RSE
Kako bi ste, za početak ovoga razgovora, ocijenili svoj ministarski mandat?
SVILANOVIĆ
Nikome nije lako da sudi o svojoj stvari, da govori, bilo dobro, bilo loše, o sebi a da pri tom drži neku distancu i poštenje u ocenama koje daje. Znam, kao i vi, kakvo sam stanje zatekao kada sam došao u ministarstvo 2000. godine. Radilo se o zemlji koja je bila izolovana i sankcijama, koja je imala mnogo problema u međunarodnim odnosima. Istovremeno radilo se o zemlji koja je zbog onoga što se dogodilo na septembarskim izborima, koja je zbog ogromne podrške građana 5. oktobra, istovremeno bila zemlja koju su svi željeli da podrže i da joj pomognu. Svi su istovremeno imali velika očekivanja od ljudi koji su došli na čelo te zemlje. Čekalo se da se reše međunarodne obaveze koje je ta zemlja nasledila i očekivalo se da bude raščišćeno sa Miloševićem nasleđem. Kada tako pogledam na stvari, reći ću da sam vrlo zadovoljan onim što sam uspeo da uradim za prethodne 3,5 godine, što nije malo vremena. Prethodni ministar koji je dugo bio na tom mestu, bio je Janez Vrhovec. Kod nas godinama ljudi nisu imali prilike da dovoljno dugo obavljaju taj posao i da nešto urade, pogotovo ako govorimo o vremenu Miloševića.
Mislim da je vrlo važno što sam zatražio od Mićunovića, koji je tada bio predsednik parlamenta, da organizuje jednu posebnu sednicu tadašnje Savezne skupštine SRJ na kojoj sam izložio novu spoljnu politiku i zatražio podršku za takvu spoljnu politiku od članova parlamenta u martu 2001. godine. Tada sam rekao da će naši prioriteti biti da uradimo sve što treba da bi smo postali članovi Evropske unije, da ćemo biti zainteresovani za region, a to znači da ćemo razvijati dobre i bliske odnose za zemljama Balkana, da ćemo nastojati da imamo uravnotežene odnose sa velikim i da ćemo poštujući svoje ekonomske i političke interese nastojati da sledimo dobre odnose sa zemljama Afrike, Azije i Južne Amerike i da ih unapredimo.
Najzadovoljniji sam onim što sam uspio da uradim u odnosima sa susedima. Tada uopšte nismo imali političke odnose sa Slovenijom i Bosnom. Imali smo odnose sa Albanijom. Danas imamo odlične i veoma prijateljske odnose sa svakom od susednih država. Mi smo nasledili mnogo problema sa Hrvatskom i mnogo toga sa te liste problema je uklonjeno: Prevlaka, ugovor o slobodnoj trgovini, ne trebamo vize za odlazak u Hrvatsku, isplaćuju se penzije onima koji su je tamo zaradili, i obrnuto. To je nešto što priznaju svi iz međunarodne zajednice, pogotovo u Evropskoj uniji. Kada iz Evropske unije govore o stanju u našoj zemlji, govore veoma pohvalno o regionalnoj saradnji koju Srbija i Crna Gora ima. Ako ima drugih problema, o njima ne govore. Uvek se o tome govori sa puno hvale.
Nisam zadovoljan što nismo u programu Partnerstva za mir.
RSE
Kažite mi iskreno, šta ste negativno ostavili vašem nasljedniku Vuku Draškoviću?
SVILANOVIĆ
Kada je u pitanju stanje u ministarstvu, doneo sam neke važne odluke, ali kasno. Uradio sam veliko spremanje u ministarstvu tek 2003. godine, u junu mesecu. Tada sam donio odluku o tome da veliki broj zaposlenih u ministarstvu, ako imaju uslove za penziju, odu u penziju, a ako im nedostaje godina, da budu na raspolaganju. Morao sam neki broj ljudi da pošaljem na raspolaganje na godinu dana, da bi nakon toga dobili otkaz. Mislim, da takvi ne mogu više da pomognu diplomatskoj službi, s obzirom na ono koliko znaju i koliko su naučili. Moramo stvoriti uslove za mlade ljude koji su potrebni. Kažem da je to loše jer nisam to stigao da uradim godinu i po pre toga. Zbog toga sada žalim kada vidim kako se ti ljudi vraćaju. Mislim da to neće pomoći ovoj zemlji, niti Vuku Draškoviću kao ministru.
RSE
Kakvu bi ste napravili razliku između vašega i Draškovićevog odnosa prema Haškom tribunalu?
SVILANOVIĆ
Rano je da me to pitate.
RSE
Tražili su njegovu ostavku.
SVILANOVIĆ
Jesu, ali opozicija stalno traži nečiju ostavku.
RSE
Ali oni nisu tražili vašu.
SVILANOVIĆ
Jesu, ali nije došla na dnevni red. Bio je isti scenario kao i sa Vukom Draškovićem, ali izgleda da je postojao viši nivo uvažavanja mojih tadašnjih koalicionih partnera prema meni, nego sadašnjih Vukovih koalicionih partnera prema njemu. Moju ostavku nisu stavili na dnevni red jer nisu hteli da glasaju. Sada su njegovu ostavku odmah stavili na dnevni red i svi su došli na glasanje. Moram da priznam da mi nije jasan taj odnos.
RSE
Možete li to da objasnite, jer to ni meni nije jasno.
SVILANOVIĆ
Oni verovatno imaju problema u odnosima između sebe u koaliciji. Ne mogu da razumem da su došli i otvorili raspravu o poverenju. Rasprava o poverenju znači čitav niz najgorih uvreda koje čujete na svoj račun. Onda se pitate - a što mi to sve treba. Žao mi je što su tu tačku stavili na dnevni red, jer zaista za dva meseca nije mogao da uradi ništa, niti dobro, niti loše. Mnogo je vremena još potrebno da vidimo šta će vlada uraditi, kakav će Drašković biti kao ministar. Na ovo što je do sada uradio, nemam nikave primedbe.
RSE
Može li funkcionisati crnogorska diplomatija izuzeta iz diplomatije zajednice Srbije i Crne Gore na ovaj način kako je koncipirana? Kako ste se u tome snalazili? Ima li Crna Gora diplomatiju?
SVILANOVIĆ
Ne, nemojte da se vređate.
RSE
Ja se ne vređam, samo pitam ima li ili ne?
SVILANOVIĆ
Ne mislim ništa ružno ni o ministru, niti o crnogorskoj vladi, ali ne mogu da kažem da imaju neku diplomatiju. Crna Gora je imala nekoliko predstavništava u svetu koja su radila najbolje što su mogla, ali nisu prihvaćena kao diplomatska predstavništva. Predstavništva su imala nešto kao trgovinski status, ili neki sličan, čime su pokušavali da urade najviše što su mogli, ali se to ne može nazvati diplomatijom, jer to nije to. Ne mogu da ne primetim da je ova novoformirana državna zajednica broj predstavništva u svetu smanjila. Mislim da samo nekoliko takvih misija nije ugašeno. Koliko znam, ostala je po jedna misija u Vašingtonu, Briselu i Ljubljani. Sa tri misije ne možete da kažete da imate diplomatiju.
RSE
Samo da su malo drugačije uređeni odosi u zajednici, mislite li da bi bila dobra?
SVILANOVIĆ
Postoji jedna diplomatija, diplomatija državne zajednice Srbije i Crne Gore, ne posebna diplomatija, bilo Srbije, ili Crne Gore. Tako nešto ne postoji. U ovom trenutku imamo, na predlog Crne Gore, dvanaest ambasadora u međunarodnim centrima i još dvojicu ministara u međunarodnim organizacijama. Pored ambasadora, u ambasadama radi čitav niz ljudi, negde ih je više, negde manje, u zavisnosti od toga koliko je važna zemlja. Tu su i konzularna predstavništva. Uz ovo postoji nešto o čemu govorite, a to je da u nekim drugim svetskim centrima, u kojima je ambasador imenovan na predlog Srbije, postoji i neko ko je predložen iz Crne Gore.
