Uprkos svim, reklo bi se za svaku ozbiljnu politiku suštinskih razmimoilaženja između stavova za koje se javno deklarišu predsednik Srbije Boris Tadić i njegova stanka sa jedne, i premijer Srbije Vojislav Koštunica i njegova stranka sa druge strane, kohabitacija na ovoj relaciji ipak ostaje. Iz ove stanke i mada se prašina oko pitanja izlaska Srba na kosvoske izbore još nije slegla, stižu umirujući tonovi da je kohabitacija uprkos svemu preživela. Miloš Aligrudić, Demokratska stranka Srbije:
“Demokratska stranka Srbije tu stoji na stanovištu da je politička stabilnost za sve nas veoma značajna a naročito za Srbe na Kosmetu i mi nećemo ničim doprinositi da tu političku stabilnost dalje remetimo, ili da od jedne štete koja je nastala stvaramo uslove da se stvori još štete.”
Dušan Petrović, potpredsednik Demokratske stranke, najavljuje nove koalicije DS i DSS na lokalnom nivou i potvrđuje:
“Ova aktuelna pitanja uopšte ne dotiču strategiju DS kada je u pitanju glasanje o pojedinim zakonskim projektima, čak ni kad je u pitanju glasanje o nekim personalnim rešenjima za koja Demokratska stranka smatra da su dobri.”
Čedomir Antić, istoričar, politički analitičar i odnedavno član G17 Plus za naš program, međutim, ističe da će se kohabitacija potvrditi tek izglasavanjem budžeta, ali i precizira:
“Rekao bih da kohabitacija suštinski nikada nije bila ni na delu u Srbiji. Reč je o sporazumu dva moćna čoveka, od kojih jedan ima realnu moć a to je predsednik Vlade, a drugi ima moć koja se zasniva na formi i na popularnosti a to je predsednik Republike. Nažalost, reč je o dva čoveka koji paradoksom okolnosti su zamenili uloge pa je gospodin Tadić danas po neodlučnosti, po nedefinisanju svoje politike i naravno po procentu bivših socijalista, julovaca i radikala koji su među njegovim podržavaocima, u stvari jedna paradigma novog, da kažem demokratski reformskog Koštunici.”
Po mišljenju Antića, problem sa kohabitacijom na relaciji predsednik Srbije – premijer odvija se u sledećem:
“Pošto se svaka stvar koja počne kao varka a završi kao parodija, tako se završava i ova priča o kohabitaciji. Ona će se završiti naravno na novcu od koje je i počela i videćemo koliko je ona bila iskrena, a to će zavišiti, pre svega od partijskih interesa Demokratske stranke, s obzirom na to da je Vlada pred jednim od osnovnih testova a to je biće izvršen rebalans budžeta. Rebalans budžeta koji je neohodan zbog toga što ga traže međunarodne ustanove, rebalans budžeta koji je vrlo hrabar zato što smanjuje javne rashode mnogo više nego što je ijedna prethodna reformska vlada to učinila. Ja pretpostavljam da Demokratska stranka neće podržati taj rebalans budžeta i to će pokazati koliko u stvari ta kohabitacija ne postoji. Nažalost, u protekom periodu Demokratska stranka nije iskoristila ono što je bilo potrebno, a to je, ona je sada dovoljno popularna da može da bude stožer okupljanja demokratskih i reformskih snaga. Na čemu se vidi demokratizam i reformatorstvo političara. Političara - na hrabrim odlukama koje moraju da donesu. Ako vi u prvom razgovoru pre dva meseca kažete da ne smeju građani Kosova i Metohije koji se nalaze u Srbiji da izađu na izbore dok se ne uspostave osnovni uslovi, ako vi glasate u Skupštini za jedan plan koga se onda posle letovanja i boravka na Olimpijadi odreknete tri nedelje pred izbore, i ako vi poništite ne samo volju Narodne skupštine već i ideju svoje stranke, onda vi niste ozbiljan demokrata i niste onda reformator. Ako vi s druge strane, odnos Srbije i Crne Gore stavljate na nivo interesa određenih interesnih grupa koje su vam bile lojalne dok ste vi bili ministar odbrane, to je isto loše. Ako niste u stanju da podržite borbu protiv korupcije, nego štaviše Bogoljuba Karića vidite kao svog budućeg partnera u većini opština po Srbiji, to nije dobro. Ako vi pričate da je Vlada loša zato što ju je podržao SPS kao manjinsku vladu, a u 32 opštine ili 20 odsto opština Srbije imate vladu zajedno sa SPS lokalno, onda vi niste iskreni. Isto je to i od strane gospodina Koštunice. Hteo je da uvede efikasnu vladu. Tamo gde ta vlada efikasna tamo nisu njegovi ministri.”
