Subota, 25. septembar 2004. godine
Još sam pod utiskom jučerašnja događaja. Pred predstavu na BITEF-u ''Komšije'', škotskog Travers teatra, otišao sam u Narodnu biblioteku da čujem najvećeg živog francuskog pesnika Iva Bonfoa. Pokazao sam mu prevod njegovih pesama u antologiji ''Svetska poezija danas'' časopisa Gradac, Raše Livade, u broju iz 1981. godine za koje nije znao. Voleo sam da čujem pesnika za koga kažu da je njegova zbirka pesama ''Du mouvement et de l’immobilité de Douvé‘‘ iz 1953. godine značajna za francusku poeziju XX veka koliko Bodlerovo ''Cveće zla'' za XIX vek.
Nedelja, 26. septembar 2004. godine
Lutkarska predstava na BITEF-u ''Staljingradska bitka'' iz Gruzije, genija lutkarstva Reze Gabrijadzea. Pomoću lutaka malih i po nekoliko santimetara prikazana je jedna od najvećih bitaka Drugog svetskog rata. Pola sale plače od lepote, čak i neki muškarci.
Ponedeljak, 27. septembar 2004. godine
Posle ponoći prvih jutarnjih sati pred brojnim novinarima i TV kamerama, Majkl Koveni predsednik žirija 38. BITEF-a proglašava nagrade. Gran pri ove godine dele Fomenkov studio u Moskvi za predstavu ''Rat i mir, prvi deo'' u režiji mladog Osakarasa Koršunovasa. Specijalnu nagradu dobila ''Staljingradska bitka''. Neko se žali pa komentariše – sve nagrade odneo bivši Sovjetski Savez. Publika glasala kao i žiri - proglasila najboljim iste tri predstave.
Utorak, 28. septembar 2004. godine
U beogradskoj štampi citiraju govor predsednika žirija, uglednog londonskog kritičara Majkla Kovenija. Ekspres u naslovu ponavlja njegove reči: ''Bravo BITEF i tri puta ura za Jovana''. Melem na dušu posle nekih kritičkih glasova da nisam odgajio naslednika na BITEF-u. Moje je uverenje da uloga selektora i umetničkog direktora BITEF-a nije nasledna titula koja daje pravo na prestolonaslednika.
Sreda, 29. septembar 2004. godine
U Politici predaja nagrade Fonda ''Ribnikar'' Jozefu Nađu za najboljeg reditelja 38. BITEF-a. Nagrada se sastoji u platnu Stanka Zečevića koja se zove kao i Nađova predstava ''Eden'', koja je koprodukcija Kanjiže i BITEF teatra.
Četvrtak, 30. septembar 2004. godine
Letim do Kopenhagena, a zatim vozom za malo dansko mesto Holstebro. Euđenio Barba i njegov inovativni Odin teatar obeležava 40 godina od osnivanja. Bio je već četiri puta na BITEF-u i dobio najmanje tri nagrade. Obradovali su što su rekli da nemam nikakvih obaveza da govorim i pričam, već samo da gledam i uživam.
Petak, 1. oktobar 2004. godine
U Holstebrou se sećam da sam tu pre deset godina poslednji put video velikog maga Ježija Grotovskog i Barbinog učitelja. Tu mi je ispričao kako je odgovorio svom mladom kolegi reditelju Varlikovskom na pitanje da li se sme raditi za vreme diktatora, kao što je tih godina bio Jaruzelski. Grotovski je odgovorio: ''Da Poljaci nisu stvarali umetnost kada su bili okupirani ili imali diktatore, ne bi imali svoju umetnost i kulturu, a bez svoje umetnosti ne bi bilo ni Poljaka. Onda sam upoznao, tada već nobelovca, Hajnriha Bela i budućeg nobelovca Darija Foa. Dario i ja smo crtali jedno drugom portrete.
Još sam pod utiskom jučerašnja događaja. Pred predstavu na BITEF-u ''Komšije'', škotskog Travers teatra, otišao sam u Narodnu biblioteku da čujem najvećeg živog francuskog pesnika Iva Bonfoa. Pokazao sam mu prevod njegovih pesama u antologiji ''Svetska poezija danas'' časopisa Gradac, Raše Livade, u broju iz 1981. godine za koje nije znao. Voleo sam da čujem pesnika za koga kažu da je njegova zbirka pesama ''Du mouvement et de l’immobilité de Douvé‘‘ iz 1953. godine značajna za francusku poeziju XX veka koliko Bodlerovo ''Cveće zla'' za XIX vek.
Nedelja, 26. septembar 2004. godine
Lutkarska predstava na BITEF-u ''Staljingradska bitka'' iz Gruzije, genija lutkarstva Reze Gabrijadzea. Pomoću lutaka malih i po nekoliko santimetara prikazana je jedna od najvećih bitaka Drugog svetskog rata. Pola sale plače od lepote, čak i neki muškarci.
Ponedeljak, 27. septembar 2004. godine
Posle ponoći prvih jutarnjih sati pred brojnim novinarima i TV kamerama, Majkl Koveni predsednik žirija 38. BITEF-a proglašava nagrade. Gran pri ove godine dele Fomenkov studio u Moskvi za predstavu ''Rat i mir, prvi deo'' u režiji mladog Osakarasa Koršunovasa. Specijalnu nagradu dobila ''Staljingradska bitka''. Neko se žali pa komentariše – sve nagrade odneo bivši Sovjetski Savez. Publika glasala kao i žiri - proglasila najboljim iste tri predstave.
Utorak, 28. septembar 2004. godine
U beogradskoj štampi citiraju govor predsednika žirija, uglednog londonskog kritičara Majkla Kovenija. Ekspres u naslovu ponavlja njegove reči: ''Bravo BITEF i tri puta ura za Jovana''. Melem na dušu posle nekih kritičkih glasova da nisam odgajio naslednika na BITEF-u. Moje je uverenje da uloga selektora i umetničkog direktora BITEF-a nije nasledna titula koja daje pravo na prestolonaslednika.
Sreda, 29. septembar 2004. godine
U Politici predaja nagrade Fonda ''Ribnikar'' Jozefu Nađu za najboljeg reditelja 38. BITEF-a. Nagrada se sastoji u platnu Stanka Zečevića koja se zove kao i Nađova predstava ''Eden'', koja je koprodukcija Kanjiže i BITEF teatra.
Četvrtak, 30. septembar 2004. godine
Letim do Kopenhagena, a zatim vozom za malo dansko mesto Holstebro. Euđenio Barba i njegov inovativni Odin teatar obeležava 40 godina od osnivanja. Bio je već četiri puta na BITEF-u i dobio najmanje tri nagrade. Obradovali su što su rekli da nemam nikakvih obaveza da govorim i pričam, već samo da gledam i uživam.
Petak, 1. oktobar 2004. godine
U Holstebrou se sećam da sam tu pre deset godina poslednji put video velikog maga Ježija Grotovskog i Barbinog učitelja. Tu mi je ispričao kako je odgovorio svom mladom kolegi reditelju Varlikovskom na pitanje da li se sme raditi za vreme diktatora, kao što je tih godina bio Jaruzelski. Grotovski je odgovorio: ''Da Poljaci nisu stvarali umetnost kada su bili okupirani ili imali diktatore, ne bi imali svoju umetnost i kulturu, a bez svoje umetnosti ne bi bilo ni Poljaka. Onda sam upoznao, tada već nobelovca, Hajnriha Bela i budućeg nobelovca Darija Foa. Dario i ja smo crtali jedno drugom portrete.