Ne mogu ministre da doživim kao posebnu diplomatiju. Za mene je to i dalje jedna diplomatska mreža, a ne neka druga, posebna ili paralelna. Ona je sada manja nego što je bila pre 3,5 godine, jer su neka predstavništva zatvorena. Ambasade o kojima govorimo funkcionišu najnormalnije, ali ne funkcionišu kao crnogorska diplomatija, bez obzira da li je diplomata na mestu broj jedan iz Crne Gore, niti kao srpska dilomatija ukoliko je ambasador broj jedan iz Srbije. Ako bude poseban dogovor o razdvajanju Srbije i Crne Gore, onda će biti elemenata posebne diplomatije. To je tema koju ćemo možda imati za godinu dana, možda i tri, ili možda nikada.
RSE
Šta danas radi Goran Svilanović?
SVILANOVIĆ
Osim što se bavim porodicom i svojom decom, još uvek sam veoma aktivan u političkom životu zemlje. Takođe sam i poslanik u Skupštini Srbije. To je nešto što mi nekada oduzima mnogo vremena i može da bude uzbudjivo. Mislim da je u Crnoj Gori viši nivo komunikacije, veće poštovanje i uvažavanje među poslanicima, nego što je u parlamentu Srbije.
RSE
Vi nikada niste htjeli da imate tjelohranitelja. Zašto?
SVILANOVIĆ
Nisam ga imao ni ranije, nemam ga ni danas. Odluku sam donio sam. Nadležne službe su dolazile da razgovaraju o tome i na kraju sam potpisao da ne želim da imam obezbeđenje. Ne sumnjam da su se oni trudili da me obezbede na neki drugi način, ali telohranitelje oko sebe nikada nisam imao. Ne zameram onima koji ih imaju. Vidite kakve se tragične stvari dešavaju i u Srbiji i u Crnoj Gori. Odluka je motivisana činjenicom da bih morao dramatično da promenim svoj život. Na to nisam pristao. Time sam možda pristao na neke rizike.
RSE
Kako gledate na političku situaciju u Crnoj Gori?
SVILANOVIĆ
Veoma pažljivo pratim sve što se događa. Ovih dana je crnogorska scena obeležena ubistvom glavnog urednika lista Dan. Ne mogu da sudim o crnogorskoj vladi jer ne znam toliko crnogorsku političku scenu, koliko su ti pritisci stvarni i utemeljeni u crnogorskom društvu, kakvi su odnosi većine i manjina i šta se dešava ispod površine, ali moj utisak je da postoji ozbiljan pritisak na sadašnju vladu. Pažljivo pratim šta se događa, jer je to često od značaja za Srbiju. Vrlo je važno da razumemo ono što se događa širom Crne Gore. Ne znam kako će se stvari razvijati. Nikada se nisam predstavljao kao neki ekspert koji toliko dobro poznaje crnogorsku političku scenu. Jedno vreme sam se i sam bavio odnosima Srbije i Crne Gore.
Uvek kažem, da me neko pitao u oktobru 2000. da li će to biti tema kojom ću se baviti i u budućnosti, rekao bih ne. Tadašnje moje uverenje bilo je, da s odlaskom Miloševića prestaje i tema odnosa između Srbije i Crne Gore. Pokazalo se da nisam bio u pravu. Pokazalo se da je udaljenost naroda mnogo veća i da nije vezana isključivo za ličnost Miloševića. Od tada ne mogu da budem ekspert za Crnu Goru i da znam šta će se tamo događati. Mogu da primetim da je pritisak na crnogorsku vladu sve veći. Verovatno tu ima nezadovoljstva zato što je tranzicija vrlo teška, vrlo zahtevna, ljudi očekuju više. Ima nezadovoljstva zbog korupcije i zbog pokušaja da se organizovani kriminal nametne na političku scenu. Sve to vidim, ali ne znam kakva će rešenja tražiti u Crnoj Gori. Mislim da nije moje da dajem odgovore na ta pitanja, ali jesam vrlo zainteresovan za to što se događa.
Vidim da je u Crnoj Gori nestabilnost prisutna, ali koliko će trajati, ne znam. Mislim da će se polako postavljati pitanje u Crnoj Gori koliko može da traje ova vlada i da li je potrebna promena. Nisam siguran da li se alternativa traži u onome što nudi opozicija u toj vladi, ili je alternativa u nekoj od drugih strana političkih snaga koje će možda tek biti formirane. Nisam neko ko u tome učestvuje, niti neko ko može da da odgovor na to pitanje.
