Dostupni linkovi

Jedinstvena Rusija je prema nezvaničnim rezultatima osvojila oko 64 odsto glasova, odnosno dvotrećinsku većinu u državnoj Dumi neophodnu za promene Ustava.

Putinova partija Jedinstvena Rusija ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima u nedelju, osvojivši više od dve trećine poslaničkih mandata. Ovakvo izjašnjavanje građana, koje mnogi ocenjuju i kao referendum o Putinovoj politici, omogućiće neprikosnovenom ruskom lideru da nastavi dosadašnji kurs. Opozicija i Zapad pak smatraju da su izbori bili nedemokratski.

Pored Jedinstvene Rusije, u parlament su ušle još samo tri stranke - Komunistička partija Rusije sa 11,6 odsto glasova, ultranacionalistička Liberalno demokratska partija (LDPR) Vladimira Žirinovskog sa 8,2 i levo orijentisana Pravedna Rusija (PR) Seregeja Mironova sa 7,8 procenata. Obe partije se smatraju bliskim Kremlju. Ostale stranke nisu uspele da pređu veoma visok cenzus od 7 procenata. Liberalne, reformske partije Jabloko i Savez desnih snaga ni ovog puta ne ulaze u Dumu, jer su osvojile svega 1,6, odnosno jedan odsto glasova. Lider Jedinstvene Rusije i predsednik Dume Boris Grizlov zadovoljan je rezultatom:

"Izbori su potvrdili suštinsku činjenicu da je Putin nacionalni lider i da su birači podržali politiku koju je vodio u proteklih 8 godina i za koju smo uvereni da će biti nastavljena", kazao je Grizlov.

Međutim, opozicione stranke smatraju da su izbori bili nedemokratski.

Lider Jabloka Grigorij Javlinski:

"To je bila neravnopravna borba. Nije bilo političkog nadmetanja pod jednakim uslovima. Opoziconi Jabloko je bio u mnogo nepovoljnijoj situaciji u odnosu na zvaničnu državnu propagandu", istakao je Javlinski.
I lider komunista Genadij Zjuganov, čija je stranka druga po snazi, ukazuje na mnoge neregularnosti:

"Ovo su najteži izbori do sada, najprljaviji i najmanje odgovorni. Za vreme vladavine Jeljcina samo na dva načina se manipulisalo – zastrašivanjem i falsifikovanjem izbornih rezultata – sada su na desetine neregularnih načina obmanjivani birači", smatra Zjuganov.

I Evropska Unija i SAD su ocenile ruske izbore kao nedemokratske, zbog kršenja osnovnih prava kao što su sloboda govora i okupljanja. Uoči izbora, policija je razbila nekoliko opozicionih okupljanja, a bivši svetski prvak u šahu Gari Kasparov, lider Druge Rusije, proveo
je pet dana u zatvoru zbog organizovanja nelegalnog protesta. Posmatrači OEBS-a nisu bili prisutni, jer su zbog odugovlačenja Moskve da im izda vize, na kraju odustali. Kimo Kiljunen, zamenik predsednika Parlamentarne Skupštine OEBS-a ovako vidi situaciju:

"Problem je u tome što izvršna vlast ima tako jaku ulogu i nije normalno da ima uticaj na izborne rezultate, odnosno da bira zakonodavnu vlast, umesto da je obrnuto", ističe Kiljunen.

I pre izbora je bilo jasno da će Putinova stranka ubedljivo pobediti. Jedino je još neizvesno na koji način će Putin ostati u politici kada mu na proleće sledeće godine istekne drugi predsednički mandat, da li će promeniti Ustav kako bi mogao ponovo da se kandiduje, ili će, kako se spekuliše, preuzeti funkciju premijera. U svakom slučaju, zadržaće ključni uticaj na procese u Rusiji, čiji su odnosi sa Zapadom sve zategnutiji. Lider ruske Unije snaga Boris Nadeždin upozorava na vraćanje jednopartijske vladavine:

"Nema sumnje da je Rusija sada drugačija zemlja. Vraćamo se u vreme Sovjetskog Saveza. Stvarnu moć neće imati parlament i novi predsednik, već partija Jedinstvena Rusija", ističe Nadeždin.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG