ROMANENKO: Ova privremena Vlada, a ja mislim da je Koštuničina Vlada privremena, bi morala pasti. Ne zbog toga što su Koštunica ili Koštuničina stranka izgubili predsedničke izbore i ne zbog želje ili neželje predsednika Borisa Tadića, već su naprosto birači postavili Koštuničinu stranku i Koštunicu na svoje mesto kad nisu glasali za njegovog kandidata.
RSE: Dakle vi mislite da će ova Vlada pasti, bez obzira na situaciju sa optuženim generalima?
ROMANENKO: Svakako. Bilo koja reformska, demokratska vlada se ne može oslanjati na Socijalističku partiju Srbije (SPS). Koštunica i njegovi partneri se moraju odlučiti da li su za demokratiju i za reforme ili su za nacionalizam. Koštunica je podupirao Tadića naprosto zbog toga što je shvatio da bi pobeda Nikolića značila njegov totalni poraz, jer takozvani legalni nacionalizam nije potreban kad je realni i nelegalni nacionalizam na vlasti.
RSE: Da li vi vidite Koštunicu kao nacionalistu-legitimistu? Kako bi ste definisali njegov politički profil?
ROMANENKO: Mislim da je prava ocena i Koštunice i njegove Demokratske stranke Srbije (DSS) neki pokušaj politike i vašim i našim.
RSE: Kako vi ocenjujete situaciju nastalu posle predsedničkih izbora? Bez obzira što je Boris Tadić pobedio, ostaje činjenica da je Srbija podeljena gotovo fifti-fifti, dakle jedna polovina je demokratska i reformska opcija, druga polovina – skoro polovina – glasala je za Nikolića.
ROMANENKO: Videli smo da je Nikolić skoro pobedio na takozvanim trećim presedničkim izborima i sada reformisti i demokrati, bez obzira na politički stav, imaju zadatak da se konsoliduju i podupru s jedne strane predsednika Borisa Tadića, a s druge strane verovatno moraju potražiti neku novu koaliciju u kojoj bi učestvovala i Demokratska stranka kao najjača reformistička stranka u Srbiji. Reformistička i demokratska koalicija se ne može formirati sa SPS-om.
RSE: Da li već vidite na horizontu prevremene parlamentarne izbore?
ROMANENKO: Ne znam hoće li doći do vanrednih parlamentarnih izbora. Možda će na neki način Boris Tadić uspeti da reši ovu situaciju i bez prevremenih parlamentarnih izbora. Veliku ulogu će igrati, ne samo Koštunica, ali i drugi lideri, kao što su Vuk Drašković ili Miroljub Labus.
RSE: Da za trenutak odemo do Bosne i Hercegovine (BiH); kako komentarišete poslednji potez Visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Pedija Ešdauna (Paddy Ashdown)? Ovo pitanje sam postavila u kontekstu komentara izvesnog broja i političara i analitičara iz Republike Srpske, koji ovaj Ešdaunov potez doživljavaju kao napad ili početak demontiranja, ukidanja RS-a, odnosno prvi korak ka ukidanju Dejtonskog ustava i Republike Srpske. Neki političari, naravno, mogu koristiti tu tezu u manipulativne svrhe, ali pretpostavljam da postoji i deo ljudi koji se toga istinski plaši.
ROMANENKO: Na neki način se ova Ešdaunova odluka može tumačiti kao početak uništavanja Republike Srpske, ali mislim da to nije istina. Kao što je dobro poznato, nekoliko hrvatskih političara je otišlo u Hag, verovatno da upute neku nezvaničnu molbu sadašnjih hrvatskih lidera, to ja ne znam, ali su u svakom slučaju otišli. BiH se sada nalazi pred velikim izborom u kom pravcu da ide – prema centralizaciji i pretvaranju u pravu centralističku evropsku državu ili prema nekoj vrsti federacije. Kao što znate, jedan dio hrvatskih političara traži stvaranje treće federalne jedinice u okviru BiH.
RSE: Sad je u BiH podgrejana diskusija o Dejtonskom sporazumu. Šta biste vi videli kao optimalno konstitutivno rešenje za BiH koja se i dalje, kao i pre rata, sastoji od tri naroda?
ROMANENKO: Ja ne verujem da može postojati neka država sa tri državotvorna naroda. Ja sam u principu protiv koncepta državotvornih naroda. Verovatno je to i izvor i rata i sukoba devedesetih godina.
RSE: Da li možete da kažete neku reč o Kosovu? Ima se utisak da se u Rusiji budi interes za pitanje regiona, pa eto i za pitanje Kosova. Imali smo posete iz Dume ovih dana u Srbiji i Crnoj Gori. Čak je bilo otvorene priče o tome da li Kosovo treba da ostane u granicama Srbije ili ne.
ROMANENKO: Tokom ove godine su dolazili u Moskvu i Boris Tadić i Vojislav Koštunica i Vuk Drašković i neki drugi srpski političari. Ali koliko ja znam, predsednik Putin je pružio neku općenitu podršku planovima gospodina Koštunice, ali nije rekao ništa konkretno. S druge strane, u martu ove godine, kad smo pratili one nesrećne događaje na Kosovu, ja sam vodio dve emisije na jednoj dosta popularnoj radio stanici u Moskvi, dva programa su išla u direktnom prenosu, redakcija i ja smo postavili dva pitanja našim slušaocima i s jedne strane, kao učesnik programa, bio sam malo zbunjen, jer se samo oko hiljadu slušalaca odazvalo na ovo pitanje. Ali s druge strane kao ekspert sam bio zadovoljan, jer se pokazalo da se rusko društvo u većoj meri bavi svojim stvarima, svojim problemima, a ne sanja o nekom slavenskom bratstvu, pravoslavnom jedinstvu i nekom večnom savezu između Rusije i Srbije.
