničkog mandata, uz uslov da imaju najmanje 20 godina radnog staža. Aktuelne plate poslanika su između 12 i 15 hiljada kuna. Jedan evro je nešto više od sedam kuna – dakle, plate se kreću između 1700 i 2000 evra mesečno.
Svaki poslanik, nakon prestanka funkcije, ima pravo na punu poslaničku platu još pola godine, a nakon toga, u trajanju od još šest meseci na polovinu bivše poslaničke plate.
Zastupnik, odnosno, poslanik hrvatskog Sabora, prima penziju u iznosu od 65 odsto plate koju je primao za vreme trajanja mandata. Taj iznos se povećava za dva posto za svaku narednu godinu radnog staža do maksimalno 20 odsto povećanja.
* * * * *
Kako su radnici rudarsko-topioničarskog bazena Bor reagovali na informaciju o pripremi za privilegovane penzije svojih poslanika u Skupštini Srbije?
Predlog zakona koji se odnosi na bolji status narodnih poslanika, a pre svega pravo na brži odlazak u penziju, ovako komentariše jedan od radnika rudarsko-topioničarskog bazena Bor i to jedan od onih koji ima više od 43 godine staža u pogonima Jame.
''Proveo sam svoj radni vek u jami i ne mogu da idem u penziju, a on može da ide u penziju sa 20 godina staža ili sa 50 godina starosti. To nema nigde u svetu.''
Po rečima našeg sagovornika ne treba zanemariti ni uslove rada.
''Ljudi imaju pocepane čizme, nemaju odela, nemaju rukavice, nemaju respiratore, kao za vreme Rimljana, tako se radi u rudnicima. Meni jedan poslanik kaže da se on više maltretira kada stalno sedi u klupi i spava u hotelu te zbog toga sa 20 godina staža može da ode u penziju. To je sramota.''
Ni u pogonima topionice nije ništa bolje.
''Radimo u ekstremnim uslovima, pogotovo u topionici gde su svi otrovi koji nastaju tom hemijskom obradom. Mi nakon napunjenih 40 godina ne možemo u penziju jer nemamo dovoljno godina starosti.''
Dragan Jankočić, predsednik sindikata Nezavisnost topionice i rafinacije bakra:
''U Boru ljudi umiru od raka i jedva dobijaju invalidsku penziju. Ne mogu da ostvare svoja prava. To je apsurdno da su poslanici usvojili jedan takav zakon.''
Zoran Stanojković, predsednik Samostalnog sindikata pogona Jama, predlog povlašćenog položaja narodnih poslanika ovako komentariše:
''To je bezobrazluk. To je zloupotreba položaja na svim funkcijama. Ako su u ovoj zemlji prioritet beneficije poslanika u odnosu na broj rudara i njihove težine posla, opasnosti po život i po zdravlje, mislim da smo mi jedna neozbiljna i vlast i zemlja i država. ''
Podsjećajući kako u ovom trenutku izgleda život borskih rudara, sindikat Nezavisnost topionice i rafinacije rudarsko-topioničarskog bazena Bor, u pismu upućenom najvišim instancama Republike Srbije osudilo je pomenuti predlog zakona smatrajući ga, kako kaže predsednik ovog sindikata, u najmanju ruku neumerenim.
''Usvajanje ovakvog predloga zakona značilo bi ruganje radnicima RTB-a, ali i svim ostalim zaposlenima. Prosečna zarada rudara i topioničara bila bi deset puta manja od mesečne plate narodnog poslanika. To bi značilo, uz svo uvažavanje izabranika, da bi rudaru bilo lakše da odradi godinu dana u jednoj jami, nego poslaniku da mukotrpno sedi jedan mesec u Skupštni.''
Kada se već govori o povlasticama, rudari smatraju da bi i sam život u gradu bakra trebao da bude benificiran:
''Samo zato što živimo u Boru trebalo bi da dobijemo benificije, a kamoli što radimo u topionici ili u jami.''
* * * * *
Iz najneposrednijeg susedstva Srbije stižu bolje i pravednije vesti o ovoj problematici. U Crnoj Gori poslanici nemaju nikakve privilegije kada je u pitanju penzionisanje.
U Crnoj Gori ne postoji mogućnost penzionisanja po posebnim uslovima, rekla je Mileva Todorović, pomoćnik ministra za rad i socijalno staranje, odgovarajući na pitanje da li za poslanike i ostale javne funkcionere postoji zakonska mogućnost penzionisanja pod privilegovanim uslovima. Todorovićeva je rekla da je prema Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju decidno utvrđeno da svi osiguranici stiču prvo na starosnu penziju pod istim uslovima, što znači da pravo zavisi od dužine staža i visine uplaćenih doprinosa.
''Prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja prema zakonu koji je stupio na snagu 1. januara 2004. godine stiču se, ostvaruju i koriste samo pod uslovima i na način utvrđenim ovim zakonom i ne mogu se regulisati drugim propisima. To znači da nismo omogućili da se pravo na penzijsko-invalidsko osiguranje stiče po nekim drugim propisima. Što se tiče prava na sticanje starosne penzije, osiguranik muškarac stiče pravo na starosnu penziju kada navrši 65 godina života, odnosno 60 godina života žena i najmanje 15 godina penzijskog staža. To su opšti uslovi za sticanje prava na starosnu penziju. Našim zakonom je predviđena mogućnost da osiguranik muškarac stekne pravo na starosnu penziju kada navrši 40 godina penzijskog staža, a 35 godina penzijskog staža žena, i najmanje 55 godina života.''
