Dostupni linkovi

Nezavisnost Kosova - očekivanja, rizici, prognoze


Najbolje trenutno rešenje za Kosovo je "koordinisano proglašenje nezavisnosti" Kosova, između vlasti u Prištini, SAD i Evropske Unije, ocenjuje većina svetskih media, ali navode i rizike.

Međunarodna krizna grupa (ICG) u najnovijem izveštaju ocenjuje da je "optimalan" scenario dogovor SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije sa Prištinom da u maju 2008. godine proglasi nezavisnost Kosova na osnovu plana Martija Ahtisarija, nakon čega bi ove i ostale zemlje priznale novu državu.

I nakon uslovne nezavisnosti Kosova međunarodna zajednica će i dalje morati da pomaže Kosovu i Srbiji da reše spor tako na kraju Kosovo postane član UN i konačno stabilizuje zapadni Balkan.

U izveštaju Međunarodne krizne grupe se ističe da sada mnogo toga zavisi od dinamike između EU i generalnog sekretara UN Ban Ki Muna. EU mora da zvanično saopšti 14. decembra na sastanku šefova država ili vlada da smatra da su pregovori gotovi, da je Ahtisarijev plan najbolja opcija i da je spremna da razmesti svoju misiju. Prema oceni ICG, ne može se očekivati da se Ban Ki Mun suprotstavi
ruskom pritisku a da nije siguran u odlučnost same EU. A, bez njegove pomoći u pružanju makar nekakvog okrilja UN-a, malo je verovatno da EU prevaziđe poslednje rezerve i glasa o razmeštanju misije.

Zapad mora zadržati pritisak i podstaći Srbiju da prihvati stvarnost za šta će biti potrebno vreme. U sadašnjoj političkoj konstelaciji u Beogradu, perspektiva članstva u EU nije dovoljno primamljiva da bi dovela do dubokog političkog preokreta. ICG smatra da EU ne bi trebalo da ponovi grešku sa Kiprom i dozvoli Srbiji članstvo dok ne uravnoteži odnose sa Prištinom, ističući da je njen zadatak
da bez daljeg ustezanja učini operativnom uslovnu nezavisnost Kosova.

Publicista Timoti Garton Eš piše u britanskom "Gardijanu" da bi kosovske lidere trebalo ubediti da sačekaju sa proglašenjem nezavisnosti do 3. februara, datuma eventualnog održavanja drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji, kako bi se sprečilo da usled povišenih tenzija zbog Kosova, građani ne izaberu ekstremistu za šefa države.

Po njegovom mišljenu, Evropa bi trebalo da u javnoj diplomatiji prema srpskom narodu kristalno jasno stavi do znanja da ima priliku da, onog trenutka kada Radovana Karadžića i Ratka Mladića preda Hagu, "svoj trenutno formalni suverenitet nad Kosovom zameni za brzi napredak i bolju budućnost u Evropskoj uniji".
Eš ističe da će "većina Srba reći ne, ali u srcima, oni možda počinju da govore da", dodajući da većina Srba "u srcu već zna da je Kosovo za Srbiju izgubljeno, ali da malo njih to želi javno da prizna".

U narednih 10 godina Srbija i Kosovo će kao dve evropske zemlje postati članice Evropske unije, a hroničari će navoditi da je Kosovo nekada bilo deo Srbije, smatra Eš.
"To će biti poražena i slomljena Srbija, senka sebe same, kao Austrija na kraju Prvog svetskog rata", ocenjuje Eš, dodajući da će
"gubitak Kosova za Srbiju biti poput amputacije i to veoma bolne". On, međutim, ističe da "u medicini 21. veka preovladava stav da je
uklanjanje izmučenog i gangrenom zahvaćenog ekstremiteta uvek u najboljem interesu pacijenta".

Ukoliko Kosovo proglasi nezavisnost to bi moglo da dovede do novog krvoprolića na Balkanu i posluži kao podstrek mnogim regionima da pokušaju da postanu mikrodržave, ocenjuje londonski "Tajms".
List piše da u današnjem vremenu globalizacije veličina neke zemlje ne bi trebalo da predstavlja posebnu prepreku. Međutim, problem sa mikrodržavama - kakvo bi bilo Kosovo - jeste u tome što olako pretpostavljaju da će nakon sticanja nezavisnosti moći da do kraja iskoriste svoje trenutne potencijale. Niko ne može tačno da kaže šta će se na Kosovu događati posle 10. decembra, ali jedno je sigurno - Kosovo arogantno pretpostavlja da će ga čak i da, kako piše Tajm, proglasi nezavisnost u najprovokativnijim okolnostima, neko braniti zato što ne može da se samo brani.

"Los Anđeles tajms" piše da će nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, Srbi koncentrisani na severu Kosova pokušati odmah da se pripoje Srbiji. Nakon toga Albanci na jugu Srbije nastojaće da se odvoje i priključe Kosovu. To će svakako izazvati sukobe. Van Balkana, nezavisnost Kosova mogla bi da podstakne secesionističke pokrete u Gruziji i Moldaviji.

Po oceni ovog lista, NATO mora da poveća broj vojnika na Kosovu. Nedavno razmeštanje dela američkih snaga na sever pokrajine nije dovoljno. Evropska Unija bi morala da pošalje hitno međunarodnu policiju na krizna područja i oko pravoslavnih manastira. Na kraju, američki predsednik Buš trebalo bi da pronađe načina da ubedi Moskvu da prihvati nezavisnost Kosova.

"Njujork tajms" piše da pogrešna odluka o Kosovu može ponovo gurnuti Balkan u veliku krizu. Da bi se to izbeglo, Srbija i Rusija treba pod hitno da donesu odluku da mogu mnogo više dobiti od stabilnosti regije i dobrih odnosa sa EU i SAD, nego podgrevajući stare mržnje. Pozicija Rusije je cinična. Ona nema moći da sačuva Kosovo za Srbiju, a istovremeno podstiče secesionističke pokrete u Gruziji i Moldaviji. To potvrđuje da je Kosovo samo pogodno sredstvo u nadmetanju sa Zapadom, ocenjuje Njujork tajms. Svetlija budućnost Srbije zavisi od njenog odbacivanja Miloševićevog nasleđa i popravljanju odnosa sa EU i SAD. Međutim, ta ideja teško prolazi i nijedan vlada u Beogradu ne želi da rizikuje zaokretom sve dok ruska podrška pothranjuje iluziju o nostalčignom nacionalizmu, piše Njujork tajms. U slučaju nastavka oponiranja Rusije, Kosovo će proglasiti nezavisnost, koju će priznati većina zapadnih država. To nije baš srećna situacija, ali je alternativa zadžavanja postojećeg stanja, još gora, ocenjuje ovaj dnevnik, dodajući da je najbolja opcija uslovna nezavisnost Kosova pod međunarodnim nadzorom koju bi odobrile Ujedinjene nacije. Za to još ima vremena, zaključuje Njujork tajms.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG