Zaključcima iz Mastrihta Evropska unija je još tvrđe stala iza svog političkog stava, da će Srbija i Crna Gora, ukoliko žele da uđu u Evropsku uniju, to morati raditi u jednom državno-pravnom i političkom aranžmanu, rekao je za naš radio Nebojša Medojević, izvršni direktor Grupe za promjene, komentarišući rezultate sastanka u Mastrihtu. Medojević smatra da su dvije veoma značajne političke poruke sastanka evropskih šefova diplomatije u Mastrihtu, da Evropska unija čvrsto stoji iza zajedničke države Srbije i Crne Gore i sada, čvrsto cementirana odlučnost Evropske unije da će Sporazum o stabilizacijij i asocijaciji biti potpisan sa samo jednom državom. Evropska unija je ovom poručila: Zadržaćemo ovaj dogovor, a ostale specifičnosti ćemo regulisati kada potpišemo Ugovor o stabilizaciji i asocijaciji, rekao je Medojević:
''Ako se uzme u obzir da je Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji jedan dugoročan sporazum, koji podrazumijeva vrlo precizne obaveze zemlje kandidata i Evropske unije u trajanju možda pet do sedam godina u zavisnosti kako se usaglase interesi kandidata Evropske unije, gospodin Đukanović će biti u veoma teškoj pregovaračkoj poziciji, a nakon isteka roka koji definiše Ustavna povelja, da negdje 2006.godine u martu mjesecu pregovara s Evropskom unijom o mogućnosti održavanja referenduma u uslovima kada je već prethodno njegova Vlada dala saglasnost na Ugovor o stabilizaciji i asocijaciji. Da bi ova i dugoročno veoma značajna odluka Evropske unije lakše prošla u Podgorici, dozvoljeno je da Podgorica zadrži određene ekonomske specifičnosti koje su i do sada bile sporne. To da Crna Gora drži niže carine za nekih 56 proizvoda kao što su nekakve butkice, trbušine i ne znam ni ja što je sve tu bilo, proizvoda koji nemaju nikakvog značaja za Crnu Goru nije bila ni do sada utemeljena na ekonomskim razlozima, na interesima Crne Gore, već je služila Đukanoviću da opstruira proces evropskih integracija, tvrdeći da on ne može da se dogovori sa Srbijom zbog različitih ekonomskih sistema''.
Predsjedavajući Savjeta ministara spoljnih poslova Evropske unije Bernart Bot je, po završetku dvodnevnog neformalnog sastanka evropskih šefova diplomatije u Mastrihtu, rekao da Evropska unija snažno podržava očuvanje zajednice Srbije i Crne Gore, uz uvažavanje realnosti u usvajanje novog pristupa koji će uvažiti razlike Srbije i Crne Gore. Međutim, iz crnogorske Vlade se, uz neskriveno zadovoljstvo, ocjenjuje da su poruke sa sastanka šefova diplomatije Evropske unije potvrda nastojanjima Crne Gore da se uvaže njeni ekonomski argumenti. Miodrag Vlahović, crnogorski ministar inostranih poslova je, komentarišući rezultate sastanka u Mastrihtu, izrazio zadovoljstvo i u izjavi agenciji ''Mina'' rekao da je omogućavanje ''dvostrukog kolosjeka'' u evrointegracionom procesu Srbije i Crne Gore početak boljeg razumijevanja crnogorskih namjera da samostalno pristupi Evropskoj uniji, a da pri tom ne opterećuje region, uniju i neremeti ništa u Crnoj Gori. Gordana Đurović, crnogorski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije, ocijenila da je prvi put predstavljena zvanična promjena stava prema Srbiji i Crnoj Gori, a da će se tak razgovarati kada i kako se državna zajednica može mijenjati i zašto uopšte ona postoji.