RSE: Dakle vi mislite da će ova Vlada pasti, bez obzira na situaciju sa optuženim generalima?
ROMANENKO: Svakako. Bilo koja reformska, demokratska vlada se ne može oslanjati na Socijalističku partiju Srbije (SPS). Koštunica i njegovi partneri se moraju odlučiti da li su za demokratiju i za reforme ili su za nacionalizam. Koštunica je podupirao Tadića naprosto zbog toga što je shvatio da bi pobeda Nikolića značila njegov totalni poraz, jer takozvani legalni nacionalizam nije potreban kad je realni i nelegalni nacionalizam na vlasti.
RSE: Da li vi vidite Koštunicu kao nacionalistu-legitimistu? Kako bi ste definisali njegov politički profil?
ROMANENKO: Mislim da je prava ocena i Koštunice i njegove Demokratske stranke Srbije (DSS) neki pokušaj politike i vašim i našim.
RSE: Kako vi ocenjujete situaciju nastalu posle predsedničkih izbora? Bez obzira što je Boris Tadić pobedio, ostaje činjenica da je Srbija podeljena gotovo fifti-fifti, dakle jedna polovina je demokratska i reformska opcija, druga polovina – skoro polovina – glasala je za Nikolića.
ROMANENKO: Videli smo da je Nikolić skoro pobedio na takozvanim trećim presedničkim izborima i sada reformisti i demokrati, bez obzira na politički stav, imaju zadatak da se konsoliduju i podupru s jedne strane predsednika Borisa Tadića, a s druge strane verovatno moraju potražiti neku novu koaliciju u kojoj bi učestvovala i Demokratska stranka kao najjača reformistička stranka u Srbiji. Reformistička i demokratska koalicija se ne može formirati sa SPS-om.
RSE: Da li već vidite na horizontu prevremene parlamentarne izbore?
ROMANENKO: Ne znam hoće li doći do vanrednih parlamentarnih izbora. Možda će na neki način Boris Tadić uspeti da reši ovu situaciju i bez prevremenih parlamentarnih izbora. Veliku ulogu će igrati, ne samo Koštunica, ali i drugi lideri, kao što su Vuk Drašković ili Miroljub Labus.
RSE: Da za trenutak odemo do Bosne i Hercegovine (BiH); kako komentarišete poslednji potez Visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Pedija Ešdauna (Paddy Ashdown)? Ovo pitanje sam postavila u kontekstu komentara izvesnog broja i političara i analitičara iz Republike Srpske, koji ovaj Ešdaunov potez doživljavaju kao napad ili početak demontiranja, ukidanja RS-a, odnosno prvi korak ka ukidanju Dejtonskog ustava i Republike Srpske. Neki političari, naravno, mogu koristiti tu tezu u manipulativne svrhe, ali pretpostavljam da postoji i deo ljudi koji se toga istinski plaši.
ROMANENKO: Na neki način se ova Ešdaunova odluka može tumačiti kao početak uništavanja Republike Srpske, ali mislim da to nije istina. Kao što je dobro poznato, nekoliko hrvatskih političara je otišlo u Hag, verovatno da upute neku nezvaničnu molbu sadašnjih hrvatskih lidera, to ja ne znam, ali su u svakom slučaju otišli. BiH se sada nalazi pred velikim izborom u kom pravcu da ide – prema centralizaciji i pretvaranju u pravu centralističku evropsku državu ili prema nekoj vrsti federacije. Kao što znate, jedan dio hrvatskih političara traži stvaranje treće federalne jedinice u okviru BiH.
RSE: Sad je u BiH podgrejana diskusija o Dejtonskom sporazumu. Šta biste vi videli kao optimalno konstitutivno rešenje za BiH koja se i dalje, kao i pre rata, sastoji od tri naroda?
ROMANENKO: Ja ne verujem da može postojati neka država sa tri državotvorna naroda. Ja sam u principu protiv koncepta državotvornih naroda. Verovatno je to i izvor i rata i sukoba devedesetih godina.
RSE: Da li možete da kažete neku reč o Kosovu? Ima se utisak da se u Rusiji budi interes za pitanje regiona, pa eto i za pitanje Kosova. Imali smo posete iz Dume ovih dana u Srbiji i Crnoj Gori. Čak je bilo otvorene priče o tome da li Kosovo treba da ostane u granicama Srbije ili ne.
ROMANENKO: Tokom ove godine su dolazili u Moskvu i Boris Tadić i Vojislav Koštunica i Vuk Drašković i neki drugi srpski političari. Ali koliko ja znam, predsednik Putin je pružio neku općenitu podršku planovima gospodina Koštunice, ali nije rekao ništa konkretno. S druge strane, u martu ove godine, kad smo pratili one nesrećne događaje na Kosovu, ja sam vodio dve emisije na jednoj dosta popularnoj radio stanici u Moskvi, dva programa su išla u direktnom prenosu, redakcija i ja smo postavili dva pitanja našim slušaocima i s jedne strane, kao učesnik programa, bio sam malo zbunjen, jer se samo oko hiljadu slušalaca odazvalo na ovo pitanje. Ali s druge strane kao ekspert sam bio zadovoljan, jer se pokazalo da se rusko društvo u većoj meri bavi svojim stvarima, svojim problemima, a ne sanja o nekom slavenskom bratstvu, pravoslavnom jedinstvu i nekom večnom savezu između Rusije i Srbije.