Kako bi ste, za početak ovoga razgovora, ocijenili svoj ministarski mandat?
SVILANOVIĆ
Nikome nije lako da sudi o svojoj stvari, da govori, bilo dobro, bilo loše, o sebi a da pri tom drži neku distancu i poštenje u ocenama koje daje. Znam, kao i vi, kakvo sam stanje zatekao kada sam došao u ministarstvo 2000. godine. Radilo se o zemlji koja je bila izolovana i sankcijama, koja je imala mnogo problema u međunarodnim odnosima. Istovremeno radilo se o zemlji koja je zbog onoga što se dogodilo na septembarskim izborima, koja je zbog ogromne podrške građana 5. oktobra, istovremeno bila zemlja koju su svi željeli da podrže i da joj pomognu. Svi su istovremeno imali velika očekivanja od ljudi koji su došli na čelo te zemlje. Čekalo se da se reše međunarodne obaveze koje je ta zemlja nasledila i očekivalo se da bude raščišćeno sa Miloševićem nasleđem. Kada tako pogledam na stvari, reći ću da sam vrlo zadovoljan onim što sam uspeo da uradim za prethodne 3,5 godine, što nije malo vremena. Prethodni ministar koji je dugo bio na tom mestu, bio je Janez Vrhovec. Kod nas godinama ljudi nisu imali prilike da dovoljno dugo obavljaju taj posao i da nešto urade, pogotovo ako govorimo o vremenu Miloševića.
Mislim da je vrlo važno što sam zatražio od Mićunovića, koji je tada bio predsednik parlamenta, da organizuje jednu posebnu sednicu tadašnje Savezne skupštine SRJ na kojoj sam izložio novu spoljnu politiku i zatražio podršku za takvu spoljnu politiku od članova parlamenta u martu 2001. godine. Tada sam rekao da će naši prioriteti biti da uradimo sve što treba da bi smo postali članovi Evropske unije, da ćemo biti zainteresovani za region, a to znači da ćemo razvijati dobre i bliske odnose za zemljama Balkana, da ćemo nastojati da imamo uravnotežene odnose sa velikim i da ćemo poštujući svoje ekonomske i političke interese nastojati da sledimo dobre odnose sa zemljama Afrike, Azije i Južne Amerike i da ih unapredimo.
Najzadovoljniji sam onim što sam uspio da uradim u odnosima sa susedima. Tada uopšte nismo imali političke odnose sa Slovenijom i Bosnom. Imali smo odnose sa Albanijom. Danas imamo odlične i veoma prijateljske odnose sa svakom od susednih država. Mi smo nasledili mnogo problema sa Hrvatskom i mnogo toga sa te liste problema je uklonjeno: Prevlaka, ugovor o slobodnoj trgovini, ne trebamo vize za odlazak u Hrvatsku, isplaćuju se penzije onima koji su je tamo zaradili, i obrnuto. To je nešto što priznaju svi iz međunarodne zajednice, pogotovo u Evropskoj uniji. Kada iz Evropske unije govore o stanju u našoj zemlji, govore veoma pohvalno o regionalnoj saradnji koju Srbija i Crna Gora ima. Ako ima drugih problema, o njima ne govore. Uvek se o tome govori sa puno hvale.
Nisam zadovoljan što nismo u programu Partnerstva za mir.
RSE
Kažite mi iskreno, šta ste negativno ostavili vašem nasljedniku Vuku Draškoviću?
SVILANOVIĆ
Kada je u pitanju stanje u ministarstvu, doneo sam neke važne odluke, ali kasno. Uradio sam veliko spremanje u ministarstvu tek 2003. godine, u junu mesecu. Tada sam donio odluku o tome da veliki broj zaposlenih u ministarstvu, ako imaju uslove za penziju, odu u penziju, a ako im nedostaje godina, da budu na raspolaganju. Morao sam neki broj ljudi da pošaljem na raspolaganje na godinu dana, da bi nakon toga dobili otkaz. Mislim, da takvi ne mogu više da pomognu diplomatskoj službi, s obzirom na ono koliko znaju i koliko su naučili. Moramo stvoriti uslove za mlade ljude koji su potrebni. Kažem da je to loše jer nisam to stigao da uradim godinu i po pre toga. Zbog toga sada žalim kada vidim kako se ti ljudi vraćaju. Mislim da to neće pomoći ovoj zemlji, niti Vuku Draškoviću kao ministru.