Ostaje da se vidi hoće li rebalans budžeta biti krupniji zalogaj za ove dve stranke i dve ključne političke ličnosti uz Srbiji, to jest da li će novac ukinuti kohabitaciju koja je odolela čak i nacionalnim interesima Srba na Kosovu, što je u Srbiji dosad bilo ključno pitanje za razlaz mnogih političkih saveza.
“Demokratska stranka Srbije tu stoji na stanovištu da je politička stabilnost za sve nas veoma značajna a naročito za Srbe na Kosmetu i mi nećemo ničim doprinositi da tu političku stabilnost dalje remetimo, ili da od jedne štete koja je nastala stvaramo uslove da se stvori još štete.”
Dušan Petrović, potpredsednik Demokratske stranke, najavljuje nove koalicije DS i DSS na lokalnom nivou i potvrđuje:
“Ova aktuelna pitanja uopšte ne dotiču strategiju DS kada je u pitanju glasanje o pojedinim zakonskim projektima, čak ni kad je u pitanju glasanje o nekim personalnim rešenjima za koja Demokratska stranka smatra da su dobri.”
Čedomir Antić, istoričar, politički analitičar i odnedavno član G17 Plus za naš program, međutim, ističe da će se kohabitacija potvrditi tek izglasavanjem budžeta, ali i precizira:
“Rekao bih da kohabitacija suštinski nikada nije bila ni na delu u Srbiji. Reč je o sporazumu dva moćna čoveka, od kojih jedan ima realnu moć a to je predsednik Vlade, a drugi ima moć koja se zasniva na formi i na popularnosti a to je predsednik Republike. Nažalost, reč je o dva čoveka koji paradoksom okolnosti su zamenili uloge pa je gospodin Tadić danas po neodlučnosti, po nedefinisanju svoje politike i naravno po procentu bivših socijalista, julovaca i radikala koji su među njegovim podržavaocima, u stvari jedna paradigma novog, da kažem demokratski reformskog Koštunici.”
Po mišljenju Antića, problem sa kohabitacijom na relaciji predsednik Srbije – premijer odvija se u sledećem:
“Pošto se svaka stvar koja počne kao varka a završi kao parodija, tako se završava i ova priča o kohabitaciji. Ona će se završiti naravno na novcu od koje je i počela i videćemo koliko je ona bila iskrena, a to će zavišiti, pre svega od partijskih interesa Demokratske stranke, s obzirom na to da je Vlada pred jednim od osnovnih testova a to je biće izvršen rebalans budžeta. Rebalans budžeta koji je neohodan zbog toga što ga traže međunarodne ustanove, rebalans budžeta koji je vrlo hrabar zato što smanjuje javne rashode mnogo više nego što je ijedna prethodna reformska vlada to učinila. Ja pretpostavljam da Demokratska stranka neće podržati taj rebalans budžeta i to će pokazati koliko u stvari ta kohabitacija ne postoji. Nažalost, u protekom periodu Demokratska stranka nije iskoristila ono što je bilo potrebno, a to je, ona je sada dovoljno popularna da može da bude stožer okupljanja demokratskih i reformskih snaga. Na čemu se vidi demokratizam i reformatorstvo političara. Političara - na hrabrim odlukama koje moraju da donesu. Ako vi u prvom razgovoru pre dva meseca kažete da ne smeju građani Kosova i Metohije koji se nalaze u Srbiji da izađu na izbore dok se ne uspostave osnovni uslovi, ako vi glasate u Skupštini za jedan plan koga se onda posle letovanja i boravka na Olimpijadi odreknete tri nedelje pred izbore, i ako vi poništite ne samo volju Narodne skupštine već i ideju svoje stranke, onda vi niste ozbiljan demokrata i niste onda reformator. Ako vi s druge strane, odnos Srbije i Crne Gore stavljate na nivo interesa određenih interesnih grupa koje su vam bile lojalne dok ste vi bili ministar odbrane, to je isto loše. Ako niste u stanju da podržite borbu protiv korupcije, nego štaviše Bogoljuba Karića vidite kao svog budućeg partnera u većini opština po Srbiji, to nije dobro. Ako vi pričate da je Vlada loša zato što ju je podržao SPS kao manjinsku vladu, a u 32 opštine ili 20 odsto opština Srbije imate vladu zajedno sa SPS lokalno, onda vi niste iskreni. Isto je to i od strane gospodina Koštunice. Hteo je da uvede efikasnu vladu. Tamo gde ta vlada efikasna tamo nisu njegovi ministri.”
Ostaje da se vidi hoće li rebalans budžeta biti krupniji zalogaj za ove dve stranke i dve ključne političke ličnosti uz Srbiji, to jest da li će novac ukinuti kohabitaciju koja je odolela čak i nacionalnim interesima Srba na Kosovu, što je u Srbiji dosad bilo ključno pitanje za razlaz mnogih političkih saveza.
