Odluku o tome da li će Beari biti dopušteno da se brani sa slobode doneće Haški sud. Pri tome će uzeti u obzir i stav Tužilaštva čiji portparol Florens Artman tvrdi da je Beara uhapšen. Srpski ministar pravde Zoran Stojković kaže da ne želi da komentariše bilo kakve insinuacije, pa ni tvrdnje Tužilaštva. Ministar Stojković, posebnim letom, ispratio je Bearu do haškog aerodroma.
“Čovek je sa mnom kao civil, otišli smo normalno, videli se na aerodromu sa ženom, porazgovarao, popričao i izašli iz aviona kao dva građanina. Sve ostalo bi bilo u domenu špekulacija, kada, zašto to ne radi, zašto misli ili ne misli, a ja ne bi da komentarišem tuđe izjave. Ja znam ovo da sam s čovekom kao civilom ušao u avion, otišli, bog zna kako popričali i izašli iz aviona. To vam kažem. Znači ja nemam nikakvih indicija neke druge vrste. Mi samo po zakonu licu koje se predalo dobrovoljno dajemo garancije i daćemo ih u četvrtak.”
Predaja ili hapšenje samo je jedan od razloga koje Haški sud razmatra pri dozvoljavanju odbrane sa slobode. Osim toga, posebno se uzima u obzir i koliko je vremena proteklo od momenta obelodanjivanja optužnice do hapšenja ili predaje, zatim zdravstveno stanje optuženog, kao i da li postoji opasnost od njegovog uticanja na svedoke. Portparol beogradske kancelarije Haškog suda Aleksandra Milenov, dodaje da se uzimaju u obzir i Vladine garancije.
“Ukoliko sud ne odobri zahtev za privremeno puštanje na slobodu to ne znači da ne uvažava garancije države, nego da su drugi faktori možda bili bitniji.”
Milenov takođe nije mogla da precizira da li se po informacijama Haškog suda Beara predao, ili je uhapšen pa potom isporučen.
“Što se tiče suda bitno je da je gospodin Beara u pritvorskoj jedinici i da će on da se pojavi pred sudom. Da li se on predao ili je uhapšen je pitanje koje je moguće da će morati sudije da odluče.”
Podsećamo, haška optužnica tereti Bearu da je bio član udruženog zločinačkog poduhvata koji je po optužnici, između ostalih, začeo i Ratko Mladić, sa ciljem likvidacije hiljada muslimana iz srebreničke eklave starosti između 16 i 60 godina. No, i posle Bearinog odlaska u Hag, pred Beogradom su stari izazovi. Srpski predsednik Boris Tadić nije mogao da precizira kada će biti isporučena četiri generala vojske i policije koji su optuženi za zločine na Kosovu, a od kojih se za trojicu zna da su u Srbiji. Tadić je podvukao da njihovo isporučivanje neće ugroziti nacionalni interese.
“Ja hoću da verujem da su ti generali ljudi koji razmišljaju o državnom interesu. Ne samo generali. Političari, generali, državni službenici, svi smo mi na neki način obavezani činjenicom da vršmo državnu funkciju, da poštujemo iznad svega državni a ne lični ili privatni interes. I ako je državni interes to, onda se sarađuje sa Haškim tribunalom. Pogledajte primer Hrvatske. Svi hrvatski generali otišli su u Haški tribunal, praktično svi. Sem jednog. I zbog saradnje sa Haškim tribunalom uspostavljeno je poverenje te institucije i Hrvatske.
“Čovek je sa mnom kao civil, otišli smo normalno, videli se na aerodromu sa ženom, porazgovarao, popričao i izašli iz aviona kao dva građanina. Sve ostalo bi bilo u domenu špekulacija, kada, zašto to ne radi, zašto misli ili ne misli, a ja ne bi da komentarišem tuđe izjave. Ja znam ovo da sam s čovekom kao civilom ušao u avion, otišli, bog zna kako popričali i izašli iz aviona. To vam kažem. Znači ja nemam nikakvih indicija neke druge vrste. Mi samo po zakonu licu koje se predalo dobrovoljno dajemo garancije i daćemo ih u četvrtak.”
Predaja ili hapšenje samo je jedan od razloga koje Haški sud razmatra pri dozvoljavanju odbrane sa slobode. Osim toga, posebno se uzima u obzir i koliko je vremena proteklo od momenta obelodanjivanja optužnice do hapšenja ili predaje, zatim zdravstveno stanje optuženog, kao i da li postoji opasnost od njegovog uticanja na svedoke. Portparol beogradske kancelarije Haškog suda Aleksandra Milenov, dodaje da se uzimaju u obzir i Vladine garancije.
“Ukoliko sud ne odobri zahtev za privremeno puštanje na slobodu to ne znači da ne uvažava garancije države, nego da su drugi faktori možda bili bitniji.”
Milenov takođe nije mogla da precizira da li se po informacijama Haškog suda Beara predao, ili je uhapšen pa potom isporučen.
“Što se tiče suda bitno je da je gospodin Beara u pritvorskoj jedinici i da će on da se pojavi pred sudom. Da li se on predao ili je uhapšen je pitanje koje je moguće da će morati sudije da odluče.”
Podsećamo, haška optužnica tereti Bearu da je bio član udruženog zločinačkog poduhvata koji je po optužnici, između ostalih, začeo i Ratko Mladić, sa ciljem likvidacije hiljada muslimana iz srebreničke eklave starosti između 16 i 60 godina. No, i posle Bearinog odlaska u Hag, pred Beogradom su stari izazovi. Srpski predsednik Boris Tadić nije mogao da precizira kada će biti isporučena četiri generala vojske i policije koji su optuženi za zločine na Kosovu, a od kojih se za trojicu zna da su u Srbiji. Tadić je podvukao da njihovo isporučivanje neće ugroziti nacionalni interese.
“Ja hoću da verujem da su ti generali ljudi koji razmišljaju o državnom interesu. Ne samo generali. Političari, generali, državni službenici, svi smo mi na neki način obavezani činjenicom da vršmo državnu funkciju, da poštujemo iznad svega državni a ne lični ili privatni interes. I ako je državni interes to, onda se sarađuje sa Haškim tribunalom. Pogledajte primer Hrvatske. Svi hrvatski generali otišli su u Haški tribunal, praktično svi. Sem jednog. I zbog saradnje sa Haškim tribunalom uspostavljeno je poverenje te institucije i Hrvatske.
