Pomoćnik ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore, Ognjen Pribićević, skreće u razgovoru za Radio Slobodna Evropa pažnju na činjenicu da do sada nijednim signalom sagovornici iz Sjedinjenih Američkih Država nisu nagovestili promenu svog odnosa prema Haškom tribunalu:
„Mi smo u poslednjih šest meseci dobijali isključivo jednu poruku, a ta jedna poruka je bila da je od ogromnog značaja za Srbiju i Crnu Goru da se ispune obaveze prema Haškom tribunalu. Nikada u tim susretima nije bilo reči ni o čemu drugome i nije rečeno ništa što bi se možda moglo shvatiti dvosmisleno. Otuda moram da kažem da nije bilo uopšte realno i ozbiljno prihvatiti sada ove informacije o tome da bi Sjedinjene Američke Države mogle imati nekakav drugi stav prema ovom sudu.“
Po rečima novinara „Nina“, Ljiljane Smailović, koja važi za jednog od vodećih domaćih poznavalaca američke spoljne politike i Haškog tribunala, nije sporno da je državni podsekretar za kontrolu naoružanja Džon Bolton žestoki kritičar postojanja i načina rada Međunarodnog tribunala, ali to nikako ne znači da njegovo mišljenje reprezentuje zvanični stav Vašingtona:
„To mišljenje koje Bolton izražava je doista mišljenje koje jeste prevladavajuće u Bušovoj administraciji – da treba što pre sve takve sudove zatvoriti. I zbog toga su Amerikanci pritiskali da se izlazna strategija za Haški tribunal ishoduje u Savetu bezbednosti i da se Tribunal zatvori 2008. godine, odnosno 2010. godine. Međutim, to uopšte ne znači da će Amerikanci povući podršku Haškom tribunalu. Haški tribunal će da završi posao verovatno upravo onako kako nam u zadnje vreme govori ambasador za ratne zločine Pjer Rišar Prosper, znači 2008. godine, osim u slučaju da do tog momenta Karadžić, Mladić i Gotovina ne budu u Hagu.“
Iako je u toku noći iz Vašingtona stigao demanti informacije da će se menjati odnos američke administracije prema Haškom tribunalu, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, u reagovanju Stejt dipartmenta pronalazi argumente za tvrdnju da se neka iznenađenja ipak mogu očekivati:
„Nije došao demanti na to da Karla del Ponte loše radi, da stvara lošu klimu, tako da to ostaje za sada kao fakat. Zaista je tačno da svojim selektivnim pristupom prema onima koje optužuje, prema izradi optužnica, Karla del Ponte pretvara Balkan u poluostrvo ili u zonu u kojoj nikad neće biti mira i dobre saradnje. A da li će zaista tako brzo, ekspresno, Amerika uskratiti podršku Hagu, to ćemo videti. Mene to samo raduje i to čini veoma bliskim moja nastojanja da ponovo u Beogradu vidim Vojislava Šešelja.“
Potpredsednik Demokratske stranke Dušan Petrović smatra da još uvek treba sačekati da se vidi šta među kontradiktornim informacijama predstavlja pravu poruku koju odašilju Sjedinjene Američke Države, ali i podseća da je pitanje Haškog tribunala uređeno Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, tako da neke izmene može doneti samo nova rezolucija:
„Ne očekujem nikakvu značajnu promenu u politici Sjedinjenih Država. Duboko sam uveren da je u najboljem nacionalnom i državnom interesu Srbije da ima punu saradnju sa Haškim tribunalom. Moramo da budemo oprezni da nam se slučajno ne bi dogodilo da osobama koje su optužene pred Haškim tribunalom, a građani su Srbije ili Srbije i Crne Gore, bude suđeno pred sudovima u Zagrebu i u Sarajevu. Važno je da kredibilitet naše države bude veoma visok, a to će se ostvariti ukoliko budemo poštovali svoje međunarodne obaveze.
