Predsednik Srbije Boris Tadić i četvoro funkcionera Srpske radikalne stranke vode na listi najpopularnijih političara u Srbiji, a ugled državnih institucija u ozbiljnom je padu, pokazalo je istraživanje agencije Strateški marketing. Prema tom istraživanju, da podsetimo, rađenom od 19. do 22. oktobra na uzorku od 1.200 ispitanika, o Tadiću pozitivno misli 40 odsto birača a negativno ga ocenjuje 31 procenat. Drugoplasirani je zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, za njim slede Aleksandar Vučić, takođe radikal, pa zatim radikalka, gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković sa 27 odsto pozitivnih i 33 odsto negativnih ocena. Među institucijama jedino se u Srpsku pravoslavnu crkvu nadpolovično veruje, 61 procenat ispitanika, dok u parlament veruje samo sedam odsto, a u Vladu devet odsto ispitanika. Na šta upućuju ovi trendovi? Polarizacija Srbije ili nivelizacija Srbije, distinkcija između radikala i demokrata ili zbunjivanje glasača gubitkom identiteta demokratskih snaga. Šta je ovde alarmantno, pitamo onog ko je i sproveo istraživanje? Srđan Bogosavljević, direktor Stratedžik marketinga:
“Alarmantno je što su trendovi takvi kakvi jesu. Ja bih rekao da je manje alarmantna činjenica da je četvoro radikala u vrhu, naprosto nemamo veliko poverenje u političke ličnosti u državi i tako da kad imate jednu stranku kao što je Radikalna stranka koja je veoma jaka, veoma moćna stranka sa 30 posto opredeljenih birača, sa 20 posto otprilike simpatije ukupnog biračkog tela, a ona ima troje, četvoro... da smo imali pet ličnosti iz Radikalne stranke svih pet bi bili u vrhu.”
Simptomatična je ocena Bogosavljevića o sledećem:
“Demokratska stranka koja ima sličan potencijal nema mnogo poznatih ličnosti jer se ona još uvek nije, osim Borisa Tadića, nova elita Demokratske stranke se nije dovoljno jasno isprofilisala u javnosti, tako da nemaju takav rejting.”
Ako tome dodamo podatak da je Demokratska stranka za kratko vreme od najotvorenije postala jedna od najzatvorenijih stranaka na političkoj sceni Srbije bar kada je reč o komunikaciji sa novinarima, opravdaće odsustvo njenih predstavnika i u ovoj analizi, jer u Demokratskoj stranci nije, što postaje poslovično, bilo moguće naći sagovornika. Šta kaže drugoplasirani, novinarima uvek dostupni šef radikala Tomislav Nikolić:
“Polarizacija Srbije na Demokratsku stranku i Srpsku radikalnu stranku bila je očigledna unazad nekoliko meseci. Mislim da će novija istraživanja, a ne znam kada će ih biti i ko će da ih organizuje, pokazati da je Boris Tadić doživeo pad i da će pasti možda i iza trećeg radikala zato što je povukao u poslednje vreme nekoliko jako loših poteza koji su odjeknuli loše u javnosti u Srbiji.”
Nikolić dodaje:
“Očigledno da ovoj, slobodno kažem radikalizaciji Srbije više niko ne može da se odupre.”
Zanimljivo je kako lider radikala vidi visok rejting Srpske pravoslavne crkve.
“A što se Srpske pravoslavne crkve tiče ona će uvek uživati ugled među građanima Srbije. U poslednje vreme otkako iznosi stavove slične stavovima Srpske radikalne stranke taj njen ugled je malo oporavljen u odnosu na ono što je bilo doskora, a na kraju krajeva, ako je čak i vladika Artemije svoj stav potpuno približio stavu koji neprekidno iznosila Srpska radikalna stranka, to vam je znak da će crkva otprilike uživati takav ugled kakav uživaju i radikali.”
I na kraju pitamo antropologa profesora Fakulteta političkih nauka Čedomira Čupića na šta ukazje ovo, reklo bi se po rezultatima, ipak vrlo alarmantno istraživanje Strateškog marketinga.