RSE
Kakvu bi ste napravili razliku između vašega i Draškovićevog odnosa prema Haškom tribunalu?
SVILANOVIĆ
Rano je da me to pitate.
RSE
Tražili su njegovu ostavku.
SVILANOVIĆ
Jesu, ali opozicija stalno traži nečiju ostavku.
RSE
Ali oni nisu tražili vašu.
SVILANOVIĆ
Jesu, ali nije došla na dnevni red. Bio je isti scenario kao i sa Vukom Draškovićem, ali izgleda da je postojao viši nivo uvažavanja mojih tadašnjih koalicionih partnera prema meni, nego sadašnjih Vukovih koalicionih partnera prema njemu. Moju ostavku nisu stavili na dnevni red jer nisu hteli da glasaju. Sada su njegovu ostavku odmah stavili na dnevni red i svi su došli na glasanje. Moram da priznam da mi nije jasan taj odnos.
RSE
Možete li to da objasnite, jer to ni meni nije jasno.
SVILANOVIĆ
Oni verovatno imaju problema u odnosima između sebe u koaliciji. Ne mogu da razumem da su došli i otvorili raspravu o poverenju. Rasprava o poverenju znači čitav niz najgorih uvreda koje čujete na svoj račun. Onda se pitate - a što mi to sve treba. Žao mi je što su tu tačku stavili na dnevni red, jer zaista za dva meseca nije mogao da uradi ništa, niti dobro, niti loše. Mnogo je vremena još potrebno da vidimo šta će vlada uraditi, kakav će Drašković biti kao ministar. Na ovo što je do sada uradio, nemam nikave primedbe.
RSE
Može li funkcionisati crnogorska diplomatija izuzeta iz diplomatije zajednice Srbije i Crne Gore na ovaj način kako je koncipirana? Kako ste se u tome snalazili? Ima li Crna Gora diplomatiju?
SVILANOVIĆ
Ne, nemojte da se vređate.
RSE
Ja se ne vređam, samo pitam ima li ili ne?
SVILANOVIĆ
Ne mislim ništa ružno ni o ministru, niti o crnogorskoj vladi, ali ne mogu da kažem da imaju neku diplomatiju. Crna Gora je imala nekoliko predstavništava u svetu koja su radila najbolje što su mogla, ali nisu prihvaćena kao diplomatska predstavništva. Predstavništva su imala nešto kao trgovinski status, ili neki sličan, čime su pokušavali da urade najviše što su mogli, ali se to ne može nazvati diplomatijom, jer to nije to. Ne mogu da ne primetim da je ova novoformirana državna zajednica broj predstavništva u svetu smanjila. Mislim da samo nekoliko takvih misija nije ugašeno. Koliko znam, ostala je po jedna misija u Vašingtonu, Briselu i Ljubljani. Sa tri misije ne možete da kažete da imate diplomatiju.
RSE
Samo da su malo drugačije uređeni odosi u zajednici, mislite li da bi bila dobra?
SVILANOVIĆ
Postoji jedna diplomatija, diplomatija državne zajednice Srbije i Crne Gore, ne posebna diplomatija, bilo Srbije, ili Crne Gore. Tako nešto ne postoji. U ovom trenutku imamo, na predlog Crne Gore, dvanaest ambasadora u međunarodnim centrima i još dvojicu ministara u međunarodnim organizacijama. Pored ambasadora, u ambasadama radi čitav niz ljudi, negde ih je više, negde manje, u zavisnosti od toga koliko je važna zemlja. Tu su i konzularna predstavništva. Uz ovo postoji nešto o čemu govorite, a to je da u nekim drugim svetskim centrima, u kojima je ambasador imenovan na predlog Srbije, postoji i neko ko je predložen iz Crne Gore.