I na samom kraju, to je i naše unutrašnje pitanje, to kakav mi imamo odnos prema žrtvama, kako koncipiramo svoju politiku kada je satisfakcija žrtava u pitanju. Ja lično mislim da Srbija mora da razreši tu veliku dilemu i tu veliku enigmu Srebrenice. Oni koji su odgovorni za smrt tolikih hiljada ljudi u Srebrenici moraju da odgovaraju.“
„Mi smo u poslednjih šest meseci dobijali isključivo jednu poruku, a ta jedna poruka je bila da je od ogromnog značaja za Srbiju i Crnu Goru da se ispune obaveze prema Haškom tribunalu. Nikada u tim susretima nije bilo reči ni o čemu drugome i nije rečeno ništa što bi se možda moglo shvatiti dvosmisleno. Otuda moram da kažem da nije bilo uopšte realno i ozbiljno prihvatiti sada ove informacije o tome da bi Sjedinjene Američke Države mogle imati nekakav drugi stav prema ovom sudu.“
Po rečima novinara „Nina“, Ljiljane Smailović, koja važi za jednog od vodećih domaćih poznavalaca američke spoljne politike i Haškog tribunala, nije sporno da je državni podsekretar za kontrolu naoružanja Džon Bolton žestoki kritičar postojanja i načina rada Međunarodnog tribunala, ali to nikako ne znači da njegovo mišljenje reprezentuje zvanični stav Vašingtona:
„To mišljenje koje Bolton izražava je doista mišljenje koje jeste prevladavajuće u Bušovoj administraciji – da treba što pre sve takve sudove zatvoriti. I zbog toga su Amerikanci pritiskali da se izlazna strategija za Haški tribunal ishoduje u Savetu bezbednosti i da se Tribunal zatvori 2008. godine, odnosno 2010. godine. Međutim, to uopšte ne znači da će Amerikanci povući podršku Haškom tribunalu. Haški tribunal će da završi posao verovatno upravo onako kako nam u zadnje vreme govori ambasador za ratne zločine Pjer Rišar Prosper, znači 2008. godine, osim u slučaju da do tog momenta Karadžić, Mladić i Gotovina ne budu u Hagu.“
Iako je u toku noći iz Vašingtona stigao demanti informacije da će se menjati odnos američke administracije prema Haškom tribunalu, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, u reagovanju Stejt dipartmenta pronalazi argumente za tvrdnju da se neka iznenađenja ipak mogu očekivati:
„Nije došao demanti na to da Karla del Ponte loše radi, da stvara lošu klimu, tako da to ostaje za sada kao fakat. Zaista je tačno da svojim selektivnim pristupom prema onima koje optužuje, prema izradi optužnica, Karla del Ponte pretvara Balkan u poluostrvo ili u zonu u kojoj nikad neće biti mira i dobre saradnje. A da li će zaista tako brzo, ekspresno, Amerika uskratiti podršku Hagu, to ćemo videti. Mene to samo raduje i to čini veoma bliskim moja nastojanja da ponovo u Beogradu vidim Vojislava Šešelja.“
Potpredsednik Demokratske stranke Dušan Petrović smatra da još uvek treba sačekati da se vidi šta među kontradiktornim informacijama predstavlja pravu poruku koju odašilju Sjedinjene Američke Države, ali i podseća da je pitanje Haškog tribunala uređeno Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, tako da neke izmene može doneti samo nova rezolucija:
„Ne očekujem nikakvu značajnu promenu u politici Sjedinjenih Država. Duboko sam uveren da je u najboljem nacionalnom i državnom interesu Srbije da ima punu saradnju sa Haškim tribunalom. Moramo da budemo oprezni da nam se slučajno ne bi dogodilo da osobama koje su optužene pred Haškim tribunalom, a građani su Srbije ili Srbije i Crne Gore, bude suđeno pred sudovima u Zagrebu i u Sarajevu. Važno je da kredibilitet naše države bude veoma visok, a to će se ostvariti ukoliko budemo poštovali svoje međunarodne obaveze.
I na samom kraju, to je i naše unutrašnje pitanje, to kakav mi imamo odnos prema žrtvama, kako koncipiramo svoju politiku kada je satisfakcija žrtava u pitanju. Ja lično mislim da Srbija mora da razreši tu veliku dilemu i tu veliku enigmu Srebrenice. Oni koji su odgovorni za smrt tolikih hiljada ljudi u Srebrenici moraju da odgovaraju.“