Milevu Todorović iz crnogorskog Ministarstva rada i socijalnog staranja pitali smo da li, uzimajući u obzir napredniji dio međunarodne zajednice, postoje uporedna iskustva koja bi išla u prilog rješenju koja bi pojedinoj društvenoj grupi omogućila penzionisanje po privilegovanim uslovima.
''Mi smo zakone radili sa ekspertima Svjetske banke i koristili smo najbolju praksu i uporedno iskustvo zemalja koje su u penzijskom sistemu imale i reforme. Nije mi poznato da ima takvih slučajeva.''
Da li je bilo komentara unutar vašeg ministarstva ovog prijedloga koji se čuje u Srbiji po kojem bi javni funkcioneri i poslanici bili privilegovani u tom smislu?
''Nismo to komentarisali. Smatramo da to ne bi trebalo da se dešava u penzijsko-invalidskom sistemu osiguranja, jer je to sistem koji apsolutno treba da zavisi od visine uplaćenih doprinosa i dužine staža za sve osiguranike jednako. Ako se formiraju neki drugi fondovi i mogućnost uplate doprinosa u te fondove, onda to treba propisima regulisati.''
Prijedlog zakona o Narodnoj Skupštini Srbije kojim se predlaže da danom prestanka mandata skupštine poslanik, ili u slučaju njegove smrti porodica, stiče pravo na penziju, bez obzira na uslove iz opštih propisa, ako je poslanik navršio najmanje 20 godina staža i 50 godina života, rezultirao je oprečnim ocjenama političkih partija u Crnoj Gori. Savo Đurđevac, funkcioner opozicione Narodne stranke, ima razumijevanja za ovakav prijedlog:
''U kontekstu bavljenja ovim poslom nisam detaljno razmatrao za i protiv, ali bliže mi je da ljudi koji se duži period bave ovim poslom imaju određene zasluge u pogledu nekog političkog stanja, a ako ste u opoziciji onda su naprezanja mnogo veća. Cijenim da ima mjesta za takvo regulisanje te problematike.''
U Socijal-demokratskoj partiji, članici vladajuće koalicije u Crnoj Gori, ne žele da komentarišu prijedloge zakona procesuirane u srbijanskom parlamentu. Branislav Radulović, portparol SDP-a, je odgovorio tek na preformulisano pitanje: kakav bi stav zauzela Socijal-demokratska partija kada bi u Crnoj Gori neko predložio sličan zakon koji bi omogućio pripadnicima neke društvene grupe, odnosno poslanicima ili javnim funkcionerima, penzionisanje po posebnim uslovima:
''Takva rješenja apsolutno su suprotna programskim principima SDP-a jer na taj način gradimo i izgrađujemo diskriminaciju unutar društva, tako da taj prijedlog ne bi prošao u poslaničkoj grupi SDP-a.''
* * * * *
Iz Bosne i Hercegovine stižu informacije da nema bilo kakvih privilegija za poslanike Skupštine Bosne i Hercegovine oba entiteta kada je u pitanju penzionisanje.
Prema uslovima sticanja prava na penziju, zastupnici na raznim nivoima u Bosni i Hercegovini izjednačeni su sa ostalim građanima. To znači da ukoliko se neko iz zastupničke klupe općinskog, kantonalnog, entitetskog ili državnog parlamenta želi penzionisati neće imati posebnih prava. Penzijski osnov za isplatu obračunava mu se po istom kriteriju, kao i bilo kome drugom, zavisno od radnog staža, stručne spreme i drugih ispunjenih uslova. Pri penzionisanju nema pravo ni na bilo kakav benificirani radni staž, ili pravo na penzionisanje sa manje godina života ili radnog staža. Penzionisanje slijedi u skladu sa odredbama jednog od dva opća entitetska zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, zavisno od toga ima li pravo na penziju u Federaciji ili u Republici Srpskoj. Na državnom nivou zakon o regulisanju oblasti penzijskog ili invalidskog osiguranja za građane ne postoji. Zastupnici u državnom parlamentu namjeravali su s toga prije pola godine donijeti Zakon o pravima i dužnostima članova parlamenta Bosne i Hercegovine kojim bi bilo regulisano pravo na odlazak u penziju po povoljnijim kriterijima, što bi značilo i trostruko veće penzije nego što bi inače imali ostali građani. Prijedlog Zakona o pravima i dužnostima članova parlamenta Bosne i Hercegovine nije iz nadležne parlamentarne komisije nikada stigao pred zastupnike. Usvajanje zakona stopirano je nakon što se parlament još ranije suočio sa kritikama javnosti i upozorenjima međunarodne zajednice zbog namjere zastupnika da sebi povećaju plate.
* * * * *
Našeg sagovornika, analitičara iz Zagreba, Davora Đenera, pitamo kako objašnjava da su toliko veće privilegije u nerazvijenim zemljama tranzicije, nego u onim razvijenim, ili u razvijenim zemljama Zapada:
''Što je država nerazvijenija i što je ekonomski i politički sustav manje efikasan, političke klase za sebe stvaraju bolje i privilegovanije uvjete. Očito je i među tranzicijskim državama da je u uspješnijim tranzicijskim zemljama suma privilegija što ih uživa politička klasa bitno manja od onih u manje uspješnim zemljama kakve su i Hrvatska i Srbija i Crna Gora. Ono što mi se čini posebno problematičnim u hrvatskome sustavu je činjenica da sustav limitira isplatu mirovina koje su zarađene i koje su stečene redovitim uplatama u mirovinski sustav. Privilegirane mirovine bitno nadilaze visinu koja je za obične građane limitirana kao najveća mirovina. To je potpuni nonsens mirovinskog sustava, a čini mi se da ovaj prijedlog u Srbiji čini istu stvar koju je Tuđmanov režim učinio u Hrvatskoj.''