''Crna Gora tu ima jasan državni projekat prema kom se i kreće'', rekla je za naš radio ministar Gordana Đurović:
''Što se tiče razloga neekonomske prirode zašto se predstavnici Evropske unije još uvijek zalažu za opstanak Srbije i Crne Gore koji su prvenstveno političko-bezbijedonosni, oni i dalje stoje i o njima očito još uvijek nije bilo nikakvih promjena, ali ni jednim gestom se to ne može protumačiti kao izmjena onog što nam daje Beogradski sporazum u svojoj klauzuli i promjeni statusa i što nam daje Ustavna povelja. Ovo što je dobro, što je pozitivna vijest, što je novo, to je popuštanje u sferi ekonomske harmonizacije i dva specifična odnosa prema Evropskoj uniji''.
''Ako se uzme u obzir da je Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji jedan dugoročan sporazum, koji podrazumijeva vrlo precizne obaveze zemlje kandidata i Evropske unije u trajanju možda pet do sedam godina u zavisnosti kako se usaglase interesi kandidata Evropske unije, gospodin Đukanović će biti u veoma teškoj pregovaračkoj poziciji, a nakon isteka roka koji definiše Ustavna povelja, da negdje 2006.godine u martu mjesecu pregovara s Evropskom unijom o mogućnosti održavanja referenduma u uslovima kada je već prethodno njegova Vlada dala saglasnost na Ugovor o stabilizaciji i asocijaciji. Da bi ova i dugoročno veoma značajna odluka Evropske unije lakše prošla u Podgorici, dozvoljeno je da Podgorica zadrži određene ekonomske specifičnosti koje su i do sada bile sporne. To da Crna Gora drži niže carine za nekih 56 proizvoda kao što su nekakve butkice, trbušine i ne znam ni ja što je sve tu bilo, proizvoda koji nemaju nikakvog značaja za Crnu Goru nije bila ni do sada utemeljena na ekonomskim razlozima, na interesima Crne Gore, već je služila Đukanoviću da opstruira proces evropskih integracija, tvrdeći da on ne može da se dogovori sa Srbijom zbog različitih ekonomskih sistema''.
Predsjedavajući Savjeta ministara spoljnih poslova Evropske unije Bernart Bot je, po završetku dvodnevnog neformalnog sastanka evropskih šefova diplomatije u Mastrihtu, rekao da Evropska unija snažno podržava očuvanje zajednice Srbije i Crne Gore, uz uvažavanje realnosti u usvajanje novog pristupa koji će uvažiti razlike Srbije i Crne Gore. Međutim, iz crnogorske Vlade se, uz neskriveno zadovoljstvo, ocjenjuje da su poruke sa sastanka šefova diplomatije Evropske unije potvrda nastojanjima Crne Gore da se uvaže njeni ekonomski argumenti. Miodrag Vlahović, crnogorski ministar inostranih poslova je, komentarišući rezultate sastanka u Mastrihtu, izrazio zadovoljstvo i u izjavi agenciji ''Mina'' rekao da je omogućavanje ''dvostrukog kolosjeka'' u evrointegracionom procesu Srbije i Crne Gore početak boljeg razumijevanja crnogorskih namjera da samostalno pristupi Evropskoj uniji, a da pri tom ne opterećuje region, uniju i neremeti ništa u Crnoj Gori. Gordana Đurović, crnogorski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije, ocijenila da je prvi put predstavljena zvanična promjena stava prema Srbiji i Crnoj Gori, a da će se tak razgovarati kada i kako se državna zajednica može mijenjati i zašto uopšte ona postoji.
''Crna Gora tu ima jasan državni projekat prema kom se i kreće'', rekla je za naš radio ministar Gordana Đurović:
''Što se tiče razloga neekonomske prirode zašto se predstavnici Evropske unije još uvijek zalažu za opstanak Srbije i Crne Gore koji su prvenstveno političko-bezbijedonosni, oni i dalje stoje i o njima očito još uvijek nije bilo nikakvih promjena, ali ni jednim gestom se to ne može protumačiti kao izmjena onog što nam daje Beogradski sporazum u svojoj klauzuli i promjeni statusa i što nam daje Ustavna povelja. Ovo što je dobro, što je pozitivna vijest, što je novo, to je popuštanje u sferi ekonomske harmonizacije i dva specifična odnosa prema Evropskoj uniji''.