“Ovi poslednji podaci u stvari govore da ljudi u Srbiji nemaju alternative. I naravna stvar, onaj deo koji se usudi da prosto procenjuje, onda jednostavno ima još neku nadu u neke ličnosti. I zbog toga institucije nisu dobile važnost, posebno jedna od najznačajnijih institucija, može se reći sveta institucija države a to je parlament. S druge strane, može se reći da jednim delom pokazuje se i ta polarizacija prema ovim ličnostima. Znači polarizacija s jedne strane prema jednoj demokratskoj orijentaciji koja je vezana za Tadića, i jednoj nacionalnoj desnoj orijentaciji koja je u stvari vezana za jednu demagogiju i ono sve što smo već videli.”
“Alarmantno je što su trendovi takvi kakvi jesu. Ja bih rekao da je manje alarmantna činjenica da je četvoro radikala u vrhu, naprosto nemamo veliko poverenje u političke ličnosti u državi i tako da kad imate jednu stranku kao što je Radikalna stranka koja je veoma jaka, veoma moćna stranka sa 30 posto opredeljenih birača, sa 20 posto otprilike simpatije ukupnog biračkog tela, a ona ima troje, četvoro... da smo imali pet ličnosti iz Radikalne stranke svih pet bi bili u vrhu.”
Simptomatična je ocena Bogosavljevića o sledećem:
“Demokratska stranka koja ima sličan potencijal nema mnogo poznatih ličnosti jer se ona još uvek nije, osim Borisa Tadića, nova elita Demokratske stranke se nije dovoljno jasno isprofilisala u javnosti, tako da nemaju takav rejting.”
Ako tome dodamo podatak da je Demokratska stranka za kratko vreme od najotvorenije postala jedna od najzatvorenijih stranaka na političkoj sceni Srbije bar kada je reč o komunikaciji sa novinarima, opravdaće odsustvo njenih predstavnika i u ovoj analizi, jer u Demokratskoj stranci nije, što postaje poslovično, bilo moguće naći sagovornika. Šta kaže drugoplasirani, novinarima uvek dostupni šef radikala Tomislav Nikolić:
“Polarizacija Srbije na Demokratsku stranku i Srpsku radikalnu stranku bila je očigledna unazad nekoliko meseci. Mislim da će novija istraživanja, a ne znam kada će ih biti i ko će da ih organizuje, pokazati da je Boris Tadić doživeo pad i da će pasti možda i iza trećeg radikala zato što je povukao u poslednje vreme nekoliko jako loših poteza koji su odjeknuli loše u javnosti u Srbiji.”
Nikolić dodaje:
“Očigledno da ovoj, slobodno kažem radikalizaciji Srbije više niko ne može da se odupre.”
Zanimljivo je kako lider radikala vidi visok rejting Srpske pravoslavne crkve.
“A što se Srpske pravoslavne crkve tiče ona će uvek uživati ugled među građanima Srbije. U poslednje vreme otkako iznosi stavove slične stavovima Srpske radikalne stranke taj njen ugled je malo oporavljen u odnosu na ono što je bilo doskora, a na kraju krajeva, ako je čak i vladika Artemije svoj stav potpuno približio stavu koji neprekidno iznosila Srpska radikalna stranka, to vam je znak da će crkva otprilike uživati takav ugled kakav uživaju i radikali.”
I na kraju pitamo antropologa profesora Fakulteta političkih nauka Čedomira Čupića na šta ukazje ovo, reklo bi se po rezultatima, ipak vrlo alarmantno istraživanje Strateškog marketinga.
“Ovi poslednji podaci u stvari govore da ljudi u Srbiji nemaju alternative. I naravna stvar, onaj deo koji se usudi da prosto procenjuje, onda jednostavno ima još neku nadu u neke ličnosti. I zbog toga institucije nisu dobile važnost, posebno jedna od najznačajnijih institucija, može se reći sveta institucija države a to je parlament. S druge strane, može se reći da jednim delom pokazuje se i ta polarizacija prema ovim ličnostima. Znači polarizacija s jedne strane prema jednoj demokratskoj orijentaciji koja je vezana za Tadića, i jednoj nacionalnoj desnoj orijentaciji koja je u stvari vezana za jednu demagogiju i ono sve što smo već videli.”