Ne mogu ministre da doživim kao posebnu diplomatiju. Za mene je to i dalje jedna diplomatska mreža, a ne neka druga, posebna ili paralelna. Ona je sada manja nego što je bila pre 3,5 godine, jer su neka predstavništva zatvorena. Ambasade o kojima govorimo funkcionišu najnormalnije, ali ne funkcionišu kao crnogorska diplomatija, bez obzira da li je diplomata na mestu broj jedan iz Crne Gore, niti kao srpska dilomatija ukoliko je ambasador broj jedan iz Srbije. Ako bude poseban dogovor o razdvajanju Srbije i Crne Gore, onda će biti elemenata posebne diplomatije. To je tema koju ćemo možda imati za godinu dana, možda i tri, ili možda nikada.
RSE
Šta danas radi Goran Svilanović?
SVILANOVIĆ
Osim što se bavim porodicom i svojom decom, još uvek sam veoma aktivan u političkom životu zemlje. Takođe sam i poslanik u Skupštini Srbije. To je nešto što mi nekada oduzima mnogo vremena i može da bude uzbudjivo. Mislim da je u Crnoj Gori viši nivo komunikacije, veće poštovanje i uvažavanje među poslanicima, nego što je u parlamentu Srbije.
RSE
Vi nikada niste htjeli da imate tjelohranitelja. Zašto?
SVILANOVIĆ
Nisam ga imao ni ranije, nemam ga ni danas. Odluku sam donio sam. Nadležne službe su dolazile da razgovaraju o tome i na kraju sam potpisao da ne želim da imam obezbeđenje. Ne sumnjam da su se oni trudili da me obezbede na neki drugi način, ali telohranitelje oko sebe nikada nisam imao. Ne zameram onima koji ih imaju. Vidite kakve se tragične stvari dešavaju i u Srbiji i u Crnoj Gori. Odluka je motivisana činjenicom da bih morao dramatično da promenim svoj život. Na to nisam pristao. Time sam možda pristao na neke rizike.
RSE
Kako gledate na političku situaciju u Crnoj Gori?
SVILANOVIĆ
Veoma pažljivo pratim sve što se događa. Ovih dana je crnogorska scena obeležena ubistvom glavnog urednika lista Dan. Ne mogu da sudim o crnogorskoj vladi jer ne znam toliko crnogorsku političku scenu, koliko su ti pritisci stvarni i utemeljeni u crnogorskom društvu, kakvi su odnosi većine i manjina i šta se dešava ispod površine, ali moj utisak je da postoji ozbiljan pritisak na sadašnju vladu. Pažljivo pratim šta se događa, jer je to često od značaja za Srbiju. Vrlo je važno da razumemo ono što se događa širom Crne Gore. Ne znam kako će se stvari razvijati. Nikada se nisam predstavljao kao neki ekspert koji toliko dobro poznaje crnogorsku političku scenu. Jedno vreme sam se i sam bavio odnosima Srbije i Crne Gore.
Uvek kažem, da me neko pitao u oktobru 2000. da li će to biti tema kojom ću se baviti i u budućnosti, rekao bih ne. Tadašnje moje uverenje bilo je, da s odlaskom Miloševića prestaje i tema odnosa između Srbije i Crne Gore. Pokazalo se da nisam bio u pravu. Pokazalo se da je udaljenost naroda mnogo veća i da nije vezana isključivo za ličnost Miloševića. Od tada ne mogu da budem ekspert za Crnu Goru i da znam šta će se tamo događati. Mogu da primetim da je pritisak na crnogorsku vladu sve veći. Verovatno tu ima nezadovoljstva zato što je tranzicija vrlo teška, vrlo zahtevna, ljudi očekuju više. Ima nezadovoljstva zbog korupcije i zbog pokušaja da se organizovani kriminal nametne na političku scenu. Sve to vidim, ali ne znam kakva će rešenja tražiti u Crnoj Gori. Mislim da nije moje da dajem odgovore na ta pitanja, ali jesam vrlo zainteresovan za to što se događa.
Vidim da je u Crnoj Gori nestabilnost prisutna, ali koliko će trajati, ne znam. Mislim da će se polako postavljati pitanje u Crnoj Gori koliko može da traje ova vlada i da li je potrebna promena. Nisam siguran da li se alternativa traži u onome što nudi opozicija u toj vladi, ili je alternativa u nekoj od drugih strana političkih snaga koje će možda tek biti formirane. Nisam neko ko u tome učestvuje, niti neko ko može da da odgovor na to pitanje.
